U nedelji kada je Spotify konačno postao dostupan zemljama na Balkanu, možda vredi podsetiti da je ovo servis koji em uglavnom gubi novac i održava se na površini samo investicijama kapitalista koji se nadaju da će baš njihov konj u trci postići blagosloveni monopol, em je loš za većinu muzičara jer smatra da je broj strimovanja neke pesme direktno proporcionalan sa njenom monetarnom vrendošću. Mislim, to je kao da kažete da je Gangam Style (meni inače drag) vredniji od Stockhausenove nezavršene opere Licht. Bunilo!!!!!! Hoću da kažem, Bandcamp je za sada mnogo bolji model za distribuciju muzike između ostalog jer se ne zasniva na teroru algoritma niti smara meritokratskim idejama da se plaćaš onoliko koliko su te puta slušali. Nisam ja neki veliki branitelj UMETNOSTI ali ipak, valjda je jasno da količina nije isto što i vrednost. Elem, da ne smaram, pogledajmo šta je u ovoj nedelji bilo u metalnoj ponudi:
Krenimo sa blek metalom i već prvi album je vredan pažnje (a nije još ni izašao). Legenadrni finski paganski blek metalci, Havukruunu, svoj treći album Uinuos syömein sota objavljuju tek četrnaestog Avgusta ali su ga već postavili za slušanje na Bandcamp i omogućuju preorderovanje digitalne verzije za svega pet evra. Ako volite njihov partikularni stil, ovo je izuzetno prijateljska cena jer su Havukruunu u odličnoj formi. Album ima epski zvuk, moćne pesme i atmosferu pobede. Havukruunu kombinuju oštar, napadački performans sa melodičnim, pevljivim temama i horskim pevanjem, uspevajući u svemu da ostanu dovoljno svedeni i fokusirani da se ne zaturi pravoverna blek metal oštrica. Meni lepo:
https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/uinuos-sy-mein-sota
Da nastavimo sa pločama koje nisu još izašle, iranski Helzgloriam ima drugi album, koji izlazi u Ponedeljak i Decapitated Mystics of the Serpent je dobra ploča koja uspelo meša vrlo disciplinovan, kvalitetan blek metal sa simfonijskim aspiracijama. Naravno, ovo je spoj zapadnjačkog pristupa popularnoj muzici sa malo, ali ne previše azijskog, tj. bliskoistočnog zvuka i Helzgloriam se zapravo ne izdvajaju od konkurencije svojim „bliskoistočnim“ karakteristikama već pre svega odličnim kompozicijama, pamtljivim temama i izvrsnom produkcijom.
https://analogragnarok.bandcamp.com/album/decapitated-mystics-of-the-serpent
https://anthrazitrecords.bandcamp.com/album/decapitated-mystics-of-the-serpent-2
Grčki Feeble imaju drugi album, Via Obscura (ili Via Oscura, nije baš najjasnije…) i ovaj mladi bend ima osoben pristup blek metalu, sa prominentnim sintisajzerskim zvukom u miksu ali i tipično grčkim kvalitetom u komponovanju i izvedbi. Ovo je muzika jake emocije, pa i atmosfere ali Feeble (što je inače umetničko ime gitariste benda, a ostali se zovu, redom, Pain i Dimitris Sakkas) su pre svega metal bend pa Via Obscura ima prijatan, moćan zvuk i nastup i osvaja blekmetalskom otmenošću i elegancijom:
https://feeble2.bandcamp.com/album/via-oscura
Prvenac finskih Väki zove se Kuolleen maan omaksi i ovaj relativno novi bend, u kome sviraju tri člana Deathkin, nudi izgrađen ukus, zvuk i pristup komponovanju koji sažimaju većinu onoga što volimo u modernom finskom blek metalu. Album kombinuje atmosfere, različit tempo i razrađene, imaginativne gitarske teme i rifove za jednu bogatu zvučnu sliku a muzičari su odlični i ovo je jedna raskošna, vrlo ubedljiva debi-ploča. Sjajno:
https://vaki-fi.bandcamp.com/album/kuolleen-maan-omaksi-succumbed-to-the-dead-soil
Bend nepoznatog porekla, etniciteta, sastava, itd., Lune, ima prvi album, Wild Lands of the North i mada je ovo apsolutno preslađeno za moj ukus, ipak bih rekao da Lune uspevaju da prevaziđu najveći deo konkurencije koju imaju u tom sjetnom, melanholičnom atmospheric black metal krilu popularne muzike svojim dugačkim ali dobro razrađenim kompozicijama i uspešnim kreiranjem dramske napetosti i razrešenja. Solidno:
https://luneblackmetal.bandcamp.com/releases
Zašto rejkjaviški Sjálfsmorð af Gáleysi posle tri albuma i jednog EP-ja u poslednjih par godina sada odlučuje da objavi „samo“ demo, ne znam, ali Degenerator je zastrašujućih 25 minuta muzike u kojima se uzvitlani horor-blek-metal rve sa orkestracijama u mračnim abijentima koji zvuče kao napuštene fabrike što su posle nekakve apokalipse oživele same od sebe. Faking zastrašujuće. I prelepo:
https://sjalfsmordafgaleysi.bandcamp.com/album/degenerator-demo
Poljaci Funeral Mass su svoj drugi album, Forgotten Kingdoms of the North izbacili još početkom meseca ali mu je trebalo malko duže da se pojavi na Bandcampu i, evo ga sada pred nama. Funeral Mass su mlad bend, postoje tek dve godine ali imaju solidne kvalitete i produkcijski i kompozitorski gledano. Ovaj album je, tipično poljski, rekao bih, pristojno zamešan obrok na principu toplo-hladno, sa nekim simpatičnim melodijama i dobrom, atmosferom koje ga pozicioniraju izvan „kvlt“ teritorije i bliže blek metalu za šire narodne mase a da opet nije izgubljena elegancija i dekadencija koje su bitne za ovu muziku. Ovo je sjajno snimljeno, pa ima moje preporuke:
https://funeralmass.bandcamp.com/album/forgotten-kingdoms-of-the-north
Soga iz Čilea je ove godine već objavio dva EP-ja u ciklusu Cuarenta y nueve días a upravo smo dobili i treći. Cuarenta y nueve días – Chapter III nastavlja melodični, ambijentalni blek metal pristup i zaključuje konceptualnu celinu sa prva dva EP-ja, a sve zasnovano na Tibetanskoj knjizi mrtvih i ciklusu od 49 dana koji treba da prođu do reinkarnacije. Dakle, ova tri poglavlja se najbolje slušaju jedno za drugim, a ovo treće pored solidnog blek metala ima i kodu u vidu lepe ambijentalne kompozicije Transmutación. Fino:
https://sogablvckmetal.bandcamp.com/album/cuarenta-y-nueve-d-as-chapter-iii
Argentinski duo Antártica na svom debi albumu, Dæmonolatreia spaja svoja interesovanja za demonologiju i lavkraftovštinu sa melodičnim ali oštrim blek metalom. Iako je ovo u suštini sobni projekat, Argentinci su sasvim solidni u produkcijskoj ravni nudeći razrađene, dobre aranžmane i prihvatljivu aproksimaciju studijskog kvaliteta. Ne najinspirisanija blek metal ploča svih vremena ali sasvim slušljiva:
https://antarticaoficial.bandcamp.com/album/d-monolatreia
Dark Crucible iz Portlanda su u osam godina koliko je prošlo od prvog EP-ja prešli iz statusa jednočlanog projekta u status punomoćnog benda i njihov debi album, Disease.Consumption.Death. donosi šest pesama divljačke, primitivne satanističke mračnosti koja bi trebalo jednako da se dopadne i old school death metal publici kao i primarnoj blek metal demografskoj meti. Dark Crucible su prilično lo-fi ali su dobri i disciplinovani i pesme su im hipnotičke i usredsređene na snagu rifa i teme umesto da smaraju nekakvim atmosferama. Meni se to dopada jer atmosfere ovde prirodno izviru iz rifova a bend je monomanijački usredsređen na „poruku“ radije nego na formu koja se opet prirodno, iz te poruke rađa:
https://darkcrucible.bandcamp.com/album/disease-consumption-death
The Wicked Exorcist Ritual su njujorški trio dve žene i jednog muškarca u pitoresknoj odeći i sa tetovažama a koji više deluju kao da će zasvirati industrial nego prljavi, rokerski blek metal koji se nudi na EP-ju Die Dark Embrace. Ovo je šarmantna, vrlo sirova muzika koja se bazira na gruvu i jednom pomalo ritualnom, plesnom ugođaju pa stvari i nisu predaleko od te industrial estetike. Satan Went to Texas je i jedan od boljih naslova pesama koje sam čuo ove nedelje:
https://thewickedexorcistritual.bandcamp.com/album/die-dark-embrace-2
Argentinci Victimas del estado su, iz imena se to već primeti, više pank nego metal. No, njihov blackened crust na EP-ju Resistencia antifascista ima dovoljno blekmetalskih rifova da njihov lo-fi ali disciplinovani pank-metal bude simpatičan, čak dirljiv za moje ostarelo srce:
https://victimasdelestado.bandcamp.com/album/resistencia-antifascista
Animus Mortis iz Čilea na živom albumu, Exhibitions of Devotion predstavljaju presek svoje karijere iz poslednjih dvanaestak godina i ovo je vrlo dobro odsviran materijal koji pritom ima visok nivo osobenog shvatanja blek metala sa interesantnim harmonskim idejama i aranžmanskim rešenjima. Animus Mortis su odlični svirači i imaju originalnu viziju blek metala sa atmosferom ali i energijom koje su samo njihove. Kvalitet živog snimka nije IDEALAN ali je vrlo dobar i ovo vredi poslušati:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/exhibitions-of-devotion-live-album
Danski Ascendancy ima drugi EP, Birth of an Eternal Empire koji mi je na keca bio simpatičan jer se prva pesma, u jasnoj gejmerskoj referenci, zove Altered Beast. Ni muzika nije loša! Danci sviraju mračan, okultno intoniran blek metal koji ne polaže mnogo na melanholiju i emocije već na crninu, zlo i energiju negativnosti. No, Ascendancy pritom pišu poduže pesme sa dinamičkim varijacijama, promenljivim tempom i generalno kompleksnijim aranžmanima i ovo je muzika koja jasno sugeriše da je bend zreo za album. Iron Bonehead kao izdavač ovde imaju pravo blago u rukama:
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/ascendency-birth-of-an-eternal-empire
S druge strane, italijanski izdavač I, Voidhanger se ponovo istakao izdajući prvenac grčkog jednočlanog projekta Mystras. Castles Conquered and Reclaimed je ploča „srednjevekovnog“ blek metala što se zgodno uklapa u činjenicu da je zvuk na albumu prilično muljav. Ipak u srednjem veku nisu imali kvalitetan softver, jelte. Šalu na stranu, Ayloss, jedini član ovog benda i već iskusan kao i jedini član dugovečnog projekta Spectral Lore, piše interesantne „srednjevekaške“ teme i melodije, i meša ih sa dosta osećaja sa distorziranim, sirovim metalom. Ayloss ima odlične ideje i uho da iskombinuje naizgled suprostavljene elemente u skladne, funkcionalne celine, a sve je prošarano i ljupkim akustičnim vinjetama i jedina zamerčica na album ide na ime tog vrlo muljavog miksa. Ali i to ima šarma. Kao i omot koji kao da je rađen hemijskom olovkom, samo uz MNOGO ljubavi i pažnje. Odlična muzika, svakako i lepo bi bilo ovo čuti u boljem miksu:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/castles-conquered-and-reclaimed
Serene Dark iz Ontarija mešaju black i death metal, ali pretežu, rekao bih na black stranu na svom trećem albumu Enantiodromia koji je podugačak i ambiciozan opus sa deset pesama i jungianskom tematikom. Serene Dark muziku pakuju u veoma glasan, dinamički zaravnjen master što je solidan minus jer je ovo album ekspanzivnih, pa i višeslojnih aranžmana i kompozitorsko umeće benda se krije iza mastera koji je otvoreno neprijateljski nastrojen prema slušaocu. Ako uspete da savladate taj problem, Enantiodromia je jedan od najboljih albuma ove nedelje sa svojim vrlo zrelim, kompleksnim i inteligentnim kompozicijama i aranžmanima. Odlično:
https://serenedark.bandcamp.com/album/enantiodromia
Iron Bonehead imaju još jedan vrlo dobar album ove nedelje i u pitanju je drugi album njemačkih Khthoniik Cerviiks a koji se zove Æequiizoiikum. Kad vidimo kako bend nije nimalo zainteresovan za lakoću brendiranja jasno je da se ovde radi o „tr00“ blek metalu i, zaista, Æequiizoiikum je ploča impresivne tmine i dubine. Osam pesama koje nemački trio ovde nudi zvuče kao da su nastale otkidanjem živog tkiva tokom borbe sa demonima, kompleksnih, stalno mutirajućih aranžmana i sa mnogo sumanute energije sa kojom se juri napred. Zvuk koga Khthoniik Cerviiks kreiraju je prilično neproziran, ali ovo je svejedno fascinantna ploča za slušanje na ime moćnih, hipnotičkih pesama:
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/khthoniik-cerviiks-equiizoiikum
Stoner! Ten Foot Wizard dolaze iz Mančestera i njihov album Get Out of Your Mind je dopadljiv stonerski program što će se dopasti i ljudima koji ne vole metal. Ovo je vrlo gruvi, više rok nego metal, sa puno bluzerskog laveža i wah-wah ukrasa, producirano veoma čisto i odsvirano autoritativno. Metalcima će se dopasti upadi velikih rifova i generalna snaga snimka. Ali svima će se dopasti strast i vatra:
https://tenfootwizard.bandcamp.com/album/get-out-of-your-mind
The Funeral Orchestra iz Gotenburga svoj funeral doom metal shvataju možda najpre kao „Sunn0))) sa bubnjevima“ i mada na njihovom trećem albumu, Negative Evocation Rites ima i tremolo melodija pored teških, presporih rifčina, sve je to uglavnom izuzetno sporo, mračno, opskurno i hermetično. Naravno, ima nečega u svoj toj sporoći, težini i hermetičnosti pa ovih četrdesetak minuta muzike umeju da budu i moćno iskustvo, ali treba se na njega spremiti. Ovo je album uglavnom bez krešenda, bez značajnijih dinamičkih varijacija, vrlo programski monoton i mučan i ako tako nešto tražite od doom metala, ovi Šveđani disciplinovano i kvalitetno isporučuju:
https://thefuneralorchestra.bandcamp.com/album/negative-evocation-rites
Moribund Mantras iz Štutgarta su ipak ekspanzivniji u svom okultnom doom zvuku. Album Golden Void, njihov drugi, ima i mekše, prozračne, atmosferične delove sa klin vokalima i zapevanjem između bombardovanja rifčinama i urlanja. Ovakav pristup doomu je svakako prijatniji za širi krug publike mada Moribund Mantras imaju taj proboem da su im rifovi često prilično banalni i ne drže pažnju. Eh… Srećom, bend se izrazito trudi oko aranžiranja tako da pesme budu raznovrsne a da se ne izgubi svečani, elegantni doom korak…
https://moribundmantras.bandcamp.com/album/golden-void
Simpatičan psihodelični stoner metal stiže nam iz Danske ljubaznošću sastava Bogwife. Halls of Rebirth ima stonersku spontanost i gruv ali je harmonski udaljeniji od bluza nego što je slučaj sa prosečnom stoner pločom pa je ovo jednim dobrim delom i doom metal ploča. Bend ima lepe i pamtljive rifove ali je jednako dobar i kada pređe u psihodelične efekte i, zapravo, ne bih imao ništa protiv da toga ima i više na ovom albumu. No, kako to jeste, ovo je lepa ploča dugačkih, lepo snimljenih, teških i moćnih pesama koje vredi vrteti u krug:
https://bogwife.bandcamp.com/album/halls-of-rebirth
Dve lepe heavy rock/ desert rock pesme na singlu Robbero Bobbero & Thorsakir švedske ekipe Tidal Wave. Ovo je dosta sirovo snimljeno ali to mu daje šarma, pogotovo što bend prvu pesmu bazira na incidentu sa sladoledžijom kojeg je doživeo jedan prijatelj, pa ovo nije umušen, satanistički stoner rok već kul i zabavna muzika. Lepo:
https://tidalwaveswe.bandcamp.com/album/robbero-bobbero-thorsakir
Dopemass je italijanski jednočlani psihodelični stoner projekat sa dosta eksperimentalnih ambicija u zvuku. Time hoću da kažem da se na albumu Chemical Happiness – koji se ceo bavi narkoticima, ali i demonologijom, naravno – jedan inače dosta očekivan stoner program obilato potapa u efekte i gde treba i gde ne treba pa šta izađe na drugu stranu – izađe. Pomalo neočekivano, iako je album mestimično i naporan na ime abrazivnog zvuka, Dopemass ipak opravdava ovakav svoj pristup, kreirajući ako ništa drugo zanimljivu muziku koja slušaoca uspeva da u pozitivnom smislu dezorijentiše i ubaci u psihodelični zanos. Vredi poslušati:
https://dopemass.bandcamp.com/album/chemical-happiness
Italijanski Heavy Psych Sounds Records je krenuo sa serijom kompilacija Doom Sessions na kojim će biti neki značajni bendovi što snimaju za ovu firmu. DOOM SESSIONS VOL.1 – Conan // Deadsmoke je opasan otvarač i dobro najavljuje ovaj serijal. Italijani Deadsmoke su na ovom albumu zastupljeni sa dve pesme i solidnih sedamnaesta minuta muzike koja je mračna, teška sa jednakim količinama doom i sludge metal zvuka. Deadsmoke uspevaju da spoje mučnu dimenziju ovakve muzike sa zapravo interesantnim, imaginativnim aranžiranjem (pogotovo u prvoj pesmi, Dethroned Concrete) i dostojno se prikazuju publici. Liverpulski Conan nudi jednu kompoziciju od sedamnaest minuta mrveće težine i kavernozne, opresivne atmosfere koja istovremeno ima i dimenziju zaraznog šarma. Nažalost, u pitanju je pesma Beheaded sa splita sa Boingripperom iz 2013. godine ali , ako to pomaže, makar je ovde u drugačijem miksu. No, iako Conan ne donose novu muziku, ovo je svakako odličan album:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/doom-sessions-vol-1-conan-deadsmoke
https://www.youtube.com/watch?v=uUgLjMlHZ4g
Birmingemski (al iz Alabame) EMBR su do sada sve EP-jeve označavali brojevima pa im se i debi album zove samo 1823. EMBR su odličan primer tog nekog „novog“ pristupa doom metalu koji obuhvata daleko širu paletu zvukova i uticaja nego što su samo Black Sabbath i Sisters of Mercy, jelte, pa je i 1823 impresivan album na razmeđi doom metala, lake gotike, post metala itd. itd. itd. Ja lako padam na albume na kojima imamo ovako prominentnu pevačicu kao što je Crystal Bigelow čiji čisti, prozračni vokal odlično sparinguje sa teškim, moćnim rifovima i seizmičkim ritmovima ispod. Vrlo lepo:
https://embrband.bandcamp.com/album/1823
Adramelech su relativno nepoznat death metal trio iz Finske koji drma već trideset godina a pregled rane faze karijere dobijamo na kompilaciji Recoveries of the Fallen. S obzirom da je bend poslednji album snimio još 2005. godine, pretpostavljamo da ova kolekcija demo snimaka, kaseta i singlova iz ranih devedesetih najavljuje neku novu aktivnost, no, nije da je ovo sad neka esencijalna muzika. Adramelech ovde pružaju korektan, prilično lo-fi old school death metal koji makar ima tu prednost nad aktuelnim OSDM bendovima da je u pitanju grupa koja je zaista i svirala u vreme tog „old school“ talasa. Nije rđavo ovo, ali ima razloga što Adramelech nisu poznati kao, jelte, Grave…
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/recoveried-of-the-fallen
Japanski trio Handsome Bob ima prvi album i Guillotined je kolekcija od dvanaest pesama grindcorea sa blagom metalskom oštricom. Ovo je više gruverski album od grindcore proseka ali Handsome Bob zapravo imaju dobar, sirov gruv i lepo se u njemu osećaju. Brži, polivački delovi, kada dođu na red, su disciplinovani i lepo funkcionišu kao krešenda. Valjano:
https://handsomebob.bandcamp.com/album/guillotined
Formaldehyde je iznenađujuće retko ime za metal bendove, i pored svoje efektnosti. Metal Archives navodi samo jednu takvu grupu, a sada imamo još jednu, duo iz Oklahome koji na svom EP-ju Cemetery Devourment ima, čini se, više semplova iz crtanih (i drugih) filmova nego muzike. Ali muzika je dobar, sigurno napisan i odsviran deathgrind sa klasičnim, lepim hromatskim rifovima, dubokim vokalima i kvalitetnom ritmičkom podlogom. Formaldehyde nisu originalni ali donose ovom klasičnom stilu izvođačku sigurnost i jedan rutinerski kvalitet u pisanju pesama a sve se završava obradom Mortician koji su im, uostalom, sasvim očigledno najveći uzor. Lepo.
https://formaldehydedeathmetal.bandcamp.com/album/cemetery-devourment
Lazarvs iz Budimpešte za sebe kažu, citiram, da su „The loudest Hungarian power trio, sludge/doom phenomenon from Budapest“ ali njihov EP Lazarvs izašao ove nedelje je – thrash metal. Zašto? Kako? Tko zna? Svejedno, ovo je onako, grubo i surovo, siledžijski, sa skoro death vokalom ali ima šarma. Zvuk je, uh, prebudžen za moj ukus ali Mađari dobro krljaju, a kad vidite kako se basista preziva, nekako vam lepo:
https://lazarvsofficial.bandcamp.com/album/lazarvs
Obsidian Hooves iz raznih mesta u Americi su trio koji svira death metal sa doom i stoner osnovom što, na EP-ju Sovereignty zvuči zapravo dobro. Ovo je muzika koja je suviše ekspanzivna i gruvi da bi bila death metal ali i suviše satanistički crna i opasna da bi bila samo drogopušački stoner rock. Zlatna sredina se ovde osvaja kombinacijom krljačkih, ubistvenih deonica koje su presečene pravovernim doom sporinama i težinama. Bend ima odgovarajući lo-fi zvuk i sve deluje kao B-horor koji je ustao, prohodao na dve noge i dohvatio se gitare. Lepo:
https://obsidianhooves.bandcamp.com/releases
Hanoverski Might ima debi album, nazvan samo Might i mada ovu muziku trpaju u doom metal, to je svakako suviše restriktivna žanrovska etiketa da joj se prilepi. Might kombinuju različite metal pristupe i tehnike, svakako ne bežeći od mrveće težine i mračnjaštva doom metala, ali ga temperirajući jednom industrijskom hladnoćom, pa u sve dodajući razigrane ritmove i razularene gitare (slušajte Pollution of Mind!) za miks koji je eklektičan i uzbudljiv. Kad čujete pesmu kao što je Vampire neizostavno ćete pomisliti na Godflesh i Might i jesu bend koji barem jednako duguje Justinu K. Broadricku koliko i Tommyju Iommiju. Naša je, naravno, sreća da taj „od Sabata do Gadfleša“ pristup podrazumeva moćne rifčine i sjajne atmosfere i ovaj žensko-muški duo se može pohvaliti jednim od najboljih, najuzbudljivijih albuma koje sam čuo ove nedelje. A osnovan je ove godine! Impresivno:
https://might.bandcamp.com/releases
Relapse Records ove nedelje nude novi album pistburškog dua Zombi, nazvan samo 2020, i ova ekipa nudi prijatnih devet pesama instrumentalne, kinematske muzike utemeljene na jakim ritmovima i rifovima ali nošene pre svega prominentnim sintisajzerima. Zombi su negde na ničijoj zemlji između metala, progresivnog roka i filmske muzike i mada nije sve što rade po mom ukusu, svakako nije neprijatno za slušanje:
https://zombi.bandcamp.com/album/2020
Derbiširski kvartet Devastator na svom debi albumu, Baptised in Blasphemy donosi sedam pesama dobrog raspoloženja i rokenrola. Nominalno ovo je blackened thrash metal, ali da se razumemo, ovo je pre svega teški rok koji ima gruv i šmekerske rifove, napaljene refrene i solaže, pa tek kada se sve to apsolvira upadamo u teritoriju ekstremnog metala. I, mislim, sjajno je to. Bend je preterao sa kompresijom u masteringu i album ima vrlo bučan, neprijatan završni master ali pesme su izvanredne i Britanci se sa lakoćom kreću od hita do hita krljajući napaljive speed metal rifove, urlajući promuklo i pržeći iz sve snage. Za ljubitelje koza, rifova, rokenrola, satanizma i dobrog raspooženja:
https://devastatorblackthrash.bandcamp.com/album/baptised-in-blasphemy
Za još blackened thrash zvuka, iz Perua dolaze Perverse Rites sa EP-jem Witchsluthaunt. Četiri je to pesme u petnaest minuta žestoke krljačine koja ima i blek metal oštricu ali i taj neki prijatni old school metal kič sa povremenim falseto vokalima, gitarskim harmonijama i povlačenjem vibrato ručice na gitari i kad treba i kad ne treba. A, mislim, uvek treba. Perverse Rites uglavnom pišu i solidne rifove i mada je druga polovina ploče za nijansu bliža „pravom“ blek metalu sa kompleksnijim aranžmanima i temama, energetski nivo je povisok a zabava konstantna. Odlično:
https://perverserites.bandcamp.com/album/witchsluthaunt
Argentinski trešeri Methal Kyrios su manje eksplozivni na svom drugom albumu, Sindrome Oscuro ali nisu loši. Ovo je dosta srednjaški thrash metal bez mnogo iznenađenja ili originalnih ideja, ali drusan, stamen, dobro odsviran i pristojno snimljen. Methal Kyrios možda nikada neće biti prvoligaški bend ali očigledno je da vole ono što rade i ta ljubav premošćava dosta jazova:
https://methalkyrios.bandcamp.com/album/s-ndrome-oscuro
A iz Paragvaja nam dolaze At Sacrament, bend osnovan ove godine – u nevreme, reklo bi se – ali čiji je prvi EP, A New Dawn optimistička i kvalitetna kolekcija thrash metal pesama koje prijaju i uhu i duhu. At Sacrament imaju i blagu death metal komponentu u svom zvuku sa povremenim blast bitovima i tremolo rifovima ali najveći deo je kvalitetan, tvrd thrash po uzoru na velikane žanr akao što su, recimo, Testament. Bend odlično svira i ima vrlo dobru produkciju pa je ovo izdanje za staru ekipu koja ceni thrash i nikad joj nije dosta:
https://atsacrament.bandcamp.com/album/a-new-dawn
Jednočlani deathgrind sastav sa Tahitija, Intrepid Corpse izbacio je prvi album, Desolate i, da je ovo izašlo 1990. godine danas bi verovatno bilo pamćeno kao underground klasik. No, izašlo je trideset godina kasnije i mada je sasvim slušljivo meni koji sam se ovakve muzike naslušao u životu, jasno je da je u pitanju samo sviranje „žanra“ bez originalnih ideja i neke sveže ekspresivnosti. No, sirovost i iskrenost ove muzike svakako govore da je u pitanju izdanje o kome ipak treba govoriti sa pozitivnim predznakom:
https://intrepidcorpseil.bandcamp.com/album/desolate
A iz Čilea dolaze Hnagash sa svojim old school death metalom na EP-ju Ritual over the Grave. Kako je ovo prvo zvanično izdanje benda, vidi se napor uložen u muziku, izvedbu i produkciju pa je ovo šest dobrih, mračnih pesama tvrdog srednjeg tempa, sa jakim rifovima i moćnim ritmom. Hnagash su jedan od onih bendova koji death metal shvataju pre svega kao muziku masivnosti i gruva i ovo im uglavnom plemenito ide sve do poslednje pesme koja zatvara ploču sa skoro sedam minuta mračnog ambijenta. Odličan debi:
https://hnagash.bandcamp.com/album/ritual-over-the-grave
Tročlani britanski bend Binah ima već dva albuma iza sebe ali su ove godine isporučili tek demo sa tri pesme. No, Amorte je dobra ponuda interesantnih aranžmana i osobenog zvuka. Binah su tvrdi i teški ali vole dinamične aranžmane i kompleksne teme i dobro kombinuju staroškolski zvuk i neke modernije zahvate. Poslednja pesma je pritom ambijentalni, musique concrete komad koji im dobro stoji. Vrlo lepo:
https://binah.bandcamp.com/album/amorte
Brazilci Podridão su vrlo old school na svom drugom albumu, Revering the Unearthed Corpse, prizivajući primitivni, bolesni death metal sa prelaska osamdesetih u devedesete. Ovo i znači da su im pesme jednostavno aranžirane, sa jednom gotovo pankerskom prostotom i prostodušnošću ali to zvuči dosta dobro, energično, spontano i iskreno. Podridão nemaju modernu produkciju i muzika im je vrlo svedena u domenu ideja i tehnika, ali oni to upravo tako vole i vidi se sa koliko ubeđenja i uživanja tresu svoj teški metal. Meni to prija:
https://podridao.bandcamp.com/album/revering-the-unearthed-corpse
Varšavski Sacrofuck zvuče maltene više kao pank nego kao death metal na svom ovogodišnjem demo snimku, Primitive Fuck. Bend je prošple godine izdao prvi album, ali se očigledno najbolje osećaju u ovoj kasetaško-podzemnoj formi, nudeći pet pesama brzog i gadnog deaththrasha koji je odsviran odlično i produciran vrlo solidno tako da je „primitivnost“ koja se tu zaziva najpre na ime estetike i imaginarijuma. Doduše pesme nemaju ni imena pa i ne znamo o čemu to bend zaista peva (iako, ruku na srce, odvratan omot sugeriše teme…). No, nije bitno, muzika je sjajna, upadljivo mošerski doterana , spakovana u kratke, efikasne pesme koje imaju energiju i kvalitet što me najpre podseća na, eto iznenađenja, brazilski Ratos de Porao.
https://sacrofuck.bandcamp.com/album/primitive-fuck
Burn Alive je metalizirani hardcore punk bend iz Londona i njihov EP, This World Our Hell ima prijatnu – čitaj mučnu i hermetičnu – britansku notu u svom zvuku, igrajući se sa disharmonijama i napetim temama, i varirajući ritam tako da sve bude uzbudljivo i dinamično a da se očuva ta atmosfera opresije. Fino:
https://youwillburnalive.bandcamp.com/album/this-world-our-hell
Demon Cleaver je dobro ime za bend a ovi Kanađani su tako nazvali i svoj, pretpostaviću prvi, EP. Mešavina death metala i groove metala koja se na njemu čuje garantuje da ja neću baš istetovirati notni ispis ovog izdanja na svoje očne kapke, ali su Demon Cleaver veoma dobri i kao svirači i kao kompozitori, jasno videvši kako da spoje ova dva podžanra u nešto što je vrlo heavy, ima solidne rifove i razrađene aranžmane. Plus, odlična produkcija:
https://demoncleaver.bandcamp.com/album/demon-cleaver
Slaughter The Prophets sa svojim brutalnim, tehničkim death metalom svakako gađaju bliže meti nacrtanoj na mom srcu. EP Cabal je njihova ponuda za ovu godinu i donosi četiri pesme pljeskave bas-gitare, arpeđa na šestožićanom instrumentu, skoro pa neprestane blastbitove i pevača koji pravi čudesne vratolomije. Najinteresantnije je kako Slaughter The Prophets imaju zvuk koji nije naporan, nije preglasan, nije neproziran i uspeva da ističe njihovu tehničku ekspertizu, pokazujući da je ovo death metal za ljude koji žele da se ČUJE šta oni to sviraju. A ima se šta i čuti. Odlično je ovo i ako volite Spawn of Possession i Origin, Slaughter The Prophets su bend za vas:
https://slaughtertheprophets.bandcamp.com/album/cabal
Iako death metalci verovatno solidno većinski puše marihuanu, malo njih svoju muziku tematski posvećuje ovoj biljci i kulturi izrasloj oko nje. No, Cannabis Corpse sada imaju kolege u vidu bostonskih Inhalement. Novi EP, Eternally Stoned nema tako genijalno parodično ime kao debi izdanje, Grotesque Inhalement od prošle godine ali donosi četiri pesme brutalnog death metala koji se lepo oseća u oblacima dima i ne zanima se toliko demonstriranjem tehničke supremacije koliko KRLJANJEM. Inhalement su čukači a ne „muzičari“ i ove pesme su iako tehnički apsolutno korektne, pre svega posvećenje brzini, težini i glasnoći, noseći slušaoca odličnim gruvom sve vreme. Vrlo dobro i siguran hgit za Horror Pain Gore Death Productions:
https://inhalement.bandcamp.com/album/eternally-stoned
https://hpgd.bandcamp.com/album/eternally-stoned
Kelnski kvintet Galactic Superlords ima simpatičan singl, Piece of Me sa dve pesme klasičnog heavy metala koji se lepo snalazi kombinujući mejdnovske teme i odličnu hard-rok-sreće-power-pop mućkalicu koja će prijati osobama mojih godina i senzibiliteta. Pevačica je vrlo dobra i odlično se nosi sa stamenom pratnjom. Bend ovim singlom najavljuje drugi album i ovo će valjati da se čuje kada izađe:
https://galacticsuperlords.bandcamp.com/album/piece-of-me
Meksički Jet Jaguar – inače nazvan po jednom od, jelte, likova iz Godzila serijala, konačno je snimio prvi album, Endless Nights i ovo je vrlo dobro. Meksikanci iz Kankuna drže se vrlo ’80s zvuka u svom mešanju cheesy heavy metala i proto-speed metal formula za kolekciju pesama koje su himnične, popaljive, veroma dobro odsvirane i odlično miksovane. Naravno da ovakva muzika može da zazvuči staromodno ako ste strog slušalac, ali Jet Jaguar veoma dobro spajaju bluzirani boogie zvuk sa oštrijim, ekstremnom metalu bližim nastupom pa je Endless Nights ploča koja osvaja entuzijazmom, energijom, ali i kvalitetom pesama. Neke od kompozicija su skoro kao Motley Crue iz najboljih dana, samo jedno 150% ubedljivije, neke vuku na Iron Maiden, ali sve su dobre i jako ubedljive. Ne znam zašto ovog nema na Bandcampu ali je odlično:
https://www.youtube.com/watch?v=c3KGbs0NxM4&list=OLAK5uy_m92Oz2P7uXncAkaOL2-TxEP3lM7CUGgBU
Volite li fank-metal? Za slučaj da ste pali u komu pred kraj 1991. godine i probudili se ovih dana uz pomisao kako su svi ti Mind Funkovi, Fishboneovi, Atom Seedovi pa i oni mladići, Red Hot Chilli Peppers bili JEBANJE KEVE i nastavili biste u istom stilu, tu su Pink Octopus, pardon, Pink Øctopus, trio iz Sidneja koji će ispuniti sve vaše želje. Kada se uzme u obzir da su promašili vrh talasa za tridesetak godina, Pink Øctopus su na svom istoimenom debi EP-ju prilično dobri. Ovo nema BAŠ čist 1991. zvuk, fanku je ovde pridruženo i nešto psihodelije koju su kasnije baštinili razni autori, a poglavito Peppersi, ali Pink Øctopus svakako vole ovu muziku i sviraju je vrlo dobro, sa odličnom produkcijom i razmetljivo kompleksnim aranžmanima. Sad bez zezanja: ako volite ovakav zvuk, Australijanci bi mogli da vam se dopadnu. Ja sam ovo najviše poslušao kao kurio:
https://pinkoctopusband.bandcamp.com/album/pink-ctopus
Dobro, da završimo jednim slem izdanjem. 50calibectomy je ime koje jasno sugeriše kako će ovde muzika zvučati a i ako nije, naziv debi EP-ja ovog jednočlanog projekta – Drawn out for Quartering – kao i omot koji deluje kao da Rob Liefeld proživljava posebno težak BDSM košmar, poslaće jasnu poruku. Ovakvi solo-slem projekti su najčešće smeće koje ne vredi ni pustiti, ali filadelfijski 50calibectomy uspeva da ne bude puka kolekcija mizoginih fantazija i, mada je ovo muzika svakako pravljena kod kuće, ona ima minimalni kvalitet zvuka i aranžmana da ne bude utopljena u moru demo bendova što ovakve stvari izbacuju svaki dan. Autor nije posebno originalan, ali razume da je u slamming death metalu kvalitet slemova među najvažnijim elementima pa je ovome posvećena najveća pažnja. Da bubanj ima malo više dinamike ili da je makar samo malo niže u miksu, ovo bi bilo i znatno impresivnije:
https://50calibectomy.bandcamp.com/album/drawn-out-for-quartering
