E, pa da poslušamo i malo metala.
Blek metal? Blek metal. Kada bih vas pitao šta na svom prvom albumu svira bend koji dolazi iz Južne Koreje i zove se Celestial Annihilator, vaš odgovor bi nesumnjivo bio „Cosmic Black Metal from Infinite Void, Mehmete, PITAJ NEŠTO TEŽE“. I bili biste u pravu. Debi album, Annihilation for Esoteric Nascency me je prijatno iznenadio time što ima prilično in-your-face zvuk i produkciju kakve ne očekujete od bendova koji se bave kosmosom i bezdanom prazninom. Umesto razmazanosti i hermetičnosti, Celestial Annihilator vozi težak, debeo, epski zvuk u kome se dobro čuju njegovi melodični rifovi i teatralne harmonije. Sohn Kyungho, autor i izvođač sve muzike u ovom projektu, naravno, ima još mnogo drugih projekata sa strane, ali Celestial Annihilator je generalno iznadprosečan u odnosu na to šta smo navikli da očekujemo od ovakvih bendova. Ne kažem da mi se same pesme nogo dopadaju, a muzika je svakako premelodična za moj ukus, ali ovde se svira dosta žestoko, melodičnost je ubedljiva i generalan utisak povoljan:
https://celestialannihilator.bandcamp.com/album/annihilation-for-esoteric-nascency
Argentinski Windfall su spremili svoj drugi album, The Burning Microcosm za Oktobar ali ga već puštaju na internet. Svakako je jasno da su ponosni na ovaj materijal koji četiri godine posle prvenca nudi epski, melodičan a udarački blek metal. Windfall postoje još od devedesetih i mada nisu bogznakako mnogo snimali, čuje se ovde ne samo taj old school stil već i prilična sigurnost u izvedbi i stavu. Vrlo ugodno:
Meksički Belzabet ima iza sebe dva albuma a novi EP, Eclipse dolazi posle dobrih osam godina diskografske pauze. Pričamo o simpatičnom „vampirskom“ blek metalu koji jako forsira sintisajzere u miksu, a što svemu daje tu neku svečanu i niskobudžetno-glamuroznu dimenziju. Pesme su simpatične, zvuk, dakle niskobudžetno-glamurozan a bend drag:
https://belzabetofficial.bandcamp.com/album/–3
Mnogo su simpatični ekvadorski Pyramidum na svom debi EP-ju El halo del Sol. Nisu njihove tri originalne pesme PRETERANO uredne i njihova kombinacija black, death i thrash metala je razbarušena, ali je srčana, ima fine rifove i melodije, svirka je kvalitetna a produkcija poštena ako već ne idealna. I, jelte, mada bend često ubacuje više ideja u kompozicije nego što realno zna šta da uradi s njima, to kako se na kraju izbore je lepo slušati. Slayerova Sex, Murder, Art kao četvrta pesma i zatvarač EP-ja mi je, naravno donela širok osmeh na lice:
https://pyramidum.bandcamp.com/album/el-halo-del-sol-ep
NordLoth je jedan Rus sa pravim imenom Никита Давыдов a koji, naravno, pored ovog projekta ima i masu drugih jednočlanih radova sa strane. Debi album OVOG projekta, The Night, stiže posle niske singlova iz poslednjih par godina, standardno, ali nudi lep, atmosferičan, melodičan blek metal koji neće osvojiti mnogo priznanja za originalnost ali, evo, meni prija. Možda je stvar malo i u produkciji koja je taman dovoljno dobra da ne bude sobni krš ali je i dalje dosta sirova, a svakako pomažu Davidovljeve lepe gitarske melodije i harmonične teme. Duševno i pitko, okrenuto tradiciji ali ne sad nešto prenaglašeno „starinski“, sve je to taman kako treba a i Nikita je lep čovek pa je ovo vredno svake pažnje čak i pre nego što vam kažem da se daunloud naplaćuje po želji:
https://ofnordloth.bandcamp.com/album/the-night
Finski Mätäsielu su ove sedmice pritekli u pomoć baš kada sam počeo da očajavam da mi fali malo skandinavskog, ledenog blek metala. Osnovani pre deset godina, Mätäsielu su prošle godine tek izbacili prvo izdanje, singl Ikiyön virsi a koja je i druga pesma na ovogodišnjem EP-ju Mätäsielu. Spora, hladna, emotivna, ova pesma je jedan od četiri odlična komada kojima smo počašćeni ovom prilikom u vrlo dostojanstvenom, melanholičnom ali ni slučajno napadno ekspresivnom modusu izvođenja. Mätäsielu zvuče neužurbano, sa dugačkim pesmama, sporim razvojem tema i setnom a relaksiranom atmosferom. Blek metal koji se gustira polako, sa uživanjem i u intimi. Prelepo.
https://matasielu.bandcamp.com/album/m-t-sielu
Shadow Legion je termin iz gomile video i tabletop igara pa sam iznenađen da postoji samo jedan metal bend sa tim imenom. Pitsburški black-death metalcci su pre neki dan izdali debi album sa ovim naslovom i, pa, prijatno je to. Ovo je kombinacija mračnijeg, ekstremnijeg black-death zvuka sa malo melodije i epike i mada bend, jasno, pripada više andergraundu nego mejnstrimu, simpatično je to kako želi da bude i komunikativan ali i da se drži propisno tvrdog zvuka. Jedanaest pesama, a neke su i preko sedam pa i preko devet minuta je malo MNOGO za ovakvu muziku, ali bendu ne možemo zameriti što je sve što zna nastojao da pokaže na prvom albumu. Poslušajte, ima ovde lepih momenata:
https://shadowlegion1.bandcamp.com/album/shadow-legion
Wolf Lichen su jedan od onih američkih blek metal bendova koji vole prirodu i narodne tradicije, mrze kapitalizam i sviraju brzo, žestoko, emotivno i melodično. Debi EP Empyreal Alpine Lysergy daje sve svoje pare u fond kojim se lokalno stanovništvo na „Crvenoj planini“ bori protiv ekploatacije litijuma u njihovom kraju, i, mislim, ovo je časno, pošteno i vredno podrške, a ni muzika, jebem mu, nije loša. Pesme na ovom izdanju su JAKO dugačke, doduše, ali Wolf Lichen svoje West Coast uticaje (mislim, čak pominju i vuka u imenu) kanališu u pesme u kojima su monotonija i ponavljanje deo plana pa to na kraju zvuči opojno i hipnotički radije nego dosadno. Bend je za sada studijski projekat, ali kvalitet ovog izdanja je vrlo obećavajući:
https://wolflichen.bandcamp.com/album/empyreal-alpine-lysergy
Dakle, nizozemski duo Urfaust raspao se posle dve decenije rada ali su se od ovoga svijeta oprostili jednim poslednjim opusom. Untergang je sedmi album Urfausta i ovo je jedna fina, pažljivo urađena ploča koja sakuplja na jedno mesto sve opsesije dvojice članova mračnim stranama ljudskog, jelte, stanja, nudeći atmosferični blek metal koji ne ide uobičajenim melodičnim putem. Ovo su, naprotiv, mračne pesme koje sugerišu izmenjena stanja svesti i intoksikaciju, vodeći slušaoce nesigurnim putanjama prema zaključku koji ne može biti ništa drugo do loš. Nihilistički ali opojno:
https://urfaust.bandcamp.com/album/untergang
Njemački simfonijski blek metalci The Circle imaju drugi album, Of Awakening i ovo je jedna pompezna, ambiciozna ploča sa svega pet pesama al koje TRAJU. I traju. Treba imati afinitete prema muzici koja je ovako glasna i neumoljiva sve vreme ali The Circle svakako umeju da se snađu u aranžmanima gde će tužna violina oplemeniti agresivno gitarsko bombardovanje. Za razliku od mnogih drugih simfonijskih blek ili death metal bendova, The Circle kao da ne traže komunikativnost i njihov je izraz upotrebom orkestracija samo podcrtao hermetičnost i mrak:
https://thecirclemetal.bandcamp.com/album/of-awakening
Oregonski Occult Blood zvuče mnogo old school i mnogo dobro na svom prvom EP-ju, The Room in the Ground. Bend je pre ovoga imao samo demo iz 2019. godine pa i ovaj materijal zvuči sveže, napaljeno i sirovo a pesme su upečatljivih, melodičnih tema i momačke, znojave svirke, bez studijskog peglanja i trikova. Ovo dolazi ravno iz srca i meni se jako dopalo:
https://occultbloodusbm.bandcamp.com/album/the-room-in-the-ground
Nisam do sada čuo za nemački avangardni blek metal sastav Nocte Obducta ali njihova muzika blista lepim crnim sjajem na albumu Karwoche – Die Sonne der Toten pulsiert, inače četrnaestom u opusu benda koji radi od polovine devedesetih. Iako avangarda, muzika Nocte Obducta nije hermetičnija od prosečnog blek metal albuma koji biste nasumice izvuki iz gomile ploča u nekoj demonskoj diskoteci i pesme ovde imaju finu epiku, zauzdanu emociju i melodičnost i producirane su sirovo i prirodno. Utoliko, ovo je avangardno isto onoliko koliko je nostalgično za old school zvukom drugog talasa i, puno dobro napisanih pesama i poštene svirke donosi četrdesetak minuta uživanja:
https://scr-nocte-obducta.bandcamp.com/album/karwoche-die-sonne-der-toten-pulsiert
Idemo sad na stoner rock, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rock. Prijatan sludge-stoner EP priuštiće nam Hexenghül iz Kalifornije pod naslovom Hexenghül EP. Bend ima lepljive, bluzerske rifove i dualne žensko-muške vokale gde muškarac, jelte, provajduje promukli death lavež a žena peva melodično. Nije, dakle, za publiku šireg profila al nama bolesnima simpatično. Plaća se koliko hoćete:
https://hexenghul.bandcamp.com/album/hexengh-l-ep
Oh, baš mi se dopada Solaris, prvi EP australijskih Bloodwood. Ovo je psihodelični rok sa mnogo osećaja za prostor i ambijent, koji, da se razumemo, zna i da glasno zavari ali to zavarivanje dolazi kao krešendo muzike koja vas prvo dugo priprema eteričnim zvucima i kosmičkim harmonijama tako da kada krene da baca bombe, te bombe budu, jelte, bombe emocije i promišljene melodije, ne samo rifčine. Vrlo prijatan, sanjiv a opet moćan materijal!
https://bloodwood.bandcamp.com/album/solaris
Novi Pilot Voyager je jedna dron-kompozicija od skoro 47 minuta i odlična je. Mađari iz psychedelic source kolektiva su dosta usporili autput poslednjih godinu dana ali kvalitet ovog izdanja sugeriše da je možda u pitanju ambicija da se stvari dignu na naredni nivo i da albumi budu manje snimljeni džem-sešni a više promišljene, zaokruženije sturkture. Što je ironično, jelte, jer se ovaj album zove The structure is still under construction. No, u izgradnji ili ne, ovo je izuzetno prijatan, melodičan psihodelični ambijent-dron sa osećajem za, jelte, strukturu i odličnim zvukom. Plaćate koliko hoćete a CELU digitalnu diskografiju ovog sjajnog kolektiva dobijate za svega četiri evra. Obradujte sebe:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/the-structure-is-still-under-construction
Nisam očekivao da čujem jedan praktično grandž album na Horror Pain Gore Death Productions ali i to se desilo. Flo su bili bend sa Floride u kome je svirao i Rick „Rozz“ DeLillo iz Death i Massacre i njihov debi album, Long Way Down je snimljen 2004. godine ali se bend onda rastočio, svako je otišao na svoju stranu i ploča je ostala neobjavljena do danas. A nije loša! Ovo jeste u osnovi grunge rock ali ima neki simpatičan gruv i mada je produciran skromno, to mu daje autentičnost koja je do 2004. godine već odavno bila upitna u muzici sijetlskih vedeta žanra:
https://hpgd.bandcamp.com/album/long-way-down
Kad nema Blek Sabata dobre su i obrade. Bat Sabbath je alter ego kanadskog hardkor pank benda Cancer Bats a Masters of Duality je živi EP sa pet obrada, jeste, Black Sabbath. U pitanju su vrlo klasični komadi (od Children of the Grave do War Pigs) i bend ih izvodi žustro, srčano, ne trudeći se da pronađe neke nove interpretacije starih predloažaka nego naprosto uživajući u najboljim rifovima na svetu i najboljem gruvu sa ove strane pakla.
Borracho su tri lika iz DiSija sa fino odmerenom injekcijom progresivnog metala u stoner rok tkivo. Neko je album Blurring the Lines of Reality na JuTjubu opisao kao kombinaciju Toola i Black Sabbath i to je onoliko tačna deskripcija koliko vam je potrebna. Borracho pišu spore pesme koje se razvijaju relaksiranom tempom ali uspešno dosežu svoja energiča krešenda i ubacuju se u poletan teškorokerski gruv. Ugodno:
https://borracho.bandcamp.com/album/blurring-the-lines-of-reality
Odlični su i štutgartski Hephaistos sa svojim albumom Medusa punim melodičnog, distorziranog teškog roka. Hephaistos u svoj fazirani doom metal stavljaju pravilne količine psihodelije i umiljatih, eteričnih melodija da njihova vrlo organska, vrlo prirodna svoirka sve iznese na pravu razinu. Pesme umeju da budu i podugačke ali uvek u sebi imaju melodičnu rokenrol osnovu sa jasnim odavanjem pošte prethodnicima iz šezdesetih i sedamdesetih. Opet, ovo je album koji nostalgiju ne gura u prvi plan i naprotiv, zamenjuje je nečim modernim što je samo prirodno izraslo iz tradicije. Jako prijatno:
https://hephaistos-band.bandcamp.com/album/medusa
Takođe su iz Štutgarta Bees Made Honey in the Vein Tree i ako ste pomislili da sa takvim imenom čovek treba da bude vrlo oprezan jer je u pitanju bend verovatno sklon pompeznom izrazu bez mere i milosti, ZLOBNI STE. Ali niste baš sasvim u krivu. Novi, treći a prvi postpandemijski album za ovu ekipu zove se Aion, traje skoro osamdeset minuta i kada bi se nekakvom pametnom ekstrakcijom najboljih delova sveo na 35 minuta, bio bi prilično odličan. Ovo je postmetalski, jelte, psihodelični doom metal i tu sad imate dron komade od dvanaest minuta, BESKRAJNA ponavljanja istih gestova, puno, jelte, taštine praznine itd. Ne kažem da mene sve to ne loži na papiru ali slično, hajde da sad lupim, albumima Isisa, ovo je u principu tačno ono što volim ali u izvedbi ne ume da nađe tu pravu meru, da odvoji bitno od nebitnog i formu prilagodi suštini. Tako da Bees Made Honey in the Vein Tree ZVUČE odlično ali album bi dosta profitirao od editovanja i prepoznavanja gde klasična rokenrol forma predstavlja njegovu snagu a ne dosadnu matricu od koje treba bežati. Dakle, vredno da se čuje ali nije ni lako da se presluša:
https://beesmadehoneyintheveintree.bandcamp.com/album/aion-2
Godthrymm iz Zapadnog Jorkšira su previše melodični u svom epskom doom metalu za MOJ ukus ali sasvim moguće da neće biti za vaš. Ovo je ekipa iskusnih muzičara sa smenama odrađenim i u Solstice (al ne TOM Solstice nego u britanskom, doom bendu Solstice), My Dying Bride, Valenfyre i Annathema pa je i muzika na drugom albumu, Distortions taj neki klasični ’90s zvuk Peacevilleovih bendova iz perioda kada su postali dovoljno veliki da ih sluša i normalan svet. Ja sam naravno prestao da slušam Paradise Lost čim su počeli da izrazito „Gotišu“ a i My Dying Bride su me zamalo izgubili pa mi Godthrymm, koji su „komercijalnija“ verzija toga nisu moja šolja čaja. Ali album je vrlo kvalitetan a dualni muško-ženski vokali su pun pogodak:
https://godthrymmdoom.bandcamp.com/album/distortions
Njemački Cruel Force su svoj prethodni album izbacili još 2011. godine pa je pojavljivanje novog, naslovljenog Dawn of the Axe povod za solidnu proslavu. Započinjući izvrsnim metal-flamenko instrumentalom Azrael’s Dawn, Cruel Force će vas staviti u pravo raspoloženje za svoj blackened speed metal stare škole, i onda nastaviti da krljaju kroz devet ozbiljno ložačkih kompozicija. Ovo je sve vrlo prepoznatljivo po zvuku, rifovima, formatu, stilu pevanja, ali Cruel Force nude prvoklasno iskustvo, sa kvalitetom na svakom nivou, od odličnih rifova, preko miksa koji zvuči starinski ali nije KRŠ, pa do memorabilnih refrena. Izvrsna ploča:
https://cruelforce.bandcamp.com/album/dawn-of-the-axe
Tu su onda Speeder, koji, razume se, sviraju vrlo programski old school speed metal. Debi EP, Speeder ima šest pesama i intro i prva pesma je prošlomesečni hit-singl Speed Metal Militia a tu je i Speed Metal Bench, sa demoa iz 2021. godine. Speeder, dakle, znaju šta vole i to rade iz sve snage. Nije ovo ni najmaštovitiji ni najbolje produciran speed metal ikada napravljen u istoriji ali rifovi su pošteni, svirka znojava, pevanje, dobro pevanje može da bude i bolje, ali generalni utisak je povoljan. Speeder su pijanice i, jelte, larmadžije i prijaće vam ako volite takve stvari. Ja ne volim ni jedno ni drugo a MENI prijaju pa vi vidite:
https://speeder1.bandcamp.com/album/speeder
Doomsday iz Oklenda su posle odličnog albuma od jesenas izbacili i novi EP, Doomsday i dostojno imenu, ovo je odlično izdanje. Tri pesme ovde pokazuju da ekipa nije izgubila ni malo energije niti veštine pa njihov thrash metal/ crossover ovde zvuči vrlo šmekerski, sa dobrim rifovima, čvrstim ritmom ali dovoljno ideja i maštovitosti da ovo ne bude samo prepričavanje uspešnih formula iz osamdesetih. Vrlo lepo. Ne propustiti:
https://doomsdaycahc.bandcamp.com/album/doomsday
Načelno ne pišem ovde o singlovima – niko nema baš TOLIKO vremena – ali izuzetak pravim kada singl izda neko poput mojih omiljenih ruskih trešera Смерш. Tomorrow je tipično gnevna, na akciju pozivarska pesma koja osuđuje globalni kapitalistički kancer i ukazuje da je revolucija jedini izlaz. Naravno da ne tvrdim da morate da se složite sa rešenjem koje bend nudi ali ne možete poreći da čak i kad sviraju srednjetempaške pesme, oni zvuče tako eksplozivno da vam srce odmah ubaci u četvrtu. Fantastična pesma od strane benda koji poslednjih godinu dana prosto niže izuzetna izdanja, nažalost potvrđujući da su istorijski momenti velike nesreće ponekad najbolja inspiracija za umetnost koja prkosi praznini. I ovo vam Global Thrash Attack naplaćuje samo koliko želite, pa ne budite škrti:
https://globalthrashattack.bandcamp.com/album/tomorrow-single-2023
Ne znam kako Peking stoji sa garažama, ali ima makar jedan dobar garažni bend. Hawk Sally su svoj EP, Mess it Up snimili možda i doslovno u garaži jer zvuk je sirov ali emocija je iskrena, svirka znojava a pesme bezobrazne, napaljene, kratke i ubitačne. Pet jebačkih garažnih pank komada za sedam dolara je DOBAR dil:
https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/mess-it-up
Ausgebombt su, naturalno, ne iz Njemačke nego iz Portlanda u Oregonu. Ovaj hardkor bend bi vas lako zavarao, jer mu novi EP takođe nosi nemačko ime: Wiedersehn macht Froide, pa je naslovna pesma i pevana na ovom jeziku. Ostale tri su na Engleskom i na kom god jeziku da ih slušate, Ausgebombt su sjajni. Ovo je melodičan, metaliziran d-beat hardkor koji ima lepu dinamiku, promišljene gitarske aranžmane i demonstracija je da i u tom jednostavnom formatu d-beata/ hardcore thrasha ima prostora za invenciju i maštu. Pesme prijatne, zvuk solidan, a daunloud plaćate koliko hoćete. Sve pet, što bi rekli mladi:
https://ausgebombt.bandcamp.com/album/wiedersehn-macht-froide
Shut Away su kanadski hardkor bend koji lamentira nad egzistencijalnom prazninom koristeći vrlo generičku liriku, ali srećom bar ima propisne metal rifove i težak, debeo zvuk da se njima izrazi. What Now Cruel World je singl sa dve pesme (What Now i Cruel World, dovitljivo!) koje sporo počnu a brzo se završe i mada ja nisam najveći svetski ljubitelj vrlo klasičnog moshcore izraza koji Shut Away slave, svakako mislim da je ovo tehnički dobro i svideće se ljubiteljima žanra, a plus se plaća koliko sami odredite:
https://shutawaymtl.bandcamp.com/album/what-now-cruel-world
Onda su tu Search Warrant iz Masačusetsa, takođe metalizirani hardkor bend ali s tim što je njihova muzika baš spora i u toj sporosti nalazi svoju energiju. EP Secret City Stomp ima pet pesama koje se kreću kao u slow motionu, nudeći lepljive, teške rifove, mikrofoniju, besno, razjareno pevanje i dobru produkciju. Search Warrant kao da su vrlo dobro promislili svoj izraz a onda ga i vrlo stručno pretočili u snimak i, s obzirom da se ovo daje po ceni koju sami odredite, veoma je vredno pažnje:
https://searchwarranthc.bandcamp.com/album/secret-city-stomp
Völdemört Matuška su iz Praga i upravo su izbacili debi album, Pandemonium. Ovo je lepo produciran metalizirani crustcore, sa pesmama između dva i tri minuta, dosta metal rifova, ali i promena ritma. Iako Völdemört Matuška očigledno prave napor da se njihova kreativnost ne iscrpi u D-Beat kopipejstovanju, oni i ne idu predaleko od jednostavne i prijemčive D-Beat formule pa ovaj album zvuči tačno kako treba:
https://voldemortmatuska.bandcamp.com/album/pandemonium
A onda iz Katovica dolaze Hollowman sa EP-jem Fire Forged koji nudi tvrdo kuvani moshcore. Ovo je materijal sa šest kratkih pesama punih metal rifova i dinamičnog, plesnog gruva i meni, koji u suštini nisam ljubitelj srednjetempaškog metaliziranog hardkora, je prijao. Ima tu i propisnih thrash momenata (na primer Torn Apart) da se ne svede sve na klecanje ali Hollowman pre svega krasi jedan tečan, organski stil svirke i dobar zvuk. Odličan EP:
https://hollowmanhc.bandcamp.com/album/fire-forged
Nikad nisam čuo za švedski hardkor bend Fredag den 13:e iako oni rade od 2006. godine. A snimili su masu albuma. Svakako, propust je sevap ispraviti sa novim albumom, Mänskliga Gränstillstånd jednim vrlo prijatnim, vrlo „švedskim“ komadom čvrste rok muzike. Fredag den 13:e rade u prepoznatljivoj tradiciji koja je krenula negde od Anti-Cimexa pre trideset i kusur godina pa eksplodirala u devedesetima i početkom ovog veka, gde hardkor pank, d-beat i melodični metalizirani zvuk tvore ugodnu sintezu i voze slušaoca predvidivim ali uvek prijatnim putanjama. Dakle, ovo je u osnovi d-beat hardcore, sa melodičnijim gitarama i emotivnijom atmosferom, i svakome ko voli bilo švedski hardkor pank bilo švedski death metal Mänskliga Gränstillstånd će biti užitak:
https://fredagden13e.bandcamp.com/album/m-nskliga-gr-nstillst-nd
Nisam siguran zašto omiljeni brazilski antiautoritarni hardkorovci Crush All Tyranny svoj novi singl, Covardia prodaju za SEDAM dolara s obzirom da pričamo o samo dve pesme i samo tri i po minuta muzike ali bar je muzika dobra. Crush All Tyranny su odavno poznat i dobro opisan fenomen i ove dve pesme su prljavi a pitki crustpunk kakav je nemoguće ne voleti ako ste odrasli slušajući finski i švedski hardkor. A i ako niste, ovo je jako prijatno:
https://crushalltyranny.bandcamp.com/album/covardia-single-2023
Recimo da finski False Leaders sviraju blackened hardcore. Iako njihova muzika ima u sebi i death metala i grindcorea i thrasha… Ovo je kao neka koagulacija svih ekstremnih metal stilova spakovana u dve pesme na EP-ju Stillborn – drugom za ovaj bend u ovoj godini i drugom uopšte – i sve je dobro, i kompozicije i produkcija i izvedba. Kvalitetno, maštovito, raznovrsno a nepretenciozno, vredi da se čuje a ako kupujete plaćate koliko žeite:
https://falseleaders.bandcamp.com/album/stillborn
Kopenhagenški bendovi Telos i Hexis objavili su split 5“ singl bez imena ali sa dve JEBENE pesme. Muzika je sva u nekoj mučno iskompresovanoj kombinaciji post metala, death metala, blekend hardkora i haotičnog hardkora, zvuk dobar a svirka paklena, pa ovo valja slušati i imati. Telos su mi za mrvu draži jer sviraju brže ali oba benda JEBU:
https://hexisband.bandcamp.com/album/split-w-telos
https://telosband.bandcamp.com/album/split-w-hexis
Fetus Destruction, naravno, sviraju goregrind, ali nisu nekakav sobni projekat nekakvog socijalno neuklopljenog deteta, kako je to statistički najčešće slučaj, već pravi trio iz Birmingema u Engleskoj – doduše, po imenima se da zaključiti da je u pitanju troje poljskih imigranata – koji je svoj debi album, Biologic Organic Brutal snimio u pravom studiju i ima pravu produkciju. I ovo nije ni malo rđavo, naprotiv, ako volite kvalitetniji goregrind, Fetus Destruction pišu pristojne pesme u kojima ima prostora i za atmosferičnije delove (slušajte na primer srazmerno kontemplativnu Poison Room No.7) i gde samo vokali koji su 90% vremena u pig squeel modusu vuku stvari u proverbijalno blato. Vrlo je sve to pristojno i od mene dobija jake preporuke:
https://fetusdestruction.bandcamp.com/album/biologic-organic-brutal
Potpuno bez najave i očekivanja sam se obradovao split albumu Pathological Theories of Sadistic Dead a koji su izbacili brazilski grindcore projekti Defunto i Sadistic Pathology. Svakako imena bendova sugerišu generički materijal i bendovi zapravo dele jednog ključnog člana koji u Defunto peva a u Sadistic Pathology svira sve instrumente ali ne peva i, jelte, partizanski je to sve na gomili. Ali je prelepo. Ovo je 20 pesama pročišćenog grindcore besa i frustracije, sa metalskim i pankerskim rifovima i blastbeat/ d-beat kombinacijama, brzim tempom i klasičnim dualnim grind vokalima. Ništa novo, ništa originalno, sniljeno i mmiskovano vrlo jeftino, ali SVE je ovde perfektno i ja tu ništa ne bih menjao. Izvrsno:
https://defuntooficial.bandcamp.com/album/pathological-theories-of-sadistic-dead
Dobar je tusonski Wield. Konzistentno dobar. Ovaj skoro sigurno jednočlani bend iz Arizone je nešto ranije ove godine imao prvi album, koji se meni veoma dopao a sada je tu i EP sa tri pesme, Shards of Sacrilege i odlično to zvuči, sa svojom kombinacijom death metala i hard kora. Priroda diktira da se oni susreću na sredini i tvore grindcore ali ne mora da znači da se muzika na ovom izdanju uklapa u vašu definiciju bilo kog podžanra, pa se samo spremite na tehnički kvalitetni, odlično producirani, cerebralni ali ne pretenciozni metal/ kor koji brzo i rado menja tempo i dinamičan je, pun rifova, tema, dobrih ideja. Tri kratke, ekonomične pesme za četiri dolara – odličan dil:
https://wieldgxc.bandcamp.com/album/shards-of-sacrilege
Čikaški Rites Of Torment nastavljaju da budu jedan od retkih deathcore bendova čije mi se svako sledeće izdanje dopada. Novi demo, nazvan Promo ’23 pošteno i znojavo POKIDA sa dve pesme žestine koja ima mesta i za malo melodije i malo gruva, i za obavezne breakdown momente, ali prosto teče, ne smara, vozeći se brzo i atraktivno tih šest i po minuta, pa ja ovo apsolutno preporučujem za konzumaciju i kupovinu:
https://ritesoftorment.bandcamp.com/album/promo-23
Sa imenom kao što je Dripping Decay nema mnogo sumnje u to kako četvorka iz Portlanda zvuči na svom debi albumu, Festering Grotesqueries. Ovo je, naravno, old school death metal/ deahgrind, sa grotesknim temama i količinom zaraznih rifova u jedinici vremena od koje može da se, jelte, rikne. Iako načelno ne inovativni ili mnogo ambiciozni u pretresanju i protresanju temelja stila, Dripping Decay su odlični jer je ovo muzika bez mnogo filozofije a sa mnogo gruva, poštene, znojave svirke, jedne časne, radničke i seljačke dispozicije a sve spakovano u lep miks i prilično dinamičan master. Ovo što Dripping Decay sviraju ne zastareva i samo je pitanje umete li da mu udahnete dovoljno autentičnog života. Kao i mnogi drugi portlandski bendovi kojima se često divim, Dripping Decay – umeju:
https://drippingdecay.bandcamp.com/album/festering-grotesqueries
Volite li EKSTREMNO egzibicionistički tehnički death metal za koji je jasno da ga svira jedn čovek jer ovako razmetljivo (i nametljivo) komplikovane aranžmane teško da bi uspeo da nauči još nekog drugog? Onda je The Plague iz San Antonija za vas. I, mislim, ovaj momak, kome ni imena ne znamo je sjajan. Da, ovo je muzika koju kao da je pravio Yngwie Malmsteen na steroidima mariniranim u Rubinovom vinjaku ali, mislim, zapravo pesme nisu besmislena niska egzibicija i, prekomplikovane i egzibicionističke kakve jesu, one ipak imaju smisla. EP Extermination je šesti za ovaj projekat u poslednje dve godine – i, prigodno, ima šest pesama – i za kućnu produkciju je prilično impresivan po pitanju zvuka, a muzički, eto, poslušajte:
https://theplagueband.bandcamp.com/album/extermination
Basista i gitarista uglednih švedskih death metalaca Wombbath, Håkan Stuvemark izbacio je solo EP, pod imenom Stuvemark, nazvan Torment of The Wretched i ovo su četiri pesme, verovatno niko neće biti BAŠ iznenađen, žestokog death metala. Muzika je, zapravo, nešto brža nego što su nas Wombbath navikli, pa se ovo kvalifikuje i za brutal death metal etiketu, ali je što se tiče rifova, melodija itd. svakako nešto što biste očekivali od Håkana i Šveđana generalno. I kombinacija je simpatična, dopada mi se ova energičnija, brža a i dalje prepoznatljivo skandinavska verzija death metala i mada Stuvemark nije sad porazbijao SVE kalupe svakako je u pitanju prijatan materijal vredan pažnje:
https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/torment-of-the-wretched
Håkan je ove nedelje bio vredan pa je izbacio i novi album svog drugog projekta Permadeath. Pet godina nakon prvenca Vermillion, koji je bio jedna kompozicija od 36 minuta, Requiem je, pa, isto jedna kompozicija od 36 minuta. Format je svakako prikladan za Stuvemarkov ambiciozni, ekspanzivni i melodični progresivni death metal, pa je ovo pitak, ugodan opus na kome pored Stuvemarka imamo još dvoje pevača, te Ludviga Johanssona (iz Defiatory i Gore Brigade) koji albumu doprinosi kroz „super gitarske kung-fu solaže“. Pošteno i zapravo vrlo prijemčivo, sa epskim zvukom i lepo odmerenm trajanjem. Lep album:
https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/requiem
Kaliornijski Sigils of Völur imaju drugi album posle poludecenijske pauze i on je prigodno nazvan Reanimated. S obzirom da bend nema u postavi bubnjara, ovo je svakako više studijski projekat nego prava, jelte, rok-grupa, ali Reanimated ima prijatan zvuk i atmosferu. Ne mogu da kažem da me blackened death metal što ga ovaj bend pravi nešto MNOGO loži, ali pesme su korektno napravljene, bend ima pristojan karkater i to što je muzika generalno neoriginalna zapravo nije sad neki veliki dilbrejker – kako rekoh, ima ovde pristojne atmosfere i pitko je to sve:
https://sigilsofvolur.bandcamp.com/album/reanimated
Mnogo mi je slatko kako na slici izgledaju članovi merilendskog/ disijevskog/ filadelfijskog Entrail Asphyxiation. Mislim, klinci kao da još idu u srednju školu pa je i demo Entrail Asphyxiation sa svojih pet pesama tako nekako dečiji i simpatičan. NARAVNO da to znači da pesme nisu nešto profi napisane i da je produkcija demo kvaliteta, ali bend svira tako ubeđeno i žustro da sam se ja baš raznežio. Simpatičan, dakle, death metal stare škole od mladih, za mlade, po ceni koju mladi odrede:
https://entrailasphyxiation.bandcamp.com/album/s-t
Požarevljani Mogila Deathcult imaju prethodnu karijeru pod imenom Grobdanište sa aktivnostima još od 2012. godine. No, promena imena daje svemu i novi vetar u jedra pa EP River Rot nudi tri pesme vrlo prijatnog old school death metala. Ovo je sigurno odsviran, dobro produciran močvarno-grobljanski death zvuk sa dobrim rifovima, stamenim ritmovima, odličnim gruvom. Mogila Deathcult razumeju da su dobri rifovi pola posla pa se oko njih izrazito trude, gazeći kroz svoje pesme bez pardona ali sa elegancijom. Meni je ovo odlično!
https://mogiladeathcult.bandcamp.com/album/river-rot
Slični su donekle i Deceptor iz Raleja u Severnoj Karolini nudeći na svom EP-ju Bathed in Blood rekonstrukciju ranog death-thrash zvuka sa kraja osamdesetih i početka devedestih. Ovo je sve partizanština, snimana u kućnim uslovima ali je muzika srčana, autentična i prijatna. Obrada Sepulturine Troops of Doom vam već ukazuje o kakvoj muzici se ovde radi i ako volite, treba da čujete:
https://deceptorthrash.bandcamp.com/album/bathed-in-blood
Argentinski Axsem su debi album izbacili 2015. godine ali su do tada radili već duže od decenije. Enivej, to im se, očigledno, osladilo pa nam evo i četvrtog albuma, Altar de la tortura a koji već i imenom jasno sugeriše da ovde nećemo imati posla sa suptilnom, emotivnom muzikom nego sa, jelte, brutalnim death metalom. Axsem svakako imaju zanat u rukama i ovo su kvalitetno napisane i bezgrešno oddsvirane pesme zakucavačkih blastbitova, disonantnih rifova i komponovanih solaža. Produkcija jeste jeftinija ali radi posao i mada Axsem teško da imaju da svetu ponude išta novo, originalno, nečuveno, ovaj album zna ko mu je publika i njoj nudi krv, suze i znoj. Pošteno i korektno:
https://axsem.bandcamp.com/album/altar-de-la-tortura
Isto iz Argentine su Cemetery Dwell čiji je debi album vrlo ugodan old school death metal sa daškom blek metala. Iako ime benda asocira na prizemnije (i podzemnije) teme, album, nazvan Towards a Dreadful Cosmos zapravo nudi ekspanzivnija interesovanja i muziku koja ima lavkraftvosku kosmičku horor-epiku u njenoj najugodnijoj formi. Tako da iako bend za sebe kaže: „Cemetery Dwells plays old school Death Metal, the cold and dark way.“, ovo je zapravo topla, prijatna, ugodna muzika sa melodijama i zvukom koji slušaoca obaviju sa svih strana i uljuljkaju ga u nežne maštarije. Meni je to vrlo lepo:
https://cemeterydwell.bandcamp.com/album/towards-a-dreadful-cosmos
Španski Upcoming Devastation snimili su svoj za sada jedini album pre punih deset godina. U međuvremenu je tu bio još jedan EP 2016. godine, ali bend kao da se vraća aktivnostima kroz aktuelni demo-snimak The origin of human disease i singl Reinstate humanicide. Upcoming Devastation zvuče raspoloženo i kvalitetno na oba snimka, nudeći moderni brutalni death metal koji blago koketira sa deathcoreom. Svakako će old school čistuncima smetati plastični, „veštački“ zvuk bubnjeva, ali bend nudi simpatičnu kombinaciju slem rifova i atmosferičnih melodija i ima tu štofa:
https://upcomingdevastationofficial.bandcamp.com/album/the-origin-of-human-disease-2
https://upcomingdevastationofficial.bandcamp.com/track/reinstate-humanicide
Minialbum Total Regression je prvi za ukrajinski Corium ali, naglašavaju članovi, ne i za same muzičare koji su pomatori i iskusni. I u muzici se čuje da se radi o generaciji sa korenima u death metalu devedesetih godina prošlog veka pa Total Regression ima jedan izrazito ugodni old school senzibilitet, pesme pravljene oko dobrih, mošerskih rifova i sa puno propisnog death metal gruva. Produkcija je simpatična ako već ne savršena, podupirući ono što bend radi najbolje kroz svoje lepe rifove i taj neprestani gruv pa je meni ovo prijalo mnogo više nego što sam očekivao. Lepota. A plaća se koliko sami odredite!
https://corium3.bandcamp.com/album/total-regression
Indonežani Parasitic Indiscriminate drže kraći kurs iz indonežanskog death metala na demo snimku Demo 2023. Ovo je vrlo „indonežaski“ intoniran brutalni death metal sa tipično hermetičnim zvukom i razigranom, možda ne tehnički „virtuoznom“ ali impresivno disciplinovanom i upečatljivom svirkom. Većina indonežanskih bendova ovog tipa zadovoljava potrebe tvrdog jezgra brutal death metal publike, bez mnogo ambicije da traži slušatelje izvan te populacije pa su i Parasitic Indiscriminate takvi, ali ovo je vrlo kvalitetno i pesme su natprosečno dobro napisane pa im želim dosta uspeha:
https://parasiticindiscriminate.bandcamp.com/album/demo-2023
Father Figure su tri momka iz Oregona koja na istoimenom debi EP-ju sviraju vrlo ukusan death metal. Ovo je muzika sklopljena oko tečnog, organskog gruva – koliko išta u death metalu, sastavljenom od samih oštrih uglova i neprirodnih srastanja može da se nazove „organskim“ – i Father Figure slušaoca pažljivo vode kroz lavirint rifova i promenljivog ritma, izbegavajući osećaj isforsirane kompleksnosti aranžmana. Meni, koji death metal najviše volim kad ide brzo i lomi svoje i naše udove, ovo, pak veoma prija. Father Figure pesme pišu pažljivo, sviraju precizno i kvalitetno su ih snimili. Oregon rastura:
https://fatherfigure1.bandcamp.com/album/father-figure
Coprolith je toliko death metalsko ime da se čovek začudi da imaju samo dva benda koji se tako zovu. Jedan je iz Finske a drugi, nama danas bitan je iz Toronta i ima prvi demo, isto nazvan Coprolith. I kida. Ovo je mračan, kavernozan ali zapravo odlično produciran death metal starije škole sa malo ukusnog zanošenja u death-doom smeru (na primer u pesmi Hallucinatory Bloodbath) i zvukom koji je JAKO heavy a da opet nije sav spakovan u jednu ravan i da postoji izvesna separacija instrumenata. Coprolith su neodgovorno dobri i neočekivano zreli i ovom kvintetu Kanađana koji pevaju o kamenoj kaki želim da što pre snime i prvi album jer svet treba da ih čuje:
https://coprolith.bandcamp.com/album/coprolith
Ljubitelji tehničkog, progresivnog death metala imaju ove nedelje i drugi album kanađana Cryophilic. Napravljen pet godina nakon debija, Damned and Decayed je vrlo bogat opus sa pesmama prepunim kvalitetne, ambiciozne svirke i tehničke izvrsnosti. Srećom, Cryophilic se ne zadržavaju samo na razini egzibicionizma i ovo su vrlo solidno napisane pesme brutalnog death metala koji uspešno gradi na progresivnoj osnovi, sa neizbežnom bas-gitarom bez pragova i harmonskim programom koji je modernistički, šenbergovski usmeren. Lepo produciran album, pride, pa ovo izuzetno jako preporučujem:
https://cryophilic.bandcamp.com/album/damned-and-decayed
Epitet „bestijalni“ je uobičajeno rezervisan za blek metal ali ima i death metala koji zavređuje da ga tako opišu. Jednočlani projekat iz Ohaja, Invultation svakako ima i meru blek metala u svom zvuku, ali štim, „tehnički“ rifovi i aranžiranje na albumu Feral Legion su ipak pretežno iz domena death metala. Ali zaista furioznog i bestijalnog. Invultation radi u tradiciji najagresivnijeg death metala, poput Hate Eternal ali ima luksuz da ne mora da se ograničava na ono što živi ljudi mogu da odsviraju pa je njegova muzika još brža i agresivnija. I jeste na granici karikature ali sa, što se mene tiče, prave strane. Album je brz, agresivan i uglavnom prijatan pa poslušajte:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/feral-legion
Filadelfijski Horrendous su se pomerili podaleko od death metala na svom petom albumu, Ontological Mysterium. No, koreni su tu a ako volite progresivni metal koji je i dalje hermetičan po uzoru na death metal istoriju, iako se osmehuje u svakom smeru i komunikativan je na više načina, ovo vredi da se čuje. Svirka je vrhunska, album vrlo dobro napisan i pun ideja koje nisu same sebi svrha nego su zapravo razrađene, a produkcija je topla i ugodna:
https://horrendous.bandcamp.com/album/ontological-mysterium
Tu su i internacionalni Unblessed Divine sa debi albumom zanimljivo formatiranog, atmosferičnog (post?)death metala, Portal to Darkness. Ovde sviraju neki iskusni ljudi, kao što je Michał Grall, bivši gitarista nizozemskih Sinister – iako je čovek Poljak – ovde na gitarama i klavijaturama, pa bubnjar Szymon Krasowski iz poljskih Angrrsth i onda na gitari i vokalu Južnoafrikanac Lee Wollenschlaeger koji je snimio jedan album sa Malevolent Creation pre nekoliko godina. Unblessed Divine je zanimljiv projekat, sa dosta atmosfere i nestandardnih elemenata za death metal, ali i sa poštenom death metal dimenzijom. Ova kombinacija eksperimentisanja, elektronike i preciznog, čvrstog death metala malo me podseća na rane devedesete i projekte poput Meathook Seed koji su ukazali na pravac u kome bi death metal mogao da se razvija i dosegne svoju „post“ verziju i mada to valjda znači i da su Unblessed Divine malo retro, meni je album prijao:
Evo nas na kraju gde ćemo proveriti još heavy metal izdanja i krosžannrovske projekte. Rusi Crust kažu da ne haju mnogo za stilske međe pa je i njihova muzika malo doom metal, malo sludge metal, malo death metal, malo blek metal… Živi album, Bonfires 2023 je odlična prilika da se upoznate sa opusom ovog sastava iz Novgoroda a koji ima već četiri studijska albuma iako je sa radom počeo pre manje od decenije. Kvalitetno Crust zvuče na ovoj ploči sa bogatim a ne pretrpanim zvukom i pesmama čija doom/ sludge epika i težina stoje u odličnom balansu sa žestokom, razigranom svirkom. Odlični su Crust a daunloud plaćate po želji:
https://crustband.bandcamp.com/album/bonfires-2023-live
Isto Rusi, Правда, cepaju solidan mathcore na svom albumu Культура. ovo je vrlo dobro producirano i odsvirano, naravno vrhunski sa mnogo tehničkih egzibicija ali stavljenim u službu samih pesama. Ovo, utvrdio sam na veliko zadovoljstvo, nije mathcore koji će razarati strukturu pesama dok ne ostane samo niska krešenda, već gde dobijamo propisne narative, PROMIŠLJENU dinamiku itd. Lepa ploča a plaćate koliko poželite:
https://pravda1.bandcamp.com/album/–2
Ringworm iz Ohaja u teoriji ne bi trebalo da mi se dopadaju jer je njihova muzika danas u principu metalcore, ali pošto bend postoji od 1991. godine, u njegovoj muzici ima mnogo „starog“ metalcore štofa ali i propisnog thrash metal zakivanja. Otud mi je i deveti album, Seeing Through Fire sasvim prijatan. Ovo izdaje Nuclear Blast i Ringworm ne filozofiraju nego naplaćuju decenije minulog rada kroz pola sata i jedanaest pesama surovog ali pažljivo napisanog odvaljivanja bubrega i ostalih unutrašnjih organa:
https://ringworm.bandcamp.com/album/seeing-through-fire
Ponekad samo poželite da slušate malo nemačkog simfonijskog metala bez obaveza i velikih konceptualizacija i ponekad svemir isporuči. Dark Lightning su izbacili svoj prvi, istoimeni EP i ovo je vrlo prijatna kolekcija od pet ugodnih pesama sa cheesy rifovima i melodijama, sintisajzerima koji imitiraju i gajde pored “pravih“ simfonijskih instrumenata (slušajte Zwei Volker), te pevačicom koja vozi taj operski stil sa puno ubedljivosti. Bend kombinuje narodnjačke motive, metalske tehnike i simfonijske aranžmane za muziku koja je neodoljivo pompezna ali i dalje nekako jednostavna, navina, nepretenciozna i meni je to neopisivo prijalo. Na sve to, daunloud plaćate samo koliko poželite, pa evo, želećete:
https://dark-lightning.bandcamp.com/album/dark-lightning
Danski Oxx su na nekom finom mestu između sludge metala, noise rocka i progresive pa je album The Primordial Blues kao da slušate Jesus Lizard i Mastodon dok vode ljubav i tuku se u isto vreme. Snažan zvuk, mišićava svirka, pesme koje su i pored težine i žestine zapravo pune suptilnih atmosfera i odmerenog tona, ovo je jako dobra ponuda za ljude što vole gitarsku grmljavinu i bubnjarsku poliritmiju:
https://oxxmusic.bandcamp.com/album/the-primordial-blues
Čikaški Something Is Waiting su na nekoj neverovatno dobro pogođenoj tački između klasičnog heavy rocka sa sve bezobraznom sleaze metal crtom po sredini i noise rocka kome je ambicija da vam nanese trajna oštećenja. Novi album, Absolutely stiže posle pandemijske pauze i kida sa osam pesama neodoljivog rokenrola koji je glasan, težak i mučan ali je istovremeno zabavan i pitak. Retko dobro pogođena kombinacija. Ne propustite:
https://somethingiswaiting.bandcamp.com/album/absolutely
Norveški Tusmørke teško da se kvalifikuju za metal epitet u bilo kom svemiru, ali mislim da je njihov psihodelični, progresivni folk-rok muzika jako bliska metalskom ukusu i potrebama. Album Hestehoven je jedna veoma cool i relaksirana bujica izuzetnih ideja sa sve postmodernim citatima gomile poznatih tema na naslovnoj pesmi, ali i disciplinovana demonstracija snage pažljivo kombinovanog gruva, melodičnosti i improvizacije. Produciran kao da su i dalje sedamdesete, izuzetno maštovit i raznovrstan a opet stilski zaokružen, ovo je album za sladokusce i mnoga slušanja:
https://tusm-rke.bandcamp.com/album/hestehoven
Spirit Adrift su nekad bili epski doom metal bend ali sa prelaskom na Century Media njihova muzika je vrlo organski migrirala ka tradicionalnijem heavy metal zvuku. Pa tako drugi album za ovu veliku etiketu, Ghost at the Gallows ima osam pesama melodičnog pevanja, trad rifova i zvuka koji zapravo dosta solidno emulira ’70s prirodnost. Spirit Adrift ni u svojoj „komercijalnoj“ fazi ne gube eleganciju i kvalitet i mada je muzika definitivno manje zahtevna nego ranije, ona nije i lošija. Ovo su, jednostavno, jako pošteno i dobro napisane i odsvirane pesme i pričamo o ozbiljnom heavy metal zvuku očišćenom od cheesy stilizacija i rađenog na najzreliji način. Odlično:
https://spiritadrift.bandcamp.com/album/ghost-at-the-gallows
Firstborne su nastali od benda koji je svirao samo obrade i posle tri godine napornog rada pred njama je njihov debi album, Gods of Fire. Ovaj američki sastav se bazira na tradicionalom heavy metal zvuku ali ga nadograđuje modernijim, gruverskim idejama i trikovima. Otud je ovo muzika dosta širokog potencijalnog slušalačkog tela, sa raznim generacijama koje ovde mogu da nađu pouno zanimljivih ideja i trikova. Rizik je i svakako da se svakome svidi po nešto a nikome sve ali Firstborne sa dosta ubeđenja prave svoje pesme koje su između pravog heavy metala, grandža, progresive i groove metala i album ima prijatan, nabijen i čvrst zvuk ali ne bez prostora za disanje. Ugodno je:
https://firstborne.bandcamp.com/album/gods-of-fire
Ovo bi bio album nedelje da je zapravo izašao, bilo koje nedelje. No bend ga je pustio na Bandcamp, naložio nas, a onda ga povukao. Prikaz ostavljam jer sam bio ozbiljno impresioniran: Ima nekoliko bendova sa imenom Helms Deep, što nije, jelte, neko VELIKO iznenađenje znajući koliko je Tolkin uticao na ovaj plemeniti muzički žanr i kakve su jebene gikčine metalci. Enivej, OVAJ Helms Deep je trio sa Floride i debi album, Treacherous Ways je fin primer tog, jelte, SAD VEĆ NE TOLIKO NOVOG talasa tradicionalnog hevi metala. Bend svira izvrsno, da odmah bude jasno i njegov predvodnik, gitarista i pevač Alex Sciortino je napisao neke sjajne pesme, kojih se ne bi postideo ni jedan bend iz osamdesetih. Sad, sumnjam da je basista John Gallagher onaj John Gallagher iz Dying Fetus a da je bubnjar Mike Heller onaj Mike Heller iz Fear Factory – o bendu nema nikakvih podataka nigde – ali kvalitet svirke je toliko visok da me ni to ne bi iznenadilo. U svakom slučaju pričamo o albumu čiji je doslovno JEDINI upitni element Sciortinovo pevanje koje je, da odmah bude jasno, VEOMA dobro, sa perfektnim harmonijama i izletanjima u falseto, ali mu fali samo možda mrvica nekakvog karaktera. A možda i ja samo haluciniram, ovo je svejedno veoma dobra ploča prave, tradicionalne hevi metal svirke i u njoj ima toliko Mejdena da mi srce malo jače zakuca kad čujem te prelepe gitarske harmonije. Slušajte!
https://helmsdeep666.bandcamp.com/album/treacherous-ways
Album nedelje uopšte nije izašao ove nedelje! Nekom tragičnom omaškom sam pre nekoliko nedelja omašio album Echoes of Journeys Past norveških Flight, iako ga je izdao Dying Victims u koje se načelno kunem, pa, evo, da ispravimo grešku. Treći album norveških hevi end hard rokera je SJAJAN. Vrlo retro, sa jednim post-hipi odnosom ka teškom roku i pesmama koje su skoro nepristojno prijatni komadi ’70s hard roka, metala, psihodelije i progresive, a bez nekog nametljivog KONCEPTA ovaj album osvaja na svakom koraku svakim svjim elementom. Flight prosto pišu lepe pesme i sviraju ih vrlo organski, produciraju se kao da je 1972. godina i generalno su PRESLATKI. Uživajte:
https://flightheavymetal.bandcamp.com/album/echoes-of-journeys-past
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/echoes-of-journeys-past
