Pao mi je šaka autobiografski grafički roman Turning Japanese: Expanded Edition autorke* MariNaomi, izašao nešto ranije ove godine za ono što smo ranije znali kao Oni Press a sada se zove Oni-Lion Forge Publishing Group (mada i dalje ima Oni-Press logo na prvoj strani). Originalno, ovaj je strip izašao 2016. godine za čikaški 2dcloud, jednu malu ali žilavu operaciju izraslu iz fanzinske kulture i sa velikim katalogom ličnih, ekspresivnih radova autora kao što su Noah Van Sciver ili Christopher Adams. MariNaomi je izdala nekoliko svojih radova za 2dcloud, ali je izdavala i za Graphic Universe, pa onda i za Workman Publishing Company i Fieldmouse Press, no može se argumentovati da je izlazak ovog proširenog izdanja Turning Japanese za Oni Press i neka vrsta njenog prodora u „pravi“ mejnstrim**.
*kao i u drugim slučajevima kada osoba o kojoj pričam preferira da se koriste rodno neutralne zamenice kada se o njoj govori, napominjem, dakle, da MariNaomi danas preferira rodno neutralne zamenice kada se o njoj priča ali ću zbog relativne komplikovanosti takvog pisanja na srpskom jeziku, koristiti ženski rod u daljem tekstu. A vi radite po svojoj savesti!
**što je, naravno, suludo, jer su njeni radovi već bili izlagani po muzejima ali, eto, SULUDO JE ALI TAKO JE
Naravno, stripovi koje MariNaomi radi su najvećim delom autobiografski, rađeni u prepoznatljivom ključu ispovedne, direktne proze i crno belih, jednostavnih strip-crteža. Već sam pisao o sličnim stripovima u više navrata i postoji čitava, jelte, scena američkih stripova koji su manje-više samo to sve vreme, autobiografska ili memoarska ispovest (sa više ili manje fikcionalizacije, ponekada samo sa promenjenim imenima), eksploracija sopstvenih emocija u situacijama koje su često neugodne, pa i traumatizujuće, često samozatajni ton (nekada humoristički, nekada baš i ne) i taj karakteran, grub crtež, neretko sa ručno upisanim tekstom. Fer je reći da sam ja priličan ljubitelj ovakvog „žanra“ američkih stripova iako je veliki broj njih rađen od strane autora mlađih od mene i bave se temama koje nisu nužno deo mog životnog iskustva. S druge strane, fikcija, kao grana ljudskog stvaralaštva i služi da nam približi iskustva koja nismo nužno sami imali i na neki način proširi naše duhovne horizonte, čineći nas, jelte, VIŠE čovekom.
No, sa MariNaomi makar ne postoji generacijska distanca, ona je svega dve godine mlađa od mene i s obzirom da je ovaj strip na svom početku zatiče kako radi za videoigračku kompaniju kao tester igara, fer je i reći da pored generacije delimo i dosta interesovanja.
MariNaomi (čije je „kršteno“ ime Mari Naomi Schaal) je nekom širem krugu ljubitelja stripova (glavnog toka) možda najpoznatija po ilustrovanom tekstu* „It Happened to Me: I Was Sexually Harassed Onstage at a Comic Convention Panel“ a koji je napravio određene talase u strip-kulturi glavnog toka kada se neimenovani smarač sa okruglog stola koji je pravio neugodne aluzije i nabacivao se Mari tokom čitavih sat vremena naočigled cele publike (i njenog muža koji je sedeo u prvom redu) sam otkrio javnosti publikujući svoje izvinjenje. Naravno, u pitanju je bio Scott Lobdell, čovek za koga je već više puta ukazivano da je neka vrsta seksualne pošasti koja smara žene neukusnim, nepriličnim govorom i gestovima, a koji je imao i neke blago rasističke ispade tako da je veliki broj superherojske publike za MariNaomi čuo samo preko ovog, jelte, neugodnog proksija.
*ovu kombinaciju teksta i stripa danas možete videti putem njenog Patreona jer je originalni sajt na kome je objavljen nestao
Na ovom mestu je zgodno napomenuti da je MariNaomi sve samo ne neka zakopčana, konzervativna plašljiva ženica koja se onesvesti čim joj muškarac kaže da se lepo obukla. Biseksualna i seksualno prilično aktivna, MariNaomi je i svojevrsna aktivistkinja, sa osnivanjem i održavanjem tri baze podataka vezane za strip autore a koje redom, daju podatke o autorima koji nisu „belci“, autorima koji su queer, i autorima koji imaju invaliditet. A što je, jelte, bogougodan posao, pored njene generalne aktivističke, jelte, aktivnosti, koja je uobičajeni miks queer feminizma i bavljenja rasom. Strip o kome danas pričamo, Turning Japanese i pokazuje da je sama autorka imala period rada u ne BAŠ seksualnoj industriji ali u njenoj bliskoj rođaki, uslužnoj delatnosti koja podrazumeva mnogo bliskih kontakata sa muškarcima sa kojima treba da flertujete i navlačite ih da piju, jedu i troše pare, tako da je fer reći da ovo nije neka slabašna ružica koja nema iskustva sa time kako svet „stvarno“ funkcioniše i kakvi su, jelte, muškarci. Štaviše, ovo prošireno izdanje stripa već na jednoj od prvih strana upozorava da sadrži i prikaze seksualnog nasilja i rasizma, mada je istina i da su ovo relativno blage forme i da Turning Japanese nije neka košmarna hronika užasne traume.
Ono što Turning Japanese JESTE, je jedna prilično šarmantna, slice of life priča o MariNaomi u njenim dvadesetim godinama, poslednje decenije prošlog veka, i perioda u kome je autorka napravila svestan napor da se tešnje poveže sa svojim japanskim korenima. Kao osoba mešovite rase – majka joj je došla iz Japana u SAD sa 19 godina i udala se za muškarca, jelte, germanskog porekla – Mari je kao klinka imala određena iskustva sa uzgrednim, „šaljivim“ rasizmom (klinci u školi su je zvali Yoko i zadirkivali da je kriva za raspad Bitlsa) ali i relativno malo kontakata sa japanskim delom svoje familije. No, nakon raskida sa dugogodišnjim dečkom i ulaska u vezu sa zajedničkim kolegom, Mari i njen novi momak, Giuseppe, odlučiće da napuste videoigračku kompaniju u kojoj su radili da ne bi baš njenom bivšem na nos nabijali svoj „in relationship“ status, da bi Giuseppe počeo da vozi taksi a Mari potom našla posao u japanskom host baru, jednom od prvih u Americi.
Kultura host barova je vrlo specifična za Japan i zasnovana je na vrlo ukorenjenim idejama o rodnim ulogama u japanskom mentalitetu, u tome kako je adekvatno da se žena i muškarac ponašaju u nečemu što je nominano javni prostor ali sa očekivanjem izvesnog nivoa intimnosti, u tome kako je odnos između gosta i domaćice (ili domaćina ako se radi o muškom host baru) istovremeno i formalizovan ali i duboko ličan itd. Utoliko, pomisao da tako nešto možete imati u Americi je pomalo i jeretička, ali u stripu postaje jasno da je ovo bio lokal prevashodno za japansku (i šire istočnoazijsku) klijentelu, sa japanskim vlasnicima, japanskim gostima, i većinom hostesa koje su japanskog ili istočnoazijskog porekla. Mari je ovde radila nekoliko meseci isprva pre svega jer je ovo videla kao dobar način da vežba Japanski koji njena majka nju nikada nije zaista učila, ali se zatim zbližila sa koleginicama, pa i sa vlasnikom i na kraju će kombinacija narušenog mentalnog i fizičkog zdravlja biti zaslužna za njen prestanak rada u ovom objektu. Ovaj deo stripa sadrži zanimljive scene sa istočnoazijskom dijasporom u Kaliforniji i prikazuje mladu devojku vaspitavanu veoma “američki“ i sa jasnim naklonom feminističkim i srodnim levičarskim razmišljanjima, kako se suočava sa jednim tradicionalnijim, konzervativnijim okruženjem.
Mari je nakon ovoga odlučila da pobliže ispita taj azijski deo svog nasleđa pa će Giuseppe i ona otputovati u Japan na tri meseca gde će ona videti svoju porodicu, i sa njima imati interesantna, i ugodna i neugodna iskustva. Sa jedne strane Mari će ovde iskusiti neku vrstu duhovnog povratka kući sa, čak, učestvovanjem u malim porodičnim (verskim) ritualima koji je nikada ranije ni na koji način nisu interesovali. Sa druge će biti pomalo i šokirana konzervativizmom pa i osudom kojoj će biti izložena od strane rodbine. No, boravak u Japanu je svejedno intenzivan i zanimljiv i ona i Giuseppe ovde prolaze važne faze svoje veze i, pa, sazrevaju kao osobe a što, da bude jasno, njihovu vezu neće nužno sačuvati. Mari ovde jedno vreme ponovo radi u host baru i ovaj neposredni kontakt sa „realnošću“ je takođe intenzivan i na neki način i ističe razlike između nje, koja je samo pola Japanka i živi u dijaspori, i nativne, „stvarne“ japanske kulture u kojoj ona susreće i partijarhalne i rasističke dimenzije.
Stil kojim MariNaomi radi ovaj strip je razoružavajuće neposredan, bez previše akcentovanja drame a sa sasvim otvorenim prikazom unutrašnjeg života protagonistkinje, njenih čestih sumnji u sebe, strahova, ali i iskrenog oduševljenja nekim od koleginica i kolega koje će upoznati tokom svoje karijere u industriji, jelte, usluga. Fanzinski, takođe vrlo razoružavajući grafički stil je dodatno oruđe kojim se na momente banalna, na momente i neprijatna iskustva kontekstualizuju kao deo narativa o sazrevanju, sa dobro plasiranim humorističkim minijaturama i prikazom likova kao jednostavnih, ali ekspresivnih karikatura. Strip definitivno izbegava zamku upadanja u samosažaljenje i fetišizovaje sopstvene privatne drame i pruža jedan distanciraniji, možda i „stripovskiji“ estetski format jednoj zapravo vrlo strejt priči iz života u kojoj se „drama“ dešava samo unutar protagonistkinje.
Za izdanje Oni Pressa je MariNaomi napisala i nacrtala i dodatni epilog originalnoj priči, nudeći neku vrstu rekontekstualizacije onoga što je doživela devedesetih godina i prikaz sebe kao zrelije žene, sada sa drugačijim shvatanjem svog identiteta, i ovo je interesantan način da se jednoj priči o potrazi za sobom da neka vrsta hepi enda. Ponovo, napominjem da MariNaomi čitav narativ daje bez forsiranja nekakve veštačke drame i da je ovo samo jako lepo ispričana priča o jednoj fazi odrastanja i sazrevanja koja se odigravala na tački srastanja dve odvojene kulture. Publika koja je volela grafički roman Himawari House o kome sam pisao pre oko godinu i po dana, naći će ovde sličan „zaplet“ ali drugačiji senzibilitet i svakako je vredno videti to pronalaženje svog mesta na spektru „azijsko-američkog“ identiteta iz više uglova. Ako vas interesuju takve stvari, naravno. Turning Japanese je smiren, nedramatičan narativ sa dobrim uvidima i jednostavnim, šarmantnim grafičkim radom i može biti odličan uvod za proučavanje ostatka opusa MariNaomi koja je u međuvremenu imala platna izlagana i u uglednim muzejima kao što su Smithsonian ili Japanese American National Museum. Umetnica ima link za kupovinu ovog stripa na svom sajtu.
