Već sam pre nekoliko meseci pominjao da Junji Ito doživljava svojevrsni apeks svoje popularnosti na anglofonom tržištu pa je samo prirodno da američki Viz Media nastavlja sa objavljivanjem njegovih starih kolekcija u kvalitetim novim izdanjima, sa finim prevodima, dobrim kvalitetom štampe i tvrdim povezom. Pred kraj Decembra upravo završene godine smo tako dobili Deserter: Junji Ito Story Collection, skoro četiri stotine strana Itovih kratkih priča u vrhunskom, neprevaziđenom spoju horora, folklora i društvenog komentara koji je zaštitni znak ovog autora.
Tokom prošle godine sam o Itou pisao dva puta, pa se za nekakav istorijat njegovog rada i teme koje voli da obrađuje možete pozabaviti i tim tekstovima. Jedno je sigurno, Viz Media ne voli da se naročito cima oko obogaćivanja svojih izdanja Itovih kolekcija pa ni Deserter ne sadrži ikakve predgovore, eseje, čak ni išta više od tri kratka pasusa biografije autora na zadnjim stranama ove kolekcije. To je svakako pomalo za žaljenje jer ma koliko da se o Itou na zapadu zna – u odnosu na druge savremene manga autore – treba i imati na umu da je taj isti zapad i dalje zapravo zabrinjavajuće izgladneo u pogledu informacija o njegovom stvaralaštvu ali i sintetičkih tekstova koji bi to stvaralaštvo stavljali u pravilan kontekst i tako čitaocu, pogotovo onom kome je ova kolekcija prvi susret sa Itom, otvorili horizonte i pomogli mu da od pojedinačnog – tema koje Ito obrađuje u samim pričama – ode i ka opštem, tj. japanskoj kulturi, istoriji, folkloru i mentalitetu a koji predstavljaju plodno tlo sa kog Ito zahvata i gradi svoje zastrašujuće ali neodoljive minijature.
Za razliku od dužih radova, Itove kratke priče imaju tu slobodu da mogu da variraju stil, atmosferu i estetski ključ u kome rade pa su kolekcije ovog tipa uvek prijatno podsećanje na to koliko je on ne samo dobar već i raznovrstan crtač. Naravno, delom je u pitanju i to da su ovo i radovi iz različitih perioda njegove karijere, mada, ponovo, s obzirom da izdavač ne daje nikakve podatke, ja nemam naročito pouzdan način da kažem iz koje je tačno godine koji od stripova sakupljenih u ovoj kolekciji. Ono što može sa sigurnošću da se kaže je da ni jedna od ovih priča nije novija od 2011. godine, jer je Deserter praktično engleski prevod kolekcije Ito Junji Kessakushu 5, jedne u seriji koje je objavio Asahi Comics, strip-grana moćne izdavačke kompanije Asahi Shumbun iz Osake. Odležali Junji Ito je svakako dobra ponuda jer on, kao i vino, stari na najbolji moguć način.
Deserter, reći ću, može da posluži kao idealan način da se nov čitalac upozna sa Itovim radom. Iako su radovi poput Uzumaki ono čime se on upisao u panteon strip-božanstava na ime neverovatne vizuelne inventivnosti i jake tematske doslednosti, ovo je donekle i težak strip sa atmosferom opresivnosti i neizbežne propasti što nad čitaocem visi od samog početka do kraja, bez varijacija u mučnini i sa razrešenjem koje na kraju dolazi ne toliko kao krešendo, koliko kao milosrdni način da se tortura okonča. U kontrastu sa tim, Deserter ima kratke, kompaktne priče koje pokazuju različite načine na koje Ito postavlja zaplet, istražuje motive i na kraju narative dovodi ne toliko do raspleta koliko do pesimističnih, mračnih pančlajna što u čitaocu neće izazvati olakšanje sem u pogledu toga da mu je milo što je u pitanju fikcija a ne realnost.
Ito je jedan od onih japanskih autora koji su se inpirisali u primetnoj meri i zapadnim uticajima. Iako je Kazuo Umezz njegov glavni uzor u japanskom horor-stripu (o čemu smo malo opširnije pričali pišući o kolekciji Venus in the Blind Spot), već je Uzumaki pokazao snažne lavkraftovske elemente u Itovom doživljaju horora, tu dimenziju neizbežnosti kosmičke strave koja ne samo da ubija već poništava živote. No, Lovecraft svakako nije jedina zapadna referenca na koju bi Ito mogao da se pozove pa je prva priča u ovoj kolekciji, Bio House, zapravo vampirski narativ sa interesantnim, gotovo parodičnim preokretanjem gotskih tropa i crtežom koji se oslanja na tvrd, vrlo oštar tuš i izuzetno snažne kontraste između crnih i belih površina. Itova interpretacija vampirizma je primetno dekonstruktivna, sa debelim, antipatičnim muškarcem koji više ima energiju egzibicioniste nego opasnog, smrtonosnog zavodnika i žeđi za krvlju koja je prikazana u veoma bestijalnom ključu.
Posle ovakvog otvaranja sledi priča Face Thief, duboko ukorenjena u japanskoj omladinskoj kulturi – nekim od njenih najgorih elemenata – a koja se tiče senpai- kōhai odnosa u japanskim srednjim školama i komplikovane ravnoteže moći i odgovornosti koja uz njih ide. Itov pristup ovde je alegoričniji i pokazuje patologije koje su, nažalost, često imanentne u omladinskim zajednicama, a to da je škola, kao institucija sistema, ne samo nemoćna da te patologije iskoreni već i da u njima učestvuje je obrađeno na maštovit, pa čak i duhovit način sa razrešenjem za koje legitimno možete da kažete da ga niste očekivali.
Where the Sandman Lives je narativ o ljudima, pogotovo mladim, koji se povlače u sebe posle onog što percipiraju kao traumatične, prelomne momente u svojim životima, i mada su sam zaplet i rasplet relativno generički (pančlajn je posebno klišeiziran i kao da dolazi iz nekog američkog horor stripa iz pedesetih godina prošlog veka, sveden na jednu jedinu sliku), Ito ovde obara sa stolice snagom crteža. Već sam pominjao koliko kod njega igranje sa ljudskom anatomijom može da bude zastrašujuće i impresivno, i ovaj kratki strip ne razočarava, sa scenama izvučenim direktno iz najmračnijih zapisa japanskog folklora smeštenim u savremeno urbano okruženje.
The Devil’s Logic je u kontrastu sa tim praktično realistična i pesimistična priča o fenomenu samoubistava među mladim osobama u Japanu, bez stvarne „dramske“ strukture. Ovde postoji teza, ali ne i protivteza, a pogotovo ne preokret i Ito radi u ključu praktično tradicionalne narodne priče ali koja je, takođe, smeštena u savremeni, urbani mizanscen. Ova kolekcija, inače, vrvi od veoma lepo nacrtanih srednjoškolskih omladinaca i omladinki a u ovoj priči to počinjete da primećujete.
The Long Hair in the Attic je zato skoro „klasičan“ folk-horor sa vrlo tradicionalnim motivom duge kose koja dobija sopstvenu volju. I u evropskom i u japanskom fokloru je duga ženska kosa jedan od važnih motiva a pogotovo je u Japanu postala simbol horor-intoniranih narativa i vezuje se za neke od najstrašnijih Jokaija koje ćete ikad videti. Ito u ovoj priči vrlo uspelo spaja moderan, savremen mizanscen i veoma starinske motive pružajući neverovatno atraktivan i istovremeno neverovatno repulzivan vizuelni imaginarijum koji zaista može da izazove košmare kod čitalaca slabijih nerava.
Scripted Love je, pak, na neki način više „mystery“ nego horor narativ iako u njemu ima i malo, jelte, krvi, i ovaj rad podseća na neke druge stripove koje je Ito napravio zasnivajućih na pričama što ih je pisao Edogawa Ranpo, izazivajući u čitaocu drhtavicu pa i odbojnost na ime prikaza ljubavi i strasti koje su suptilno, impresivno izvitoperene.
The Reanimator’s Sword je najviše „akcioni“ narativ u ovoj kolekciji, priča koja opet spaja savremeni, urbani mizanscen sa mitološkim motivima i nudi crtež iz čijih iskrivljenih, nesimetričnih panela energija prosto šiklja. Akcija svakako nije Itovo najjače oružje ali ga je lepo videti da povremeno, što se kaže, raspusti kosu. No, zato je naredna, A Father’s Love, remek-delo urednog, disciplinovanog, karakternog crteža i pripovedanja koje i pored jako mračne teme i praktično demonske energije u svom središtu uspeva da čitaoca opčini atmosferom melanholije. Iako je tehnički ovo jedna od retkih priča u zbirci koje imaju „hepi end“, poslednja tabla je potresna na vrlo osvežavajući način.
Unendurable Labyrinth je budistički horor i jedan osvežavajuće maštovit „japanski“ pogled na religijske sekte. Naravno, Japan je u verskom smislu društvo gde budizam, šintoizam pa i hrišćanstvo imaju relativno uspešan suživot te su tamo i verske sekte nešto drugačije postavljene i percipirane nego u zapadnim državama, no za ovu priliku Ito odlazi duboko u šumu, pronalazi budistčki hram sa praksom koja je istovremeno zastrašujuća i impresivna i više ga interesuje osećaj izgubljenosti i beznađa nego nekakva društvena kritika.
Village of the Siren je, zato, ono gde se kritika svakako može pronaći, ili, ako ne BAŠ kritika, a ono makar rezignirana, tužna opservacija. Japan je najstarije društvo na svetu po prosečnom broju godina a depopulacija seoskih područja sa odlaskom mlađeg stanovništva u gradove i ostavljanje starijih u zamirućim selima je fenomen koji mi u Srbiji nažalost isuviše dobro i sami poznajemo. Ito ovde priču što ovaj fenomen pokazuje bez sentimentalnosti, pa čak i sa malo ironije, kombinuje sa satanističkim narativom koji je istovremeno zastrašujući i blago parodičan u odnosu na zapadne predloške. Za publiku koja misli da je hrišćanstvo u Japanu srazmerno recentan fenomen, podsećanje da tamo postoje crkve stare i po četiri veka će svakako biti korisno a nama, kojima obećavaju da će izgradnjom novih fabrika neka zapuštena ruralna područja biti vraćena u život će ova priča biti posebno bolna.
Sledeća, Bullied, je jedna od najstrašnijih priča u celoj kolekciji prevashodno jer u njoj nema ničeg natprirodnog i bavi se patologijom osoba koje druge zlostavljaju, pokazujući jedan zatvoreni, ponavljajući krug što temelje ima u detinjstvu i ne prekida se ni sa roditeljstvom.
Konačno, naslovna priča, Deserter je folklorno intonirana, vrlo zanimljivo postavljena varijacija na motiv koji je i Kusturica baštinio u Podzemlju, sa ponovo suptilno melanholičnim tonom i podsećanjem da pravi horor nisu demoni i raspadnuta tela već nesazrele ljudske emocije i socijalni odnosi koji odlaze u nepovratno patološkom smeru iako su možda krenuli iz najplemenitijeg mesta.
Ito, dakle, sa ovom kolekcijom pruža zbilja raznovrstan program motiva, mizanscena i tona, a crtež mu je uvek upečatljiv i memorabilan. Viz Media, nažalost, ovo ne stavlja na Comixology, pa se digitalna kopija mora kupovati putem Apple ili Kindle servisa što nikako nije moja preferirana varijanta. Ostaje nada da će naši Delfi imati i ovu kolekciju u svojoj ponudi jer trenutno neko tamo čini dobra dela uvozeći sve Itove kolekcije koje su u distribuciji. Do tada, ko je nestrpljiv, može da hardcover naruči sa nekoliko mesta koje izdavač preporučuje.
