E, pa, još malo pa kraj godine. Ove nedelja je donela više dobre muzike nego što sam očekivao i neka izuzetno prijatna iznenađenja, a treba imati na umu i da svi koji kreiraju muziku usred pandemije što traje već ovoliko dugo, treba da budu prepoznati kao heroji. Poslušajmo šta od herojskog metala ima da se čuje ove nedelje:
Blek metal! Rusi Insanis na novom EP-ju, Kvlt ov Fire lepo spajaju old school death metal, pank, malo death metal zvuka, pa i malo rokerskih trikova. Zanimljiva i funkcionalna kombinacija sa pesmama koje zvuče prilično originalno i rasponom harmonija pa i raspoloženja koji je impresivno širok. Dobro snimljena ploča i materijal koji vredi poslušati više puta:
https://insanis.bandcamp.com/album/kvlt-ov-fire
Teksaški Empyrrean nudi baš ono što nam treba za ulazak u hladnu, snegom ispunjenu zimu, dakle, hladan, a emotivan blek metal pun melodije i sjete ali kroz svirku koja je žestoka i strastvena i produkciju koja je jeftina, pa i „tanka“ ali u idealnom smislu. EP Empyrrean ima šest pesama ovog prijatnog, atmosferičnog blek metala koji curi poput finog (crnog) meda i mada ne znam gde Teksašani nađu sav taj ledeni sadržaj u svojim vrelim srcima, svakako preporučujem slušanje sa zadovoljstvom:
https://empyrrean.bandcamp.com/album/empyrrean
Slovaci Ramchat odlično zvuče na novom EP-ju sa dve pesme nazvanom Krútňava. Ovo je paganski, epski blek metal sa možda i isuviše disciplinovanim zvukom i urednom prpdukcijom ali kada su melodije ovako lepe a aranžmani ovako sigurni ne mogu da se žalim. Ovo je sjajan blek metal sa narodnjačkim motivima, upakovan u lep omot i ima sve preporuke:
https://ramchat.bandcamp.com/album/ep-kr-t-ava
Mladi švedski duo Avskräde nudi vrlo klasičan, melodičan i sirov skandinavski blek metal na debi albumu Det stora tunga sjuka. Nema ovde mnogo filozofije, ovo je muzika direktno iz srca, jednostavna, duševna i iskrena, pa makar bila i malo naivna. Meni je to simpatično, naravno, a verujem da će naći svoju publiku:
https://avskraede.bandcamp.com/album/det-stora-tunga-sjuka
U komšiluku, u Finskoj je ove godine osnovan i trio Caestus a čiji prvi album, The Undoer’s Key zvuči vrlo ubedljivo, sa mračnim, pomalo okultnim zvukom i pesmama koje imaju dosta atmosfere iako ne pričamo o šugejzerkosm, modernom blek metalu. Caestus su bliži klasičnim, satanističkim temeljima ove muzike, sa dobrim gruvom i kvalitetnom svirkom:
https://caestus.bandcamp.com/album/the-undoers-key
S obzirom na svu zimu, led i tminu koje imamo poslednjih dana, mladi estonski sastav Wolfskrone nije mogao izabrati bolju nedelju da diskografski drsko debituje. Album The Hunt se bavi prelazom jeseni u zimu i u pitanju je filozofska, atmosferična ploča mračnog zvuka i vrlo organskih a dugačkih kompozicija. Ovo je više, jelte, tekstura nego komplikovano aranžiranje, ali je taman gde treba da pesme ipak imaju teme, rifove i neke naracije. Vrlo prijatno.
https://warhorn.bandcamp.com/album/the-hunt
Komšije iz Finske, Flagg su isto filozofi ali mnogo manje kontemplativno zvuče. Njihov drugi album, Cosmic Chaos Manifest je kao da ste studio napunili petardama koje su naučile da sviraju: ovo je oštro, brzo, eksplozivno i sirovo u zvuku mada vrlo kompetentno u sviračkom smislu. Album ima osvežavajuće agresivan i zabavan prizvuk što dođe kao fini odmak od preovlađujuće melanholije u savremenom blek metalu. Odlična ploča:
https://flaggofficial.bandcamp.com/album/cosmic-chaos-manifest
Još jedan solidni finski album dobijamo ove nedelje sa debi pločom projekta Coraxul. Ovo je klasična finska ponuda, oštra i surova ali i melodična, emotivna ali ledena da se smrznete, bez nekih ambicija da osvaja izgrađenom tehnikom kad već ima superioran osećaj za, jelte, filing. Vihavirsiä Aamunkoin je sasvim tradicionalna ploča, ali vrlo sigurna i vrlo autentična u svom zvuku. Uživanje:
Takođe Finci, Sacrificium Carmen pobiše na svom trećem albumu, Nekrognosis – Avain varjoihin. Ovo je teatralan, vrlo ekspresivan blek metal sa kostimima i scenskim, jelte, rekvizitima, ali muzika je svakako na odgovarajućem nivou kompleksnosti da opravda sva ta ludiranja. Album je napisan i aranžiran pažljivo, sa oštrim, agresivnim zvukom i vrlo organskom, ubedljivom svirkom a posebno mi se dopada što bend ne beži od tog nekog blago cheesy izraza u svojoj estetici dajući svemu zaista teatralnu, pozorišnu komponentu i time spasavajući muziku od nameštene ozbiljnosti. Vrlo dobro:
Orob su zanimljiva kombinacija progresivnog roka i blek metala iz Tuluza. Prvi album, Aube noir zaista spaja na prvi pogled nespojive pristupe muziciranju i pisanju pesama i mada ne rade svi elementi ove fuzije na idealan način, ne mogu da kažem da ovde nema šta da se čuje. Album ima devet pesma prilično dostojanstvene atmosfere i ambicioznih ideja, produciran je lepo a daje se za onoliko para koliko sami ponudite pa ga svakako vredi poslušati:
https://orob.bandcamp.com/album/aube-noir
Britanski Ethereal Shroud se „raspao“ ako se to može reći za jednočlani projekat čiji jedini član nije raspadnut već samo neće više stvarati muziku pod ovim imenom. U svakom slučaju, poslednji album projekta, Trisagion je vrlo lep način da se bend odveze u legendu, veličanstvena katedrala emotivnog, melodičnog black-doom metala sa tri OPASNO dugačke pesme i puno atmosfere. Fizičko izdanje ima i dodatnu pesmu koju na internetu ne možemo da čujemo, ali i ovo što možemo je veoma ubedljivo i ko voli taj atmosferični, ultra-emotivni blek metal koji uspeva da u pesmama od preko dvadeset minuta zvuči smisleno i dostojanstveno, ovde će imati čemu da se poraduje:
https://etherealshroud.bandcamp.com/album/trisagion
Kanadski Ifernach je za ovu priliku trio – originalnom članu i osnivaču Finianu Patraicu su se pridružili basista i bubnjar pa album Capitulation of All Life, peti za pet godina, zvuči svarno moćno. Ovo je oštar, agresivan blek metal koji ima epsku komponentu prevashodno u nabudženom zvuku i vrlo ubeđenom ponavljanju rifova i tema što svemu daje hipnotički kvalitet. No, ovo je pre svega vratoloman a tek onda hipnotički blek metal naklonjen lošem raspoloženju i negativnim mislima, no izrazito je moćan i vozi pogibeljno, spajajući sirovost i jednostavnost sa neočekivanim količinama osećaja za funkcionalan aranžman:
https://ifernach.bandcamp.com/album/capitulation-of-all-life
Grci Diablery su toliko dobri na svom drugom albumu, Candles da je to malo sramota. Mislim, ne zato što oni rade nešto posebno novo ili nečuveno nego jer je ipak kraj godine i oseća se da većina bendova koji nešto valjaju ne nameravaju da SAD izdaju albume. No, Diablery nemaju taj problem i Candles je superzabavan album melodičnog, žestokog blek metala koji nema ZAISTA simfonijske ambicije ali se trudi da standardnim instrumentarijem i interesantnim aranžiranjem da svojoj muzici jednu narartivnu i teatralnu dimenziju. Veoma im lepo ide od ruke i ovo preporučujem sa zadovoljstvom:
https://diablery.bandcamp.com/album/candles
Italijanski žensko-muški demo Blutsauger je napravio demo snimak sasvim po mom ukusu. Path of the Bleeding Dead ima pet pesama brzog, agresivnog, napadačkog blek metala niskotehnološke ali disciplinovane svirke. Ovo je baš onako besno i drčno kako ja volim, sa dobrim rifovima i pržećom garažnom produkcijom. Aasimar, koja svira bubnjeve (i sintisajzer) je opasna zakivačica, a H. Škrat (aka Elvis Masut), gitarista i pevač ima vrlo ubedljiv stil i sviranja i pevanja. Daunloud plaćate koliko hoćete, pa navalite:
https://blutsauger.bandcamp.com/album/path-of-the-bleeding-dead
Anonimni balkanski sastav CMPT (tako je!) je ove godine već debitovao EP-jem Mrtvaja koji je meni bio odličan, a sada je pred nama i prvi album, Krv i pepeo. Kanal Black Metal Promotion na Jutjubu ovaj bend vodi kao da je iz Srbije što rešava bar jednu misteriju, ali ne govori nam ko su ljudi koji prave ovako kvalitetan metal. Krv i pepeo je pržačka, energična ploča koja ne polaže previše na varijacije u pristupu ali voli lepe, pamtljive melodije i dobar tempo. Osmose Productions generalno ne izdaju smeće a CMPT su albumom dokazali da potencijal koji smo letos prepoznali u njima može da bude raskošno realizovan. Album izlazi sledeće nedelje pa ga svakako overite:
https://semeponoci.bandcamp.com/album/krv-i-pepeo
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/krv-i-pepeo
Ali i kanadski duo Mortiferous ima šta da ponudi na debi albumu, Necromancer Awakes. I ovo je ploča brzog, izrazito žestokog blek metala koji gitarama reže na komade a tempom pokorava nepokorne, ali uz dobro napisane pesme i zavidno sviračko umeće. Moram da priznam da sam veoma impresioniran bendovima koji em dolaze iz delova sveta relativno udaljenih od blek metal centara modernog doba em imaju ovako impresivne debi albume. Razbijanje:
Oh, prošle su više od tri godine od poslednjeg albuma Funeral Mist??? Pa kad jeb emu??? Enivej, Mortuus, aktuelni pevač Marduka a koji ovaj solo projekat radi još od ranih devedesetih (pod imenom Arioch) je snimio novi album i Deiform je po običaju konfrontativna i eksperimentu naklonjena ploča blek metala koji ima i duhovnu dimenziju (slušajte napev kojim sve počinje, recimo), ali voli i da krlja. Ja sam, da bude jasno, odavno kupac toga što Arioch ima da proda (a nisam jedini, Deiform je najprodavaniji metal albumna Bandacmpu poslednjih par dana), pa mi je i Deiform odličan album čija dekonstrukcija klasične black metal forme uspešno pronalazi nove načine da njegova crna, blistava suština dođe do slušaoca. Nekom drugom ovo može da zazvuči kao eksperiment radi eksperimenta, naravno, ali Arioch je u ovome veoma dosledan i posvećen i ne možete mu prigovoriti da se samo švercuje na slavu. Obavezno slušanje:
https://funeralmist.bandcamp.com/album/deiform
Stoner! Doom! Hard rok! Psihodelija! Restless Spirit sa Long ajlenda sviraju vrlo prijatan, metalizirani stoner rok i album Blood of the Old Gods, njihov drugi, je jedan bogat paket rifova, melodija i lepog gruva. Ovo je doom metal za ljude kojima je normalan doom metal prespor i heavy metal kojima je običan heavy metal premalo gruverski. Vrlo lepa kombinacija:
https://restlessspirit.bandcamp.com/album/blood-of-the-old-gods
Madmess su iz Portugalije i njihova muzika je distorzirani, psihodelični, instrumentalni stoner rok prijatnih tema i nežnih melodija. Bend priča da u svom prtljagu nosi „portugalsku maglu“ i to bi trebalo da je dobar opis njihovog zvuka koji jeste težak i mastan, ali je prijateljski i simpatično gruverski sa pesmama koje dosta polažu na melodiju izbegavajući da slušaoca obore na patos pukom težinom. Album Rebirth ima pet pesama i mada poslednja, Stargazer, nije obrada Rainbow, svakako je i ovako dobra.
https://madmess.bandcamp.com/album/rebirth
Nije da ne znate kako King Weed zvuči a i da ne znate, naziv novog albuma, Bong Of Wisdoom će vam sve reći. Ovo je i dalje mid-fi francuski psihodelični stoner, bez previše maštovitosti ali sa uvek prijatnim gruvom, pa, evo, pohrlite:
https://kingweed.bandcamp.com/album/bong-of-wisdoom
Stargo su simpatičan projekat iz Dortmunda čiji EP Dammbruch valja teški, a prijatni stonerski intonirani metal. Bend se za ove tri pesme odlučio za instrumentalno, atmosferično izdanje gde se prijemčive, „kosmičke“ teme prirodno uklapaju sa metaliziranim gruvom. Nisam siguran da je deset dolara idealna cena za ovaj daunloud ali svakako vredi da se čuje:
https://stargo.bandcamp.com/album/dammbruch
28 Seasons su njujorški kvartet čiji je heavy rock negde između grandža, stonera i… shoegaze popa??? Simpatična kombinacija a živi album Live @ Black Sheep snimljen u studiju, bez publike, jer odličan šoukejs za njihov rad. Šest pesama kvalitetne svirke i odličnog pevanja Marije Battinelli, dobar razlog da se proveri kako zvuče 28 Seasons.
https://28seasons.bandcamp.com/album/live-black-sheep
Uvek se obradujem novom psychedelic source records izdanju, pa je tako i sa albumom As Wind Blew Through Peaks and Rivers za koji nemamo nikakve podatke pa ću samo pretpostaviti da je u pitanju uobičajena ekipa mađarskih psihodeličara koji džemuju u izuzetno suptilnom stilu i proizvode tri dugačke kompozicije relaksirane psihonautike. Kao i uvek, plaća se po želji:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/as-wind-blew-through-peaks-and-rivers
Wizards of Hazards su se nekada zvali Black Wizard a uvek su bili praktično emulacija Black Sabbath. Novi EP, nazvan Black Wizard (eto!) ima tri pesme doom metal zvuka gde ćete zbilja isprva pomisliti da su u pitanju obrade Black Sabbath a onda gledati naslove, mrštiti čelo itd. Wizards of Hazards su dobri u ovome što rade i imaju dobar zvuk, te zabavan, teatralan stil izvođenja pesama pa kad se naviknete na to da su skoro sva rešenja koja čujete ovde praktično bez izmene pokupljena od Iommija i ekipe, možete da lepo uživate u muzici:
https://wizardsofhazards.bandcamp.com/album/black-wizard
The Society of Bandits su tri lika iz Teksasa koji se slikaju kao da su u muriji, privedeni i spakovani za spavanje u pritvoru, ali muzika na EP-ju Postcard Singles: Hate To See You Go & Tarantula je simpatični, gruverski teški rok. Ne da se radi o posebno originalnim ili po bilo čemu inovativnim pesmama, ali nekada vam samo treba dobar rif i nabadački ritam da uz njih tapkate nogom i klimate glavom. The Society of Bandits ovo pružaju uz mrvicu southern groove šmeka i to je sasvim dovoljno:
https://thesocietyofbandits.bandcamp.com/album/postcard-singles-hate-to-see-you-go-tarantula
Beldam iz Solt Lejk Sitija imaju živi album, Live at The Golden Pony i ovo je gadan, ružan ali svakako i privlačan tamni sludge-doom metal koji ni malo ne brine da li možete da izdržite i ide đonom sve vreme. Mislim, ide sporo, ali gazi teško. Ko voli da mu je teško, uživaće. Ozbiljno. A ovo izdaje Horror Pain Gore Death Productions pa znate da nije šala.
https://beldamofficial.bandcamp.com/album/live-at-the-golden-pony-2
https://hpgd.bandcamp.com/album/live-at-the-golden-pony
Italijanski Deep Valley Blues nudi mišićav, gruverski stoner rok na svom albumu III. Da se razumemo, ovo nije samo muzika za provod i, tematski, album se bavi „psihozom i adikcijom“ ali je u pitanju nešto što ćete rado zavrteti zahvaljujući kvalitetno napisanim pesmama i generalno prijemčivoj atmosferi:
https://deepvalleyblues666.bandcamp.com/album/iii
Troll Teeth su svoj debi album snimili ponovo, ovog puta sa gitaristom Benom koji je mogao da prisustvuje snimanju za razliku d prošlog puta, kao i kvalitetnijim zvukom, i mislim da su napravili izvrsnu odluku. Unwanted & Worthless je pedesetak minuta odličnog stoner roka koji nije samo u pivo-i-duvka fazonu već pričamo o ploči jače konceptualizacije i raznovrsnijeg pristupa kompozicijama. Reći da je sve ovo jedan narativ je možda i kliše ali je i tačno – pričamo o pametno sekvenciranom i generalno zanimljivom albumu za koji bend sa dobrim argumentima tvrdi da se radi o ličnoj i emotivnoj muzici. Ali koja je prijatno ekstrovertna i preporučuje se svakome ko voli teški rok:
https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/troll-teeth-unwanted-worthless
Thrash! Hardcore! Thrashcore! Punk! Grindcore! Death metal! Sicken su Poljaci i za razliku od većine Poljaka koje slušate ovih dana, sviraju thrash metal. I to old school thrash, sa sve odvratnim urlanjem i pesmama koje su jednostavne, primitivne i hipnotične u svom nabijanju svom snagom. Nema ovde nekakvih sofisticiranih tehnika ili rešenja, sve je sirovo, napaljeno i znojavo i, naravno, meni se EP Embodiment of Evil sa svojih dvadesetak minuta prljavštine prilično dopada:
Thrash stiže i iz susedne Ukrajine sa prvim EP-jem sastava Activated. Ovo je čvrst, disciplinovan thrash sa kvalitetnim, snažnim zvukom i svirkom koja deluje uigrano i ulickano a da opet ne pati od neke studijske sterilnosti. Rise, kako se EP zove ima i sasvim solidno napisane pesme i mada bend ne puca od originalnosti, ne bi bilo fer reći da nema karaktera i šmeka. Meni lepo:
https://activated.bandcamp.com/album/rise
Japanski trešeri Roflen prvu pesmu na svom demo snimku［序ノ一］1st Demo nazvali su Get up, Stand up ali ovde ne dobijamo obrade Boba Marlija i ljupki, melodični rege nego nabadački, brzi i opaki thrashcore. Ovo je mesnato producirano i puno pretećih metaliziranih rifova, a tri pesme su sve napravljene da vam ubrzaju puls i spreme vas za akciju. Još i plaćate koliko hoćete, pa pričamo o skoro savršenom izdanju:
https://roflen.bandcamp.com/album/1st-demo
Glazgovski Night Fighter se za ovu godinu odjavljuje odličnim singlom Heavy Metal Firing Squad / Poserblood. Naslovi pesama vreoma dobro posreduju ideju o tome kakvu ćete muziku ovde čuti, naime, brzi, oštri, ali jako zabavni blackened speed metal koji, iako pravljen od strane jednog čoveka, prosto ište da bude sviran uživo i izaziva atomske šutke na sve strane. Night Fighter ovim najavljuje novi album i možete se kladiti da ću biti tu čim izađe da poslušam ovu lepotu:
https://nightfighterglasgow.bandcamp.com/album/heavy-metal-firing-squad-poserblood
Generalno ne pominjem ovde izdanja koja imaju samo jednu pesmu, ali izuzetak pravim za singl Fucking Christmas trija Truck Flag iz Oklahome, iz više razloga. Prvo, prelepo je videti bend koji ovako sjajno hvata duh ruralne Amerike, drugo, ovako dobro obraditi Panteru nije šala i treće: sve pare od ovog singla idu za lokalnu organizaciju koja pomaže siromašne porodice sa kućnim ljubimcima. Mislim, stvarno božićno!!!!!!!
https://truckflag.bandcamp.com/album/fucking-christmas
Take Life je projekat o kome ne znamo ništa, čak ni odakle dolazi, ali je EP You Are Nowhere neka vrsta materijalizovane depresije i anksioznosti sa dve iznenađujuće kvalitetne i teskobne pesme grajnderskog, gruverskog metala. Vrlo ubedljivo:
https://takelifetheband.bandcamp.com/album/you-are-nowhere
Kad kažete „punk metal“ sigurno mislite na Venomwolf, jednočlani d-beat thrash bend iz Glazgova. Pošto ako ne mislite, onda ne znam na šta mislite. EP Screams Of The Slain ima samo dve pesme tako prirodnog nabadanja da može da se previje na ranu i ona će zarasti. Naravno da plaćate koliko hoćete:
https://venomwolf.bandcamp.com/album/screams-of-the-slain
Parasite Caste su kalifornijski pank bend sa jako debelim, teškim zvukom i lepo napisanim D-beat pesmama. Njihov novi album, The Tide of Severed Ties ima samo šest pesama ali one su energične i dovoljno bogate idejama a dovoljno usredsređene da vas povrede na najbolji način da bi to sve bilo vredno vašeg vremena i novca. Pank ez fak, a tako metal:
https://parasitecaste.bandcamp.com/album/the-tide-of-severed-ties
Mauler iz Australije sviraju na svom prvom Demo snimku (nazvanom samo Demo 2021) simpatičan hardcore pank sa očiglednim uticajima osamdesetih u zvuku i strukturama pesama. A to je meni idealno, jer takav hardcore najviše volim. Ovo je, onako, navijački, napaljeno i dobro odsvirano, fino producirano, jednom rečju vrlo pitko i prijemčivo. A može i da se pleše:
https://lastriderecords.bandcamp.com/album/demo-2021-3
Voidness je ime i benda iz Madrida i njegove kasete a koja nudi mračni, black-death metalom zagađeni grindcore što beži od svake primisli o eleganciji i suptilnosti ali uspeva da pritom zadrži izvesno dostojanstvo pa i šarm. Ako voite mikrofoniju, sve pesme počinju njenim puštanjem, a onda se tako i završavaju. Slavno!
https://voidness1312.bandcamp.com/album/voidness
Topsy Turvy izdaju za malezijsku etiketu Broken Noise Records ali su sami iz Singapura pa je ovo jedan lep primer istočnoazijske saradnje. Elements of resistance Demo 2021 ima šest pesama nadrkanog, besnog i distorziranog crustcore zvuka, brzog tempa i bez mnogo filozofiranja. Dok se okrenete vi išamarani i na patosu a bend već uzima novi gutljaj vinjaka. I sve to za dolar! Pa šta čekate?
https://brokennoise.bandcamp.com/album/elements-of-resistance-demo-2021
Nemački Diaroe su kvartet iskusnih muzičara sa gomilom drugih bendova pa onda valjda i ne stižu da prečesto snimaju nov materijal. No, posle pola decenije diskografske pauze, album Willkommen in der Desolation nudi korektan, udoban deathgrind koji ne pruža neke nove perspektive na žanr i, jelte, život ali pruža poštenu čukačku svirku koja ima i ekstremnu disciplinu ugođenu sa ovom muzikom, i odličnu produkciju, pa onda i dobro napisane pesme pune dobrih rifova, stalnih smena ritma i tempa itd. Naprosto, ovo je kvalitetno, zrelo i prija mojim ušima:
https://diaroe.bandcamp.com/album/willkommen-in-der-desolation
Španski Cannon Fodder (bivši Khraken) godinu završavaju izbacivanjem prvog EP-ja. Nazvan samo EP 2021 ovo je šarmantan materijal u stilu evropskog deathgrind zvuka, sa pesmama koje su brze i energične ali imaju i lep gruv i fino teku. Cannon Fodder su pristojno producirani i očigledno raspoloženi za svirku i ovo se vrlo lepo posluša sa sve obradom Type O Negative na kraju:
https://cannonfoddergrinds.bandcamp.com/album/ep-2021
Cadaverous su mladi trio iz Indijanapolisa sa demo snimkom nazvanim samo Demo (mada, naravno, na omotu vidimo da se materijal zove Slam the Coffin Shut EP) koji perfektno reflektuje majice što ih momci nose na promo fotki, nudeći zvuk stare škole sa jasnim odjecima Incantation ili Cannibal Corpse. Ovo nije ni na koji način nekakav novi evolutivni korak u razvoju death metala ali je simpatičan, korektan demo old school svirke i jeftine a lepe produkcije. Meni je fino selo, a daje se po ceni koju sami odredite:
https://cadaverousdeath.bandcamp.com/album/demo
Phobetor iz Londona kombijuju death i groove metal što nije uvek nešto što ja želim da slušam ali me je na albumu Through Deepest Fears and Darkest Minds, njihovom drugom, privulo pevanje pevačice po imenu Debora Conserva čiji brutalni lavež sjajno paše ovim matricama i muzici daje dimenziju divljeg i sirovog. Pa mi onda i album nekako prijatan:
https://phobetoruk.bandcamp.com/album/through-deepest-fears-and-darkest-minds
Gore Brigade iz Švedske baš solidno nabadaju na istoimenom EP-ju. Ovo je sveža postava nekih relativno iskusnih muzičara i njihov death metal je prilično inspirisan Carcass radovima iz devedesetih, ali i tehnički vrlo čist, kvalitetno produciran, jednom rečju upeglan. Nije da je za death metal uvek dobro da je upeglan i uredan ali ovo su solidno napisane, brze i energične pesme koje fino spajaju švedski death metal sa karkasovskim kliničkim grajnkorom, tako da se ovaj materijal sluša sa uživanjem:
https://gorebrigade-se.bandcamp.com/album/gore-brigade-ep
Symphony Of Heaven iz Indijane nisu baš moja muzika ali idu praznici pa sam valjda i ja malo skloniji da pustim i nešto što nije 100% ugođeno s mojim ukusom. Zapravo, album Maniacal Entropik Discordium sam pustio pre svega jer ima jednu obradu Death ali i ostatak materijala je simpatičan, ako volite melodičniji, epski death metal koji se baš i ne trudi da bude MNOGO death metal već onako, nudi zabavu za sve profile slušalaca sve dok vole melodično, emotivno i glasno. Dobro je to, da se razumemo, samo ne moja muzika, ali obrada Death je simpatično odrađena:
https://symphonyofheavenrr.bandcamp.com/album/maniacal-entropik-discordium
Ali su zato Power Concept tačno moja muzika. Ovaj internacionalni bend ne samo da okuplja ljude sa dva kontinenta, iz SAD, Mađarske i Srbijice, nego je i prvi EP, nazvan Anthropocentricity vrlo pošten, ubedljiv i lepo produciran komad death metala sa grajnderskom energijom, kratkim i efikasnim pesmama. Boje Srbije ovde brani Bebac aka Branislav Belošević, Novosađanin sa dosta death metal iskustva koji odrađuje sjajan posao a bitno je da se ne brukamo jer ovde bubnjeve svira niko drugi do Kevin Talley, čovek koga svako malo pominjem i koji je odradio smene u mnogim najvažnijim death metal bendovima severnoameričkog kontinenta, uključujući Suffocation, Cattle Decapitation i Dying Fetus. Power Concept zvuče vitalno, snažno i spremni da osvajaju srca i umove pa apsolutno i iz sve snage preporučujem ovaj veoma prijatni materijal:
https://powerconcept.bandcamp.com/album/anthropocentricity
Njujorški Needlepusher su na svom prvom EP-ju, Abyssal Internment potpuno u gruvu i mošerskom srednjem tempu koji zvuči prljavo, mračno i odlično. Bend veoma uspešno provlači besprekidni gruv u kome čak i izleti u brži tempo ne menjaju zaista intenzitet i volumen muzike, dajući svemu jedan hipnotički, plesni kvalitet koji meni veoma prija. Ovo je sasvim pristojno produciran podzemni death metal jasne vizije i korektne svirke. Greota je da je pevač u međuvremenu preminuo, ali Needlepusher zavređuju svaku podršku bez obzira na sve.
https://needlepusher.bandcamp.com/album/abyssal-internment
https://needlepusher-maggotstomp.bandcamp.com/album/abyssal-internment
Kad se bend zove Swamp, jedino je pošteno da su sa Floride. Tako i jeste. Swamp sviraju močvarni death metal a koji ne zvuči kao Tomb Mold i slični OSDM sastavi, kako bi čovek očekivao. EP Resolve to Repel ima jedan čvršći, konfrontativniji zvuk, sa možda elementima panka i metalkora u energičnoj death metal svirci. Swamp su svakako originalni i raznovrsni na ovoj ploči i vrede da se čuju:
https://swampfl.bandcamp.com/album/resolve-to-repel
Scum Sedition iz Baltimora već imenom najavljuju da njihova muzika neće biti lepa, prijatna ili intelektualno ambiciozna. EP Scum Sedition ima tri pesme lo-fi death metala koji se stapa sa sludge strategijama, mrveći sporim i srednjim tempom bez preteranog interesovanja za sofisticiranost ili ikakve emocije sem onih najgorih. Ali simpatično je, gruvi i toliko mračno da ja ne mogu sem da ih preporučim uz osmeh. A i plaćate koliko sami kažete:
https://scumsedition.bandcamp.com/album/scum-sedition
Italijanski EFYD (Enjoy Fearing Your Death) imaju debi album, Like Shadows i ovo je zanimljiva kombinacija old school death metala sa, pa, praktično progresivnim idejama. Hoću reći, iako Italijani imaju uobčajene elemente death metala u svojoj muzici – tvrde gitare, nabadačke bubnjeve, nemelodičan, grub vokal – aranžmani su mnogo maštovitiji i raznovrsniji nego što je standard za death metal i album se sluša sa nepodeljenom pažnjom:
https://metalscraprecords.bandcamp.com/album/efyd-like-shadows
Turci Carnac imaju zaista originalan i simpatičan pristup black-death zvuku. Album Barren Wastes of Want, njihov treći, pravljen čitave četiri godine ima dah intelektualnog, pa pomalo i dekadentnog metala a da je ipak idejno i po formi prijatno sveden i usredsređen na srž poruke. Iako je muzika slobodna da mašta i luta izvan uobičajenih black-death međa, Carnac paze da svaka pesma ima pažljivo uobličenu formu i da je dovedu kući pre mraka. Odlična produkcija, takođe. Veoma dobro:
https://carnac.bandcamp.com/album/barren-wastes-of-want
Često ovde pominjem indonežanski slem ali Intricated su dokaz da i u prijateljskom Tajlandu znaju šta rade. Ova ekipa radi od 2007. godine i mada njen drugi album, Apocalyptic Metamorphosis ne puca od neke velike originalnosti ili svežih rešenja, ovo je ploča korektnog i energičnog brutal death zvuka po mustri jugoistočne Azije koja meni ne može da ne prija. Intricated su dobri svirači i imaju solidan andegraund zvuk, dok su pesme, pa, rekosmo, korektne, sa aranžmanima što smenjuju polivačke blastbitove sa mošerskim slemovima i mada smo sve to već mnogo puta čuli, nije neprijatno:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/apocalyptic-metamorphosis
Volite li slamming death metal koji ima maltene isključivo squeal vokale i priča skoro isključivo o seksu? Da? Onda ćete obožavati Purity In Perversion. Kvebečka ekipa ima sasvim solidan debi EP, Confessions, koji nudi fine slem rifove, dobar, skoro idealan gruv, dovoljno blastbitova za nas koji volimo i brzinu, te tekstove koji očigledno nisu za mlađe od osamnaest godina iako će publika koja ovo sluša gotovo ekskluzivno biti sklopljena od pripadnika ove kohorte. To su ti paradoksi novog veka. Odličan debi:
https://purityinperversion.bandcamp.com/album/confessions
Blood Harvest u principu ne izdaju slabe albume pa je i debi EP lisabonskog sastava Phenocryst prilično lepo seo na moje uši. Ova ekipa se trudi da spoji doom i psihodelične elemente sda pravovernim old school death metal zvukom pa ovde zaista imamo miks okultnog, skurilnog i na svaki način mračnog, uz finu, organsku svirku, dubok štim i debeo, težak zvuk. Phenocryst na EP-ju Explosions ne sviraju PRETERANO eksplozivno već više idu na mračni, teški, bolesni, KAVERNOZNI gruv i ovo se fino uklapa u biblioteku svakoga ko voli savremeni old school death zvuk svojim podzemnim estetikama.
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/explosions
Još jedno Blood Harvest izdanje je debi album australijskih Charnel Altar. U skladu sa death metal tradicijama ovog kontinenta, Abatement of the Sun je veoma neprozirna, mračna, hermetična ploča zida buke i htonske atmosfere gde rifove i teme nećete čuti koliko ćete osetiti kako vam gitare deru kožu a bubnjevi mrve kosti. Uz podzemne vokale i generalno razmazanu zvučnu sliku, ovo je kao da ste nekom od svojih komšara platili časove u muzičkoj školi. A meni se to, kao i obično, dopada:
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/abatement-of-the-sun
Nasty Surgeons iz Španije sviraju šta drugo sa takvim imenom do death metal. Novi split album zove se Infesting the Morgue (ne kažu sa kim je split!) a kako se treći album izašao letos zvao A Night in the Morgue jasno je da ljudi imaju temu. Ovo je, da bude jasno, nimalo originalni ili jedinstveni ali tehnički korektni „morgue metal“, kao neka jednostavna verzija Aborted. No, „jednostavna“ ne znači „glupa“ i Nasty Surgeons umeju da naprave simpatičan karkasovski gruv, da imaju zanimljive solaže i generalno ponude death metal koji je za jednostavan, jeftin provod bez mnogo filozofije:
https://nastysurgeons1.bandcamp.com/album/split-infesting-the-morgue
Taedium Vitae iz Sinsinatija su započeli kao projekat oca (Daniel Collabolletta) i sina (Ulver Collabolletta) a sada su postali pravi bend i imaju pet članova i prvi album, Lucid Nightmare. Svu muziku za isti je napisao klinac, rođen 2005. godine, i ovo je iznenađujuće odlično. Dobro, otac, rođen 1983. godine je iskusan muzičar sa masom bendova u CV-ju, pa to objašnjava i pažljivo i kvalitetno izaranžiranu muziku te ubedljive izvedbe. Ovo je brz, energičan death metal (uprkos tome što je sin dobio ime po norveškom blek metal bendu a što je istovremeno i reč za vuka na Norveškom jeziku) sa razbijačkim tempom, odličnim vokalima i puno moćnih rifova. Nema ovde mnogo filozofiranja već mahom udaranja svom snagom, ali sa dovoljno osećaja za gruv i kompozicije da ne bude monotono. Meni je ovo, ponoviću, odlično, pa, ili je klinac genije ili sam ja jedino dobar da slušam muziku koju prave tinejdžeri:
https://taediumvitae.bandcamp.com/album/lucid-nightmare
Heavy metal! Power metal! Svašta! Emerald Rage su iz Ohaja ali se očigledno najstrašnije lože na Irsku pa je i novi EP, Scealta veoma simpatični heavy/ power metal sa nadevom irskih narodnjaka. Ovo je dosta lična i svedena muzika i na EP-ju nema produkcijskih i aranžmanskih zastranjenja kakva se neretko čuju u power metalu, pa su pesme tim neposrednije i zabavnije, sa pristojnom, strastvenom hevi metal svirkom i simpatičnim folk melodijama ubačenim sa ukusom. Bendu možda fali malo ubedljivije pevanje, ovo koje imaju je korektno ali nema dovoljno karaktera, ali se muzika svakako dobro drži:
Usurper iz Njukasla sviraju vrlo klasičan heavy metal kao ispao iz osamdesetih sa sirovim, šarmantnim, neupeglanim studijskim zvukom i pesmama koje su cheesy i epske u jednakoj meri. Debi album, Master of the Realm ima u solidnoj meri kvalitet demo snimka, kako u produkcijskom tako i u izvođačkom smislu ali bend osvaja autentičnošću i očiglednom ljubavlju prema svojim himničnim pesmama i energičnom izvođenju:
https://usurper1.bandcamp.com/album/master-of-the-realm
Debi album španskih 1945 zove se Heavy Metal Is Not for Sale i bend pruža korisno upustvo naglašavajući da je ovo „jedanaest čistih hevi metal pesama napravljenih u paklu“. Da se čovek malo maramicom obriše po oznojenom čelu! Enivej, ovo je svakako dopadljiv metal na tragu NWOBHM formula pa i ranog speed i thrash metala, sa atmosferom prljave epike, rifovima koji su negde tačno na pola puta između Diamond Head i Metallice i grubim, režećim vokalima žene ljubičaste kose po imenu Sarah Garcia. Ne mogu da kažem, kupili su me na keca. E, sad, to što vi mislite da naslov albuma znači da ovo ne treba da se plati znači samo da ste još uvek naivniji nego što bi trebalo, ali dobro, ima vremena. Ovo vredi tih šest evra koliko bend traži za daunloud, a obrada Ace of Spades za kraj je tu samo da bude trešnjica na vrhu torte:
https://1945metal.bandcamp.com/album/heavy-metal-is-not-for-sale
Iz nekog razloga mesto Rali u Severnoj Karolini ima neproporcionalno mnogo kul metal bendova. Mega Colossus su tek poslednji u nizu sa trećim albumom, Riptime koji je izvrstan komad melodičnog, energičnog heavy/ power metala kao stvorenog za žurke na koje nećemo ići ali možemo da iz zamišljamo. Ovo je baš dobro, sa jednakom količinom referenci na Iron Maiden i na video igre, sa skoro pankerski neposrednim pristupom muzici koja često ume da bude pretenciozna i prekomplikovana. Mega Colossus su, naprotiv, prijateljski nastrojeni i bliski običnom čoveku. Odlični su!
https://music.meltedfaces.com/album/riptime
Za još power metal kvaliteta tu su nam njemački Iron Fate sa svojim drugim albumom, Crimson Messiah. Ovo je primereno žestok, dosta trešerski power metal koji ubedljivo pokazuje kako bi zvučali Iron Maiden da su se sa godinama evoluirali u pravcu thrash metala, sa sve odlično napisanim pesamama i vrlo pamtljivim temama. Vrlo zabavan, energičan album:
Highways su iz Nebraske ali im se debi album zove Texas is Coming for You, pa vi sad vidite. A i nisu STVARNO iz Nebraske jer se radi o interkontinentalnom projektu sa članovima iz Indije, Nigerije, Ukrajine i Čilea, a iz Nebraske je samo osnivač i mastermajnd. Ovo je heavy metal sa jakim ’80s mirisom i malo trešerskih elemenata, mada je definišući zvuk, mislim, pevanje Carlosa Moline koji ima nazalni stil na koji se treba navići. Meni se dopada jer ima karakter i daje inače dosta ambicioznim pa i kompleksnim pesmama (autor, Joe Coleman zapravo ne svira u bendu i tretira ga kao neku vrstu malog orkestra koji izvodi njegove kompozicije) jedno fino uzemljenje. Generalno prijatna ploča:
https://highwaysmetal.bandcamp.com/album/texas-is-coming-for-you
Album nedelje nam dolazi iz oblasti teškog, psihodeličnog roka! Argentinci Las Historias su izdali novi živi album, Live at WB Bar i ja sam na sedmom nebu. Snimljen pre samo malo više od mesec dana ovaj materijal predstavlja bend u fantastičnoj koncertnoj formi i ima zvuk koji je sirov ali vrlo odgovarajući za njihovu tešku, masnu, hipnotičku hard rok muziku. Moram da priznam da su mi Las Historias tokom poslednje dve sezone ušli u sam Top 3 trenutno aktivnih heavy psych bendova a to je u ogromnoj meri na ime neverovatnog gitariste Tomasa Iramaina koji ovde peva jedva razaznatljivim lavežom ali je njegova pirotehnika na šest žica i dalje neprevaziđena. Koliko god da je istina da je Hendriks umro pre pola veka toliko je istina i da je jako mali broj gitarista u međuvremenu imao tu vrstu potpunog spoja sa svojim instrumentom i karaktera u sviranju koji nadilazi tehniku i maštovitost i predstavlja njihovu idealnu sinergiju. Iramain je jedan od njih i ovaj album je pravo uživanje za slušati, sa ritam sekcijom koja gradi idealne podloge za gitarske eskapade i neprestanim pokretačkim gruvom koji vam ne da da mirujete i stalno će vas saplitati i ponovo podizati. Apsolutno obavezna lektira.
https://lashistorias.bandcamp.com/album/live-at-wb-bar
