Earthdivers je strip koji bih pre nazvao interesntnim u kontinuitetu nego zaista odličnim. Postoji dosta upitnih odluka vezanih za tempo i ton pripovedanja, a neki od temeljnih motiva koji čitavu priču čine mogućom su i dalje, posle petnaest brojeva (a ostao je samo jedan do kraja u momentu dok ovo kucam), nedovoljno jasni, štaviše namerno nedorečeni kako bi se održala osetljiva ravnoteža između naučne fantastike, fantazije i magičnog realizma. No, Earthdivers ima i provokativnu osnovnu ideju, likove koji su strastveni i požrtvovani, a ima i Davidea Gianfelicea na olovkama – barem najveći deo vremena – i to je više nego dovoljno da strip preporučim vašoj pažnji.
Earthdivers je stripovski debi za pisca po imenu Stephen Graham Jones, Teksašanina rođenog u porodici koja pripada plemenu Crnih stopala i čiji dobar deo i dalje živi u indijanskom rezervatu u Montani. I mada je reč „Indijanac“ uglavnom proterana iz savremenog američkog govora jer je rezultat kolosalne zabune i sasvim je shvatljivo da je uvredljiva za pripadnike naroda koji je na američkom kontinentu živeo mnogo vekova pre nego što su na njega došli evropski kolonisti, kao što vidimo, ona i dalje stoji u imenima nekih od institucija uspostavljenih da se sačuva ono malo nativnog stanovništva što je preživelo zaraze, pomor bafala i generalni, jelte, genocid počinjen od strane belih naseljenika. A i likovi u ovom stripu, pripadnivi starosedelačke populacije, će često jedni za druge koristiti reč „Indijanac“, prisvajajući je u komplikovanom ritualu potvrđivanja svog jedinstvenog identiteta koji je u Americi osuđen na manjinski, često diskriminatorski tretman.
Jones je po profesiji jezički, jelte, naučnik, sa doktoratom odbranjenim na Državnom univerzitetu Floride, ali je, kao i mnoge kolege, istovremeno i pisac. Njegova doktorska disertacija je početkom veka transformisana i u njegov prvi roman, The Fast Red Road, a posle njega je sledilo još dosta naslova sa solidnim tempom od otprilike jedne knjige godišnje. Jonesov horor roman iz 2020. godine, The Only Good Indians je dobio nagrade Bram Stoker i Širli Džekson, bio nominovan i za World Fantasy Award, osvojio drugo mesto na Locusovom rangiranju horor romana u 2021. godini i generalno potvrdio Jonesov status kao autora koji je redovno među nominovanima kada su u pitanju gopdišnje žanrovske nagrade i koji već ima dva Stokera u vitrini za prethodna dela. Jones, razume se, ima i tu prednost da je dobar deo njegovog rada oslonjen na folklor, mitologiju ali i savremeni život američkih starosedelaca i time piše iz perspektive koja je kolegama nešto teže dostupna, a sa autentičnošću koju niko ne može da ospori.
Utoliko, nije sad neko veliko iznenađenje ako kažem da je Earthdivers, intentivno „indijanski“ narativ, štaviše, narativ spekulativne fantastike čiji je zametak bio u misli koja je, kako i sam Jones kaže, mora biti SVAKOM njegovom sunarodniku proletela kroz glavu barem jednom tokom školovanja. Činjenica da se Kristofor Kolumbo u evropskom nasleđu i školskim programima koji iz njega proističu i dalje predstavlja kao odvažni istraživač i heroj koji je otkrio „novi svet“ sasvim razumljivo iritira (ne samo) klince za koje je Kolumbovo ime simbol za otimanje zemlje i genocid što su ga nad njihovim precima izvršili kolonisti, mnogi od njih eksplicitno nadahnuti snažnom hrišćanskom verom i ubeđeni da rade bogougodan posao.
Jones je otud ovaj strip postavio na srazmerno jednostavne temelje i tek kada su mu i IDW-u rekli da ovde ima materijala za više od kratkog miniserijala shvatio je da će svoju jednostavnu i prijemčivu premisu morati da razradi detaljnije i osmisli kompleksniji narativ, pa je Earthdivers apgrejdovan na priču sa više protagonista u više različitih epoha.
Elem, Earthdivers je postavljen u rani 22. vek, skoro tačno jedno stoleće od danas, na Zemlju koja je temeljito urnisana zagađenjem i klimatskim promenama ali i sa koje su oni bogatiji već uspeli da migriraju na planete koje tek treba eksploatisati, ostavljajući za sobom sirotinju i marginalizovne populacije. „Sadašnjost“ u Earthdivers ima formu jedne low-key apokalipse, sa sporo, rezignirano rastačućim društvom u kome još postoje stvari kao što su usluge mobilne telefonije ali gradovi koje vidimo u nekim od epizoda devoluirali su na ruševne ostatke nekadašnje civilizacije. Grupa nativnih Amerikanaca, iz nekoliko plemena, koja živi izvan urbanog centra, ostavljena sa vrlo malo toga da radi na kraju sveta, vreme provodi u razmišljanju kako i da li išta može da se učini da se stvari poprave.
Otkriće pećine koja može da ljude transportuje kroz vreme je, naravno, neka vrsta simboličke božanske intervencije u zadnji čas i literarni alat koji omogućuje priči da se pokrene iz letargije, pa ova nimalo formalna i, kad smo već kod toga, ne preterano složna grupa ljudi različitih uzrasta, kulturnih bekgraunda i obrazovanja nekako uspeva da se dogovori da su ljudsko društvo uništile pohlepa i sebičnost izdignuti na nivo nacionalne kulture i da su Sjedinjene američke države, njihova domovina (ali samo silom prilika) ne samo simbolički već i praktični neksus ovog problema i da bi Zemlja i čovečanstvo možda imali mnogo bolju šansu da prežive da SAD nikada nisu osnovane.
Zbog toga pada dogovor da se putem pećine unatrag kroz vreme pošalje jedan muškarac, Tad – zato što je u pitanju lingvista koji već vlada sa više jezika što će mu biti potrebni u petnaestom veku – a koji će se onda, pretvarajući se da je mornar, infiltrirati na Santa Mariju i, nagađate već, ubiti Kolumba pre nego što ovaj „otkrije Ameriku“.
Jonesu, naravno, nije ni malo nejasno da su ovde njegovi protagonisti pomalo i zaslepljeni sasvim razumljivom predrasudom prema Kolumbu i da njihov plan da jednom asasinacijom preokrenu tok istorije naprosto ne deluje preterano pametno kada ga pogledate u malo višoj rezoluciji i shvatite da je Kolumbova ekspedicija ka Indiji tokom koje je naleteo na kartama neubeleženi kontinent jedan dosta kompleksan projekat koji, koliko god da je istorija Kolumba pretvorila u superheroja, ne zavisi samo od postojanja jednog čoveka.
No, Tadova misija je kompleksna i iz drugih razloga, uključujući da čovek iz 22. veka, bez obzira na svoje veliko formalno obrazovanje i pripreme za ovu misiju, zapravo ima vrlo male šanse da se neprimećen uklopi u društvo petnaestog stoleća, kao i da je Tad, jelte, pre svega naučnik-društvenjak a ne akcioni heroj i da je njegov odnos sa Kolumbom ali i posadama brodova koje su krenule na ekspediciju mnogo složeniji – i u filozofskom i u emotivnom smislu – nego što je izgledalo u fazi pravljenja plana.
Da se Earthdivers usredsredio na ovaj nivo priče, a koji je originalno trebalo da bude cela priča, verujem da bi to bio bolji ili makar fokurisaniji, bolje ispričan narativ. No, Earthdivers je u hodu onda rearanžiran kao složenija priča u kojoj i ostali likovi iz 22 veka imaju svoje brojne agende i motivacije, i narativ stalno skače između Tada koji plovi Atlantikom u petnaestom veku i ekipe u ostatcima SAD u dvadesetdrugom, kreirajući nekoliko paralelnih drama koje su, hajde da kažemo, nedovoljno fokusirane za moj ukus.
Ne smem da tvrdim da je ovo rađeno da bi strip bio bolje podešen za neko potencijalno transformisanje u televizijsku seriju, ali Earthdivers ostavlja ovakav utisak, sa neprebrojnim likovima koji nisu razrađeni i nemaju dovoljno jasnu sponu sa osnovnim zapletom, ali koji svi imaju delatnu suverenost i rade nešto paralelno sa glavnom radnjom.
Priča, dalje, postaje još razuđenija kada se prvi narativni luk od šest brojeva (sakupljen u prvoj kolekciji, iz prošle godine, Kill Columbus) završi, i kada dalje narativne celine budu usredsređene na druge likove koji su do tada bili pozadinci. Ice Age se dešava u ledenom dobu, dok je trenutno aktuelna priča, 1776, smeštena u vreme „zvaničnog“ rađanja američke nacije kreiranjem deklaracije o nezavisnosti kojom će se SAD otcepiti od britanske monarhije u udariti temelje za ono što danas smatramo „Amerikom“.
Ovaj poslednji narativ je nekako i najsuvisliji u smislu pokušaja inženjeringa na živom tkivu istorije jer protagonistkinja nastoji da Bendžamina Frenklina ubedi da u tekst deklaracije ugradi „moderniji“ jezik koji će posledično i u američku kulturu uneti inkluzivnije, ravnopravnije vrednosti i jedino što i dalje narušava Earthdivers je to stalno insistiranje na nekoliko paralelnih podzapleta koji stalno prekidaju odvijanje glavne priče. Razumem zašto to Jones radi, ali za moj groš ovo ne doprinosi kvalitetu stripa i stalne dramatične smene između scena razdvojenih sa po nekoliko vekova posle izvesnog vremena postaju naprosto iritantne i utisak da čitam nešto što moram da bih stigao do onog što me zanima je sve snažniji.
Naravno, centralni narativ je pun zanimljivih filozofskih, etičkih i istorijskih promišljanja a Jones u njih upliće i folklorne motive (titularni „ronioci u Zemlju“ pripadaju starom starosedelačkom mitu i simbolički rezoniraju sa onim što rade protagonisti), a dijalozi i karakterizacije su mu solidni i tim više imam osećaj da je proširivanje zapleta paralelnim podzapletima sa likovima koji su tek skicirani učinilo medveđu uslugu nečemu što je dosta sigurno stajalo na svoje dve noge samo za sebe. Čak je i Ice Age, koji deluje kao puki filer, bez mnogo bitnih spona sa glavnim zapletom, sam za sebe sasvim solidna akciona drama, sa nekoliko crtača koji su svi obavili pristojan posao.
No, na glavnim delovima serijala (dakle na Kill Columbus i 1776) crtač je italijanski meaestro, Davide Gianfelice, čovek koji je nakon Dilana Doga dospeo u američki strip i eksplodirao (notabilno na Vertigovim Northlandersima) i ovde je njegov rad sa različitim epohama i društima vidno nadahnut dinamičan, pun atmosfere ali i snažne karakterizacije. Kolore mu radi Joana Lafuente, a letering Steve Wands i njihov kolektivni napor daje stripu taj neophodni balans ozbiljnosti i „zrele“ drame sa akcijom i hororom koji stoje sa druge strane. I svi gostujući crtači na Ice Age su odlični, nudeći dosta „Vertigo“ arome iz prve decenije ovog veka (jedan od njih je i Riccardo Burchielli koji i jeste radio DMZ za Vertigo u ovm periodu).
Ne znam tačno kuda je Earthdivers krenuo i kako će se završiti svojim šesnaestm brojem koji je u trenutku dok ovo kucam udaljen par nedelja u budućnosti ali će vama biti dostupan kada budete čitali prikaz. Jedino što je jasno je da se istorija ne menja tako lako i da postoji možda i neka aktivna sila koja radi na tome da je održi u „originalnom“ toku. Ovo je intrigantno, NARAVNO, ali istovremeno znači i da strip nema nekakvu organsku strukturu u kojoj bi čitalac prirodno prepoznao krešenda i „činove“. To takođe znači da bi odvojene priče u Earthdivers zapravo mogle da idu bilo kojim redosledom, što jeste normalno za priču o putovanju kroz vreme ali može se percipirati i kao dramaturška slabost. Stoji da je ovo meni ostala intrigantna priča i koju sam rado čitao i posle godinu i po dana izlaženja. Uz izvesne rezerve koje sam gore izrazio, mogu je preporučiti na konzumaciju ljudima koje interesuju narativi o alternativnoj istoriji i putovanju kroz vreme, nadeveni finom količinom savremene sociopolitičke i identitetske kritike. Amazon ceo serijal ima ovde, a kolekcije su ovde.
