Ova nedelja je za mene imala nekoliko začuđujuće nezanimljivih albuma od strane vrlo cenjenih bendova. Pa sam ih sve lepo preskočio u ovom pregledu. Sreća pa smo dobili novu porciju malezijskog satanističkog psihodeličnog stoner zvuka, još prelepog mikrotonalnog hard roka iz Australije, mađarskog uličnog thrash metala, onda britanskog blackened grindcorea sa puno elegancije, a i jedna od institucija švedskog blek metala je dropovala vrlo respektabilan album baš za prvi dan škole. Perfektno. Ima muzike ko hoće da sluša, to hoću da kažem.
Hajdemo prvo na blek metal i u toplije krajeve (kao da nam nije bilo dosta toplote). Kostarikanci Negatio Fidei na svom debi albumu, Manifestaciones izvode vrlo primitivan, pa i dementan blek metal. Ovo nije ni melodično ni kompleksno aranžirano, već uglavnom bazirano na opsesivnom ponavljanju jedne iste teme, vokalima koji zvuče kao da se pevač Alexander QM oprašta od života, jednoj generalnoj svedenosti izraza na najjednostavnije elemente. Ali ume to da bude efektno pa ako ste se zasitili modernog blek metala sa njegovom melodičnošću i baroknim aranžmanima, Negatio Fidei mogu da budu fina promena:
https://negatiofidei.bandcamp.com/album/manifestaciones
No, ako vam je sve to mnogo štrokavo i old school, onda imamo da ponudimo meksički jednočlani Avgrund i njegov debi album, Announcing Spirit Heritage. Ovo je uredna, disciplinovano odsvirana, tehnički kvalitetna ploča modernijeg blek metala sa filozofskim aspiracijama smeštenih između mračno-melodičnih pasaža. Autor i izvođač muzike, Esteban Salcedo Ramirez, ima još gomilu drugih projekata i čuje se tu jedan zanat u rukama sa skoro simfonijskim aranžiranjem i naklonima raznim formama avangarde. Ramirez kaže da je blek metal koji on izvodi „čist nihilizam“ ali u ovu muziku i produkciju je uloženo dosta razmišljanja, rada, talenta i ona nikako nije samo ekspresija neverovanja ni u šta. Valjano:
https://avgrund666.bandcamp.com/album/announcing-spirit-heritage
Al tu su onda Poljaci Dominance čiji je debi album na idealno zlatnoj sredini. Slaughter of Human Offerings in the New Age of Pan je žestok, agresivan, grajnderski album blek metala koji zakucava blastbitovima i seče oštrim rifovima, bez emo-shoegaze naklona i meditacija, ali koji ima jednu čvrstu, disciplinovanu formu i ne bi se dao nazvati sirovim. Sem ako vam ovo nije prva blek metal ploča koju čujete u životu. Onda, da, ovo jeste sirovo, sa demonskim vokalom, paklenim gitarama i rešetajućim bubnjevima. Izvrsna ploča najagresivnije, najtvrđe forme blek metala, a sa osećajem kad treba malo da se popusti da bi SLEDEĆI juriš imao još veći efekat. Iz vrs no:
Forgotten… su novi grčki blek metal projekat sa ambicijom da „slušaoca gurnu u dubine egzistencijalne kontemplacije“. Š… šta se desilo sa starom dobrom formulom „seks, droge i rokenrol“? GDE SMO POGREŠILI? Enivej, Forgotten… su na svom prvom izdanju, minialbumu Whispers Of Existence ekipa muzičara iz raznih bendova (npr. Apocalyptic Leaders, Azzaya itd.) regrutovana za snimanje, radije nego „pravi“ bend ali je muzika jasno stilski i tonalno određena i nudi apokaliptički, zaista kontemplativni blek metal. Ima tu dosta ponavljanja i namerne monotonije ali sve to zvuči kako treba, sa idejom prepuštanja neizbežnom i pronalaženja elegancije u užasu. Sasvim korektno i sazrelo to zvuči, bez viškova u aranžmanima i lutanja u koncepciji:
https://forgottenbm.bandcamp.com/album/whispers-of-existence-ep
Jako su slatki njujorški Eulogist sa svojim debi albumom, Orchestrated Suffering. Ovo je black-death muzika fokusirana na lepe rifove, melodičnu ali ne „pop“ muziku i izvedbu koja je vrlo organska, po cenu povremenog blagog ljuljanja tempa. No, meni Eulogist ne zvuče loše niti amaterski, samo kao da još sazreavju, a već i u ovoj formi imaju lep, prirodan zvuk, puno dobrih ideja, kvalitetan harmonski rad i aranžmanska rešenja, i ne samo da obećavaju dobru zabavu već je i dobrim delom isporučuju:
https://eulogist.bandcamp.com/album/orchestrated-suffering
Uprkos imenu koje bi vas moglo navesti na krivi trag, duo Fantôme Maléfique je iz Sijetla. Njihovo prvo izdanje, EP Une vie éternelle je jedan melanholičan, nežan koloplet tužnih melodija preko bržih ili sporijih ritmova, sa nerazaznatljivim vrištanjem u pozadini. Generalno nisam previše zaljubljen u blek metal koji praktično nema rifove već samo, jelte, atmosfere, pa tako nisam siguran ni da je ovo materijal baš za mene, ali ta romantičarska estetika (svi tekstovi su na Francuskom) i vrlo svedena, jeftina a zdrava produkcija su me odobrovoljili:
https://fantomemalefique.bandcamp.com/album/une-vie-ternelle
Belgijanci Dikasterion još uvek nemaju album ali Chaos as a New World im je drugi EP, sa šest pesama (plus introm) i trajanjem od respektabilniih pola sata. Dakle, ako vam se dopada to što Dikasteriom rade, ovo je lep materijal. E, sad, to što oni rade je dosta sirov, i old school black metal pomešan sa thrash i death detaljima, ali sve onako sirovo, primitivno. Ne u tehničkom smislu, bend svira vrlo korektno, ali pesme su bazirane na ponavljanju vrlo jednostavnih – neko bi rekao hipnotičkih – rifova i produkciji koja je namerno prštava. Sve se to meni po definiciji dopada, i dinamična produkcija i i opsesivna repeticija, ali Dikasterionu fali samo malo više bestijalnosti a da se odreknu malo prenaglašenog razmišljanja kako da naprave što kompleksnije aranžmane i prepuste stihiji. Time bi pesme izgubile na trajanju ali dobile na karakteru i meni bi se više dopale. No, ako bend voli ovako, ja se neću buniti, svakako ih vredi poslušati jer su iskreni i agresivni:
https://amorfatiproductions.bandcamp.com/album/dikasterion-chaos-as-a-new-world
Ural Megalith je split album/ kompilacija četiri ruska blek metal benda: Nothing, Темень, Vspoloh, Вихрь, i, ovo je dosta prijatno. Iako, recimo, Вихрь i Vspoloh sa svojim dugačkim pesamam dosta akcentuju slovensku melanholiju i tu neku rusku dušu, ovaj album generalno nije onoliko rasplinut koliko sam ja očekivao. Nothing i Темень vrlo solidno zakucavaju, sa kraćim pesmama i bržim tempom pa imate lep raspon, od žestine na početku ploče sve do eteričnog ženskog vokala preko setnih akorda na kraju. Plaća se po želji:
https://uralmegalith.bandcamp.com/album/ural-megalith
OK, teško je ne biti odmah zaljubljen u moskovski Zverzost kad vidite da se taguju i deskriptorom „goat punk“ na Bandcampu. No, ako pomislite da je to u stvarnosti neki naprosto neodgovorno ložački blek metal, pa, bićete u pravu. Demo nazvan samo Demo ima dve pesme žestokog a opet dovoljno pametnog pa i melodičnog blek metala sa jeftinom ali zapravo kvalitetnom produkcijom i pank elementima vrlo mudro ubačenim u metal pičkažu. Jebem mu, odlično:
https://zverzost.bandcamp.com/album/demo-2
Ne slušam često atmoblek, ali kad je dobar ovako kako ga sviraju Šveđani Black Birch, onda moram. EP bez imena (bend ga zove samo 12″ EP 2023) ima dve stare (već objavljene) i dve nove pesme i jednu praktično drsku sigurnost u njihovom pisanju i izvođenju. Ovo je prosto veličanstveno sa izvrsnim melodijama, pametnim aranžmanima i ekspresivnošću koju drugi pokušavaju da odglume i ćesto ne umeju. Mnogo dobro:
https://blackbirch.bandcamp.com/album/12-ep-2023
Prijatno melodični su Weald and Woe iz Ajdahoa čiji drugi album, For The Good of The Realm prilično nadahnuto spaja srednjevekovne teme i čukački blek metal. Nije da je ta kombinacija retka, ali Weald and Woe su uložili više truda od prosečnog „medievil“ blek metal benda i ovo ne samo da ima upečatljive srednjevekovne melodije i njihov promišljeni razvoj nego bend i svira izrazito dobro a produkcija je neočekivano svetla, prozračna a prirodna. Na sve to ovi ljudi BAŠ rokaju. Odlična ploča pogotovo što pokazuje kako se od istih sastojaka koje koriste brojne druge kolege može napraviti nešto MNOGO svežije i uzbudljivije:
https://wealdandwoe.bandcamp.com/album/for-the-good-of-the-realm
Bogami su prijatno melodični iako manje originalni i švajcarski Hån. Njihov treći album, Conquering Magnificent Halls nudi dosta dobre energije i pamtljivih melodija koje se daju zviždukati i odlikuju se himničnim, svečanim tonom i mada bend kompozicije aranžira rutinerski, uloženo je u svu ovu muziku dosta razmišljanja i truda da se pruži jedan bogat, zabavan program modernog, melodičnog blek metala koji ne zaboravlja ni da roka:
https://han-northernsilence.bandcamp.com/album/conquering-magnificent-halls
Londonski Electric Ape trpa dosta modernog black metal zvuka u hardcore thrash pesme kraće od minut. Dakle, ovo je blackened hardcore vrlo pažljiv da ne pretera sa dužinom, odsviran sigurno pa čak i solidno produciran s obzirom da je u pitanju verovatno jednočlani projekat sa jednostavnom dispozicijom. Kratke, efektne pesme, komada pet na EP-ju Existence Leads To Nothing, puno dobrog rifa i blastbita, cena od koliko date, pa DAJTE:
https://electricape1.bandcamp.com/album/existence-leads-to-nothing
Pređimo na doom, sludge, stoner rock, psihodeliju i hard rock. Italijani Bottomless sebe vode kao doom metal sastav ali, da se razumemo, njihov drugi album, The Banishing ćete voleti i ako prosto volite kvalitetan heavy metal i raduju vas occult doom elementi. Dakle, ovo je atmosferično, nostalgično i ima tu simpatičnu old school produkciju bez prejakih kompresija, sa melodičnim vokalom, a sve aranžirano svedeno, prirodno prilagođeno tročlanoj postavi. Ovo troje muzičara sviraju u mnogo drugih projekata pa to objašnjava kvalitet Bottomlessa, ali bend ima i KARAKTER a to je možda i važnije. Odličan album za Dying Victims Productions:
https://bottomlessdoom.bandcamp.com/album/the-banishing
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/the-banishing
Opium Curs su „politički sludge metal bend“ iz Atine, pa ako volite tvrde, lepljive rifove i levičarske teme, poslušajte EP Ουρλιαχτά (Yells). Sa tri pesme (i introm) dobro produciranog, energičnog a gruverskog metala, grubih vokala i surovih gitara ovaj prvi snimak za bend je vrlo solidna legitimacija, a plaćate koliko hoćete:
https://opiumcurs.bandcamp.com/album/yells
Imamo još, mada ne izrazito političkog sludge metala! Taman sam se vajkao kako mi je mentalno zdravlje oštećeno činjenicom da sam ove nedelje čuo više lošeg metala nego što ljudski organizam može da podnese kad su mi u rotaciju uleteli Goat Monsoon iz Eseksa u Engleskoj. Ovaj rodno mešoviti sastav svira vrlo glasno i razigrano na EP-ju Living Hell i te četiri pesme su pune ložačkog rifa, urlanja, junačkog, nabadačkog gruva… Produkcija je dosta, jelte, jeftina ali je zvuk stamen i mada bend još uvek nema album, mislim da sa ovim materijalom pokazuju da su zreli. Štrokavo, zarazno, neodoljivo:
https://goatmonsoon.bandcamp.com/album/living-hell-e-p
Italijani Humulus zato nude ugodni stoner rock, sa dosta prijatnog psihodeličnog preliva. Album Flowers of Death ima topao, prozračan miks – slušajte kakose bas-gitara divno čuje – i pesme koje čoveka uljuljkaju u stanje mirnoće i zadovoljstva, sa svojim prijateljskim rifovima i melodičnim pevanjem. Fina demonstracija kako stoner rok ne mora da se odrekne distorzije i žestine a da zvuči prijatno i neagresivno. Još i taj preslatki omot, ma izvrsno!
https://humulus.bandcamp.com/album/flowers-of-death
https://kozmik-artifactz.bandcamp.com/album/humulus-flowers-of-death
Poljacima Weird Tales se drugi album zove Second Coming, Second Crucifixion i mada ima prilično namučenog Isusa na omotu, muzika je poletan, zabavan stoner rok/ sludge metal. Weird Tales vole melodičlne refrene, pankersko pevanje, dobar gruv, a pesme znau da im potraju jer se zanesu kada ih sviraju i bude tu psihodelije i raznog upadanja u ekstenzivnije meditacije koje su, vele oni „pokretane narkotičkom psihozom“. Da se čovek prekrsti, ali… album je lep. I plaćate koliko želite:
https://weird.bandcamp.com/album/second-coming-second-crucifixion
Australijanski Slowcut sebe taguju i sa post-sludge na Bandcampu i svakako, album In Death Is Relief ima težak zvuk, vrišteće pevanje, moćni zid gitara ali i šugejzersko-postrokerske melanholične atmosfere. Treba sve to koliko-toliko organski upakovati pa album ima samo četiri pesme ali su one JAKO dugačke. Mislim, dve od njih. Dve su samo dugačke. Ali ako volite taj tortured artist fazon samo sa JAKO heavy gitarama, Slowcut su vaš đir:
https://slowcutband.bandcamp.com/album/in-death-is-relief
Blessed Black iz Ohaja odlično zvuče na svom EP-ju Seasons Vol. 1. Ovo su tri pesme hard roka sa doom metal epikom ali i divnim zvukom, bilo gitara, bilo ritam sekcije, bilo vokala. Jako mi prijaju harmonije i generalna melodičnost ove muzike koja opet ne umanjuje težinu rokanja što je na programu. Odlično:
https://blessedblack.bandcamp.com/album/seasons-vol-1-2
Britanci Spider Kitten sami za sebe kažu da su „stupidly eclectic“ pa i novi album, a koji stiže pola decenije nakon prethodnog, ima u sebi razne elemente rok muzike, ali i nešto industrial metala. No u osnovi albuma A Pound For The Peacebringer je bolestan, spor, vrlo heavy stoner-doom ubačen u dugačke pesme elegantno odsvirane da vas hipnotišu uprkos sirovom zvuku. Melodični multitrekovani vokali dosta čine da umekšaju agresivan, jeftin zvuk instrumenata a koji sa svoje strane ne praštaju i prangijaju po ušima iz sve snage:
https://spiderkitten.bandcamp.com/album/a-pound-for-the-peacebringer
Ibliss imaju drugi album i ako ste pre tri godine prvenac ovih Maležana slušali stisnutih zuba i mislili da od sve te sirovine može malo da se rikne, evo da odmah kažem da Bintang Fajar ima nešto uredniji studijski zvuk nego što ga je imao Demonic, Her. No, to samo pomaže da se mikrofonija i distorzija čuju bolje i Ibliss nikako nisu umekšali svoj surovi, do perverzije ložački stil. Svakako, ovaj album ima u sebi i nešto više prepoznatljivog bluza i gruva, da se malo preseku te brutalne psihodelične eskapade nadevene fidbekom i sabatovskim rifovima od po 16 tona, ali strahu nema mesta: Ibliss su i dalje bolesni na najspektakularniji način i ovaj album će vam doneti puno sreće:
https://regainrecords.bandcamp.com/album/bintang-fajar
King Gizzard & the Lizard Wizard su rešili ove nedelje da nam uzmu sve pare. Al neka, zaslužili su. Doduše, nisu objavili ništa što bi striktno moglo da se nazove „novim albumom“, ali jesu objavili nešto što ljubitelji jednog od najboljih svetskih rok bendova u ovom trenutku neće želeti da propuste. Tu je prvo nova kompilacija demo snimaka Demos Vol. 5 + Vol. 6, sa čak 26 pesama koje znate ali ih ne znate u ovoj formi i uvek je fascinantno slušati kako Gizzardi skiciraju pesme koje će kasnije, i kada budu „zvanično“ objavljene nastaviti da evoluiraju. Ovaj album je 15 australijskih dolara ali vredi jer ima ćak 26 pesama. A onda je tu i novi živi album, Live in Chicago ’23 sa kompletnim koncertima od 11, 12. i 13. Juna ove godine i znate kako se Metalika hvali da ove godine svira po dva koncerta u istom gradu sa različitim setovima? Gizzardi to rade godinama pa i ovde imate 40 pesama i sate i sate uživanja. Bend svira i neke pesme sa izvrsnog junskog stoner thrash albuma PetroDragonic Apocalypse; or, Dawn of Eternal Night: An Annihilation of Planet Earth and the Beginning of Merciless Damnation i zvuči, kao i uvek, moćno. Ne propustiti.
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/demos-vol-5-vol-6
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-in-chicago-23
Pređimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Gary and the Death Lofts iz Džordžije, države u kojoj je Tramp nedavno bio pritvoren, sebe opisuju kao „working class thrash“ sastav, osuđuju „pozere, nakurčene toksične šefove i veštačku inteligenciju“ i podržavaju alkohol i nasilje kao put do rešavaja svetskih problema. Evo, odmah znate da li vam se dopadaju. EP Thrash Rules Everything Around Me, naravno, ima jaku thrash ’n’ roll komponentu, sirov je ali dovoljno kvalitetan da se posluša i klimne glavom u odobravanju. Još i taj simpatični naklon Wu Tang Clanu. Sjajno:
https://garyandthedeathlofts1.bandcamp.com/album/thrash-rules-everything-around-me
Poljski Quantum Void su debi album nazvali Escaping Reality, osiguravajućio sebi da će u svakoj internet pretrazi biti zakopani ispod gomile DRUGIH albuma sa istim naslovom. No, dobro, ko voli progresivni thrash metal, potrudiće se da ih nađe, posluša, zapamti. Quantum Void ne hvataju na buku, brzinu, agresivnost, spektakl, i njihov thrash je pažljivo pisan da posloži gomile rifova, tema, ritmova, da sve ne zvuči samo kao ređanje ideja bez jasnog plana, pa i album osvaja tim metodičnim predstavljanjem svojih teza. Dobra produkcija, dobra obrada Kreatora za kraj, ako volite thrash progresivu ovo treba da poslušate:
https://quantumvoid.bandcamp.com/album/escaping-reality-2
Ima dosta lepih stvari na albumu Tangram Apocalypse meksičkog trija Strike Master. Ekipa je iskusna, ovo joj je šesti album pa su svirka i produkcija ultraprofi a pesme imaju mnogo ozbiljnih tehničkih momenata i death metal rifova. E, sad, Strike Master vole svoj old school thrash da nadenu i sa malo eksperimentisanja i izviđanja šta sve može da se uradi sa alternativnim metalom pa je dobro da ovom albumu priđete otvorena uma, spremni da budete iznenađeni jer nije sve ovde klasično treš razbijanje. Ali ga ima dosta!
https://strikemaster1.bandcamp.com/album/tangram-apocalypse
Čileanski blek-trešeri Demoniac nemaju veze sa istoimenim beogradskim bendom iz vremena moje srednje škole, ali imaju treći album, Nube Negra i na njemu klarinet i harmoniku, plus tekstove na Španskom. Bend ovo sam ističe u prvi plan jer mu je sigurno važno da se pokažu ta eklektična pa i eksperimentalna komponenta s obzirom na oštrinu konkurencije u domenu thrash metala na južnoameričkom kontinentu. No, Demoniac svakako imaju sa čim da izađu pred svet jer je ovo album vrlo nadahnutih kompozicija i kompleksnih aranžmana, osetno progresivan i pre nego što čujete prvi akord na harmonici, a opet razbijački, brz, oštar, onako kako se to radi u latinoameričkoj tradiciji. Jako dobra i maštovita ploča vrhunske svirke i odlične produkcije, pravo osveženje.
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/nube-negra
https://nubenegraprod.bandcamp.com/album/nube-negra
https://blacklegionrecs.bandcamp.com/album/nube-negra
Budimpeštanski Concrete svoj drugi album, High Evolution, snimljen posle pauze od 12 godina, započinju u punom sprintu i ne usporavaju značajno do kraja. Ovo je thrash metal gladan dokazivanja i Concrete pružaju impresivan program sa osam pesama u jedva preko 20 minuta vrlo ozbiljne bakljade rifova i discplinovanog ritma, sve u jakom tempu, sa karakternim pevačem i varijacijom u harmonijama i atmosferama koja pesmama daje karakter čak i ako je većina slična po brzini. Zaista sam impresioniran, pa čak i napucan, nedinamičan master nekako solidno ide uz dosta topao miks i same pesme koje su usredsređene na dosledno, neprestano pesničenje. Jako dobro, jako agresivno i lišeno viškova, pa se nadam da će Concrete sa ovim albumom dobiti pažnju koju zaslužuju:
https://concretehungary.bandcamp.com/album/high-evolution
Belinski Raze imaju demo, nazvan samo Demo, sa četiri pesme simpatičnog, old school thrashcore zvuka. Ovo je praktično teleportovano iz osamdesetih sa svojim Bay Area rifovima i pevanjem koje se na skali thrash laveža nalazi negde između Vio-Lence i Nuclear Assault. Solidno producirano, žestoko odsvirano, a po ceni od koliko date i sasvim nepropustivo:
https://razehell.bandcamp.com/album/demo
Australijski F.U.C. (Forests Under Construction) voze šaljiv thrash metal/ thraschcore na svom novom EP-ju, Everythink. Rifovi su tvrdi, svirka energična, a vokali – komada dva – sirovi i doprinose toj pank komponenti muzike. F.U.C. pišu pesme prilično spontano, reklo bi se, i onda ponekada ubodu zaista moćne momente, a nekada samo vrte oprobane fore da premoste do sledeće ideje. Ali dobro to bude na kraju:
https://fucforestsunderconstruction1.bandcamp.com/album/everythink
Ulamog iz Virdžinije su izdali debi album, The Hungriest Of The Old Ones i ovo je thrash metal preljave, štrokave dispozicije na putu da se transformiše u kavernozni death metal. Dakle, ovde imamo „normalne“ hedbengerske rifove ali pesme su napisane tako da imaju mnogo više atmosfere i promena tempa od onog što bi bio neki standard. Okej to bude, Ulamog puno toga odsviraju na albumu i tu ima i propisnog trešerskog čukanja ali i dosta garnirunga usput, pa vredi odvojiti vreme jer su neki rifovi odlični, pevanje je sjajno a opšti zvuk brutalan:
https://ulamogva.bandcamp.com/album/the-hungriest-of-the-old-ones
Intent su iz Arizone i njihov thrash je vrlo agresivan na EP-ju Sins of the Past. Ovde nema mnogo filozofiranja i sve je u mošerskim rifčinama i superdebelom, teškom zvuku. No, bend uprkos jednostavnosti koncepcije ima znanje da aranžira te rifčine koji ispadaju iz gitara i ovde se čuje mnogo dobrih i jako napaljivih momenata metal muzike. Volite Exodus, Vio-Lence i Testament? Volećete i Intent:
https://intentbandaz.bandcamp.com/album/sins-of-the-past
Shatter su iz Njujorka, sviraju krosover i njihov Demo 2023 ima zaista svirep, težak zvuk koji podcrtava zvjerske vokale i pržeće thrash rifove. Vrlo je to kvalitetno i mada u nekoj krajnjoj analizi sporije nego što ja volim (ali ja sam svakako tu malko perverzan), Shatter bez ikakve sumnje isporučuju MEGADŽULE energije i tog nekog protomoškor zvuka. Fino je:
https://shatternyc.bandcamp.com/album/demo-2023
A onda Honey iz Filadelfije imaju EP School Days na kome obrađuju Motorhead, Minor Threat, Youth Brigade i Corrosion of Conformity. I odrađuju pošten posao. Ovo je thrash, kvalitetan, mišićav, dobro produciran, koji pank i hardkor obrađuje sa razumevanjem i ljubavlju. Lepo:
https://honey-philly.bandcamp.com/album/school-days-ep
Volite li moshcore? A kad dolazi iz pustinje? Desert Demolition je split EP dva benda iz Finiksa, iz Arizone i oba valjaju teške rifove, u bubnjeve udaraju kao da ih mrze a vokali su ultra-siledžijski. One Life Taken i Skin Ticket su ROĐENI jedni za druge a ako volite bučan, težak moshcore/ beatdown, onda i za vas. Plaća se koliko date:
https://onelifetaken.bandcamp.com/album/desert-demolition-split
https://skinticketaz.bandcamp.com/album/desert-demolition-split
A ako dolazi iz Indonezije? Huminoid, doduše, na svom EP-ju Pride Comes Before the Crash odlaze dalje u smeru beatdowna sa povremenim slam rifovima pa je ovo još modernije i metlanije. I sasvim je solidno. Dobra, tvrda produkcija, odličan vokal, puno disonantnih rifova – ko voli džombasti srednjetempaški nabod, ovde će se lepo provesti:
https://volorecords.bandcamp.com/album/pride-comes-before-the-crash
Lower Heaven iz Kanzas sitija vrlo korektno čukaju na dve pesme singla No More Shame / Burden Of Atlas. Ovo je metalizirani, teški hardcore ali tempo je dosta brz za njegove standarde, štim nizak, zvuk masivan a pevač brutalan pa se meni sve to prilično dopalo.
https://lowerheavenhc.bandcamp.com/album/no-more-shame-burden-of-atlas
Za masu koja više voli D-beat tu su Road Pig iz Nju Džersija. EP Still The Future Is Bleak, izašao za HPGD ima četiri pesme glasnog, himničnog thrashpunka uz koji se pijano šutira i izvikuju parole kojih se sutra ujutro ne sećate. Ali znate da je bilo do jaja. Kvalitet:
https://hpgd.bandcamp.com/album/still-the-future-is-bleak
Pa onda Worn iz Pensivanije čiji je EP Condensing Flesh baš JAKO heavy, sa pet pesama koje imaju i d-beatove i trešerske rifove i superagresivne vokale… Worn su zaisa kondenzovali sve vrste nelagode i napaljenosti u okviru jednog izdanja i nude non-stop provod. Bukvalno jedino što imam da im zamerim je izbor fonta za naziv izdanja na omotu a sve ostalo je PERFEKCIJA:
https://wornhardcore.bandcamp.com/album/condensing-flesh
Notingemski Outergods baš kolju na debi albumu, A Kingdom Built upon the Wreckage of Heaven. Ovo je nekakva nesveta kombinacija blek metala i grajndkora, sa malo death metala i pesme su urađene tako da vas uspale rifčinama i vrištanjem a onda da vam ulete u gard i polome vas brutalnom brzinom. Outergods imaju jako agresivan zvuk i stav ali njihov primarno oružje su izvanredni rifovi i dobro napisane pesme. Savršenstvo:
https://outergodsuk.bandcamp.com/album/a-kingdom-built-upon-the-wreckage-of-heaven
Slovenci Glista ne samo da imaju dobro ime nego im se i novi, drugi album zove, citiram The „Never Apologise for Defending Yourself from Being Violated“ Album. Još im se i pevač zove Rok. IMAJU BUKVALNO SVE. Elem, The „Never Apologise for Defending Yourself from Being Violated“ Album je profeministički traktat o pravu žena da se brane od ugrožavanja telesnog integriteta spakovan u petnaest prilično zajebantskih deathgrind i thrashcore pesama. Ovo ima šmek stare jugoslovenske scene i ma koliko da su Glista tehnički korektni, najjače oružje im je taj filthcore šarm kojim je muzika okupana. Svakako meni izuzetno slatko a plaća se koliko hoćete:
Kazahstanci Mortal Fate sebe reklamiraju sledećim rečima „Terrifying vocals with incredibly complex, melodic guitar parts orchestrated by the most intricate fast drum techniques and lead-heavy bass sound.“ Što sad zvuči neverovatno pretenciozno, za muziku koja je zapravo vrlo solidan, zdrav deaththrash metal sa old school elementima što u sećanje prizivaju rani Morbid Angel i njihove ispisnike. Album Selfish Society je osvežavajuće organski odsviran i produciran, sa sirovim ali prijatnim zvukom i pesmama koje vrlo pošteno krljaju pa se još i bave sociopolitičkom kritikom. Pozdravljam iz sve snage!
https://mortalfate.bandcamp.com/album/selfish-society
Novi EP veterana Exhumed, naslovljen Beyond the Dead ima četiri studijske i četiri žive pesme u 26 minuta svirke. Bogato. Deathgrind veteranskog sastava iz Kalifornije je ovde u odličnoj formi a pesme su napisane kao malo održavanje forme dok grupa odrađuje dugačku turneju. Četiri žive pesme zvuče izvrsno i Exhumed defiinitivno jesu u jakoj formi. Užitak:
https://exhumed.bandcamp.com/album/beyond-the-dead-digital-ep
Meksički Reverence to Paroxysm su relativno nov bend, osnovan 2020. godine i Lux Morte im je prvi album, ali ovo je ekipa iskusnih metal pregalaca sa smenama odrađenim u sastavima tipa Vinnum Sabbathi, Demonized, Disgorge, Darkside Ritual, Profanator. Dakle, što bi rekli na našoj estradi: elita. Muzika je, naravno, superštrokavi, kavernozni old school death metal. Ozbiljno, ovo je album gde osećate da vam treba tuš već na pola prve pesme sa bolesnim, disonantnim rifom, teturajućim gurvom i pevačem koji bukvalno zvuči kao tektonski poremećaj. Pored ovog albuma poznatiji OSDM bendovi tipa Vastum ili Tomb Mold zvuče kao upeglani studijski projekti muzičara što nose uglancane cipele i leptir-mašne. Pa onda, u zavisnosti od preferenci, pazite kud gazite:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/lux-morte
Soulareon su dva mladića i Tampe – obojica bivši članovi Carnal Ruin – sa očiglednom ambicijom da ponesu baklju death metala pravljenog na Floridi od strane mnogih junaka našeg omiljenog žanra još od kraja osamdesetih. I debi snimak, Demo – 23 pružavrlo lep program. Ako ste ikada, ali posebno devedesetih godina prošlog veka, voleli Monstrosity, Malevolent Creation i njihove kolege, Soulareon nude muziku u sličnom stilu. Naravno, ovo je demo ali zvuk je sasvim dobar a brze, oštre i napadačke old school pesme pune blastbitova su me jako raznežile. Ne originalno i svakako još uvek ne tako zrelo da kažemo da Soulareon donose nešto od fundamentalog značaja death metal žanru ali prijatno i zabavno za slušanje. Plaćate koliko hoćete:
https://soulareon.bandcamp.com/album/demo-23
Undergang su nam srećan polazak u školu poželeli EP-jem De syv stadier af fordærv koji pakuje čak sedam pesama u malo manje od dvadesetdva minuta. Fina ponuda, pogotovo što je znamenitim Dancima ovo već treće izdanje ove godine a svu muziku su ovde napisali sami. Doduše, Mikkelsen i ekipa svakako ne izlaze iz nekih okvira na koje ste navikli kod Undergang ali i srodnih projekata poput Phrenelith ili nedavno pohvaljenih Hyperdontia – ovo je prosto mračan, pećinski death metal sa pesamama koje su dobrodošlo kompaktne i uspevaju da tu kombinaciju besomučnog prebijanja i sporog, iznurujućeg meditiranja smeste i u manje od dva minuta. Ništa specijalno eksperimentalno ili novo, ali Undergang nude štroku i težinu koje od njih očekujete i neće razočarati:
https://undergang.bandcamp.com/album/de-syv-stadier-af-ford-rv
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/de-syv-stadier-af-ford-rv
U sličnom stilu ali štrokavije i sirovije zvuče Horrid Mass iz Milvokija čiji je demo Formless Dread baš onako prljavo i neprskano kako demo snimci death metal bendova treba da zvuče. Gitara je APSURDNO distorzirana, ritmovi su siledžijski a pesme šarmantno primitivne. Vrlo prijatno, a plaća se koliko date:
https://horridmass.bandcamp.com/album/formless-dread
Indonežani Godzilla puštaju da prođe po više od decenije između njihovih albuma, pa tako treći, nazvan jednostavno III, dolazi nakon drugog koji je izašao još 2011. godine. No, bend je ugodno prirodan sa svirkom koja je organska, spontana, da ne kažem pankerska, i jeftinom produkcijom, što sve njihovom death metalu sa elementima thrasha i hardcorea lepo leži. Godzilla čukaju i boga ne mole, svesni da vam ponekad samo treba dovoljno agresije, bez mnogo filozofiranja. Nadam se da sledeći album neće baš posle moje smrti ali za svaki slučaj, proverite ovo:
https://godzilladeathmetal.bandcamp.com/album/iii-3
Kinezi Rupture imaju drugi album šest godina posle prvog, ali svejedno zvuče kao da je 1994. godina. Reentry of the Mass Graves (jer se prvi zvao Rise from the Mass Graves) je vrlo old school deaththrash ploča na kojoj ima i rifa i melodičnih solaža i pesme umeju da prebace devet minuta. Ovo nije, dakle, album, brzih, kratkih zadovoljstava (mada brze svirke ima koliko hoćete) već album ambicioznih aranžmana i jasne želje da se bend plasira u istu ligu u kojoj su igrali neki od šampiona devedesetih, od Death preko Unleashed do, recimo Grave. Prijatno je:
https://pestproductions.bandcamp.com/album/reentry-of-the-mass-graves
Perpetuated iz DiSija su se raspali prošle godine ali su uspeli da snime debi album koji je, evo, tek sada izašao. Isto nazvan Perpetuated ovo je ugodan, ukusan obrok odl school death metal čukačine što će svakom ko ne voli modernu obezljuđenu produkciju i generičku „tehničku“ svirku biti melem na ranu. Perpetuated ne zvuče jeftino ili suviše sirovo već teško, grubo, kako treba a pesme su pune kultivisane primitivnosti i napete, mračne atmosfere. Meni vrlo prijalo:
https://perpetuated.bandcamp.com/album/perpetuated
Belgijanci Invertebrated imaju zastrašujuć omot svog EP-ja Mass Planecide, od koga bi i Vladimir Veličković malo podrignuo, a koji pritom sasvim lepo sugeriše kakvu ćete muziku čuti. Ovo je brutalni tehnički death metal koji ima sve što očekujete: visok tempo, nula dinamike u produkciji, smele arpeđo sprintove po vratu gitare, spuštanja u djentaške brejkdaun momente, ali je sve to spakovano u prilično dobre pesme. Brutal tech death je odavno postao polje za dokazivanje tehnike i bendovi često pesme podređuju tome, ali kod Invertebrated ipak postoji dimenzija razumevanja da pesme treba da imaju izvesnu dinamiku i narativ. Solidno je dakle ovo napisano a miks i matser je radio Christian Donaldson pa uprkos jakoj iskomprimovanosti zvuka materijal nije neslušljiv i ima meru topline. Fino:
https://invertebrated.bandcamp.com/album/mass-planecide
Evo nas i na kraju sa malo heavy metala i krosžanrovskih izdanja. Italijanski power-prog-sympho metalci Noveria imaju četvrti album, The Gates of the Underworld, napravljen posle otmene pandemijske pauze i ovo je jedna apsolutno ambiciozna ploča sa bombastičnim zvukom, pesmama koje bace i preko 12 minuta i jednim tako sigurnim, kurčevitim nastupom da se čovek malo prepadne i ustukne par koraka da im napravi mesta dok vitlaju gitarama, bubnjevima i orkestracijama. E, sad, narav, ko od power metala očekuje samo himnične refrene i non-stop čukanje, ovde će naići i na dosta atmosfere i dinamičkih varijacija, što ja, nek se zabeleži, smatram snagom ovog albuma. Noveria se trude da budu raznovrsni i kompleksni bez natrpavanja ideja na mali prostor i ovaj album mora da ima prostora da diše i razmahne se. Pa, eto, ako mu date prostora, mislim da će se desiti lepe stvari:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/the-gates-of-the-underworld
Ima i drugi australijski bend nazvan Lycanthrope ali ovaj o kome danas pišemo je iz mesta koje se zove Newcastle a EP koji su sada izbacili, Hydra, je kao da ste uzeli Slipknot od pre 25 godina, pa ga napumpali kerozinom i onda ga naterali da proguta upaljenu šibicu (ubačenu u čitavu kutiju šibica). Dakle ovo je nu-nu-metal, sa puno karakterističnih krešenda, vokalnih afektacija i mošerskim srednjim tempom ali se Lycanthrope od mnogo drugih wannabe aspiranata razliku kvalitetom. I to kvalitetom svega, rifova, produkcije, vokala. Ovo je baš onako, dobro, masno, heavy i napaljujuće i uspeva, čini mi se, da u jedom izdanju spoji stvari koje se dopadaju i death metal i metalcore publici:
https://lycanthropemusicau.bandcamp.com/album/hydra
Rumuni Helytube pevaju o depresiji na prvoj pesmi svog novog EP-ja, Cai Verzi Pe Pereți ali njihova muzika, i pored melanholičnog preliva tu i tamo zapravo uživa u poigravanju sa žanrovima i formatom metal i rok pesme. Smešteni negde između thrash metala, alternativnog roka, nu metala, post panka i gotike Helytube su produkt dva brata (po imenima Matei Cadă i Alexandru Cadă) i mada im je muzika producirana srazmerno jeftino, ona ima jednu finu andegraund energiju i profitira od tog slobodnog, krosžanrovskog pristupa. Poslušajte:
https://helytube.bandcamp.com/album/cai-verzi-pe-pere-i
Iako Kanađani Twin Banshee sebe nazivaju stoner/ sludge/ doom bendom, EP Rattle je pre kombinacija thrash, groove i sludge metala. Ne i loša, ovo je rifaška, simpatična muzika sa dobrim, grubim pevanjem i lepo aranžiranim srednjetempaškim pesmama. Twin Banshee ima možda i previše radio-friendly kriskornelovskih refrena za moj ukus ali ovo je poštena, znojava, teškorokerska predstava i lako se probavi:
https://twinbanshee.bandcamp.com/album/rattle
Dakle, BAŠ ne volim Biffy Clyro i ni sajd projekat Simona Neila Empire State Bastard za koji on tvrdi da izvodi grindcore ne bih pipnuo ni tuđom rukom da nije uspeo da regrutuje Davea Lombarda da mu odsvira bubnjeve. OK, album Rivers of Heresy NIJE grindcore ali jeste neki polueksperimentalni polupostmoderni blend ekstremnog metala, sludgea, i, dobro, malo bifiklajrovskog melodičnijeg roka. Ima tu povremeno šarmantnih trenutaka koji me pridobiju i, jebiga, lepo je uvek čuti Lombardovo neumoljivo gaženje po bubnju. A i Neil vrišti vrlo časno dok gitarista Mike Vennart (ex-Oceansize) ima lep zvuk:
Bergfried su duo koji svira romantični heavy metal sa srednjevekovnim inspiracijama. Dakle, jedan vrlo prijatan heavy metral. Drugi album, Romantik II je pun melodičnih ljubavnih himni i mada je produkcija svedena, pevanje Anne de Savoy je ugodno a sintisajzeri prijatno cheesy i meni se ovo dopalo:
https://bergfried.bandcamp.com/album/romantik-ii
Glazgovski Gendo Ikari kombinuju grindcore i noise rock za UBITAČNU kombinaciju tenzije, disonance i čiste agresije. Kako i čekujete od nečega inspirisanog Neon Genesis Evangelionom, dakako. Album Rokubungi je zato dovoljno raznovrstan ali i dovoljno brutalan da vam ispomera kosti lobanje a da posle kraja petnaeste pesme shvatite da vam treba još. Izuzetna svirka, odlična produkcija, ali pre svega bend koji ume da napiše gomilu pesama što imaju i gruv i ljutinu:
https://lckr.bandcamp.com/album/gendo-ikari-rokubungi
Danci Timechild na svom drugom albumu sviraju vrlo zdrav hard rock/ metal osvežen ambicioznim, progresivnim temama i minucioznom svirkom. Osnova, jedan čvrst, sabatovski teški rok se ovde onda fino nadograđuje tim math/ prog idejama, ali bend nikada ne napušta dobar gruv na previše vremena pa se ovo može puštati i ljudima koji samo žele posle teškog dana da se odmore uz malo glasnog rifa i dobrog pevanja. No, Blossom & Plague je više od dobre butt rock ploče i vredi je slušati otvorena uma:
Šveđani Vak i sami kažu da ne umeju da stilski definišu svoju muziku jer je u pitanju pet individua koje demokratski odlučuju o tome kako će pesme zvučati. Demokratija ne mora da bude dobra za umetnost, jelte, ali Vak sa svojim drugim albumom, The Islands prave vrlo dobar argument da je ponekada blagorodna. Jer, mislim, ovo je dobra ploča. Bend ipak nudi nekakvu malu pomoć nazivajući na drugom mestu svoju muziku progresivnim sludge metalom i svakako štim i zvuk jesu iz sludge domena, a harmonski rad priziva progresivu, mada biste jednako ovde mogli da govorite i o noise rocku i psihodeliji i da ne budete u krivu. Poenta je – ovo je ploča dobrih pesama, sa puno kreativnog rada ali sa na kraju zaista vrlo dobro formiranim aranžmanima koji svu tu maštovitost formatiraju u rokačke rokenrol komade što se rokenrol matrice ne drže slepo već je koriste kao pouzdanu šasiju za ludu i brzu vožnju. Veoma, veoma lepo:
https://vakband.bandcamp.com/album/the-islands
Petnaesti album Marduka, Memento Mori je ujedno i album nedelje. Ne da je ovo najbolji album u karijeri koja traje duže od tri decenije za jedan od bendova što su definisali švedski blek metal zvuk ali je ovo album prepun ideja, volje i gladi da se izađe iz uobičajenih formata i pronađu novi odnosi agresivnosti i meditativne hladnoće. Marduk definitivno od Mortuusovog dolaska u bend ima tendenciju da eksperimentiše sa atmosferama i tempom, izlazeći iz svojevrsne kolotečine u koju su upali polovinom prve decenije ovog milenijuma, pa je na neki način i očekivanje neočekivanog sada nova rutina za Morgana Håkanssona i ekipu. No, ono što ni Morganu (a ni Mortuusu) nikada nije moglo da se zameri je da ne znaju da napišu pesmu. Pa je tako i Memento Mori prepun dobrh pesama u različitim formama blek metala koji je uvek prepoznatljivo mardukovski ali ume da se prošeta od kavernoznih, sporih, demonskih atmosfera, preko blackened rock ’n’ rolla pa do još uvek vrlo upečatljivih deračina u visokom tempu i bez uzimanja talaca. Mortuus je i dalje jedan od najkarakternijh pevača u poslu a meni se ovaj album nalazi na idealnom mestu između obilaženja klasičnih old school pristupa koji i danas rade i isprobavanja raznih novih ideja. Živeli.