Bezbedno je reći da nisam imao pojma u šta se upuštam kada sam krenuo da čitam strip-album Under-world (ili na Francuskom Sous-terre) koji je originalno objavio Dargaud ranije ove godine a nama, primitivnima ga je u digitalnoj formi i na Engleskom jeziku krajem Septembra doneo pouzdani Europe Comics. Gledajući iskričavi, zabavni, karikaturalni crtački stil i prelistavajući prvih nekoliko strana ispunjenih gegovima, dobro, malo i emocijama, ali pre svega humorom, uključujući Hada, gospodara podzemnog sveta u jednom skoro stend-ap nastupu, očekivao sam da će Under-world biti neka vrsta parodije na antičke mitove, komična, modernizovana varijanta priče o Orfeju i Euridici gde će rodne uloge biti protresene, Orfeja će zameniti šesnaestogodišnja devojčica Suzanne, a Euridiku njen preminuli pas i da ćemo se lepo zabaviti nošeni vrlo dobrim prevodom duhovitih dijaloga na Engleski i tim jasnim, lepim a jednostavnim crtežom.
Onda sam video da autor stripa pored svojih, jelte, autorskih, jelte, kredita, navodi i naučnog savetnika koji mu je pomogao u kreiranju ove priče i, uh, ispostavilo se da je Under-world preko stopedeset tabli vrlo didaktičke, a onda i malo ideološke grafičke proze usmerene da čitaocu pokaže neizmernu vrednost onoga što nam se nalazi pod nogama i što svakodnevno gazimo ni ne razmišljajući o njegovoj ogromnoj kompleksnosti, kao i da nas do kraja nimalo prikriveno poduči koji je jedini način da izbegnemo kataklizmu što je pravimo sopstvenim rukama već popriličan broj generacija.
Under-world nije strip o aktuelnim klimatskim promenama a koje su rezultat ubrzane industrijalizacije i sa njom ogromnog skoka u korišćenju fosilnih goriva, te ispuštanja velikih količina ugljendioksida (i metana i još nekih gasova staklene bašte) u Zemljinu atmosferu. Da jeste, to bi bilo sasvim na mestu i na kraju krajeva nimalo preuranjeno jer se čovečanstvo nalazi ne na ivici pada u ambis iz kog nema povratka već bukvalno visi nad tim ambisom i drži se za tu ivicu sa dajbože dva-tri prsta.
Ali nije, Under-world je strip čija je vrednost u tome da pokazuje da je čovečanstvo počelo da fundamentalno menja svoje okruženje, remeteći ekosisteme i sekući proverbijalnu granu na kojoj sedi mnogo pre nego što je počelo sa masovnim korišćenjem uglja i nafte, te da je veliki deo istorije poljoprivrede, pogotovo onaj kada je ona pretvorena u privrednu granu, istovremeno i istorija čovekovog sebičnog ali i kratkovidog unošenja drastičnih promena u svoju okolinu a koje će kasnije – nekada i generacijama kasnije, ali svakako ne prekasno – doći da ga ugrizu za stražnjicu.
Autor ovog stripa, dakle, scenarista, crtač i kolorista je Mathieu Burniat, Belgijanac koji na svojoj promotivnoj fotografiji izgleda kao dobroćudnija verzija mladog Klinta Istvuda a kojeg smo ljubaznošću RTS-ovog Odgovornog urednika filmskog programa mogli sa slašću da gledamo prošlih nekoliko vikenda. Burniat je, kaže njegova sažeta biografija, od rane mladosti voleo da crta – kao, valjda i svako dete – pa je onda učestvovao na radionicama animacije, završio industrijski dizajn u školi La Cambre i onda kroz svoj posao industrijskog dizajnera putovao u Kinu gde je, pak, kroz kupovinu raznih suvenira i slika prikupio inspiraciju za svoj prvi strip, Shrimp, koji mu je Dargaud izdao 2012. godine. Do sada je Burniat uradio još dva dobro primljena albuma i pokazao se i kao uspešan scenarista a poslednji, Le Mystère du monde quantique odnosno Mysteries of the Quantum Universe radio je u tandemu sa Thibaltom Damourom i na Engleskom ga je izdao ugledni Penguin.
Uspeh ovog naučno-popularnog grafičkog romana očigledno je poslužio i kao indikacija da ovakav pristup nije ni zastareo niti namenjen samo maloj deci pa je, sarađujući sa univerzitetskim profesorom po imenu Marc-André Selosse (koji radi za Pariski prirodnjački muzej i predaje na dva fakulteta u Poljskoj i Kini) Burniat kreirao Under-world kao i dirljivu priču o lojalnosti, požrtvovanosti, prevazilaženju strahova i generalno sazrevanju, ali i kao vrlo informaciono gust pamflet o tome kako funkcioniše složeni ekosistem zemljišta i zašto je važno da ljudi toga budu svesni i pronađu način da mu ne smetaju previše.
Generalno, Under-World je formatiran kao herojska potraga sa jakom humorističkom dimenzijom. Uokvirujući narativ je da je Had, gospodar podzemnog sveta, odlučio da se penzioniše i raspisao konkurs za svog naslednika a na koji mogu da se jave „obični ljudi“. U početku nije najjasnije kakvi se uslovi traže od kandidata, pa jedan momak koga Suzanne upozna dok čekaju da im se Hades obrati sedi i nervozno buba antičku mitologiju i žali se da ne može da popamti ko je sve od olimpijskih bogova sa kim u kakvom srodstvu. No, kada se Had pojavi, praćen vernim Kerberom koji je ovde više otmeni batler nego razjarena neman što čuva ulaz u podzemlje, njegov je nastup šarmantan, humoristički intoniran, maltene kao da je u pitanju puka farsa i da je njemu zapravo sasvim svejedno kome će predati ključeve svog carstva.
Dok se stvari u sekundi ne preokrenu. Kandidati odjednom bivaju uvučeni u nešto što najviše podseća na televizijski šou negde između kviza, potrage za skrivenim blagom i trke preko prepreka, sa sve komentatorom koji prati događanja, ali u ovoj emisiji gubitnici ne gube samo dostojanstvo već i živote.
Strip od ove tačke pa nadalje poprima nešto ozbiljniji, mračniji pa i setniji ton, ali ne napušta sasvim humor. No, ključno je da se njegov fokus prebacuje na podučavanje učesnika i čitaoca o tome kako zapravo funkcioniše tlo, šta sve u njemu živi, kako to što živi zavisi od drugih živih stvari, ali i mrtvih stvari, kako materija i energija u njemu cirkulišu, koliko je ovo sistem bogat životom i raznolikošću i, koliko, a što je vrlo akcentovano, čovekovo obrađivanje zemljišta zapravo remeti ravnotežu od koje zavisi i njegovo postojanje.
Burniat se ni malo ne plaši da uđe u neke vrlo partikularne detalje, dajući opširne ekspozee o mineralnom sastavu tla, simbiotičkim odnosima biljaka i gljiva, načinima na koji sastav i gustina zemljišta distribuiraju vodu onako kako to pogoduje živom svetu u tlu, pa onda prikazujući raznolikost i bogatstvo mikroorganizama i složenu ali osetljivu međuzavisnost između onoga što živi i onoga što umire, koju ljudska intervencija često fatalno remeti.
Under-world je dakle, IZRAZITO didaktički strip i mada u njemu ima ljudske drame i emotivnih scena, infodampovi koji se tiču geologije, botanike, organske hemije itd. nisu nimalo stidljivi, naprotiv, veoma su prominentni u narativu. No, iako ovde ima mnogo teksta, Burniat ume da ga rasporedi tako da table ne budu opterećene a njegov razigrani, karikaturalni crtački stil jako dobro funkcioniše da protagoniste prikaže kako menjaju dimenzije i iz prve ruke vide i dodiruju ono o čemu narator priča, ali i da ih energično vuče unapred kroz brojna iskušenja, čime se format herojske potrage uspešno održava do samog kraja.
Iako je taj kraj veoma „ideološki“, sa praktično spiskom stvari koje bi trebalo raditi kako bi se obezbedila održivost tla i njegovo prirodno obnavljanje, ovo je samo pančlajn na argument koji je strip već do tog mesta uspešno napravio, objašnjavajući koliko je vremena potrebno da se stvori „plodno“ tlo i da je i dužnost današnjeg stanovništva planete da ga sačuva za buduće generacije. Korišćenje Hada kao gospodara ovog sveta ima i lepu simboličku komponentu jer i on sam kaže da mu je u početku bilo malo bezveze što je baš njemu zapalo carstvo mrtvih da bi kasnije shvatio koliko njegov domen zapravo kipti od života. Strip svakako uspešno prikazuje važnost razumevanja principa kruženja materije, neorganske ali i organske koja menja „status“ i iz života prelazi u smrt da bi se iz nje ponovo rađao novi život i ovo je lepa metafora sa kojom nas Under-world ostavlja. Pa, ako to zvuči zanimljivo, pogotovo ako imate nekog mlađeg pored sebe a ko žudi da nauči nešto novo s čim će posle smarati sve u dometu glasa, Comixology ovaj album prodaje na ovom mestu.
