Kažu da bogatstvo nije u tome koliko imaš već u tome koliko možeš da sa drugima podeliš. Tako da se ja osećam bogato svakog vikenda kada sa svetom delim bogatstvo metala koji sam slušao prethodnog tjedna. Dodao bih i da u bogatstvo spada i to koliko možeš toga da baciš a da ti nije žao pa tako ja mogu da priuštim da se ovom prilikom ne bavim ni novim albumom Hatebreed ni novim živim albumom Dream Theater. Divljina!
Poljaci Azarath sviraju onako kako ja volim, a na svom sedmom albumu, Saint Desecration. Ovo je bombarderski black/ death metal koji kida iz sve snage ali prevashodno impresionira kontrolom. Bend piše intrigantne, složene rifove koje sipa preko mitraljeski brzih blastbitova sa vokalom koji je više nalik Davidu Vincentu nego, recimo, Quorthonu. Zapravo, ovo i podseća koliko su Morbid Angel, iako death metal bend, bili bitni za razvoj satanističkog metala uopšte a u koji ogroman deo blek metala spada. Saint Desecration je mračna ali vrlo razgovetna, čak i pitka ploča visokog tempa, moćnih rifčina, za svakog ko voli Hate, Hate Eternal, ali i Marduk, Setherial i slično. Izvrsno:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/saint-desecration
Bálint Rósz je jedini član atmosferičnog blek metal sastava Bál koji je ove godine izdao već dva albuma i jedan split. No, preprodukcija u ovom slučaju nije uticala na pad kvaliteta pa je novi EP, Hirsch veoma dobra kolekcija kvalitetnih i odlično propduciranih, atmosferičnih blek metal komada koji su pisani za video radove u kolaboraciji sa Smarakandom. Rósz je ozbiljno talentovana mlada osoba za koju me čudi da ne svira i u nekom „pravom“ bendu, ali pošto mu ovo solo-igranje odlično ide, možda ni ne oseća potrebu:
https://valentbaal.bandcamp.com/album/hirsch
Kineski Bergaisar ima vrlo ubedljiv debi album istog naziva. Ovo je črvsta, kompaktna blackened death metal muzika koja voli denflovane rifove ali voli i atmosferičnije melodije, sve producirano kvalitetno i mada ja verovatno nisam glavna ciljna grupa za muziku koja je, pa, dosta moderna, ovo je veoma impresivno:
https://bergrisarband.bandcamp.com/album/bergaisar
Italijani Malignance su mnogo dobri na svom trećem albumu, Dreamquest: the Awakening kome, istina je, naslov zvuči kao generička igra pravljena u RPG Makeru i izbačena na mobilne telefone ne bi li se otela neka crkavica ljudima u stanju hronične dosade, ali čija je muzika IZVRSNA. Ovaj duo iz Ligurije svira onako kako čika Meho voli, brzo, efikasno, epski i moćno. Malignance pritom imaju jedan zreo zvuk koji odlično uklapa taj visoki tempo i energiju sa danas popularnim melodičnijim tendencijama u blek metalu, mešajući neke prijatne, setne harmonije sa progresivnijim i interesantnijim rifovima, a u pesmama koje su taman toliko dugačke da mogu da se zakite kompleksnijim aranžmanima a bez naduvavanja preko nekih prirodnih granica. Solidna produkcija i jedan od najboljih albuma ove nedelje:
https://blacktearslabel.bandcamp.com/album/malignance-dreamquest-the-awakening
Francuski atmosferičari Oes Galliath nisu za više od deset godina postojanja snimili propisan album i sada kada jesu – raspali su se. Sous l’oeil fermé des paradis je svakako vrlo dostojanstven ispraćaj benda u istoriju, jedna od onih atmoblek ploča koje se i meni dopadaju, sa puno te, jelte, atmosfere i emocije ali i sa časnim blekmetalskim stavom i žestinom koja prija. Šteta da se rasturaju baš kad su našli pravi, jelte, gruv, ali svakako dobar album:
https://fossecommuneproductions.bandcamp.com/album/sous-loeil-ferm-des-paradis
Mađarski jednočlani Irgalom je prošle godine izdao čak dva aluma ali ove godine je malo usporio pa smo tek sada dobili EP The Path of the Wind. No, ovih šest pesama služe na čast autoru po imenu Gergely Kovács jer je u pitanju interesantan i maštovit progresivni blek metal sa pristojnom žanrovskom lojalnošću a da se ipak pronađe mnogo načina da se kalup probije i ide u nove strane. Ja, pritom, volim kada je progresiva producirana svedenije, suvlje, pa mi prija i zvuk ovog izdanja. Lepo:
https://abran.bandcamp.com/album/the-path-of-the-wind-2
Jedna od dve frakcije poljskih heroja pravoslavnog blek metala, Batushka (verzija koju predvodi pevač Барфоломей) izdala je svoj prvi živi album, Черная Литургия. Gvožđe se kuje dok je vruće, rezonuje sigurno Барфоломей pa je ovaj pomalo kavernozni snimak strima urađenog za, jelte, samhain ove godine, dakle pre svega par nedelja odmah spakovan kao izdanje i zvuči primereno svečano i mračno. Ako volite ovu verziju Batushke, ovaj snimak svakako donosi njihovim pesmama dodatnu meru ritualnog i sakralnog. Ako ne volite, pa, ništa, siguran sam da će Христофор uskoro odgovoriti nekim svojim radom:
https://batushka.bandcamp.com/album/black-liturgy-czernaya-liturgiya
Prva reč koju ćete čuti na novom albumu čeških paganskih blek metalaca Panychida je „Krajina“ a što će u vama sigurno izazvati nekakvu emotivnu reakciju. Gabreta Aeterna, peti album ove ekipe je svakako ploča koja je puna emocija i koja blek metal predložak bez problema meša sa klasičnijim heavy zvukom (slušajte Nikoho pán, nikoho sluha) za jednu vožnju punu memorabilnih tema i melodičnih rešenja. Ovo je muzika koja balansira između toga da se potpuno ponudi masama i toga da sačuva određenu hermetičnost i mistiku, ali Panychida udobno sede na toj poziciji i prave dugačku ali zanimljivu ploču.
https://folterrecords.bandcamp.com/album/gabreta-aeterna
Etheric, prvi EP kalifornijskog blek metal sastava Oneiros je skromna ali lepo zaokružena ploča sa pet pesama izrazito melodičnog, atmosferičnog instrumentalnog blek metala koji se kreće brzo i svira dinamično, pun zanimljivih melodija i tema. Nisam inače sklon instrumentalnom blek metalu ali ovo sa svojom produkcijskom svedenošću i jednom emotivnom neposrednošću – prija:
https://oneiros2.bandcamp.com/album/etheric
Grief moje mladosti (well, mojih dvadesetih godina) bio je bostonski doom metal sastav, ali Grief vaše mladosti je sirovi, prebijački argentinski solo blek metal projekat. Nihilistic Grief, prvi demo ovog projekta je razoružavajuće neposredan, iskren, ekspresivan, jednostavan, oslonjen na testerišuće rifove i monotone ritmove da slušaoca hipnotiše a onda demonskim vokalima ubaci u blagoslovene košmare. Prosta formula al pali kad se radi sa dušom i minimumom tehničke kompetencije:
https://griefblackmetal.bandcamp.com/album/nihilistic-grief
Slovenci Srd su odlični na drugom albumu, Ognja prerok, koji izlazi iduće nedelje. Ovo je glasan, borben black metal koji pritom voli raznovrsnost među pesmama i ne stidi se različitih ideja, odlazeći sve do blackened rock’n’roll formi koje u njihovom slučaju zvuče sveže, intrigantno i originalno. Bend ima odličnu produkciju i vredi ga poslušati:
https://onparoleprod.bandcamp.com/album/ognja-prerok
https://srdofficial.bandcamp.com/album/ognja-prerok
Ruski Insanis je svoj drugi album nazvao Black Metal Marginals iako muzika koju oni sada sviraju nije baš sasvim blek metal. Naravno, elementi su i dalje tu, posebno pevanje, ali ovo je sada stilski mnogo manje omeđen metal, sa skoro proggy aranžmanima i filozofijom koja dopušta sve i svašta dok god se uklapa u neku generalnu thrash ideju. Bend koketira sa blackened rock’n’rollom ali za sada to radi sa prave strane, rekao bih:
https://insanis.bandcamp.com/album/black-metal-marginals
Jednočlani nemački post-blek metal projekat Irrweg na svom drugom ovogodišnjem EP-ju, Into Nothingness nudi solidan prikaz svog stila: glasan, agresivan zvuk, metalsku oštrinu i brzinu ali i šugejzerske harmonije i emociju. Lepo se to uklapa i mada Melvyn Haas ne smišlja bogznašta novo, njegova muzika je neposredna i iskrena:
https://irrweg.bandcamp.com/album/into-nothingness
Norvežani Keiser biju ko peglom na svom drugom albumu Our Wretched Demise. Ovo je blek metal kompleksnijih aranžmana i složenih gitarskih tema, a da se ne gubi u nekakvom progresivističkom zanosu. Keiser tuku jako i brzo a to da koriste složene metrike i nestandardne harmonije je samo dobrodošao bonus. Sjajna produkcija, dobre, raznovrsne pesme, sve u svemu kvalitet na više nivoa:
https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/our-wretched-demise
BA BLACK BATTLE QUAKE je ime za bend kakvo samo Japan ume da smisli a singl 焼き払われた餅 ～転生～ ima dve pesme veselog, crtanofilmovskog blek metala koje ovo dvoje tokijskih muzilara svira sa mnogo entuzijazma i znanja, pa makar sama produkcija bila ponešto lo-fi. Zabavno:
https://bbbq.bandcamp.com/album/-
No Life Code su dva nafarbana Španca sa solidnim pedigreom na lokalnoj sceni i konceptualnim debi albumom Maldoror’s Metamorphosis. Ovo uglazbljivanje Lotramonove poeme je urađeno u žestokom stilu sirovog blek metala koji ide brzo, dere se ko nenormalan i, generalno, ne uzima taoce. Da ne bude zabune, No Life Code su na solidnom tehničkom nivou i ovo je odsvirano i producirano vrlo dobro sa fokusom na energičnim pesmama ali i sa prostorom za malo melodije i atmosfere. Lepo:
https://ukemrecords.bandcamp.com/album/maldorors-metamorphosis
Surovi i agresivni blackened thrash metal na trećem albumu italijanske metal mašine Extirpation a koji se, pompezno, zove A Damnation’s Stairway to the Altar of Failure. Bend svakako ima sluha i za modernije metal tendencije sa harmonijama koje koriste alterovane akorde i aranžmanima koji daju da se neke teme malčice i razviju, ali ovo je pre svega old school koljačina koja u devet pesama zakiva velikom brzinom i zanima se prevashodno za nasilje i agresiju. Dobar provod:
https://extirpation-it.bandcamp.com/album/a-damnations-stairway-to-the-altar-of-failure
Čikaški Matianak su svoj novi album nazvali Compilación De Insaniam ali ne radi se o kompilaciji već o drugom dugosvirajućem autorskom opusu benda koji predvodi talentovana pevačica i autorka Arelys Jimenez. Ovo je album sa devet pesama old school zvuka koji nije ni malo primitivan ili nesofisticiran. Matianak se uklapaju u model proširenja polja borbe iz drugog talasa skandinavskog blek metala, sa pesmama koje su izrazito rifaški nastrojene ali ne beže od kompleksnijih tema i harmonija. Meni veoma prija da je ovo savremeni američki blek metal bend koji se ne pali na „atmosferičnost“ i „emocije“ nego krlja pošteno u zdravoj, kvalitetnoj produkciji a da pesme imaju organsku dinamiku i kreiranje atmosfere. Odlična, nadahnuta ploča:
https://matianakofficial.bandcamp.com/album/compilaci-n-de-insaniam
Šveđani Ondskapt imaju odličan četvrti album, Grimoire Ordo Devus. Ovo je prvo izdanje benda posle deset godina pauze i čuje se tu jedna glad da se svira, jedno obilje ideja i jedno bežanje od predvidivih, iskorišćenih formi. Grimoire Ordo Devus otud ima dosta avangardnog prizvuka u istraživanju harmonskih puteljaka i slobodnom pristupu aranžiranju pesama. Kako su pesme dugačke i album traje skoro sat vremena, a sve sa napucanim, jako komprimovanim zvukom, treba imati malo i snage da se to potroši iz cuga, ali Ondskapt su svakako napravili duboku, višeslojnu blek metal ploču koju vredi slušati makar i iz više pokušaja:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/grimoire-ordo-devus
Velšani Black Pyre su simpatični na svom prvom pravom albumu, Winter Solstice. Iako postoje tri godine i od prošle izbacuju EP-jeve, splitove i žive albume, ovo je neka vrsta testa zrelosti i ekipa iz Kardifa se meni umilila jednostavnim, organski sklopljenim pesmama i jednim sirovim ali zdravim zvukom. Bend na neki način podseća i na rani death metal, svojim izborom rifova i jednom programskom primitivnošću. Meni lepa ploča:
https://blackpyre.bandcamp.com/album/winter-solstice
Iako Phil Anselmo ume da bude najgrđa budaletina svih vremena i iako većinu njegovih bendova nisam ni voleo, Scour je svakako vredan pažnje. Ova svojevrsna supergrupa pedigriranih američkih muzičara iz domena death metala, grindcorea itd. (Misery Index, Agoraphobic Nosebleed, Pig Destroyer) svira blek metal koji se ne uklapa ni u tipično američka viđenja žanra ali ni u neke druge postojeće predloške. Moram da priznam da je novi EP, Black (prethodna dva su se zvala Grey i Red) vrlo prijatan za moje uho, ovo je brz, ekstremno energičan metal, praktično blackened grindcore gde se blekmetalsko testerisanje spaja sa grindcore rifovima i gitarskim efektima. Anselmo je odličan pevač za ovakve stvari jer njegova sklonost ka kreveljenju i vokalnim stilizacijama savršeno upada u muziku koja je apstraktnija od većine onog što je kroz karijeru radio. Šest razbijačkih pesama, kako i dolikuje, izvrsno izdanje:
https://scourofficial.bandcamp.com/album/black-ep-3
Stoner! Bellowing Giant je ime za legendarni raketni bacač iz igre Destiny, ali je bend koji se ovako zove zapravo tematski okrenut jednom boljem gejming serijalu – uvek popularnom i pouzdanom Dark Souls. Bend je zapravo samo jedan čovek, Gregorio Franco, ali njemu to ne smeta da na prvom EP-ju, Age of Ancients podigne solidnu količinu paklene buke. Bellowing Giant operiše u doom metal delu spektra sa izuzetno dubokim štimom i zvukom koji prioritizuje bas-frekvencije iznad svega. Rezultat je hermetično-zvučeća, spora, izuzetno teška muzika koja i pored sve te hermetike i dubine zapravo ima određeni gruv, prijatne rifove i mada svakako zvuči malo monotono, ako je poslušate, ima dinamiku i varijacije. EP se završava solidno osmišljenim kaverom Candlemassove Mourner’s Lament i Bellowing Giant ostvaruje dobar utisak svojim prvim debi-izdanjem:
https://bellowinggiant.bandcamp.com/album/age-of-ancients
Drugi album australijskih progresivaca Lucid Planet je, u dobroj tradiciji prog roka, nazvan Lucid Planet II. Mada, da bude jasno, Lucid Planet nisu bend koji svira u ’70s stilu i njihova progresiva je moderna, sa raznim etničkim elementima ubačenim između „pametnog“ progresivnog roka i metala koje bend lepo i sa osećajem spaja. Ovo nije baš „moja“ muzika, suviše je to, jelte, odmereno, nametljivo kontemplativno itd., valjda ja volim muziku koja je za nijansu intuitivnija a malo manje intelektualna, ali ovo je zaista dobar album, sa raznovrsnim pesmama i dosta simpatičnom produkcijom. Malo je ovde metala ali dovoljno da se posluša:
https://lucidplanet.bandcamp.com/album/lucid-planet-ii
Argentinci Inferous prvu pesmu na svom debi albumu, Somos la Noche nazvali su 420, za svaki slučaj, da odmah bude jasno da vole opijate. No, ovo nije tek još jedan garažni stoner bend već malo tvrđi, ali psihodelični stoner-doom sa napucanim zvukom i dosta efekata da se njihov glasni metal lepo uklopi u drogeraški senzibilitet. Meni su Inferous prilično dobri sa jakim, tvrdim zvukom koji jeste težak za uvo ali solidno napisanim, napaljivim stonerskim temama i pomenutim efektima koji malo produbljuju zvučnu sliku:
https://inferousdoom.bandcamp.com/album/somos-la-noche
Stone Rebel ima još jedan album. A Circle in the Sky. Koji po redu ove godine? Iskreno – više ni sam nisam siguran. Je li ovo i dalje moćan a izuzetno smiren psihodelični gruv, identičan onome što su nudile prethodne ploče, a opet esencijalan? Jeste. Dali vam je potrebno da znate još nešto? Ne.
https://stonerebel1.bandcamp.com/album/a-circle-in-the-sky
Finski Wizards of Hazards omotom svog prvog albuma, End of Time, prilično jasno omažiraju Black Sabbath, kako kolornom šemom tako i lejautom, no njihova muzika nije sasvim u old school doom metal kampu. Wizards of Hazards kombinuju taj klasični, spori metal sa malčice modernijim heavy pristupom i to donosi dobre rifove ali i razvijenije aranžmane i cheesy epske melodije. Tu dakle ima i višeglasnih refrena i svakako muzike koja će se dopasti svakome kome je RJD era Black Sabbath najdraža ali i ko je volio ono što je pokojni Dio kasnije radio solo:
https://wizardsofhazards.bandcamp.com/album/end-of-time
Šveđani Void Moon takođe na svom trećem albumu The Autumn Throne mešaju lamentirajući doom metal sa malo bržeg heavy zvuka. Simpatično je to, mada bih voleo da je album nešto prirodnije produciran, ovako preagresivan zvuk malčice odvraća pažnju od tužnih, simpatičnih pesama:
https://void-moon.bandcamp.com/album/the-autumn-throne
WTF, grci Stonila imaju novi album? Kakvo je sad ovo štancovanje, jedva mesec dana nakon prethodnog (a proletos su imali još jedan)? Da li je na pomolu grčka verzija Stone Rebel? Svakako, paralela ima – iako Stonila nisu mekani i nedistorzirani kao pomenuti Francuzi, njihova muzika se svodi na nežan, sanjiv, bluziran, lako psihodelični džem u kome ima malo egejskog ukusa. I omot im je sličan! Kad ne morate da pišete tekstove i pevate, izgleda da jelakše privoleti muziku na traku (harddisk, štaveć) i eto nama albuma A Walk In The Middle Of The Future. Prijatno, svakako, iako malčice sirovije u produkcijskom pogledu, ali prijatno. Voleo bih da bend sedne malko duže i napiše kompleksniju ploču ali dobro je i ovo:
https://stonila.bandcamp.com/album/a-walk-in-the-middle-of-the-future
Za King Weed, falanečastivom, nije nikakvo iznenađenje da imaju novi album. Ove godine su vredni Francuzi izbacili već osam albuma pa ako ste se na instrumentalni, distorzirani, napušeni zvuk benda primili pre par nedelja, slušajući sempler King Weed Collection Part II, onda The Seven Sins In Doomsday dolazi u pravom momentu. Sadržeći sedam pesama, od kojih je svaka nazvana po jednom smrtnom grijehu, album, naravno, i dalje vozi prijatan, lo-fi, hipnotičan stonerski metal ove ekipe, sav u rifovima i intuitivnom soliranju. King Weed nisu neki konceptualisti, već više pouzdani praktičari i tako i treba da ostane:
https://kingweed.bandcamp.com/album/the-seven-sins-in-doomsday
Šteta da Brazilci Anúbis Stoner svoj debi EP Limbo ne stavljaju na Bandcamp jer je ovo vrlo dopadljiv, džemerski stoner metal, očigledno snimljen uživo i sa svim nesavršenostima koje to podrazumeva – ne samo u zvuku već i u izvedbi. No, bend ima mnogo šarma u svom lo-fi, „sve može“ pristupu i ovo bi mogao biti početak jednog lepog prijateljstva:
Odlični švedski izdavač Ozium Records ima za nas još jedno izvrsno izdanje. Radi se o drugom albumu švedskog psihodeličnog stoner/ doom trija Void Commander. Ploča, nazvana River Lord nudi sedam pesama u izrazito ’70s stilu a koji ovim ljudima zaista dobro leži, sa svojim masnim, lepljivim psihodeličnim rifovima i melodičnim, pevljivim vokalnim temama. Na sve to dodajte jako distorziran bas koji skoro da potire potrebu za imanjem gitare, ali i izvrsne bluzerske solaže na gitari (i, kad treba, i na usnoj harmonici, molimlepo) koje tu potrebu odmah ponovo vaspostavljaju i dobijate recept za izvrstan psihodelični stoner paket. Moja jedina ali solidna zamerka ide na to koliko je zvuk besomučno komprimovan što, pogotovo u miksu koji ima dosta prostora, proizvodi zaista neprijatne efekte. Ne razumem bendove koji se snime u maniru stare škole a onda kad rade mastering sve ispresuju ovako brutalno… Jebiga. Album izlazi u Februaru ali već je tu ceo za slušanje:
https://oziumrecords.bandcamp.com/album/river-lord
Nizozemski Urfaust je za svoj šesti album, Teufelsgeist kao temu odabrao intoksikaciju alkoholom pa se muzika, konceptualno, kreće od euforije do halucinantnog horora. Meni, da budem iskren, sve to nekako onako – malo doom, malo dron, ali ništa od toga da me zbilja dohvati, no možda sam samo loš čovek. A i ne pijem:
https://urfaust.bandcamp.com/album/teufelsgeist
Ne znam odakle je izronio jednočlani kalifornijski sastav ARDI, ali pored toga što čovek ima moćan brk, on je i natprirodno talentovan za rokenrol. A to nisu loši atributi. Debi EP projekat ARDI zove se Let it Burn i donosi četiri izvrsno napisane, izvrsno izvedene i odlično producirane hard rock/ stoner pesme koje su duboko ukorenjene u tradiciji ali ne zvuče kao nekakav nostalgičarski tribjut napor. ARDI je definitivno dobro izučio lekcije koje su za sobom ostavili Hendrix, Blue Cheer, Ten Years After i stotine hard and heavy rokera iz poznih šezdesetih i sedamdesetih godina pa je njegova muzika duboko umočena u ritam i bluz nasleđe ali zatim nadgrađena kvalitetnim metal konstrukcijama i ovo je obavezna lektira za svakog ko tvrdi da se danas ne pravi onaj „pravi“ rokenrol. Izvrsno:
https://ardi2.bandcamp.com/album/let-it-burn-ep
Da je album Earth A.D. grupe Misfits jedan od najboljih pank pa i rok albuma svih vremena nije neka kontroverzna izjava. Danzig je bio keva u svoje vreme. Sastav Wolfsblut A.D. iz Kalgarija je ovo pokušao da potvrdi snimajući svoju verziju čitavog albuma – Earth After Death (A Tribute to Earth A.D.) – ređajući sve pesme istim redosledom kao kod originala, ali ih izvodeći u „blackened“ verzijama, dakle sa blastbitovima i „black“ vokalom. I mada sigurno ima ljudi kojima će smetati vrištavo pevanje i čeznuti za Danzigovim prelepim baritonom, ove pesme su toliko dobre a Wolfsblut A.D. ih toliko srčano izvode da je meni sve to bilo sasvim potaman. Ovo je nešto brže od originala, nešto distorziranije, ali je dovoljno dobro producirano i – iskreno.
https://wolfsblutad.bandcamp.com/album/earth-after-death-a-tribute-to-earth-a-d
Thosar su dvojica Austrijanaca koji na EP-ju Omega sviraju baš moćan i žestok sludge metal – i to bez gitare. Ovo je vrlo dobro osmišljen kombo bubnjeva i distorzirane bas-gitare, sa vokalima koliko je potrebno, smeštajući se negde između Lightning Bolt igrarija i klasične sludge tuče. Dobar, težak zvuk i podugačke pesme znače da ovo morate slušati sa određenom pozitivnom dispozicijom, ali je u pitanju kvalitetan materijal:
https://thosar.bandcamp.com/album/omega
Undefined sviraju kombinaciju melodičnog metala i melodičnog panka, pogađajući negde u dobru tačku na kojoj se spajaju tvrđi, dobro producirani melodični pank iz devedesetih (NOFX, Propagandhi itd.) i neki metaliziraniji moshcore. Tri pesme na EP-ju Dissonance su dobro napisane, visokog tempa, sa napaljenim pank etitjudom i dobrim solažama. Meni lepo:
https://themusicofundefined.bandcamp.com/album/dissonance-ep
Jorkširski Goatchrist je ove godine izbacio masu izdanja i Apotheosis im je četvrti album samo u 2020. godini. Ovaj prolifični duo može sebi da dopusti ovoliku preprodukciju na ime prilično jeftinih, rekao bih kućnih uvjeta snimanja u kojima rade ali ovo je jedan od onih bendova koji ovakav kontekst koriste na najbolji moguć način proizvodeći višeslojnu, žanrovski agnostičnu muziku koja meša sakralno, istorijsko, metalsko i tradicionalno za produkt koji na kraju dana nastoji da slušaoca poduči ali i uvuče u filozofsku raspravu. Apotheosis je muzička (i dosta slobodna) interpretacija Knjige Enohove iz Svetog pisma i jedna veoma interesantna muzičla šetnja kroz stilove i ideje:
https://goatchrist.bandcamp.com/album/apotheosis
Infested Monastery je, složićemo se, sjajno ime za deahthgrind sastav a ovaj jednočlani francuski bend na svom drugom albumu, Awake in Death fino bije iz svih oružja. Ovo je, razume se, žestoka, brza ploča, sa klasičnim death metalskim rifovima i pankerskim aranžmanima koji se sastoje iz različitih permutacija blastbita, keca i moš-delova. Da ga ne prodam baš jeftino, Ludovic Duminy, kako se zove ovaj mladić, ima osećaj za pesme tako da ne zvuče kao nekakvi mehanički sklopovi koje je pravila bezdušna mašina, ali je ovo svakako pravljeno po jednoj solidno zdravoj formuli i pristojno producirano te meni lepo prija. Bonus, ponovo ONA slika na omotu:
https://infestedmonastery.bandcamp.com/album/awake-in-death
Ako vam se sluša malo prljavog, podzemnog italijanskog crust/grind zvuka, imamo u ponudi split EP bendova Repulsione i Inglourious Basterds izašao za Italian Extreme Underground. Repulsione su pankerskiji i snimljeni uživo, Inglourious Basterds samo malo tvrđi i snimljeni u studiju, ali ovo je u globalu prilično solidno i prija ako je čovek u pravom raspoloženju.
https://italianextremeunderground.bandcamp.com/album/i-e-u-013-repulsione-inglourious-basterds
Još lepog deathgrind zvuka dobijamo iz Njemačke na prvom albumu trojca Brain Corruption. Profiteers of Suffering je fina, socijalno osvešćena ploča na kojoj se „death“ komponenta zvuka očitava pre svega u čvršćem zvuku i težem tonu, ali Brain Corruption se generalno drže tradicionalne grindcore mantre o tome da je kratko i slatko, odnosno da ne treba reći u dvadeset reči ono što se da izvikati u pet. Otud imamo 23 kratke, ubistvene, lepe pesme na ovom albumu koji trči brzo ali svira kvalitetno. Meni odlično:
https://braincorruption.bandcamp.com/album/profiteers-of-suffering-2
Losanđeleski Marburg na slikama deluju kao djeca ali njihov prvi, istoimeni album je prilično impresivna ploča tehničkog deathgrinda. Zvuči kao suluda kombinacija, ali zamislite progresivnije deathgrind bendove sa kraja osamdesetih, poput Exit 13 ili, svakako, Macabre, u nešto modernijem ruhu, sa puno atmosfere, kompleksnih deonica na bas-gitari bez pragova i smisla za humor koji nije na prvu loptu i agresivan i imaćete dosta dobru sliku. Marburg je zanimljiv album i obećanje karijere koju će vredeti pratiti:
https://marburg.bandcamp.com/album/marburg
Švajcarski goregrinderi Grotesquerie na svojoj strani split kasete sa Acid Breakup nude pet pesama opsednutih narkoticima i svedenih na udaranje tupim predmetima u mozak. Šalim se,ovo je muzika, odsvirana pravim instrumentima i razlikuje se od neslušljivog cybergrind zvuka koji inače plavi internet:
https://grotesquerie.bandcamp.com/album/split-with-acid-breakup
Nedovoljno često ovde zastupamo hrišćanski metal pa evo trija Brotality sa singlom Prisoners Of The Abyss gde ova tri klinca sviraju interesantan, tehnički thrash metal sa puno harmonskog eksperimentisanja i kompleksnim aranžmanima. Čuje se ovde djent prošlost ove ekipe ali muzika daleko nadilazi puku hromatsku opsesiju prekomprimovanim gitarama i ove dve pesme vredi poslušati čak i ako prva prilazi preblizu metalcoreu za moj ukus:
https://brotality.bandcamp.com/album/prisoners-of-the-abyss
Ruinous Crusade već i imenom sugerišu da se pale na Bolt Thrower i, čak i pre nego što vidite omot EP-ja Demonstrations of Cadaveric Destruction, stvari su sasvim jasne: ovo će biti teški, prljavi, „ratni“, srednjetempaški death metal koji se valja napred kao oklopna divizija, piči gadne rifove i teške bubnjeve i ne zanima ga da provajduje „melodije“ i “raznovrsnost“. Ovo su pravila dva čoveka i kvalitet zvuka je pomalo lo-fi, ali srca su ovde svakako na pravom mestu i meni prija ova mučna, teška metal muzika:
https://ruinouscrusade.bandcamp.com/album/demonstrations-of-cadaveric-destruction
Parasitic Entity iz Brajtona sviraju na svom prvom albumu The Self Aggrandising Lie onu vrstu tehničkog death metala koja ne staje, samo ide napred i valja lepe melodije, neparne ritmove i solaže prepune arpeđa kao da sutra ne postoji. Siguran sam da se u ovim pesmama povremeno ponešto i ponovi, ali meni sve to zvuči kao kaskada stalno novog i ako volite muziku koja je tako nemirna i juri napred bez zastajanja, The Self Aggrandising Lie treba da probate:
https://parasiticentity.bandcamp.com/album/the-self-aggrandising-lie
Cromlech su kultni kolumbijski death metal sastav koji radi od polovine devedesetih. Jedina tri albuma snimili su tokom protekle tri decenije ali baš zato dupla kompilacija The Beginning koja nas provodi kroz čitavu njihovu karijeru ima smisla. Ovde se čuje sve od krš-demo snimaka iz ranog perioda do najnovijih, kvalitetnih, profi radova – a to su delom i iste pesme. Valjano:
https://irongoatcommando.bandcamp.com/album/cromlech-the-beginning
Zagrebački Firstborn na svom drugom albumu, Scorn of the World, valja prijemčiv prljavi death metal, sav uvaljan u telesne fluide ali i mračnu filozofsku meditaciju. Ovo je solo projekat Bernarda Špoljarića koji je već jedan album imao pre sedam godina. Scorn of the World je dosta sigurno sklopljena kolekcija čak 14 pesama uz gostovanje sešn muzičara i jedan sa razumevanjem odrađen old school death metal pun rifova i zlovolje. Ne najbolja produkcija ove nedelje, ali svejedno ekspresivno, atraktivno i zanimljivo izdanje.
https://firstborn218.bandcamp.com/album/scorn-of-the-world
Finski Warfarer umešno kombinuju death metal i folk motive i na novom singlu, March Through the Endless Snow. Ovo je muzika čiji je kontrast sitno seckanih rifova i epskih melodija na klavijaturama dovoljno dobar da izgura tih malo-manje-od-četiri minuta i mada je produkcija pomalo „kućna“, meni je to prijalo. B strana ima karaoke verziju, bez pevanja, pa, eto, vežbajte:
https://warfarer.bandcamp.com/album/march-through-the-endless-snow
Izdavač New Standard Elite nas je ove nedelje zapljusnuo nekolicinom brutal death metal izdanja koja uglavnom nemaju u sebi dovoljno originalnog da bi mi bila zanimljiva. Iz mase sam izdvojio tajlandski Ecchymosis čiji drugi album, Ritualistic Intercourse Within Abject Surrealism sažima većinu onoga što rade kolege: nerazaznatljiva sipanja prebrzih blastbitova sa odjekujućim dobošima, rifove koji su više tekstura nego prepoznatljiva tema, zamrljan vokal i generalna opsednutost neprozirnim, a sve u ipak solidno produciranom paketu. Ko ima snage, Ecchymosis svakako nude ono što inače atraktivan omot obećava:
Argentinski Cemetery Dwell nudi tri teške, jake old school death metal pesme na prvom EP-ju, Cold Visions of Nether. Ovo je negde za ljubitelje Incantation i Bolt Thrower u isto vreme sa dobrim rifovima, solidnom produkcijom i jednom nezaustavljivom, rušilačkom a opet disciplinovanom energijom:
https://cemeterydwell-ar.bandcamp.com/album/cold-visions-of-nether
Legendarni norveški death metalci, Cadaver su između prethodnog i novog albuma napravili pauzu od šesnaest godina a što je manje nego pauza između prethodna dva koja je bila osamnaest. Svakako, za ovu ekipu sa četiri albuma u nešto više od trideset godina, od čega dva u ovom veku, ne može da se kaže da štancuju ploče. Edder & Bile, novi, četvrti album je prijatan komad old school prebijanja sa besnim rifčinama, divljim solažama i nevaljalim pevanjem. Cadaver se ni malo ne zamaraju uklapanjem u ono što se danas smatra old school death metal kalupom i naprosto sviraju onako kako im dolazi prirodno. Na našu sreću, njihovo prirodno je vrlo lepo i ovo je nešto više od pola sata grčevitog, energičnog death metala koji se ne pravi da je tu sad nešto kao pametan, nego jebe kevu svom snagom. Prelepo:
Glorious Depravity iz Bruklina su nov bend, ali se savršeno uklapaju uz Cadaver. Debi album ove ekipe nazvane po demo-snimku Ripping Corpse, Ageless Violence je paket old school death metala koji je eksplozivan, energičan, predivno žanrovski mračan, a opet poletan i napaljiv. Glorious Depravity imaju prelep hrskav zvuk i pesme koje su očigledno inspirisane prvim talasom brutal death metal asova (Suffocation, Deicide, Cannibal Corpse…) pa je ovo paket kao naručen sa moje strane. Muzika je to velike hipnotičke moći ali i ogromnog energetskog potencijala i vidi se da je ovo praktično supergrupa sastavljena od članova Pyrrhon, Woe, Mutilation Rites, Belus, Cleanteeth, Weeping Sores i Seputus koji sviraju iz sve snage, kako jedino i priznajemo. Sjajno!!!!!!
https://gloriousdepravity.bandcamp.com/album/ageless-violence
Australijski Psycroptic na novom EP-ju, The Watcher of All svoj tehnički death metal uspevaju da spoje sa jednim razgovetnijim, prijemčivijim deathgrind formatom (koji me malo podseća na Misery Index) za dve pesme koje imaju, ne zezam se, priličan hitoidni potencijal a da se ne žrtvuje ta tech-death oštrica. Lepa, inspirisana kombinacija i death metal koji probija granice žanra a bez izdaje njegovih osnova:
https://psycroptic.bandcamp.com/album/the-watcher-of-all
Čim vidite da Greenwitch iz Los Anđelesa kao jedan od tagova za svoj debi album, CosmoSteelBlood Trinity stavljaju „HM2“ znate koliko je sati. Tako je, vreme za old school death metal i obožavanje švedskih preteča. I Greenwitch solidno isporučuju, ovo je album koji nema sad neku veliku originalnost niti bogznakako svež pogled na OSDM/ swedeath ali je mračan, prljav, težak i to čoveku prija. Važno je, primetiću, da su pesme distinktne i svaka ima svoj identitet i posebnu, jelte, ideju, što jeste bitno u žanru koji se često više bazira na zvuku i rifu nego na aranžmanima, a Greenwitch su i pristojni sa trajanjem, ograničavajući se na svega šest pesama, računajući – uostalom ispravno – da je kvalitet važniji od kvantiteta. Ne znam ko je u bendu transrodan ali ekipa sebe oglašava ovako: „SAN FERNANDO VALLEY TRANSGENDER DEATH METAL MOTHER FUCKER.“ A što je dalji razlog da ovo pozdravimo žestokim aplauzom. Death metal neće umreti dok žive ovakvi ljudi i njihov izdavač, Horror Pain Gore Death productions:
https://greenwitchla.bandcamp.com/album/cosmosteelblood-trinity
https://hpgd.bandcamp.com/album/cosmosteelblood-trinity
Voltaic iz Kolorada na svom prvom singlu, Famine/Plagued Pleasure cepaju dobar, težak thrash metal koji, par falš-solaža na stranu, zvuči sigurno i žestoko, sa tvrdom mid-fi produkcijom i odličnim performansom čitavog benda. Ovo je brzo, energično, mošerski i zrelo a bez preteranog filozofiranja. Prija!
https://voltaic666.bandcamp.com/album/famine-plagued-pleasure
Hellraizerr (tako je, dva „r“ na kraju) je ednočlani losanđeleski speed metal projekat čiji se jedini član zove Sal Hellrazierr a prvi album Life After Death. Toliko generičkog na jednom mestu! No, album odiše jednim dopadljivim lo-fi šarmom i Sal ume da napiše poletnu, pamtljivu, himničnu pesmu koja bi, da se samo malo drugačije producirala, bila čist pank. To je samo rokenrol, al gotivno je, rekli bi Stonsi:
https://hellraizerr.bandcamp.com/album/life-after-death-3
Terravore iz Varne sviraju prilično old school thrash metal na svom drugm albumu, Vortex of Perishment. Ovo ima jake mid-’80s prizvuke sa svojim spid metalskim vokalima i ponekim sodomaškim rifom. Meni to prija i kako je u osamdesetima thrash metal bendove iz istočnog bloka kočila slaba produkcija, ovi Bugari kao da su tu da osvete palu braću nudeći muziku koja ima tu izvornu čistotu rifova i napaljenosti ali sa dobrom produkcijom:
https://terrav0re.bandcamp.com/album/vortex-of-perishment
Čileanski Thermonuclear Devastation pošteno treskaju na svom prvom EP-ju Worshipper of Darkness. Šest je to pesama primitivnog, sirovog ali duševnog blackened thrash metala koji bi mi bilo mnogo lakše da slušam da je produkcija samo malo dinamičnija. No, dobro, ovo je delom i muzika koja lo-fi zvuk smatra komponentom svog identiteta. Thermonuclear Devastation nisu preterano originalni ali zvuče autentično i napaljeno što se uvek ceni:
https://electriceyesrecords.bandcamp.com/album/worshipper-of-darkness
I Eternal Evil iz Švedske spadaju u blackened thrash mada je pošteno reći da je njihov demo Rise of Death naprosto obožavanje ranog Sodom, Kreator i sličnih speed/ thrash atrakcija iz osamdesetih. Četiri pesme, pravoverna krljaža i dopadljiva lo-fi produkcija:
https://eternalevil.bandcamp.com/album/rise-of-death
Bend Kramp koji je ove nedelje izdao debi album Gods of Death nije kultni beogradski death metal sastav već španski žensko-muški kvintet koji svira prijatan epski heavy metal sa blagim zaokretima u speed metal smeru. Gods of Death je robustan debi sa jedanaest pesama koje imaju solidnu NWOBHM osnovu, razigrane gitare i kvalitetnu produkciju. Pevačica Mina Walkure ima solidne ideje ali voleo bih da je malčice energičnija u njihovoj izvedbi, no bend generalno zvuči ubedljivo i prijati će svakome ko voli klasičan NWOBHM/ heavy zvuk. Ja sam prilično zadovoljan:
https://krampmetal.bandcamp.com/album/gods-of-death
Švedski Blazon Stone spada u taj neki „gusarski metal“ podžanr koji spaja power metal pompu i energiju sa melodijama nalik na ono što smatramo gusarskim popevkama. Bend je upravo izbacio novu verziju svog prvog albuma – Return to Port Royal: Definite Edition sa ponovo snimljenim gitarama i bubnjevima i ovo je drusan, dopadljiv speed/ power metal zvuk sa himničnim melodijama i dobrim raspoloženjem. Skoro 63 minuta je poprilično trajanje, ali Blazon Stone su svakako prijatni za slušanje:
https://blazonstone.bandcamp.com/album/return-to-port-royal-definitive-edition
Potpuno istu stvar su uradili Rocka Rollas – čija oba člana sviraju u Blazon Stone – snimivši svoj (doduše drugi) album iz isto 2013. godine – sada nazvan Metal Strikes Back: Definitive Edition i ovo je još sat vremena melodičnog, zabavnog speed/ power metal zvuka. Rocka Rollas nemaju piratsku temu i njihov metal je cheesy na klasičan način, meni veoma prijatan, prijemčiv i za slušanje umiljat. Rifovi, metal, himnične melodije, metal, kiborzi, ratne mašine, pakao i metal – Rocka Rollas nude mnogo lepog na ovom albumu sada u kristalno čistoj produkciji. Poslušajte:
https://rockarollas.bandcamp.com/album/metal-strikes-back-definitive-edition
Londonski ženski kvartet HAWXX od prošle godine izdaje singlove a sada EP Deadlands sakuplja četiri najuspelije pesme za pojačanu promociju. Iako je u pitanju previše komercijalan projekat za moj ukus, odjeci ’90s metala u vreme kada je industrial postajao mejnstrim a nu metal još delovao novo, ovm izdanju daju dovoljno interesantnih dimenzija da ga ipak poslušam. HAWXX su svakako tehnički i aranžmanski kompetentne i imajudobar zvuk i izgrađen stil.
https://hawxxmusic.bandcamp.com/album/deadlands
Sorceress of Sin je dobro ime za power metal bend a srećna je okolnost da u pitanju i jeste power metal bend iz Kembridža sa debi albumom Mirrored Revenge. Za razliku od mnogih power metal vedeta, Sorceress of Sin nisu samo ubrzani Iron Maiden/ bolje producirani rani Helloween, ne prže se na Tolkina i nemaju pesme o Mordoru. Ovo je više power metal sa dobrim uplivom klasične hevi metal pompe, onako kako su to bendovi radili pred kraj osamdesetih, bataljujući komplikovaniju progresivu i oslanjajući se na jaku produkciju da nosi pesme. Drugim rečima, koliko ovde da ima Iron Maidena, toliko ima i Manowara ili, šta ja znam, Warlocka, pa sve to umešano sa veoma epskim pevanjem koje isporučuje Lisa Skinner. Skinnerova je svakako prvi adut benda koji zapažate, uzvitlana plavuša urnebesno snažnog vokala, nešto kao Doro Pesch ali sa rasponom od četiri oktave. Skinnerova se, da budem iskren, malo i iživljava, otimajući muzici prostor egzibicijama i kad im ima i kad im nema mesta, ali dobro, prvi je album, treba ostaviti utisak a ova žena ga ostavlja. Kada čujete kako iz tenor registra odleti u bizarno visoki falseto, bićete impresionirani, a bend, iako ne piše najpamtljivije pesme svih vremena, svakako pruža dobru podlogu za pevačicu. Album koji sugeriše da bend može da napravi lepu karijeru:
https://sorceressofsin.bandcamp.com/album/mirrored-revenge
Jedan od najuticajnijih NWOBHM bendova svih vremena, Diamond Head, snimio je svoj prvi album, Lighting to the Nations pre četrdeset godina. Sada, u 2020. godini, aktuelna postava benda donosi nam novu verziju ovog klasika pod nazivom Lightning To The Nations 2020. Ovo je istovremeno i bizarna i dobra ideja jer verujem da će pesme ovog klasičnog britanskog benda pronaći put do više ušiju sada kada imaju savremenu, dobru produkciju. S druge strane, Diamond Head nikada nisu bili tipični hitmejkeri i Lightning to the Nations je i u ovoj verziji album koji se ne oslanja na klasično aranžiranje. Što je meni sjajno, da ne bude zabune, jedna od velikih stvari u vezi sa NWOBHM bendovima je bila i to da se otvorio put za nova istraživanja forme u heavy metalu ali svakako, Diamond Head zahtevaju i malo navikivanja. Brian Tatler definitivno može da se ponosi svojim legatom a podmlađena postava benda album svira sa dovoljno krvi i strasti da meni to prija:
Za kraj: gore sam pominjao njemački Sodom kao uzor današnjim mladim, napaljenim metalcima a ovaj kultni bend je izdao svoj šesnaesti album, Genesis XIX i, mada nije iznenađenje da je bend i dalje aktivan – nikada nisu ni prestajali još od polovine osamdesetih i ovo im je treći album u deceniji – jeste iznenađenje koliko je ovo zdrava i dobra ploča. Sodom su se u dobroj meri vratili svom izvornom speed metal zvuku, ne odričući se potpuno thrasherskih dž-dž rifova koje su usput pokupili ali se zasnivajući pre svega na brzoj, agresivnoj svirci kao iz najboljih dana. Ovo je ploča od skoro sat vremena i sa dvanaest pesama, ali nabijena adrenalinom, energijom, agresijom, svim onim što vezujemo za izvorni ekstremni metal. Da su Sodom legende i utemeljitelji koji su osamdesetih formirali zvuk što ga nadalje mnogi baštine se dobro zna, ali da će u 2020. godini bend zvučati ovako popaljeno i energično, to, bogami nisam očekivao. Slušati Toma i Franka kako uz dvojicu novih članova zakivaju kao da imaju po dvadeset godina, samo uz iskustvo i zanatske veštine tesane skoro četrdeset godina, odličnu produkciju i težnju da – u nekim momentima – budu brži nego ikad polivajući rafale blastbitova, to je naprosto blagoslov kome se niko nije nadao.