Mada se zna da mi muzika Rammsteina ništa ne znači u životu, opet je nekako slatko kada je ceo vikend u Beogradu njome obeležen, kada izađete u centar grada i vidite da svaka druga osoba nosi neku metal majicu. Posle nedelje u kojoj smo pretrpeli neprijatnu količinu nacionalističkog geslajtovanja od strane režima koji nas ubeđuje da je svet pokušao da osudi čitav naš narod (reč od koje je teško malo ne povratiti sebi u usta već duže od trideset godina kad znate ko je sve zloupotrebljava) ali da nas je predsednik od toga nekakvim čudom spasao, bukvalno je self-care malo se posvetiti glasnoj, distorziranoj muzici koja uništava neuralne ćelije na jedan plemenitiji način. Naravno, nisam ništa napisao o novom Bring me the Horizon jer i ja imam granice, ali vi samo navalite.
Prvo navalite na blek metal, da pokažete da ste osoba od ukusa i pedigrea. A iako je Grundhyrde američki – i naravno jednočlani – projekat, njegov debi album, Spellbinding Mysticism, urađen nakon serije split izdanja sa drugim andergraund bendovima, nastoji da izmeša uticaje melodičnijeg francuskog blek metala i finske blek metal sirovine. I, mislim, odlično mu ide. Nisam slušao druge projekte momka po imenu Sceadugenga, a ima ih, nagađate, dosta, ali Grundhyrde sa ovim albumom pogađa pravi odnos hermetičnosti i evokativnog, melodičnog programa, ima solidnu kućnu produkciju i mada su neke pesme vrlo ambiciozne po trajanju (druga prebacuje dvanaest minuta) čitav album traje jedva preko pola sata. A i daunloud košta koliko date. Fino:
https://grundhyrde.bandcamp.com/album/spellbinding-mysticism
Kad se nazovete Demonic Altar bolje bi vam bilo da muzika može da isplati dugove koje već imenom pravite. I u slučaju benda iz Vašington Disija je tako! EP nazvan isto Demonic Altarje prljav, lud, satanski black/ war metal zapravo iznenađujuće dobre produkcije i bestijalnosti koja nije monotona. I cena od 3,33 dolara je MEDENA, tako da je ovo SJAJNO izdanje:
https://demonicaltar666.bandcamp.com/album/demonic-altar
Luusäkki je nekakav prilično opskurni finski black-death projekat čiji debi album, Luusäkki 1 ima svu silu progresivnih i avangardnih elemenata, sa mnogo teških ritmova, harmonskih eksperimenata, generalnih đavolija u aranžiranju. Sve mi to zvuči kao delo samo jedne, opsesivne ali i vrlo talentovane osobe, pogotovo jer album ima i pristojnu produkciju i ne odaje utisak formalnog eksperimentisanja već ipak proživljene, jelte, umetničke ekspresije (Edit: I, eh, osoba je uklonila album sa Bandcampa ali ostavljam tekst za kasnije kad se ponovo pojavi):
https://luusakki.bandcamp.com/album/luus-kki-1
Novi album danskih Vile Retribution je dosta melodičan, dosta kontemplativan. Ekipa se ovog puta bavi temom rata i Frygten je ploča setnih akorda i zamišljenih melodija. Za blek metal nemam često priliku da napišem da je „nežan“ ali Vile Retribution uprkos imenu postižu ovaj kvalitet na svom trećem albumu, zaobilazeći danas raširena shoegaze rešenja i nudeći svoju viziju melanholije:
https://vileretribution.bandcamp.com/album/frygten
Rusi Evilgod imaju drugi album, All What Around i to, da budem iskren, ne znam ni šta znači. Ali njihova muzika, jedna sirova, agresivna mešavina black metala, death metala i, recimo hardkora je ovde svakako dosta upečatljiva. Nije to sad nešto PAMETNO pravljeno, Evilgod nemaju ambiciju da žanr evoluiraju koliko da ga razore iznutra i izvuku kroz krv i visceru njegov mučeni skelet. Solidno im ide i ovo je vrlo različito od onog što inače podrazumevamo pod ruskim blek metalom:
https://evilgodband.bandcamp.com/album/all-what-around
Taman sam hteo da napišem kako nove albume legendi helenskog blek metala Rotting Christ dobijamo redovnim tempom kada sam shvatio da je njihov prošli album izašao još 2019. godine, PRE PANDEMIJE, ZA IME SVETA. Pa kuda ode pet godina? Novi album, Pro Xristou je vrlo teatralan, na granici rok opere, sa mnogo korišćenja religijskih (da bude jasno, HRIŠĆANSKIH) muzičkih motiva u pesmama koje su epske i nekako simpatično cheesy. Nisam neki veliki fan ove faze rada benda koji cepa od kraja osamdesetih, ali Pro Xristou (dakle, „Pre Hrista“) je studiozno napravljen i ubedljivo plasiran album koji tačno zna kuda je krenuo i tamo stiže bez gubljenja vizije. Dajte mu malo svog vremena:
https://rottingchrist.bandcamp.com/album/pro-xristou
Ooooh, novi album norveškog jednočlanog black-death-thrash projekta Vredehammer je obavezna lektira već i time da ovde Per Valla svoje pesme ne svira sam već mu je sešn-bubnjar glavom i bradom Nils Fjellström, jedan od najboljih bubnjara u modernom ekstrtemnom metalu, ne bez razloga poznat i pod nadimkom Dominator. Ironija je – ako se to ironijom može zvati – da je za ovaj, četvrti album projekta, Valla malo usporio pesme, mešajući brzi, agresivni black-thrash izraz sa dosta pretećeg, moćnog death gruva, Produkcija je napucana, mastering jako glasan pa i Dominator ovde zvuči kao mašina (mada tako zvuči i kad svira u Dark Funeral, Nordjevel i drugim svojim bendovima) ali album, God Slayer, pre svega osvaja kvalitetnim pesmama punim dobrog rifa i mračne atmosfere. Krljanje:
https://vredehammer.bandcamp.com/album/god-slayer
Londonski Vulgaris onda zapravo sviraju blackened heavy metal, mada im je novi, drugi album, Seat of the Fire zapravo dosta agresivan i više vuče na ekstremni nego na „obični“ metal. Poznato je da ja imam nekakvu iracionalnu predrasudu prema britanskom blek metalu ali Vulgaris ovo uspešno zaobilaze tako što sviraju primitivnije i nekako neposrednije od većine zemljaka. Simpatična ploča:
https://vulgaris2017.bandcamp.com/album/seat-of-the-fire
Novi Nightside? Posle više od dvadeset godina, finski sekstet se vratio u igru drugim albumom, Death from the North i doneo sa sobom dah prijatnog, vrlo old school blek metal provoda. Ova ekipa, osnovana polovinom devedesetih i sa prvim albumom još iz 2001. godine je sa Death from the North nastavila tačno tamo gde je stala, nudeći žestoku, oštru svirku jakog tempa ali i mračne atmosfere, sa prominentnim sintisajzerskim kolorisanjem preko kontura iscrtanih snažnim gitarskim radom. Meni je ovakav blek metal praktično savršen a pogotovo mi se dopada što u miksu čujemo dinamiku koja je danas tako retka. Bubnjevi, recimo, zvuče potpuno akustično i utisak je da ovde nije bilo pomena o korišćenju semplova, a mada – u skladu sa tradicijom – basa ovde nema baš previše, instrumenti su ipak lepo postavljeni u slojevima i daju jednu višedimenzionu zvučnu sliku. Solidno je ovo i napisano, ne, naravno, sa mnogo ambicije da se format proširuje i žanr preispituje, ali taman kako treba da prija uhu. Odlično:
https://korpituli.bandcamp.com/album/death-from-the-north
Idemo na sporije zvuke, dakle na stoner rock, sludge metal, doom metal, psihodeliju, hard rok… Littered With Arrows su iz Kolumbije, ali Kolumbije u Misuriju. Koja je sigurno dosta zajebano mesto kad iz nje dolazi ovakva muzika, da se mi razumemo. Debi album već i imenom No Doves Fly Above sugeriše da smo u pravu i donosi jedanaest pesama sirovog, konfrontativnog sludgecore zvuka. Ovo je, dakle, abrazivno, negativno, ali spakovano u kratke komade, gde su srednjetempaški gruv i jake distorzije upleteni sa malo pank i postpank arome. Sve to zvuči odlično, pogotovo jer su pesme napisane veoma dobro a pevač Will Tuckley uspelo pronosi tu neku napetost i dramu koja se lepo uklapa u kratke kompozicije. Još i cena od koliko date, pa nema mnogo opravdanja da se ovo makar ne posluša:
https://litteredwitharrows.bandcamp.com/album/no-doves-fly-above
The Acid Machine ne prestaju da ređaju izdanja. Trip to Brazil je split EP sa takođe brazilskim i takođe drogiranim Color for Shane. Ne znam ko je Shane, ali ovaj bend iz Sao Paola ima dve pesme sobnog fuzz rock tripovanja, pankerske u svojoj sirovoj neposrednosti, simpatične, kratke i ekonomične. The Acid Machine isto imaju dve pesme, nešto duže i urađene u za njih sada već karakterističnom psihodeličnom maniru. Ako ste slušali njihov debi od pre nekoliko nedelja, ovo je more of the same i to nije loša stvar:
https://colorforshane.bandcamp.com/album/trip-to-brazil
Ali, pazite, evo ih opet. S.O.S BRAZIL je novi album The Acid Machine, izašao sa eksplicitnom ambicijom da se prikupe pare koje bi išle za pomoć stanovništvu pogođenom poplavama na jugu zemlje gde i bend živi. Više od šest stotina hiljada ljudi je trenutno evakuisano a ako je vama teško da date pet dolara za sedam pesama gruverske psihodelije onda jebiga:
https://theacidmachine.bandcamp.com/album/s-o-s-brazil
Sa imenom Acid Blizzard naravno da od ovog španskog benda očekujete u kiselinu natopljenu psihodeliju i hipnotički gruv, ali EP Sleepeless zapravo nudi melodičniji, atmosferičniji program sa prozračnim miksom, gitarama koje su često snimljene sa vrlo malo distorzije (da bi onda distorzirani momenti bili srazmerno moćniji), a hipnoze, naravno, ne manjka. Ovo su tri pesme ubedljivog psihodeličnog roka sa odličnim vokalom i bendom koji vrlo lepo provlači svoj ritualni, inicijantski program. A još se i plaća koliko hoćete PLUS ima taj lepi omot. Ne propustite:
https://acidblizzard.bandcamp.com/album/sleepless
The Freak Folk of Mangrovia su četvoro Riječana sa novim EP-jem, Tales from Beyond the Firmament, izašlim za hrvatski No Profit Recordings. Iako se ovo izdanje ne da kupiti kao daunloud, podstičem da ga poslušate jer se radi o prijatnom, hipnotičkom, dobro snimljenom i produciranom psihodeličnom roku sa space rock elementima, gruverskom i generalno vrlo prijatnom. A kad ste već tu kliknite i na link do Bandcamp stranice samog benda da čujete i starija izdanja:
https://noprofitrecordings.bandcamp.com/album/tales-from-beyond-the-firmament
Zato Rain Devil iz države Vašington sviraju mastan, bluzerski stoner rok. Njihov drugi album, The Witching Hour, šest godina nakon prvenca, ima jedanaest pesama ozbiljnog rokanja i rolanja, bez mnogo filozofije, ali sa dovoljno raznovrsnosti u ritmovima i rifovima. Ovo je energično, atmosferično, prilično šmekerski napisano i odsvirano, sa zapravo dosta kreativnosti u kratkim, ekonomičnim pesamama. Fino se sluša:
https://raindevil.bandcamp.com/album/the-witching-hour-3
Severnoirski Astralnaut su zanimljivi na svom debi albumu, Astralnaut, a koji su snimili posle gomile EP-jeva što su svi izašli prvom polovinom prošle decenije. Dakle, pravila se pauza, prikupljala inspiracija i Astralnaut zvuči ambiciozno, kombinujući energičan, gruverski stoner rok sa, pa, nekom vrstom teatra. Kombinacija nikkejvoskog pevanja (al kad bi Nik Kejv bio dugokosi hašišar) Thomasa Mallona, efektnih ženskih bek vokala i energičnog bluzerskog treskanja sa kinematičnim atmosferama je dosta prijemčiva i bend se definitivno imao rašta vraćati u studio:
https://astralnaut.bandcamp.com/album/astralnaut
Komšije iz Korka u Irskoj, Coroza su, pak, na svom drugom albumu, As Within, bučniji, emotivniji, ekspresivniji. Ovo je kombinacija sludge i doom metala sa „blackened“ elementima, pa i sa post-metal mirisima, i ako volite zvuk koji je neprijatan, sav usrednjen na ekvilajzeru ali i pesme velike dinamike i emotivnosti, Coroza nude vrlo solidan, kontemplativan materijal:
https://cursedmonk.bandcamp.com/album/as-within
Mnogo klasičnije zvuče Hail Darkness iz Arizone čiji EP Luciferan Dawn † Coven Of The Blackened One nudi dve pesme okultnog roka/ doom metala kao ispuzalog iz najtamnijeg kutka kasnih sedamdesetih. Ovo je melodično, satanistički, IZUZETNO zarazno i producirano kao da se dešava u snu koji pored vas sanja neko za koga do malopre niste bili sugurni diše li uopšte. Predobro je:
https://haildarkness.bandcamp.com/album/luciferan-dawn-coven-of-the-blackened-one
Voidsmen su iz Solt Lejk Sitija i EP Ice Age Part 0: Blood Furnace im traje 23 minuta. Sa samo tri pesme. Od kojih je jedna interludij od tri minuta. Dakle, ovde se ne radi na sitno i dve „prave“ pesme su svemirski stoner-doom komadi sa puno znojave svirke, metalnih fantazija i urlanja. Nije to rđavo, ni slučajno, ali svakako treba da ste u treningu:
https://voidsmen.bandcamp.com/album/ice-age-part-0-blood-furnace
Relaksiraniji ugođaj dobijate od Lust Ritual iz Londona koji su u napušenom ’70s fazonu okultnog roka i dooma. EP Forbidden Rites voli lepu melodiju, sabatovski rif, pristojan old school gruv. Ima tu malo elemenata za peglanje, pogotovo u domenu pevanja harizmatične Španjolke po imenu Ieva Isabella Ruiz, ali je pitko i sluša se sa osmehom:
https://lustritual.bandcamp.com/album/forbidden-rites
Nagađate da Stoner Conspiracy iz Montreala sviraju NEKAKAV stoner rock a, evo, da pomognemo, EP Muldahara ima četiri pesme pankerskog ali amtosferičnog gruvanja, sa masnim rifovima i odličnim ženskim vokalom. Produkcija je jeftinija nego što bi bilo IDEALNO ali izdanje ima mnogo šarma:
https://stonerconspiracy.bandcamp.com/album/muladhara-ep
Oh, shit, kada sam video da BleakHeart iz Denvera (grada koji je ove nedelje izbacio GOMILU zanimljivih albuma) svoju muziku opisuju ne samo kao doomgaze već i DREAMGAZE, pomislio sam da to ne može biti za mene, ali me je bukvalno prvi akord koji sam čuo na albumu Silver Pulse oduvao. Ovo jeste nežna, sanjiva muzika, sa harmoničnim ali distorziranim gitarama, doom metal tempom i eteričnim ženskim vokalima i ona IZUZETNO koristi svoj arsenal da iz podsvesti prizove šest halucinantnih komada. Sporo, intimno a opet epski i prejako. Produkciji bih i imao šta da zamerim ali muzički i kompozitorski ovo je skoro pa perfekcija:
https://bleakheart.bandcamp.com/album/silver-pulse
Italijani iz Barija, Zolfo su malo doom a malo post metal, pa im tako i album, drugi po redu, Descending into Inexorable Absence, zvuči naglašeno pretenciozno sa svojim ekstremno sporim tempom, vrištećim vokalima, dramatičnim harmonijama. I, mislim, okej je to meni, volim pretencioznu muziku kada ima čime da podupre tu pretenziju a mada su Zolfo vrlo predvidivi, makar to što rade, rade iz srca, žustro, bez rezervi. Tako da je ovo skoro sat vremena abrazije koju biste dobili da ste nekakav AI trenirali samo na starim albumima Neurosis, Yob i Isis i nije originalno, ali ako baš TO tražite, vrlo dobro radi posao:
https://zolfo.bandcamp.com/album/descending-into-inexorable-absence
Takođe Italijani i naši stari znanci, Sonic Demon, su „rešili da napišu još nove muzike“ (to posle sedenja i promišljanja DA LI uopšte da se time bave, koje se završilo konzumiranjem opijata) ali su prvo snimil EP sa tri obrade sebi dragih pesama kako bi se inspirisali. I sad, možete da zamislite kako zvuče napržene, napušene, ekstremno fazirane verzije Stoogesa i Black Sabbath kada ih se ova dvojica dohvate. Prelepo je, naravno. Plaćate koliko hoćete, naravno:
https://sonicdemon.bandcamp.com/album/no-fun-sweet-leaf-for-the-dog
Za nešto baš mračno i teško tu su Balkan. A Balkan su iz Vankuvera i nemaju veze sa našim delićem sveta ali cepaju mračan, težak, preteći sludge-death-doom metal. EP Not All Prisons Have Bars je naravno jeben sa svih strana i ovo su tri pesme ne sasvim amorfne ali mučne crnine. Transylvanian Recordings kao izdavač je i garancija kvaliteta:
https://balkan.bandcamp.com/album/not-all-prisons-have-bars
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/balkan-not-all-prisons-have-bars
Dopethrone imaju novi album, Broke Sabbath i ekipa iz Montreala ne nudi neko veliko iznenađenje. No, ako volite štrokavi, bučni sludge metal, prilično grozne produkcije ali nekako šarmantne dispozicije, ovo je sedam pesama mrvljenja i vriske po vašem ukusu:
https://dopethrone.bandcamp.com/album/broke-sabbath
Šveđani Huanastone imaju dosta grandža u svom dezert roku. Volite li muziku koja je psihodelična a opet rokerska, glasna, energična? Album Son of Juno je sve to zajedno, nudeći jedan beznaporno himnični kvalitet i veoma bučan mastering. Prijatno je:
https://huanastone.bandcamp.com/album/son-of-juno
Duo Semuta je iz Portlanda u Oregonu i po ko zna koji put moram da se zapitam šta stavljaju u vodu u tom gradu? Jer, evo, ovo je SJAJNO. Veterami mnogih porlandskih bendova, ova dvojica bradatih rokera imauu EP Glacial Erratic koji „progresivni“ sludge metal radi sa toliko zrelosti i uverljivosti da vam dođe da ništa drugo sem progresivnog sludgea ni ne slušate. Sjajno napisano, odsvirano moćno, maštovito a ROKAČKI, ovo je za svakog kome je Mastodon danas suviše komercijalan a ipak ga svrbi proggy ožiljak:
https://semutamusic.bandcamp.com/album/glacial-erratic
Denverski Deer Creek ne menjaju ništa radikalno u svom izrazu ni na novom albumu, The Hiraeth Pit. Njihov gruverski, toplo fazirani stoner rok je i dalje dostatno HEAVY a da je istovemeno melodičan i nekako prijateljski postavljem prema slušaocu. Ovo je mišićavo, snažno a opet donosi jednu optimističnu atmosferu i nudi ambijent za relaksaciju, punjenje baterija, jednom rečju – užitak:
https://deercreek.bandcamp.com/album/the-hiraeth-pit
Abrams iz Denvera su negde između sludge i post metala a pošto njihov album Blue City izdfaje Blues Funeral, znate da tu ima nečega. I ima! Album je razigran, nestašan, energičan, sa jednakim polaganjem na melodiju, atmosferu i solidan gruv. Bučan mastering nije po mom ukusu ali bend voli da ima HEAVY zvuk pa eto im. Pesme su dovoljno maštovite da mogu da zažmurim na jedno uho:
https://abramsrock.bandcamp.com/album/blue-city
Tokijski stoner rokeri Hebi Katana su izdali novi živi album. Ili makar živi snimak koji možete daunludovati po ceni koju sami odredite. Doom N’ Bloom 2024 je snimak dva nastupa u Osaki i Tokiju iz Aprila ove godine, a tokom promotivne turneje koja je usledila nakon izlaska njihovog decembarskog albuma „III“. Mislim, slušali ste Hebi Katana, znate kako njihov lepljivi, sabatovski stoner-doom ide, pa samo da dodamo da su ovo relativno neprofesionalni snimci, na nivou nekog pristojnijeg pirata i ako vas rajca taj sloj patine preko solidnog rokenrola, imaćete mnogo prilike za užitak.
https://hebikatana.bandcamp.com/album/doom-n-bloom-2024
E, sad prelazimo na thrash i speed metal, hardcore i grindcore i onda na death metal. Pa izvolite. Mančesterski Ghost Keeper sviraju vrlo standardni thrash na albumu The Dread Legion, njihovom drugom za dve godine. Ovde nema mnogo filozofije i Mankunijanci sa devet pesama prolaze kroz obavezne sastave, sviraju tvrdo, disciplinovano, imaju malo gruva, malo se sprintuje, sve je vrlo komprimovano u miksu i masteru, vokal je grub, muževan i, prosto, ako biste tražili thrash metal bend koji bi u enciklopediju stavili kao ilustraciju pojma, Ghost Keeper su taj bend:
https://ghostkeeperuk.bandcamp.com/album/the-dread-legion-2
Baskijci Txatar svoj debi album, Hildakoen jainko smeštaju čvrsto u thrash format ali se trude da i rifovima i aranžiranjem i pevanjem malo prošire njegove granice. Nije ovo neko radikalno promišljanje thrash predloška, ali Txatar imaju interesantne ideje o melodijama, koriste vokalne tehnike koje nisu uobičajee u thrashu i generalno prave pesme sa jednom heavy metal širinom vizije, a da se thrash eksplozivnost i energičnost ne gube. Pristojno producirano i originalno:
https://txatar.bandcamp.com/album/hildakoen-jainko
Unit su iz San Antonija a Impaled / Casualties je singl sa dve pesme kvalitetnog metaliziranog hardcore thrasha. Baš onako solidnog, sa brzim tempom, besnim vokalima, jakim gitarama, trajanjima ispod dva minuta. Unit imaju dobar studijski zvuk, uvežbani su do bola i jednom rečju razbijaju.
https://theunitsa.bandcamp.com/album/impaled-casualties
Acid Evil je dobro ime za metal bend, a u pitanju je jednočlani, ženski projekat iz Ekvadora. Paola Sandoval je tokom prošlih deceniju i po izdala nekoliko kraćih izdanja i jedan album, a novi EP, Saturnian Kult je prelep mali artefakt andergraunda i agresivne zabave. Mislim, naravno da je ovo oštri, sirovi, pankerski speed-thrash metal sa jeftinom a efektnom produkcijom i mnogo duše i karaktera. Nema greške:
https://acidevilecuador.bandcamp.com/album/saturnian-kult
Sa svoj strane Poljaci Exist na svom drugom albumu sviraju melodičniji, tehničkiji thrash metal sa dosta užurbanih rifova i kompleksnog aranžiranja. Iako je album nazvan Frog Bomb, muzika nije napravljena da bude šaljiva i pored thrash osnove ima i malčice modernijeg melodeath i metalcore mirisa. Ali malčice. Produkcija vrlo čvrsto spakovana, kvalitet neupitan:
https://existthrash.bandcamp.com/album/frog-bomb
Za više old school publiku tu je novi album njemačkih Lucifuge. I ZAMALO ALBUM NEDELJE! Osnovani 2016. godine, ovi su momci preko preko evo već šest albuma evoluirali svoj zvuk od blek metala do black-thrasha i Hexensabbat je ploča u koju je teško ne zaljubiti se na prvi aperkat. Pričamo o sirovom, iz podruma ispuzalom trešerskom prazniku, svom u zujećim rifovima, jebačkim solažama i energičnom tempu. Naravno, produkcija je old school, prilično krševita, vrlo u skladu sa autentičnošću koju izdavač Dying Victims ceni iznad svega. No, najvažnije je da su pesme IZVRSNE i poneće vas toliko da nije isključeno da ćete kupiti novu teksas-jaknu samo da biste mogli da joj otkinete rukave i lično je izbušite nitnama. Pakao!
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/hexensabbat
Evo i prvog albuma benda Abysm iz Luizijane. Shadow Of Malevolence nije baš čist thrash metal i ovde ima mešanja sa melodic death metal formulama, ali ekipa uspeva da sve drži u jednom sirovom, užasno simpatičnom zvučnom domenu, gde se i ta melodeath ambicija, i propisni thrash krš lepo spajaju i daju osam šarmantnih pesama:
https://abysm1.bandcamp.com/album/shadow-of-malevolence
Gremblin iz Argentine svoju muziku opisuju kao „thrash metal punk“ i, eto, ako vam je po volji malo treš metala sa pankerskom, realskiranom dispozicijom, na pravom ste mestu. Album Modificación nije tehnički primitivan, mada produkcija jeste jeftina, ali bend i piše i svira pesme vrlo ubedljivo, nudeći jak tempo, dobre rifove, napaljiv ulični izraz. Pevanje na Španskom se podrazumeva i ovo je idealan saundtrak za aktivan odmor:
https://gremblin.bandcamp.com/album/modificaci-n
Evildead, projekat Juana Garcie iz Agent Steel (i Body Count) ima novi album, Toxic Grace i ovo je i pomalo frustrirajuća kombinacija kvalitetnog potencijala i nerealizovanih ideja. Mislim, album počinje rifom koji toliko asocira na Slayer da to nije slučajnost i onda sebe hvatate kako ostatak ploče tražite od koga su sve još Evildead pozajmili umesto da normalno slušate muziku. OK, ne pomažu ni pomalo nemaštoviti vokali Phila Floresa, ali bend svakako ume da napravi propisan thrash ugođaj kada se potrudi… Vredi čuti ako BAŠ volite Garciju i ovaj bend:
https://evil-dead.bandcamp.com/album/toxic-grace
Nemam pojma koliko je danas Hare Krišna popularna religijska opcija u hardkoru, ali očigledno da ima još bendova koji sebe označavaju krishnacore etiketom. Najnoviji su Invocation iz Kalifornije čiji singl Sacrifice / Padma ima (uprkos naslovu) tri lepe pesme kombinacije naboda i atmosfere. Bend svira dobro, pesme su OK, produkcija OK, sve kako treba, uključujući cenu od koliko date:
https://xinvocationx.bandcamp.com/album/sacrifice-padma
Manje duhovni ali više nabodni su Crosshair iz Toronta, čiji Crosshair Demo ima dve pesme što pričaju o pištoljima, obaračima i ubijanju. Ako volite, volećete. Produkcija je dobra, svirka sigurna, cena koliko date:
https://crosshairhc.bandcamp.com/album/crosshair-demo
Rusi Стерва na istoimenom albumu nude samo muku, tenziju, disonancu, opresiju. Ovo je haotični hardkor sa screamo i mathcore elementima, koji će stati sa prosipanjem disharmoničnih rifova tek toliko da vam ponudi šugejzerske sanjarije pa da se vrati u šutku. Produkcija, uh, jedva da postoji, ali to svemu daje andergraund patinu a cena je koliko ponudite:
https://sterva.bandcamp.com/album/-
Za „normalniji“ metalizirani hardkor idemo do Indonezije i slušamo bend Lionsleep sa EP-jem ...And The War Collides. Ovo je negde između klasičnog hardcore thrasha i moshcore gruva, energično, na momente melodično, svakako solidno producirano i srčano odsvirano. Naravno, u skladu sa indonežanskim standardima daunloud košta čitavih 20 dolara ali da je kvalitetno – jeste:
https://thronekillrecs.bandcamp.com/album/and-the-war-collides
Australijski Rend imaju EP sa dve pesme. COLD STEEL / LIFE DENIED i ovo je opet metalizirani hardkor nekog srednjeg tempa. Rend su svakako besni, zvuče preteće i nadrkano, imaju prihvatljivo dobar zvuk a rifovi su kao ispali iz zlatnog doba krosovera. Simpatično ali cena od sedam dolara, makar i australijskih, je možda preambiciozna:
https://rendhc.bandcamp.com/album/cold-steel-life-denied
Left to Nothing iz Providensa sa Rod Ajlenda kažu da vraćaju u modu „brzi old skul hardkor“. Što ja naravno pozdravljam. No, EP Hope and Despair ne obara neke brzinske rekorde i bliži je Motorhead/ GBH tempu, sa dosta promena ritma i upadanja u gruverske moš-delove. Što je sve okej. Bend ima i solidan zvuk i ovo je pitko i prijatno.
https://lefttonothing.bandcamp.com/album/hope-and-despair
Closed Shut su iz Jume u Arizoni i njihov beatdown hardcore je pun gorčine i bijesa, ali nije puka niska gangsterskih promo-klipova. EP Dumb Luck se bavi pričanjem malih urbanih priča koje zvuče autentično i pakovanje u spore, teške pesme daje im adekvatnu dramatičnost. Zvuk pristojan, cena po vašoj želji:
https://closedshutaz.bandcamp.com/album/dumb-luck
Nizozemski Boneripper su kao Madball pa metalnije. Ako volite takav neki hardkor koji je u produkciji prenapregnut do pucanja, a muzički kombinuje zapaljiv gruv i malo brze svirke, album World Ablaze ne može da pogreši. Boneripper tačno znaju gde su i imaju kvalitet:
https://boneripperhc.bandcamp.com/album/world-ablaze
Blade su iz Liverpula i sviraju vrlo težak metalizirani hardkor ali sa vokalom koji je ČIST death metal. Ozbiljno, Demo ’24 ima dve pesme i intro koji će vam leći ko budali šamar ako ste uvek voleli moshcore i beatdown ali ste želeli da nekako u takvim bendovima peva recimo Corpsegrinder iz Cannibal Corpse. Slatko je a plaćate po želji:
https://bladel1hc.bandcamp.com/album/demo-24
Kome treba doza propisnog britanskog crustcore rokanja, tu mu je debi album novog sastava Retsu, isto nazvan Retsu. E, sad, ovde svira Scoot, iskusni basista Doom i gitarista Extinction of Mankind, u ekipi sa nekom mlađarijom jer mu je, kaže, nedostajalo da ide na turneje. Pretpostavljam da neki ljudi kad nisu na drumu, naprosto nisu živi. Enivej, Retsu je BAŠ onako kako očekujete, jedan dosta upeglan ali i dalje autentičan primerak UKHC ponude, sa dovoljno raznovrsnim pesmama ali i dovoljnom lojalnošću klasičnom zvuku da ne možete da pogrešite:
https://783punx.bandcamp.com/album/retsu
Za slučaj da niste sigurni, Rotten UK nisu iz „UK“ već iz Njujorka. Ali sviraju kao da jesu iz UK. Drugi album benda, Age of Chaos je jedna sasvim lepa ploča prljavijeg, ali opet duševnog krastpanka koji voli i poneku melodiju, poneki akord udaren bez distorzije.. Ima tu petnaest pesama u tričetvrt sata muzike, i dovoljno je haotično da zvuči autentično a dovoljno disciplinovano da ne bude maniristički. Pank ez fak:
https://rotten-uk.bandcamp.com/album/age-of-chaos
Cathari iz Filadelfije sami sebe zovu noisecore bendom i ovo je, tehnički gledano, zaista negde između noise rocka i sporog, teškog hardkora. Pevačica i autorka svog materijala na EP-ju It Will Hurt the Entire Time You Are Alive, Magdalena Stephens kaže da je ovaj materijal emanacija njenog razočaranja životom odrasle osobe i, sad, ako se osećate jednako razočarano (a ako se ne osećate šta ZABOGA radite ovde, čitajući ove stvari?), teško mi je da poverujem da nećete iz sve snage popušiti ovaj bučni, abrazivni, jebeno moćni EP.
https://catharitheband.bandcamp.com/album/it-will-hurt-the-entire-time-you-are-alive
Ragum su bend Arapa u dijaspori, ne znam tačno odakle ali deskriptor „sa okupiranih teritorija“ bi mogao mnogo toga da znači. Enivej, grupa svoju muziku opisuje i kao ChaabiGrind i kao Maghrebcore i kao Diasporic Berberic Death Metal. Pa vi sad vidite. Album Beyouv ima osam pesama negde između grindcore i hardcore thrash izraza, produciran je solidno, ne preterano maštovit, ali sasvim pristojan u celini. Onako, radnički, seljački, duševan:
https://ragum.bandcamp.com/album/beyouv
Kanađani Chadhel i Mađari Jack imaju split album i ovo je pakovanje kvalitetnog grindcore zvuka sa sociopolitičkim sadržajem, dobrom produckijim, zrelom svirkom. Chadhel su dosta prepoznatljivo severnoamerički u svom izrazu, mada, hvala svemu nesvetom, nemaju onaj prenapucani, do besmisla iskomprimovani zvuk koji je standard za savremeni grindcore sa ovog kontinenta (ali i iz Švedske, Finske itd.) pa njihova dinamična, brza muzika uspeva da u slušaočevo uho uđe sa svojim nijansama a ne kao neprozirni blok betona. Jack koriste niži štim, imaju deblji zvuk i generalno zvuče moćno sa svojim crustgrind rifovima i energičnim, brzim pesmama a svoj materijal završavaju jednim dužim remiksom koji kombinuje grindcore, elektroniku, slobodnu improvizaciju, saksofon, nečim što je bilo popularno među grinderima devedesetih i lepo ga je ponovo čuti. Uostalom, Jack su i osnovani krajem devedesetih. U svakom slučaju, odlično izdanje koje izlazi i na vinilu i podseća da grindcore ima široku ekspresivnu paletu:
https://chadhel.bandcamp.com/album/split-with-jack
https://jackgrindpunk.bandcamp.com/album/split-with-chadhel
Purulent Spermcanal / Impetigo je baš ono što piše na pakovanju: split album čeških goregrindera Purulent Spermcanal i čikaških goregrind legendi Impetigo. Naravno, Impetigo su se odavno raspali pa njihova strana predstavlja neku vrstu greatest hits izbora pesama sa novim masteringom, ali i strana Purulent Spermcanal je zapravo kompilacija njihovih popularnijih pesama koje je bend iz Ostrave ponovo snimio. Nisam neki veliki ljubitelj ni jednog od ovih bendova, ali Česi su se vidno potrudili oko svog materijla i album zvuči odlično, odsviran je besprekorno i humor ovde ne nadmašuje izvornu grindcore energičnost:
https://sadistro.bandcamp.com/album/purulent-spermcanal-impetigo
Još, ali SAVRŠENOG grindcorea imamo na split izdanju italijanskih bendova One Day In Fukushima i Neid naslovljenom White Collars Chronicles. One Day In Fukushima za svoju stranu kažu samo „Nothing to say, just blastbeats.“ I onda pocepaju pet pesama JEBENOG grajnda, sa savršenom svirkom, dobrim zvukom, odličnim, eksplozivnim pesamama. Poslednja je obrada al to jedva da ćete primetiti. Neid su siroviji, a muzika im je pritom mrvicu bliža death metalu, ali onom baš primitivnom i savršeno je sa njihove strane imati sedam pesama baš surove deračine:
https://tifonecrewprod.bandcamp.com/album/white-collars-chronicles
https://onedayinfukushima.bandcamp.com/album/white-collars-chronicles-split-w-neid
Cardiac Arrest iz Čikaga su osnovani još devedesetih i imaju već osmi album, prigodnoi naslovljen The Stench of Eternity. Naravno da je ovo old school death metal žurka sa deathgrind rifovima koji otvaraju album i produkcijom koja nema ni trunku modernog plastičnog, komprimovanog zvuka Ovde sve pršti, puca, trese se, bubnjevi zvuče kao da ih svira čovek a ne mašina, a tempo se blago ljulja jer je tako LEPŠE. Cardiac Arrest podsećaju na death metal i deathgrind sa početka i polovine devedesetih na najbolji način sa svojim servisom ložačkih rifova, tim prirodnim, neprskanim zvukom i izvedbom koja je lepršava, ljudska, nesavršena i time zapravo prijemčivija od mnogo drugog što kolege donose kroz svoje hipereditovane produkcije. Pesme nisu nekakva remek-dela, da se ne zaletimo previše u pohvalama i neke od njih traju možda i malo nepristojno dugo, ali Cardiac Arrest definitivno donose osmeh na lice:
https://cardiac-arrest.bandcamp.com/album/the-stench-of-eternity
Morgued iz Bostona su osnovani 2019. godine ali njihov death metal zvuči prilično odstojalo. Reduced to Primitives im je drugi EP, sa pet pesama ugodnog mošerskog, pećinskog programa. Uprkos „antikosmičkoj“ dimenziji tekstova, muzički ovde nema filozofije i sve je u rifu, hedbengerskom gruvu, prijatnom promuklom vokalu. Opuštajuće:
https://morgued.bandcamp.com/album/reduced-to-primitives
Blasteroid iz Atine su daleko na drugoj strani, ne samo time da je njihova muzika mnogo više „kosmička“ nego i da je u pitanju progresivni spoj death i thrash metala sa velikim ambicijama da se u kompleksnim aranžmanima ispita mnogo harmonija i atmosfera, ritmova i tempa a da se ne izgubi vučna sila kvalitetnog death-thrasha. I ide im to. Prvi album, Crypts of Mind je odlično produciran i odlično odsviran, napisan sa mnogo entuzijazma i, sem ako niste baš alergični na stalne promene ritma, prilično prijemčiv. Ovo jeste jedna procesija egzibicija, ali one stoje u službi kompozicija i nisu naređane sasvim proizvoljnim redosledom. Poslušajte ako volite stariju školu progresivnog death metala poput Pestilence i Atheist. A i ako volite Archspire, vredi čuti kako neke stvari dobro zvuče kada nisu u masteringu spjeskane do neprepoznatljivosti:
https://blasteroid24.bandcamp.com/album/crypts-of-mind
E, sad onda nam još old school death metal zvuka stiže iz, eto, Izraela. Necrogutter je slatko ime a i prvi EP, Gutter Rituals ima potrebnu death metal aromu, pa muziku praktično čujete u svojoj glavi i pre nego što krene. Dakle, pet kratkih pesama lepljivog gruva i jednostavnih aranžmana, sa očiglednim korenima u ’90s zvuku bendova poput Cannibal Corpse, Banished ili Deicide, ali i evropskim vedetama poput Entombed i Gorefest. Ništa novo, ništa originalno ali lepo snimljeno i POŠTENO:
https://necrogutter.bandcamp.com/album/gutter-rituals
Njemačlki Fear Connection imaju novi EP, Where Evil Prevails i njihova kombinacija death metala, sa thrash i crustcore elementima je na njemu dobila i samo malo melodičnog death metal preliva. Nije to nesimpatično, bend svira žestoko, brzo, pesme su energične, a zvuk solidan pa se sa ova tri studijska i jednim živim komadom fino utroši tih nekih 15-20 minuta:
https://fearconnection.bandcamp.com/album/where-evil-prevails-ep
Vrlo prijatan death metal stiže nam iz prijateljskog Viskonsina sa prvim EP-jem benda Drillbit. Nazvan Catacomb Rituals ovo je materijal sa četiri pesme primitivnog gruva, pristojne produkcije, jedne generalno praistorijske agresivnosti i zabavnosti. Nije ni glupo ni monotono pritom, i Drillbit sa gitarama rade znatno više od hromatskog nizanja denflovanih nota koje mnoge kolege umeju da zloupotrebe u svojoj muzici. Jako lep prvi utisak:
https://drillbitofficial.bandcamp.com/album/catacomb-rituals
Enucleate su iz Glazgova i njihov prvi EP, Chaorealm zvuči vrlo sigurno. Ovaj kvintet se sastoji od muzičara već aktivnih u dosta bendova koji imaju izdanja i rade ozbiljno, pa to objašnjava kvalitet materijala, solidnu produkciju ove tri pesme, ubedljivost. Ovo je death metal koji voli melodiju mada ne spada u melodeath krilo ove muzike, ali voli da provuče lepu solažu pa i da rif završi melodijom koja vas malo trgne i oplemeni. A pritom je brzo, energično, napunjeno adrenalinom. Daunloud plaćate koliko hoćete:
https://enucleateband.bandcamp.com/album/chaorealm-2
Love at First Bite je šesti album za češki Cuttered Flesh i njihov tehnički, brutalni death metal je ovde u solidnoj formi. I u solidno jakom zagrljaju sa deathcoreom. Nisam TAČNO u stanju da kažem kada su Cuttered Flesh uleteli u deathcore fazon, ali njihova fuzija ove dve srodne ali ipak distinktne muzike je prilično maštovita na ovom izdanju, sa vrlo tehničkom svirkom i njoj adekvatnom nedinamičnom produkcijom, ali i sa dosta zanimljivih harmonskih momenata i igrarija da se barem ja ne dosađujem. Svakako, ako volite deathcore ali da je avanturističkiji, tehničkiji, blizak brutal death zvuku, ovo treba da čujete:
https://cutterredfleshband.bandcamp.com/album/love-at-first-bite
Kad smo već kod tech-death zvuka, denverski Vale Of Pnath imaju treći album, Between the Worlds of Life and Death i ovo je jedna ozbiljno, ambiciozno napisana ploča, spremana, uostalom, pola decenije. Tehnika ovde čak i nije u prvom planu i Vale me ovde više podsećaju na Septicflesh ili Nile nego na Spawn of Possession ili Archspire, jelte. I, to mislim u vrlo dobroj konotaciji. Volim album koji ima ovako epski nastup a opet zna da zavrne na tehničku stranu kada to ima efekta, Zvuk je dosta muljav, naravno, jer, jelte, glasan mastering, pa se tu dosta instrumentalne suptilnosti (uključujući klavir i sintisajzer) i dinamike pogubi, ali ovo je svakako moćno odsviran, dobro napisan album death metala koji odustaje od opštih mesta žanra i ide u smeru maštovitosti i gizdavih aranžmana. Jako kul:
https://valeofpnath.bandcamp.com/album/between-the-worlds-of-life-and-death
Imamo još dobrog tech death zvuka. Sentiment Dissolve su iz Londona, ali onog u Ontariju, a njihov debi album, The Orwellian Dream voli nezgodne metrike i komplikovne rifove. Mislim, naravno da voli, ali bend to svira nekako veselo, izbegavajući egzibicije i nudeći nam razigranost pa i zabavu. Ali pametnu – ovo nije death metal pretnje i mrštenja ali nije ni sprdnja i album sa samo pet pesama nudi mnogo kvalitetne muzike i optimističnih ideja. Ako volite Killitorous, ovo je blisko, mada ne identično:
https://sentimentdissolve.bandcamp.com/album/the-orwellian-dream
Sa imenom kao što je Cavern Womb znate da vam ne sleduje 25 minuta melodičnog, gotskog death metala. Nego, jelte, primitivan, bolestan, pećinski death metal. Pa još iz Filadeldije. Paklenski! EP Stages of Infinity ima četiri pesme, dosta dorbih rifova, malo disonanci, sirov zvuk koji mi je mnogo prijatniji od moderno masterovanih, prebučnih ploča i mada muzički ne nudi neka otkrovenja, lepo se valja, dobro curi, PRIJA:
https://rottedlife.bandcamp.com/album/stages-of-infinity
Mortal Wound iz Los Anđelesa svoj debi album, izašao za Dark Descent, naslovili su The Anus of the World pa vi vidite kako je to živeti u prestonici „zlatne države“. Jedno je sigurno, Mortal Wound su grupa za old school publiku jer je njihov death metal kao izmileo iz sredine devedesetih, sa mnogo fora kojih se sa puno nostalgije prisećamo sa ranih ploča Deicide, Incantation, Immolation… Primitivno na momente, sofisticirano na druge momente, čak iznenađujuće duhovito kad se najmanje nadate (slušajte country početak za Tunnel Rat) ovo izdanje podseća da je Dark Descent tajno jedna od najboljih etiketa za ekstremni metal u ovom trenutku i ima sve odlike instant-klasika:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/the-anus-of-the-world
Evo nas na kraju sa heavy metalom i krosžanrovskim izdanjima. I evo, odmah, nisam siguran u koji bi podžanr ekstremnog metala Sorrow spadali pa je najbezbednije da ih spakujemo u ovu sekciju. Drugi album poljskog rodno mešovitog kvarteta, Black Soul (prvi, iz 2021. Godine zvao se Black Crow pa se tu vidi nekakva tema) je negde između sludge metala, death metala, mračnog crustpunka, ritualne muzike. Sad sve to zvuči jako visokoprofilno i pretenciozno, ali Sorrow zapravo valjaju fin, mračan srednjetempaški gruv, imaju grube muške death/ sludge vokale, ali imaju i klin i eneregične ženske vokale, imaju kinematične death-black rifove, imaju klasičan sludge džem u osnovi velikog broja pesama i generalno su nekako prirodno sve to izmešali. Poslušajte:
https://sorrow666.bandcamp.com/album/black-soul
Ruski simfonijski power metal sastav Antilliase, koliko shvatam, relocirao u Nizozemsku zbog rata na istoku Evrope pa je prvo izdanje sa nove lokacije album obrada pop, rok i metal pesama nazvan samo Covers. Nema mnogo filozofije ovde, muzika je raskošna, cheesy, bliska publici vrlo širokog profila sa odabranim pesamama u rasponu od Depeche Mode preko Queen do Stratovarius. Polovina albuma je posebno zanimljiva jer pevačica Elena Belova ovde radi pesme bez ritam sekcije, mada i dalje u raskošnim aranžmanima, uključujući muziku iz igre The Witcher 3. Prijatno:
https://antilliaru.bandcamp.com/album/covers
Norveški rodno mešoviti trio Grimskull pod ovim imenom vredno radi od 2009. godine pa smo sada u prilici da poslušamo njihov četvrti album, Gathering Shadows. No, valja imati na umu i da je bend, pod originalim imenom i u drugim postavama radio još od kraja osamdesetih pa je onda melodični heavy metal koji se ovde čuje nekako istorijski utemeljen i patiniran. Doduše, produkcija, jako ulickana, možda i za nijansu previše ako mene pitate, nema u sebi ni trunku te patine, ali pesme su lepe, melodične, pošteno ukorenjene u NWOBHM zvuku, a izvedba žustra i strastvena. Prijatno:
https://grimskull.bandcamp.com/album/gathering-shadows
Australijski Latibulate imamu isparavan stav, navodeći da su demo MUSIC FOR FRIENDS VOL. 1 snimili dva meseca posle formiranja, u malenoj sobi, smejući se sve vreme. Tako su i ove dve pesme kombinacije garažnog blek metala i (scr)e(a)mo posthardkora simpatične i prijemčive. Plaćate koliko želite, naravno:
https://latibulate.bandcamp.com/album/music-for-friends-vol-1
Noksvilski Summoner’s Circle sami za sebe kažu da su pre svega „teatarski metal bend“ i da njihova muzika ima elemente black, death i doom metala, sve izmešano sa progresivom, pa je to skoro pa definicija krosžanrovskog metala. Četvrti album ekipe iz Tenesija, Cult, je dostatno zanimljiv i zabavan sa šest pesma i introm epske, melodične ali progresivne muzike. Namenjene svakako ekstremnijoj publici ali maštovite, jako ambiciozno napisane i odsvirane besprekorno, naravno:
https://summonerscircleblacklion.bandcamp.com/album/cult
Gore smo imali bend sa imenom Balkan a sada imamo bend iz Portlanda u Oregonu nazvan Snailforce! koji u svojoj muzici koristi dosta balkanskih folklornih motiva. Striktno gledano ovaj projekat dvojice ortaka nije METAL metal, ali ima i dosta metala na EP-ju Greg and Adam’s Wilderness Adventure gde se u desetak minuta postmodernog pačvork proizvođenja zanimljive muzike ispričaju neke lepe priče:
https://snailforce.bandcamp.com/album/greg-and-adams-wilderness-adventure
Evo još postmoderne sa novim EP-jem američkog trija lespecial. Sandwich Cage je delom ploča sa obradama, delom mashup zajebancija a pošto su na nišanu vrlo različiti umetnici, ali notabilno i Slayer, Metallica, Primus itd, treba da ovo čujete:
https://lespecial.bandcamp.com/album/sandwich-cage
Nisam siguran šta tačno sviraju argentinski Sangre De Barro, pa neka ih ovde. Njihova muzika je gruverska a atmosferična, malko je pank, malko metal, malko sludge, malko grunge, ima malo i thrasha a melodično je. Svakako je album jedna kvalitetna rokerska ploča, pa sa koje god strane da je gledate. Vredi:
https://sangredebarro.bandcamp.com/album/sangre-de-barro
Pre nekoliko nedelja sam napisao da se nadam da će Irci Panikatax da nam uskoro ponude još materijala i, evo, novi EP stiže jedva tri meseca kasnije. A Sudden And Unpleasant Change je mučna ali fascinantna ploča vrlo nojzičnog noise rocka, puna preteće, halucinantne atmosfere i nepraštajućeg, gazećeg postpank gruva. Jebeno je ovo ali na najbolji način, onako ikonoklastično, konfrontativno a bez pretenzija. Naprosto je sjajan spoj zvučnih eksperimenata i šutke:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/panikatax-a-sudden-and-unpleasant-change
Italijani Eregion imaju treći album, Non Omnis Moriar i ovo je ultra cheesy power metal sa vikinškim i srednjevekovnim temama, laserski usredsređen na svoju ciljnu grupu. Mislim, ako volite Iron Maiden iz poslednjih dvadesetak godina ali biste još više voleli da sviraju duplo brže, dodaju violinu i pojačaju cheese factor na 11, Eregion će vam leći ko budali šamar. Dosta suva produkcija za bend koji juri ovako epski zvuk, ali to ga i čini prijemčivijim za moj ukus. Slatko:
Kad smo već kod laseri… Ako se bend zove Night Laser pitanje je samo KOLIKO njihova muzika može da bude prenaglašeno ’80s i koliko mogu da idu u tom prenaglašavanju pre nego što upadnu pravo u parodiju. No, prijatno sam se iznenadio. Hamburški kvintet našminkanih muškaraca na albumu Call Me What You Want svira kvalitetan, energičan teški rok koji ima i sve sintsajzere i sva neonska svetla koja očekujete ali je pre svega ZDRAV. Ako ste voleli AOR/ Sleaze struju osamdesetih na transverzali Foreigner-Survivor-Loverboy-April Wine (pa i Blackfoot u nekim fazama), Night Laser su TO, samo ekstremno kvalitetno, sa sjajno napisanim pesmama, kvalitetnom, organskom svirkom i zapravo vrlo ukusnim aranžmanima. Sjajno:
https://nightlaser.bandcamp.com/album/call-me-what-you-want
Dying Victims imaju i drugo notabilno izdanje ove nedelje, sa debi albumom italijanskih heavy metal/ power metal heroja Hextar. Iako bend postoji od 2018. godine, tek je ove snimio album, ima novu postavu i spreman je da osvoji svet. I, sad, ako volite melodičan, enegičan heavy/ power zvuk, koji izbegava modernu, beživotnu power metal produkciju, voli mnogo harmonija u refrenima, voli i progresivne trikove na gitarama, pravi brze i poletne pesme a da su aranžmani zapravo vrtoglavo komplikovani, onda je Doomsayer album za vas. Napomenuo bih da se na vokale koje daje basista i osnivač Emiliano Zinà treba navići, jer iako Zinà pogađa note, njegova izvedba je definitivno malo kruta, delimično i zbog jakog italijanskog naglaska u izgovaranju Engleskog jezika, a miks čini glas vrlo prominentnim u slušaočevoj percepciji. No, ako ste navikli da od Dying Victims očekujete generalni kvalitet i jedan respekt za tradiciju ali sa ambicijom da se ona smisleno nadograđuje, Hextar će vam definitivno leći na volej:
https://hextar.bandcamp.com/album/doomsayer
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/doomsayer
Album nedelje je death metal MONSTRUM! Iz Indije nam, dakle, stiže Moral Putrefaction, debi album istoimenog trija i, oh, zafali ponekad čoveku ovakav divljački, moćan death metal koji se ne zamara nekakvim „tehnikama“ i „progresivama“ nego ZVJERSKI krlja. Ne da su Moral Putrefaction nekakve muzičke neznalice, nisu, ovo je perfektno odsvirano i vrlo solidno snimljeno, ali njihova muzika zvuči kao kada bi čopor hijena naučio da svira a onda napravio album uz koji će lavove terati od njihovog plijena a onda taj plijen rastrzati na komade i proždirati ga okrvavljenim njuškama. Pritom, u skladu sa imenom benda, pesme se bave sociopolitičkim temama i ozbiljno osuđuju sve ono čemu je suđenje preko potrebno. Zvuk, naravno, jako napucan, ali uz ovakve pesme se to i slaže. Fenomenalno:
https://moralputrefaction.bandcamp.com/album/moral-putrefaction
