Mislim da je legitimno reći da smo za prvu nedelju nove godine odlično prošli što se tiče novih metal izdanja. Ima tu zaiusta raznih žanrova i ideja za probrati i svako će naći ponešto za sebe. Novi Tigers on Opium, novi Wilderun, masa odličnog južnoameričkog stonera, solidan blek metal, odličan death metal, još bolji grindcore, pa i thrash. Za drugi dan julijanskog božića zaista vrlo dobar izbor muzike koja možda ne slavi baš onog boga koji je Srbima na srcu (Novaka Đokovića) ali voli da opoije, pojede, zapeva, pa i da se potuče. A to je nama najvažnije. Idemo.
Za početak, po običaju, blek metal. Ili, u ovim partikularnom slučaju, post-blek metal. Sidnejski Oar na svom debi albumu, The Blood You Crave sviraju dosta tipičan post-blek zvuk, sa melanholičnim, šugejzerskim temama, vrištećim vokalima, kockastom, slabo dinamičnom produkcijom i podugačkim pesmama. No, samo zato što je muzika na ovom albumu dosta predvidiva, ne znači i da je loša i Oar pružaju sasvim solidan program slušaocu koji voli ovakav stil:
https://oarmusic.bandcamp.com/album/the-blood-you-crave
Novi EP čileanskog blek metal dvojca Anima Mortuum, Under the Sign of Moon zapravo predstavlja preostali materijal snimljen na sesijama na kojima je nastao prošlogodišnji album, The Throne. Dve nove pesme, dve obrade, mnogo maštovitog i osobenog blek metala koji ova dva čoveka naizgled beznaporno prave kombinujući lepe rifove, promišljene aranžmane, jednostavni, sirovi zvuk i jeftini „simfonijski“ senzibilitet. Vrlo lepo:
https://headlightproductions.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-moon-ep
https://animamortuum.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-moon-ep
Tongues of Dying Men je ime jednočlanog portugalskog blek metal projekta iz, jelte, Portoa, a novi EP, Bound to Self-Destruct ima dve solidne pesme bez pravih naslova koje nude emotivan ali energičan blek metal savremene estetike i sasvim prihvatljivog kvaliteta produkcije. Nije rđavo, pogotovo ako volite distorziranu melanholiju, ali baš želeti da nam se naplati deset evra za posedovanje MP3jki je malo ambiciozno (u međuvremenu smanjeno na sedam i po, što je i dalje mnogo):
https://tonguesofdyingmen.bandcamp.com/album/bound-to-self-destruct
Nemam običaj da pišem o singlovima od samo jedne pesme ali samo da ukažem da je apatinski Endarken objavio novu pesmu, Antihristos i, pa, lepa je, pogotovo ako je konzumirate na božić:
https://endarken.bandcamp.com/album/antihristos
Nadam se da Francuzi Prieuré nisu nacisti pošto im ovogodišnji EP, La foi des bourreaux zvuči, rekao bih, tipično francuski maštovito i avangardno a opet, nekako neposredno i prijemčivo. Ovo su četiri fino raznovrsne pesme poletnog tempa i sirovog a opet promišljenog zvuka i sve mi se to prilično dopada sve dok ne razumem tekstove.
https://condatelegacy.bandcamp.com/album/prieur-la-foi-des-bourreaux
Njemački Tryśt debituju sa istoimenim EP-jem koji donosi solidnih pet pesama atmosferičnog blek metala što, bez obzira na melodičnost i emotivnost, ne zaboravlja i težinu i žestinu. Dosta sirovo i prijatno:
https://trystunofficial.bandcamp.com/album/try-t
Poljska nastupa sigurno i autoritativno i u novoj godini. Sastav Sothoris je upravo objavio svoj drugi album i Wpiekłowstąpienie je moćan komad black-death metal dominacije. Sothorsis majstorski mešaju epsku, melodičnu, otmenu stranu blek metala sa tehničkom death metal svirkom i čvrstim, mošerskim gruvom. Ovo je vrhunski intenzivno i profi a sa mnogo odličnih ideja i tema u pesmama. Poljska ko kuća:
https://sothoris.bandcamp.com/album/wpiek-owst-pienie
Blek-trešeri Beholder iz Kanade stupaju u novu godinu dosta snažno svojim debi albumom. Arcane Subreptice ne donosi „klasičan“ blackened thrash koji tipično podrazumeva old school thrash/ speed metal svirku sa black vokalima. Ovo je kompleksnije napisano, sklono blackened gruvu i aranžirano tako da naglasi tu mračnu, okultnu atmosferu a da opet profitira od rifčina i mošerskih deonica. Producirano je jako glasno, ali je svirka odlična:
https://beholderqc.bandcamp.com/album/arcane-subreptice
Prilično ubedljiv split album nizozemskih bendova Helleruin i De Gevreesde Ziekte a pod dvostrukim naslovom Invincible / Ω. Ovo je moderan, melodičan ali filozofski intoniran blek metal koji sviraju, pretpostaviću, samo dva čoveka (za Helleruin ovo znamo) i mada je najveći deo materijala već bio dostupan onlajn od kraja prošle godine, svakako vredi poslušati pun album:
https://babylondoomcultrecords.bandcamp.com/album/invincible
https://helleruin6.bandcamp.com/album/invincible-split
https://degevreesdeziekte.bandcamp.com/album/-
Naredni split nam dolazi iz – Indonezije. Ovu lepu državu često pominjemo u pogledu njihove zdrave i bujajuće death metal scene ali to je velika zemlja i ima puno metalaca (uključujući njihovog predsednika) pa je sasvim rezonski da će tu biti i dobrih blek metal pregalaca. Morbid Aggression je split album bendova Battlethrone i Ritual Ortodoks i ovo je uglavnom „war metal“ podvrsta ove muzike, energična, agresivna, ali kompetentno napravljena i, uprkos zaista skromnim uslovima u kojima je očigledno nastajala, prihvaltjivo producirana. Energija, brzina, sirovina i neprerađeno zlo:
Apocryphetic iz Tenesija za sebe kažu da sviraju death metal ali materijal za njihov split EP sa Entrantment je više u war metal/ black metal stilu. Tri oštre, agresivne, brze pesme sa zlim rifovima i atmosferom konstantne nervoze su mi ulepšale dan (da ne kažem julijanski božić) iz sve snage a ni Entrantment nisu loši, uopšte, i njihove tri pesme, bliže death metal predlošcima su fina dopuna. Sve je ovo vrlo „kućnog“ kvaliteta i ne puca od originalnosti, ali je iskreno i žestoko i pogađa mete u mom srcu mnog bolje nego 90% „skupljeg“ metala:
https://apocryphetic.bandcamp.com/album/split-with-entrantment
https://entrantment.bandcamp.com/album/split-with-apocryphetic
Ukrajinci Omhosten su melanholični ali dovoljno sirovi i lo-fi da mi to prija na albumu Music of the Great Beyond. Ovo je meditativan, tužan blek metal sa slatkim, slovenskim rifovima i bez previše ambicija da razbija kalup nekakvim skretanjima pod pravim uglom pa kome koncept prija, prijaće mu ceo album:
https://kvltundkaosproductions.bandcamp.com/album/music-of-the-great-beyond
Pevač (i generalno autor svega u bendu) ukrajinskog Hellhate, Ugrum, zvuči kao razjareno dete na albumu Жри,Господи! i ovo se sjajno uklapa sa muzikom koja je zapravo kvalitetan black metal sa dosta trešerskih rifčina i mošerskog materijala. Dakle, ovo je žestoka, ali ne nužno prebrza već više gruverska muzika koja pažljivo menja tempo kad god treba da slušaoca održi u pokretu i pruži mu energiju i podsticaj. Ugrum je ovo i prilično dobro producirao i pričamo o vrlo dopadljivom albumu antihrišćanske muzike koja ima šarma i mnogo dobrih ideja:
https://hellhate.bandcamp.com/album/-
Doom! Stoner! Hard rok! Psihodelija! Omiljeni izdavači iz Denvera, Forbidden Place Records su za lepši početak godine opušteno dropovali kompilaciju Escape To Weird Mountain Volume 7 prvog Januara i ovo je nezaobilazno. Tridesetšest bendova koji snimaju ili su snimali za ovog sjajnog izdavača ovde se daju po uobičajenoj ceni od koliko sami želite, a muzika je u rasponu od pank roka do teške psihodelije, uglavnom sjajna i visokooktanska. Ova etiketa svake godine objavi bar 2-3 antologijska albuma a još su u pitanju i vanredno fini ljudi pa ako do sada niste pratili njihov rad, vreme je da počnete:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/escape-to-weird-mountain-volume-7
A to nije sve! Isti izdavač je upravo izbacio novi album Tigers On Opium (čija jedna pesma je i na pomenutoj kompilaciji) i, gaddemit (da mi se oprosti što koristim ovakav jezik u svetom periodu godine pogotovo dok se srpski Isus, Novak Đoković raspinje u bezbožnoj Australiji zbog naših grehova), tako nam je trebalo još ovog prljavog, jebačkog fuzz-rock cepanja. 503.420.6669.Vol.2, kako se mini-album, direktno se nastavljajući na prethodni, zove, ima sedam pesama tipično odvaljene ali kvalitetne, himnične i odlično producirane svirke. Tigers on Opium imaju taj neki desperado zvuk, koji ne deluje ispozirano već zaista autentično i šmekerski, a pesme su im uvek jako dobre i ovaj album je jedan od najboljih rokenrol materijala što ćete ih čuti ovog Januara. Forbidden Place po običaju daju daunloud za kolikogod da ste voljni da ponudite pa se radi o obaveznoj lektiri:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/tigers-on-opium-5034206669-vol-2
Zagrebački Negative Slug imaju odličan novi EP, Ratbag, koji je idealna kombinacija energičnog, besnog sludge metala i nekakvog early ’90s fuzzcore zvuka. Dve rasturačke pesme, jedan lep inteludij, te kvalitetna obrada jedne od najboljih pesama Ivice Čuljka – sve to za samo dva evra. Overite:
https://negativeslug.bandcamp.com/album/ratbag
Surov a emotivan sludge metal na EP-ju Spiritual Tinctures ravno iz Bruklina. Sastav, The Merchant ima dva člana i mada ove tri pesme nemaju skupu, nadrkanu produkciju nekih kolega, iskrenost, neposrednost i jasan fokus koji bend drži kroz tri pesme su sve jaki aduti.
https://themerchant.bandcamp.com/album/spiritual-tinctures
Psychedelic source records su na novogodišnje veče isporučili novi album duigačkih psihodeličnih džemova i ako ste do sada čuli ijedno njihovo izdanje, ovo je isto to samo nekoliko procenata zrelije, jače, dublje. Bence Ambrus ovde svira jednu od dve gitare, Krisztina Benus cepa i klavijature pored pevanja i Ihamutrarthaphalabhogaviragah bi bio obavezna lektira čak i da se ne daje po ceni koju, uobičajeno, sami određujete.
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/ihamutrarthaphalabhogaviragah
Koliko god da sam sumnjičav spram jednočlanih bendova u psihodeličnom roku – ipak nekako za pravi gruv treba interakcija između muzičara – toliko je australijski projekat Electric Yawn odličan izuzetak. Album Bring Down The Sky je prilično zrela i raznovrsna ploča finog psihodeličnog roka žestoke ali ne prenasilne provinijencije. Zanimljive pesme, kvalitetna produkcija i cena koju sami određujete – vrlo pristojna ponuda:
https://electricyawn.bandcamp.com/album/bring-down-the-sky
Nemački Death Cult 69 sviraju odličan okultni doom metal na svom, pretpostaviću prvom ikada EP-ju Join The Cult. Ovo je sporo ali gruvi, sa dosta teksture i obrednog ponavljanja, te fino upotrebljenim klavijaturama. Preporučuje se:
https://jointhedeathcult.bandcamp.com/album/join-the-cult
Brazilci Mephistofeles kažu da su živi album Barely Alive! snimali „under the big influence of heavy drugs… they made it barely alive! no joke!“ i pa, ne podržavam korišćenje teških (ni lakih, kad smo već kod toga, ipak sam ja strejter) droga, ali ovde se čuje ta fina sinergija hemije i ljudskih motoričkih i estetskih impulsa. Barely Alive! je spontan, sirov i simpatičan ako već ne esencijalan album vrlo gruverskog stoner metala samo za posvećene. Plaćate koliko hoćete i recite „ne“ drogama ali „da“ ovako žestokoj svirci:
https://mephistofeles.bandcamp.com/album/barely-alive
Novi Stone Rebel izašao je baš na vreme, prvog Januara. Space Indigo II zvuči kao i prvi Space Indigo ili, zaista, bilo koji drugi album ovog instrumentalnog projekta. A to znači prijatno, nežno i dostojanstveno, gruverski a sanjivo. Uživanje:
https://stonerebel1.bandcamp.com/album/space-indigo-part-ii
Argentinski stoneri Sahara su izbacili treći album, III: Hell on Earth i ovo je zapravo raj a ne pakao, ako volite mišićavi, nevaljalom bas gitarom vođeni teški rok. Sahara su bend koji voi gruv ali da taj gruv bude energičan i njihov stoner rok ima u sebi dosta postpankerskog fanki šmeka. Nekome možda neće ni prijati produkcija koja forsira masivnu bas-gitaru a „običnu“ gitaru potiskuje malko u pozadinu ali album svakako zvuči moćno i raznovrsno sa svojih osam nabadačkih i napadačkih pesama – sa zaprvo poprilično raznovrsnim sadržajem – i autoritativnim šetnjama kroz podvrste rokenrola koje se sve sjajno uklapaju u zvuk Sahare. Na vinilu ovo izdaje ugledni švedski Regain Records i to bi trebalo da je dovoljan garant kvaliteta:
https://thecurseofsahara.bandcamp.com/album/iii-lp
https://regainrecords.bandcamp.com/album/iii-hell-on-earth
Zanimljiv album snimili su austrijski Mother Morgana koji mešaju malo psihodeličnog fuzz-stoner rocka sa malo progresive, sve nekako maštovito i originalno, a sa puno atmosfere i lepim, toplim zvukom. Naravno, ja odmah padam na muziku koja ima kombinaciju distorziranih gitara, orijentalne harmonije i odličnog ženskog vokala (slušajte Call me Echo) ali ovo je generalno vrlo dobro i album Rise sa svojih dvanaest pesama nudi planinu odlične svirke:
https://mothermorgana.bandcamp.com/album/rise
Brazilcima Weedthrone originalnost i osobenost očigledno nisu glavni prioriteti u stvaranju muzike s obzirom da je EP Temple of Superdose gotovo ceo u istom tempu (kad iz njega izađu u četvrtoj pesmi, I Broke It, sve se zaista polomi) i ekstremno posvećen obožavanju Black Sabbath. No, ako i VI kao i Weedthrone volite Black Sabbath, volećete i ove lo-fi narko-sesije omažiranja i posrtanja:
https://weedthrone.bandcamp.com/album/temple-of-superdose
Bong Wizard iz Los Anđelesa vole kanabis i toga se ne stide pa se i album zove Vulgar Display of Flower sa sve omotom koji simpatično parodira čuveno Panterino rešenje za svoju ploču. Muzički, BW su spori, abrazivni ali i seksi, sa brutalnim vokalima ali zavodljivim rifovima, lepim gruvom i dovoljno raznovrsnosti i mašte, te sviračkog umeća, da se izdignu iznad parodije i ponude punokrvan stoner-doom program. Volim:
https://bongwizardofficial.bandcamp.com/album/vulgar-display-of-flower
Kanadski Doomsday Dementia spremaju album ali su izbacili tizer u vidu EP-ja the 3 blind mice sneak peek ep koji se daje po ceni koju sami odredite i ima urnebesan omot, a muzika je vrlo simpatični, vrlo gruverski sludge-doom metal. Sjajno je ponekad čuti bend koji naprosto SHVATA gruv, i ne filozofira nego samo valja rif za rifom, proste solaže, funkcionalan, jednostavan ritam i promukle vokale na užitak svakog slušaoca od ukusa.
https://doomsdaydementia.bandcamp.com/album/the-3-blind-mice-sneak-peek-ep-full-lp-on-the-way
Jaku južnoameričku ponudu ove nedelje dopunjava argentinski Lenguaje de Viboras čiji album ASCENCÍON ima osam pesama mišićavog, atmosferičnog stoner roka. Ovde bas-gitara vodi glavnu reč mada su, naravno, gitare vrlo prominentne i glasne u miksu, sa dobrim, maštovitim pa i simpatično melodičnim temama i rifovima. Pevanje je odlično, ritmovi poletni a produkcija prilično dobra i ova ekipa će zadovoljiti većinu vaših potreba za teškom, žestokom a opet višeslojnom muzikom:
https://lenguajedeviboras.bandcamp.com/album/ascenc-on
Idemo sad na brže forme, thrash, hardcore punk, grindcore, death metal itd. Brazilci Toxic Carnage se vraćaju 2022. godine sa EP-jem koji podseća na to da je južnoamerički thrash metal često najbolji thrash metal. The New Normal ima tri pesme besnog, gnevnog, zlim rifovima natrpanog thrash metala koji ima i svoju tehničku dimenziju i smešta se na udobnu teritoriju između, recimo, Testamenta i Slayera. Sa zvukom koji forsira zakivački bubanj (ne dovoljno dinamičan za moj ukus, naravno), režeće gitare i zvoneći bas te sa odličnim vokalima, ovo je perfektan materijal da čoveka digne u prvo jnedelji nove godine i oraspoloži ga da najavljeni album čeka sa apetitom:
https://toxiccarnage.bandcamp.com/album/the-new-normal
Kostarikanskim trešerima Heresy se može oprostiti to korišćenje već veoma često korišćenog imena na ime dobre muzike koju sviraju. EP Voracity izašao na novogodišnje veče nudi razbijački, apokaliptični thrash metal disciplinovane svirke i mračne, preteće, evokativne atmosfere. Sa naslovima pesma kao što su Annihilation i Generation Genocide znate TAČNO na čemu ste i pre nego što Heresy okinu prvi rif, pa ako vam se sve to dopada na neviđeno, verujem da hoće i kad ga čujete. Meni su odličn. Kostarika, more like Kosta ROKA, amirite, gospodo:
https://heresycr.bandcamp.com/album/voracity
Za hardkor pank publiku skrećem pažnju na Bandcamp projekat Memphis Punk Archive koji je fanovska inicijativa spasavanja starih snimaka iz Tenesija i okoline a gde se izdanja daju za iznos koji sami ponudite, a sva zarada (kolikogod mala bila) se daje u dobrotvorne svrhe. More Dead Than Alive je tako kompilacija dva kompletna snimka benda Copout iz ranih devedesetih koji su em vrlo karakteristični za ono vreme em odlični. Sirovost, energija, spontanost, brzina, sve što ja volim i praktično nula pozeraja – prava stvar za podsećanje da su rane devedesete bile pre TRIDESET godina…
https://memphispunkarchive.bandcamp.com/album/more-dead-than-alive
A tek što Conflict Resolution kidaju. Ovo je RAZJARENI hardcore punk koji mene podseća na portlandski Resist samo što su Conflict Resolution iz Finiksa i zvuče kao kad bi Resist slušali na 45 obrtaja i na amfetaminima. EP Still Born Year je jedna od najboljih hardcore punk ploča koje sam čuo poslednjih ne znam ni ja koliko meseci, sa izvanrednom svirkom, genijalnom atmosferom neprestane uzbune, odličnim zvukom i izrazito dobrim pesmama što i pored superbrzog tempa i navijačkih refrena zapravo zvuče distinktno i osobeno. Fenomenalno:
https://conflictresolution.bandcamp.com/album/still-born-year-ep
Kill the Lizard iz Hjustona sviraju rokerski, old school thrash metal i na svom drugom albumu, The Awakening pružaju dobru zabavu kroz devet šmekerskih, energičnih pesama. Ovo je feelgood muzika uz koju se pije, slavi i šutira i mada se to možda ne uklapa uz aktuelne pandemijske protokole, možete biti sigurni da Kill the Lizard pokidaju svaku žurku na kojoj ih puste. Izvrsno:
https://killthelizard.bandcamp.com/album/the-awakening
Brain Cell Genocide su gerijatrijski krosover bend iz Sijetla, sa članovima drugih bendova za koje nikad niste čuli. Novi album, Tales From The Perineum nudi sasvim korektan, maštovit thrashcore, sa pesmama koje imaju tu narativnu dimenziju ali i očigledno uložen trud u to da svaka ima neki svoj identitet i svoju priču. Vrlo fine gitare, energična, odmerena svirka, pristojna produkcija, ovo se vrlo lepo sluša:
https://braincellgenocide.bandcamp.com/album/tales-from-the-perineum
Death Strider su, pak, iz Bostona i njihov istoimeni EP je i sam urađen u krosover stilu ali sa MNOGO izraženijom metal komponentom. Ovo je žestoko, tvrdo, disciplinovano i kvalitetno, sa četiri pesme dobrog zvuka i pevačem koji je usavršio urlik kao umetničku formu. Sjajno:
https://deathstrider.bandcamp.com/album/death-strider-ep
We’re Hëll Dëath and we play Speed Metal, kažu belgijski Hëll Dëath. I ne lažu. Debi album, Beeraholic Bangers je urađen u alkoholičarskom, svečarskom stilu brzog thrash-speed metala, ali sa zapravo dosta melodije, promišljenih aranžmana i u kvalitetnoj produkciji. Ovo je mnogo manje „old school“ nego što sam ja očekivao, sa pesmama koje demonstriraju ne samo individualne sviračke kvalitete trojice članova već i jedan viši nivo razumevanja muzike od nekakvog modernog speed metal standarda. Izvrsno napisano, odlično odsvirano, preporučuje se iz SVE snage:
https://helldeath.bandcamp.com/album/beeraholic-bangers
Burned Into Your Flesh [Live, Fitchberg ’93] je živi album Anthraxa snimljen 1993. godine a izašao sada i ne umem da kažem koliko je ovo „zvanično“ izdanje, ali hajde, neće Anthrax da se naljute ako ovo poslušamo. Bend je početkom devedesetih bio već jednom nogom u domenu mejnstrim prepoznatljivosti, ali izbor pesama i svirka su vrlo dobri. John Bush nije Joey Belladona ali pevanje na albumu je odlično a mada produkcija nije baš, jelte, NAJ NAJ NAJ, ljubitelji muzike njujorških trešera se neće previše žaliti.
https://castleblackrecord.bandcamp.com/album/burned-into-your-flesh-live-fitchberg-93
Cruel Bomb iz Pensilvanije sviraju odličan thrash metal na EP-ju Man Made. Ovo je pet pesama moćnih rifova, stamenog ritma, snažnog vokala, upečatljivih refrena i mošerskih brejkdaunova, sve producirano profi i kvalitetno. Poslastica:
https://cruelbomb570.bandcamp.com/album/man-made
Odličan grindcore na split albumu bendova Nak’ay iz Fort Vejna u Indijani i Hate for Humanity iz Los Anđelesa. Nak’ay su prošle godine izdali prvi samostalni album a ovo im je ko zna koji po redu split i čuje se tu kilometraža, usviranost i fokus. Grindcore cepačina za sve pare. Hate for Humanity imaju samo jedan demo iza sebe ali zvuče skoro jednako usvirano i pedigrirano i ovo je jako dobar album:
A tek što Grci Vile Species razbijaju na snimku Demo 2022. Ovaj sastav već iza sebe ima jedan EP i tri split izdanja pa se ne radi o deci koja prave prve muzičke korake. Indeed, četiri pesme na ovom demou su moćan, zakivački grindcore koji ne uzima taoce i pakuje puno energije u jedva šest minuta muzike. Plaća se po izboru i ovo apsolutno valja podržati:
https://vilespecies.bandcamp.com/album/demo-2022
Još grindcorea dobijamo na split EP-ju dva španska benda. Sota Terra su više crustcore orijentisani i sviraju vrlo kvalitetno, energično, sa odličnom produkcijom i maštovitim rešenjima i podžanru koji nije baš poznat po tome da forsira originalnost. Vrlo, vrlo dobro. Tempestat su, pak, grindcore sa srazmerno dugačkim (trominutnim) pesmama, odličnim zvukom, sjajnim šaltanjem između rafalnih blastbitova i nabadačkog D-beata i generalno zanatom u rukama i umetnošću u očima. Izvanredno izdanje.
https://sotaterra.bandcamp.com/album/split-w-tempestat
https://tempestat.bandcamp.com/album/split-w-sota-terra
The Unstable iz Tulse u Oklahomi cepaju neku vrstu kombinacije death metala sa ’90s groove metalom na debi albumu Taken Under. Solidno to zvuči ako vam se svidi kombinacija i bend svira moćno i disciplinovano sa veoma čvrstim, izrazito nedinamičnim zvukom koji dolikuje ovakvoj muzici. Album se završava obradama bendova koji su uticali na The Unstable, pa tu imate i Panteru i Static X i Fear Factory i NiN i Sepulturu i to perfektno opisuje interesovanja i međe ove muzike:
https://theunstable.bandcamp.com/album/taken-under
Poljaci Toughness su grdni i zajebani na svom prvom demo snimku, Prophecy. Ovo je generalno klasičan death metal, ali sviran i snimljen sirovo pa ima ekstra nivo autentičnosti. Prijatno je to a muzički i kompozitorski kvaliteti benda nisu za potcenjivanje. Ekstremno duboki vokali neće biti po svačijem ukusu ali doprinose hermetičnosti ove estetike. Cenu određujete sami:
https://toughness.bandcamp.com/album/prophecy
Personal Records je meksička etiketa koja je debitovala u 2021. godini pa jubilej obeležava izdavanjem semplera 2021 – Personal Records Label Sampler. Pošto je na rosteru uglavnom andergraund death, doom i black metal, ovo treba da sluša dobro potkovana publika koja će ceniti estetske i filozofske kvalitete ponuđenog materijala. A kvaliteta ovde zaista ima, od naših starih znanaca Wharflurch, preko odličnih blek metalaca Grandeur, razjarenih black-thrashera Fiat Nox pa do mrtvačkog funeral dooma sastava Clouds. Odličan katalog, odličan izbor, pa obavezno proverite:
https://personal-records.bandcamp.com/album/2021-personal-records-label-sampler
Ditch Organ su nešto između grindcorea, math metala, modernog screamo zvuka i metalcorea. Hoću reći, nije nužno BAŠ za mene, ali EP A Rapid Flicker of Light je zapravo prilično eksperimentalno nastrojen sa aranžmanima koji ne jebu „normalan“ rokenrol pa ni normalan grindcore i sa produkcijom od koje uši otpadaju. Dobro je:
https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/a-rapid-flicker-of-light
Iako se Norvežani Ingenium vode kao progresivni death metal, njihova muzika, barem na trećem albumu, Sustenance Through Death ima mnogo gruverskiji, psihodeličniji pa i organskiji kvalitet nego što ova etiketa sugeriše. Ovo nije surovo tehnički album kompjuterske preciznosti i komplikovanih solaža već mnogo više jedna impresionistička, relaksiranija muzika interesantne atmosfere i „kosmičke“ estetike. Vrlo prijatno iznenađenje za mene:
https://ingenium666.bandcamp.com/album/sustenance-through-death
False Prophet je split album dva portugalska benda ali na Bandcampu nećemo čuti jedan od njih, Voyance. Drugi, Beyond Carnage hoćemo i ovo je simpatičan, jednostavan, gruverski old school death metal. Pristojna produkcija, ubedljivo nizak štim i prijemčive, plesne pesme, šta vam više treba?
https://beyondcarnageofficial.bandcamp.com/album/false-prophet-split-with-voyance
Švedsko-kanadsko-ujedinjenokraljevski Darkened ima odličan novi EP. Mourn the Dying Light donosi dve izvrsno producirane, gruverske pesme death metala koji ruši granice između kul old school pristupa i modernijeg, eklektičnijeg, pa i mejnstrimu možda mrvu bližeg (melo)deatha. Impresivno, zaista:
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/mourn-the-dying-light
Australijski Nocturnal Graves pošteno trpaju na novom, četvrtom albumu, An Outlaw’s Stand. Njihov zli, tamni blackened death metal (sa mrvicom thrasha) je na ovoj ploči spakovan u osam pesama energične, brze svirke, upečatljivih rifova i razrađenih aranžmana. Rifaški, zlo, negativno ali kvalitetno:
https://nocturnalgravessom.bandcamp.com/album/an-outlaws-stand
Dobro je novu godinu započeti zalogajem tvrdog, teškog, klasičnog old school death metal zvuka sa južne polulopte, pa mi je tako zadovoljstvo da objavim da je debi album argentinskih Bestial Profanation odličan. Sanctuary of the living dead je jedanaest pesmama klasičnih rifova, iznenađujuće čiste i lepe produkcije i drusne, kvalitetne izvedbe. Iako Bestial Profanation rade u vrlo klasičnom ključu, to ne znači da nemaju dovoljno mašte kod tema i dovoljno spretnosti kod aranžiranja da naprave memorabilne, originalne pesme. Ovo su u principu snimila dva čoveka, mada bend ima i živu postavu gde ih je četvorica i nadam se da ćemo još čuti o ovom bendu i slušati njihovu muziku:
https://bestialprofanation.bandcamp.com/album/sanctuary-of-the-living-dead
Mađarski Needless svojim drugim albumom, The Cosmic Cauldron nastoji da spoji sva svoja interesovanja u skladnu celinu. I zanimljiv je to spoj naučne fantastike, death metala, progresive, čak malčice i power metal glamura. Album zvuči konceptualno (iako nemam potvrdu da jeste) i impresivno je sklopljen:
Necroveg iz Ohaja najavljuju novi album EP-jem od dve pesme, nazvanim Gluttony. Omot je sjajan a ni muzika nije loša ako volite brutalni, goregrinderski death metal sa elementima slema. Ništa originalno, ali kompetentno spravljeno i adekvatno tempirano da zadovolji glad koju svi osećamo. Posebno što su članovi benda vegani pa im je takva i muzika:
https://necroveg.bandcamp.com/album/gluttony
Danski Nihility ima drugi album, Beyond Human Concepts i mada njihov death metal ne nudi bogznašta originalno u konceptu ili izvedbi, ovo je zreo, kvalitetan materijal koji pruža dovoljno podloge i za mošing i za kontemplaciju. Zvuk je čist, možda za nijansu i previše za moj perverzni ukus, ali Nihility sviraju vrlo dobro, nudeći na kraju zanimljivu i šarmantnu kolekciju ideja i sviračkih podviga:
https://viciousinstinctrecords.bandcamp.com/album/beyond-human-concepts
Odličan debi album za švedski Necrophagous koji su spojili brutalni i komplikovani zvuk uzora poput Morbid Angel i Dying Fetus u udaračke, ali promišljene, zrele kompozicije. Album In Chaos Ascend ima jedanaest pesma i traje 45 minuta što je poprilično za muziku koja udara poprilično snažno sve vreme, ali Necrophagous uspevaju da pesme dinamizuju i ponude dosta pamtljivih (često vrlo morbidejndželovskih) tema da to lepo procuri. Odličan debi:
https://necrophagousband.bandcamp.com/album/in-chaos-ascend-death-metal
20 Buck Spin nas je obradovao na badnji dan, kad smo se najmanje nadali, prelepim kasetnim EP-jem sjajnih VoidCeremony, nazvanim At the Periphery of Human Realms. Kompleksan a organski black-death metal ovog benda sam veoma voleo na njihovom debi albumu iz 2020. godine, Entropic Reflections Continuum: Dimensional Unravel, a At the Periphery of Human Realms najavljuje drugi album produbljenijim, zrelijim ali i dalje divlje kreativnim i dinamičnim muzičkim programom koji ne mogu da preporučim dovoljno snažno. Fantastično:
https://listen.20buckspin.com/album/at-the-periphery-of-human-realms
Moskovljani Magesor kombinuju black metal, hardcore, mnogo elektronike i generalno sklonosti ka haosu i zbunjivanju slušaoca za vrlo simpatično pakovanje muzike na EP-ju S of S in H. Neće ovo biti po svačijem ukusu na ime svog tvrdoglavog odbijanja da se privoli jednom žanru ili gruvu ali Rusi izvrsno žongliraju između žanrova i gruvova i uz vrlo solidnu produkciju, ovo me je više nego prijatno iznenadilo:
https://magesor.bandcamp.com/album/s-of-s-in-h
U poslednjoj sekciji po tradiciji pokrivamo muziku koja pripada heavy metal i power metal stilovima ali i onu koju je (pod)žanrovski teško odrediti. I tako, MENI novi album Wilderun ne znači bogznašta, ali kako je ovo retka prilika da je neki od autora prikaza na Angry Metal Guy dao albumu čistu peticu, osećam da bi bilo svinjski da se barem ne pomene. Mislim, da se razumemo, ovo je kvalitetan spoj folka, progresive i simfonijskih aranžmana, pa ko je voleo stare Wilderun radove, Epigone će mu sigurno biti lep:
Beastial Piglord, naš omiljeni solo-eksperimentator iz Sjeverne Karoline je imao dobru 2021. godinu pa je samo prirodno da već prvog Januara krene u nove radne pobede. Funeral Home, novi album, je zapravo nešto više metal nego što je u poslednje vreme prosek za Piglorda, sa kućnom ali pristojnom produkcijom i nekom vrstom mešavine doom i industrial metal matrica za tipično atmosferični, avangardni zvuk. Višeslojno, ambiciozno ali, za razliku od neprebrojnih internet-kolega, zaokruženo i smisleno. Kao i obično, plaćate koliko želite:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/funeral-home
The Language of Thunder: A Benefit for Tornado Victims of Southern Kentucky je upravo ono što piše na omotu, dakle kompilacija kojom se sakupljaju novci da se pomogne žrtvama tornada u Južnom kentakiju. Izdavači su Snow Wolf Records i Unsavory Records iz Kentakija, cena je pet dolara, a muzika iznenađujuće raznovrsna i dobra, u rasponu od kvalitetnog panka do raznih vrsta metala. Dobar album i dobar razlog da ga kupite:
https://snowwolfrecords.bandcamp.com/album/the-language-of-thunder
Prvi EP kanadskih Kontact zove se, zbunjujuće, First Contact, ali bar je muzika dopadljiv hevi metal sviran u andergraund stilu ranih osamdesetih. Dakle, ovo decidno nije „normalan“ ’80s heavy ili NWOBHM zvuk već dekadentniji, atmosferičniji i svakako ličniji zvuk. I nekako je osvežavajuće čuti bend koji se nije odlučio da prosto svira žanr već koji uzima iz žanra koliko mu treba i pravi osobenu, karakternu muziku. Jako autentično, sa sjajnim pesama i zanimljivom, okultno-psihodeličnom produkcijom, obavezno poslušati:
https://kontactheavymetal.bandcamp.com/album/first-contact
Za kraj, i kao album nedelje, još malo izvrsnog grind zvuka. Montrealski RGRSS su, doduše, u svoj grindcore rezervoar utočili dosta black i death metal goriva pa je album A World of Concern jedna razbijačka ali višedimenzionalna ploča sa pesmama koje uspevaju da ukombinuju i abrazivni gruv i rafalnu paljbu. Atmosfera ploče je primereno apokaliptična a bend uspeva da i pored ekstremno disciplinovane, kvalitetne svirke, zvuči organski i napaljeno u potrebnoj meri. Album koji impresionira na svakom nivou. Obavezno:
https://rgrss.bandcamp.com/album/a-world-of-concern
