Ulazimo polako u kolotečinu što se rata u Evropi tiče i koliko god da je zamorno za sve umešane, pomislite koliko će tek biti užasno kada se rat i milioni izbeglica normalizuju i prestanemo da uopšte emotivno reagujemo na sve to. Što bi rekli stariji među nama: „oni to i hoće“. Bar možemo da slušamo metal. Idemo.
Odmah pa blek metal! Naši omiljeni Belorusi Downcross su izbacili i četvrti album, ne gubeći tempo i Hexapoda Triumph je fina, maštovita i atmosferična ploča blek metala na kakav su nas ova dva čoveka već navikla. Dakle, melodično, energično, sa simpatičnim trešerskim elementima, te sa produkcijom koja je dobrodošlo čista i razgovetna a da ne gubi blek metal sirovost. Vrlo lepo:
https://downcross.bandcamp.com/album/hexapoda-triumph
Ponekad je sirovi old school blek metal baš ono što bi doktor prepisao kada bi doktori ovde znali da leče tugu, slomljena srca i bezvoljnost. Ali valjda bi ih prvo sebi izlečili? Enivej, Galpedar su italijanski trio sa jednim demom, jednim singlom i jednim split albumom iza seve. Ovogodišnji novi demo, Redemption Through Extinction nudi baš ono što nam treba: sirov, staroškolski ali ne i glupav ili svirački nekompetentan materijal. Ovo jeste jednostavna muzika zasnovana pre svega na opsesivnom ponavljanju jednostavnih rifova, ali oni jesu temperirani prisustvom harmoničnijih tema i lepim, nekomplikovanim ali dovoljno dinamičnim aranžmanima. Osnovna vučna sila ovog demoa je naravno ta energija i brzina koje Italijani stavljaju u prvi plan ali ima ovde sofisticiranosti taman koliko treba.
https://galpedarofficial.bandcamp.com/album/redemption-through-extinction
Zemljaci iz Lombardije Hepatomancy, pak, ne nude mnogo harmoničnosti ili sofisticiranosti. Njihov prvi album, Ego Svm Radix Et Templvm Lvciferi je na osetljivoj razmeđi između sirovog blek metala i black noise ekstremizma, ali ipak u dovoljnoj meri obezbeđujući „pravu“ muzičku formu sa prepoznatljivim temama i ritmovima da možemo da kažemo da se ne radi o freeform buci. Ko ima snage da izdrži paklene krike, rafalno udaranje po dobošu i testerišuće gitare ovde će svakako naći onaj zanosni, satanistički blek metal koji ne da ne zna za boga nego ga aktivno poriče muzikom što uz sve svoje nihilističke atribute ima i dovoljno seksi-štofa.
https://hepatomancy.bandcamp.com/album/ego-svm-radix-et-templvm-lvciferi
Евгений Пильников se baš rasvirao ove godine, pa nam evo i novog albuma njegovog glavnog projekta Wintaar, Forever Fallen Kingdom. Пильников je na ovom materijalu ponovo jedini član benda za šta ne mogu da tvrdim je li rezultat aktuelne internacionalne nemilosti u kojoj je Rusija zbog strašnih stvari koje čini njeno rukovodstvo, pa je Forever Fallen Kingdom jedna intimnija, refleksivnija ploča. Možda i manje „zabavna“, ali svakako ovde ima dovoljno one zauralske emocije koju očekujete od Wintaar, spakovane u hipnotički monotone pesme sa dosta disonanci…
https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/forever-fallen-kingdom
Snøgg je slovenački eksperimentalni blek metal dvojac, neka vrsta usputnog projekta dvojice članova death metal sastava Carnifliate. Novi album Snøgg, nazvan Dan, ko je vrag vzel šalo je jedna kompozicija od dvadeset minuta sa ambicioznim aranžmanom punim klavijatura i sintetičkih gudača i meni je ovo ispalo jako simpatično. Ima tu traženja, ali Snøgg na kraju krajeva sebe shvataju kao eksperimentalni bend i ovom materijalu je primereno da bude takav, tragalački nastrojen. Fakat je da bend ovo odrađuje kvalitetno i sa prilično impresivnim nivoom produkcije i aranžmana, pa urgiram da se posluša:
https://snogg.bandcamp.com/album/dan-ko-je-vrag-vzel-alo
Bâ’a su iz Francuske i, kao i najbolji predstavnici francuske blek metal scene, imaju izraztio ekspanzivan pristup ovom žanru. Na svom drugom albumu, Egrégore, ovi ljudi prave dugačke pesme što idu od gregorijanskih horova preko klasičlnog blek metal zabadanja, pa do nekakvog postrokerskog meditiranja, sve u okviru iste kompozicije. Eksperimentalno, ali sa jasnom vizijom, puno iznenađenja, ovo je poigravanje sa osnovama žanra na smeo i zanimljiv način:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/egr-gore
Novi srpski blek metal projekat, Praznina, delo je Dimitrija Mirića (aka Deimos) iz Ade, koji već ima iza sebe projekat Todesfall sa kolegom Andrašom Deákom iz Temerina. Enivej. Praznina ima prvi EP, Podsvesno mrtav i ovo je prijatan, robustan depresivni blek metal koji ne gnjavi sa svojim tlapnjama nego pošteno svira. Dakle, da se razumemo, harmonije i teme jesu melanholične i meditativne ali Praznina je projekat energične svirke i ubedljive energije. Tri pesme, zdrav zvuk, snažna atmosfera i dovoljno brzine za moje potrebe – generalno sam više nego zadovoljan i nadam se da će Deimos nastaviti da radi sa ovim projektom koji ima dosta potencijala. A ovaj EP plaćate koliko želite:
https://praznina0.bandcamp.com/album/podsvesno-mrtav
Finski Kouta sa prvim EP-jem, Aarnihauta postavljaju jasna očekivanja na strani slušaoca, mešajući srednjetempaški blek metal sa narodnjačkim, melodičnim motivima. Nije to ni malo loše, sa modernim zvukom, vrlo kvalitetnom svirkom i solidnim miksom. Meni se najviše dopada treća pesma koja je i najkompleksnija i najambicioznija u svom aranžmanu ali sve je vrlo solidno:
https://koutaband.bandcamp.com/album/aarnihauta
Kanađani Grand Mal na svom debi albumu, Oblivion Sermons, pak, pružaju agresivan, energičan black-death metal koji zakucava snažno i poliva apokaliptičnim rifovima odozgo. Imam izvesne rezerve u odnosu na to kako je miksovan ovaj materijal, ali one nisu toliko jake da ne primetim njegove dobre strane, pesme koje lepo odmeravaju mračnu atmosferu i koljačku svirku, te vrlo kvalitetno muziciranje. Vredi proveriti:
https://grandmalcad.bandcamp.com/album/oblivion-sermons
I istanbulski Persecutory ubacuju u svoj blek metal malo death začina, mada im je drugi album, Summoning the Lawless Legions zapravo čistiji blek metal sa grandioznim, a demonskim zvukom i sekvenciranjem albuma koje svemu daje prizvuk jednog kontinuiranog narativa. Tako je prva kompozicija, As the Serpents Ascend nešto melodičnija od onog što iza nje sledi, kao da slušaoca postepeno uvodi u satanski svet Persecutoryja, sa ukusno ubačenim death metal rifovima između blek metalskih tremolo-tema. Nije da u ostatku materijala nema melodija, ali je muzika sve žešća i agresivnija kako album odmiče, no Turci stručno aranžiraju svoje teme i pet pesama od kojih ni jedna nije kraća od sedam minuta sve ostavljaju snažan utiska teatralnih, epskih drama. Dobra produkcija, odličan songrajting, izuzetno lep album za Persecutory. Omot je takođe impresivno i mada je autor nacrtao samo polovinu a onda je flipovao u fotošopu, daljim intervencijama je izbegao upadanje u savršenu ali dosadnu simetriju. Pošteno!
https://persecutory.bandcamp.com/album/summoning-the-lawless-legions
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/summoning-the-lawless-legions
Njemački Unru na svom drugom albumu, Die Wiederkehr Des Verdrängten meša blek metal sa krastom, mada i sa atmosferičnijom muzikom koja vuče i na psihodelični rok. Pomaže i prilično dinamičan snimak, a to što Unru imaju brojne ideje koje se neće uvek spojiti na najprirodnije načine svakako treba gledati i kao smelu ambiciju usmerenu na eksperimentisanje i proširenja granica žanra. Ima ovde šta da se čuje:
https://unru.bandcamp.com/album/die-wiederkehr-des-verdr-ngten
https://babylondoomcultrecords.bandcamp.com/album/die-wiederkehr-des-verdr-ngten
David Frazer, jedini član viskonsinskog projekta Pillaging Villagers sa debi albumom Pillaging Villagers svoju muziku naziva „seljačkim metalom“, a što zapravo ne treba da ima podsmešljivu konotaciju. Njegova kombinacija blek metala, panka, folk tema i pijanih, kafanskih refrena je šarmantna i prijemčiva. Naravno, produkcijski je ovo uredno mada skromno – sa APSURDNO jakom kompresijom u masteringu – i mada je album u svakom momentu na ivici da sklizne u puko pričanje muzičkih viceva, Frazer se svaki put izvuče nekim superzaraznim refrenom. Pošteno je i zabavno:
https://pillagingvillagers.bandcamp.com/album/pillaging-villagers
Švedsko-nizozemski trio In Aphelion na svom debi albumu, Moribund, zvuči vrlo raspoloženo ali i stilski zaokruženo. Ova ekipa dosta iskusnih i zaposlenih muzičara ovde uspelo kombinuje melodičnost, čistu i razgovetnu produkciju, agresivnost i čvrstinu sa blagim zanošenjima u smeru možda ne avangarde ali progresivnijih čitanja blek metala svakako. Ovo je i po zvuku i po naprosto slobodi sa kojom muzičari izleću iz kalupa, a da nikad ne prezru zdravu, hedbengersku osnovu ove muzike jedan od najboljih blek metal albuma koje sam čuo ove godine:
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/moribund
Londonski Sidious su me prijatno iznenadili trećim albumom, Blackest Insurrection. Ovo je sada strejt blek metal, produciran prilično dinamično i sa pesmama koje, iako ne izmišljaju neke nove formule u svom žanru, zvuče ubedljivo i uhvate slušaocu pažnju. Bend ima novog bubnjara, Matta Holmesa koji svira i u Hecate Enthroned i čuje se tu odmah i dodatna napaljenost i čvrstina, a bend iako, ponoviću, svira vrlo strejt blek metal, podseća da tu i ne morate izmišljati bogznašta novo ako ste autentični i kvalitetni. Iznenađujuće prijatan album:
https://sidious.bandcamp.com/album/blackest-insurrection
Nailwalker iz Teksasa nudi na svom novom EP-ju, The Gutted Trout of Dear Life, zanimljive post-blek-metalske maštarije. Ima ovde i klasičnog meditiranja uz nežne akorde, ali Nailwalker nisu tek blackgaze duo i njihova muzika je maštovitija i agresivnija nego što bi čovek očekivao. Sa sedam pesama ovo je praktično minialbum a poslednje tri tvore atmosferičnu, složeniju kompoziciju iz tri stava. Bend sa dosta štofa.
https://nailwalker.bandcamp.com/album/the-gutted-trout-of-dear-life
Boje norveškog blek metala danas brane Kharon, i dobro ih brane. Bend postoji još od kraja osamdesetih a tek sada je snimio prvi album. Štaviše, poslednje izdanje im je bio EP još iz 2003. godine a čijih pet pesama i čini prvi deo ovog albuma. Ovo ne ukazuje na posebno ozbiljnu radnu etiku ali debi album, Shores of Acheron je prijatna, blago „tehnička“ ploča furioznog blek metala sa old school rifovima i, na novijim pesmama, melodičnijim temama koje ne umanjuju furioznost. Sve je to masterovano malo pretvrdo za moj ukus (Dan Swano na najnovijim snimcima) ali je muzika prvoklasna i bend je, nadam se, konačno našao svoj definitivni zvuk i motivaciju da radi dalje:
https://kharon-norway.bandcamp.com/album/shores-of-acheron
Grčki Αχεροντας (do nedavno Acherontas) ima trijumfalan novi album, Malocchio - The Seven Tongues of Δαημων koji demonstrira koliko je užasno što ljudi danas masteruju muziku ovako glasno. Radi se o sjajno napisanoj, epskoj ploči grčkog blek metala sa izvanrednom svirkom i, čak, vrlo pažljivim miksom koja je onda spljeskana u masteringu i kao da se trudi da vam ogadi slušanje. Ali ako imate mlade, odmorne uši, svakako ovo treba da poslušate, u pitanju je moderan, a vrlo kinematičan blek metal koji osvaja zanimljivim pesmama i brojnim idejama i slutim da će se takmičiti za album godine na mnogim listama:
Prelazimo na doom, stoner, psihodeliju i hard rok i mada je ovo bila relativno mirna nedelja u ovoj sekciji, zapravo je porodila i album nedelje koji ćete naći tek znatno niže, što bi rekao Maksim Gorki, na dnu. U međuvremenu, na svom četvrtom albumu, Kuusumu, finski doom metalci Kuolemanlaakso nude prilično melanholičan, blago gotski ugođaj. Čega ja nisam neki veliki ljubitelj, ali ovo nije tek imitacija najboljih momenata Paradise Lost. Kuolemanlaakso imaju svoj identitet i mada ovde ima dovoljno elemenata estetike „komercijalnog“ dooma, moram da priznam da mi je bilo simpatično kako pesme kulminiraju u upečatljivim refrenima sa muško-ženskim vokalnim harmonijama. Nije ovaj album nešto što ću ja slušati po ceo dan, ali svakako ima svoje vrline i treba ga čuti:
https://kuolemanlaakso.bandcamp.com/album/kuusumu
Brazilski Los Suffers jednu od pesama na svom albumu, Quando A Chama Se Apaga, nazvali su Doom Against Fascism i to je nemoguće ne pozdraviti gromkim aplauzom. Sam album donosi nisko naštimovani, prilično primitivni, sirovi sludge-doom sa jako dugačkim pesamama i naglašenom repetitivnošću ali bend makar zvuči neposredno i iskreno pa ako im muzika i nije sasvim sazrela, njen izraz je prijemčiv:
https://lossuffers.bandcamp.com/album/quando-a-chama-se-apaga
Koliko umem da kažem, italijanskom kvartetu Fat Greasy Beast je Bloom of Doom prvi album i ovo je vrlo prijatan stoner/ hard rock/ doom sa hrapavo distorziranim gitarama i prominentnim klavijaturama u zvuku. Bend svakako ima jednu kinematsku/ giallo horror komponentnu u svojim kompozicijama koje su teatralne i dramatične, a da se produkcijski radi o zdravom, ugodnom materijalu što elemente gotika provlači bez potonuća u prenaglašene melodrame. Vokali su, pored klavijatura drugo oružje Fat Greasy Beast sa dualnom žensko-muškom navalom koja nudi izvrsne harmonije. Samo jedan evro za ovaj upečatljivi album!
https://fatgreasybeast.bandcamp.com/album/bloom-of-doom
Redblade iz Konektikata imaju simpatičan istoimeni album snimljen još u periodu između 2009. i 2012. godine ali izmiksovan tek prošle i sada publikovan. Ne radi se, reklo bi se, o bendu sa velikim ambicijama ali muzika je zdravi, melodični moderni hard rok/ metal sa malo grandž i malo thrash elemenata. Sve je to izmešano na jedan prirodan način i Redblade zvuče ne samo uverljivo već i sasvim dobro raspoloženo u ovim pesmama koje su pritom obdarene kvalitetnim zvukom i miksom. Vrlo lepa ploča:
https://redbladeband.bandcamp.com/album/redblade-2
Trooll Teeth su mi se dopali prošle godine a novi album, Hanged, Drawn, & Quartered donosi još vrlo prijatnog stoner-doom zvuka koji ima prirodnu, neisforsiranu psihodeličnu dimenziju. Veliki deo šarma ove ekipe iz Nju Džersija je upravo u tome kako njihova muzika deluje spontano i kao da je napravljena bez kalkulacija, pa ovaj album zvuči osobeno, originalno i intimno na jedan bučan, ekstrovertan način. Fino:
https://trollteeth.bandcamp.com/album/hanged-drawn-quartered
Kelnski trio Purple Dawn ima novi album, Peace & Doom Session Vol. II i pošto se prvi, od pre dve godine zvao isto tako (samo sa brojem jedan), jasno je da ovo nisu ljudi koji su počeli da misle o miru tek kada se zaratilo. Purple Dawn sviraju dopadljiv, jelte, doom/ stoner rock koji kako i njihov izdavač, ugledni Electric Valley Records sa Sardinije, primećuje, ima u sebi više Led Zeppelin gena nego što je standard za doom bendove. Dakle, ovo je razigran, bluzerski teški rok, sa puno old school elemenata ali i sa modernim gruvom u svojoj osnovi, a najjače oružje Purple Dawn je svakako odbijanje da se zarobe u jednoj formi i sve pesme naprave na isti kalup. Lepo!
https://evrecords.bandcamp.com/album/purple-dawn-peace-doom-session-vol-ii
Švicarski žensko-muški trio (u kome su žene preovlađujuća većina), E-L-R ima drugi album, Vexier, i čak i da vam se njihova muzika ne dopadne, ovo vredi kupiti samo zbog omota. To jest, ako ste fetišista stopala. A statistički, mislim, naravno da jeste. Ali, da ukažemo, ni muzika nije loša. Ovo je sanjiv, šugejzerski, postmetalski doom metal ili, kako sam bend kaže „Hipnotički ritmovi suspendovani u izmaglici večitog odjekivanja“. Pošteno! Ovo ima jednu lepu, ritualnu notu i mada bend možda ne ide u prevelike dubine kakve bih ja voleo, sa možda više psihodeličnih elemenata muzike, ne mogu da kažem da njihove atmosfere i njihov gruv nisu prijemčivi. Sa prilično dinamičnim masterom, ovaj album postiže taman dovoljno hipnotički status za moje potrebe:
https://e-l-r.bandcamp.com/album/vexier
Švedski Nepal Death su me kupili već imenom, a EP The Boom Shiva takođe, da se složimo, kida svojim faziranim, nestašnim psihodeličnim rokom. Bend sebe opisuje rečima „Zamislite Čarlsa Mensona i Antona Laveja kako se udružuju sa grupom lažnih članova kulta Hare Krišna koji jure ka Katmanduu u dotrajalom Folksvagen autobusu duž prašnjave hipi staze 1966. godine“ i ja tu ne bi ništa diro. Ovo je teatralan, zabavan psihodelični rok na tragu Hawkwind i Amon Duul i mada će muzika svakako ponekome biti previše eksperimentalna da bi je zgutao iz jednog zalogaja, Nepal Death su uvek dovoljno duhoviti da se na njih nikada ne naljutite. Meni vrlo lepo:
Pitsburški Zom nudi strejtforvard, gruvom nabijeni teški rok i album Fear and Failure će se dopasti svakome na rasponu od neograndž publike do old school beerdrinkera i hellraisera koji su proveli mladost (ili barem njene Ponedeljke) na Blue Monday sešnovima u KST-u i navijali za Savu Svinjara i njegove prijatelje. Mislim, Zom su, da ne bude zabune, vrlo dobri, ovo je odlično odsvirana i kvalitetno napisana hard’n’heavy muzika koja dobro ide uz piće, grickalice i znojčinu. Ne zna se ni koji je vek AL KO DA JE TO BITNO.
https://zom-rock.bandcamp.com/album/fear-and-failure
Sanktpeterburški Шабаш svoj prvi album, Wow man… nude po ceni koju sami odedite na Bandcampu jer ionako oni te pare neće videti zahvaljujući sveukupnoj geopolitičkoj situaciji. Nezgodno vreme da se debituje. Ako je ikakva uteha, album je SJAJAN. Шабаш kažu „we play what we feel“ ali to što sviraju i osećaju je vrlo prijatan, topao, prijemčiv fuzz-rock-stoner-doom sa zaraznim temama, prelepim distorzijama i psihodeličnim vokalima. Sviđa mi se miks u kome su gitare jako razdvojene a distrozirana basčina krči put po sredini, sviđa mi se dinamična, energična svirka, sviđa mi se pevanje na Ruskom, ovo je uopšte superzabavna ploča koju ne treba propustiti:
https://shabashband.bandcamp.com/album/wow-man
Prelazimo na brze žanrove: thrash, hardcore, speed, grindcore, death metal. DreadNight iz Severne Karoline imaju istoimeni EP sa pest pesama i ovo je dopadljiv thrash metal sa malo death metal elemenata. Hoću reći, atmosfera je onako mračna, preteća, „spooky“ što bi rekli u Americi, sa jezovitim melodijama i satanskim vokalima. Zapravo pevanje na dva kanala odjednom je jedan od najdovitljivijih produkcijskih trikova koje bend izvodi na ovom inače prilično prijemčivo miksovanom materijalu što ima dosta prostora i ne pati od kompresije. Solidni trešerski rifovi i, kako rekosmo, dobra atmosfera – ovaj EP ima sasvim dovoljno aduta da bude u svačijoj rotaciji.
https://dreadnight.bandcamp.com/album/dreadnight
Italijanski Reapter imaju treći album, Blasted i ovo je energičan i seksi thrash metal sa prijatnim, razgaženim zvukom, rifovima, aranžmanima. Hoću da kažem da Rimljani ne prave nekakav napor da inoviraju, da se udobno osećaju u jednom vrlo poznatom i dobro, jelte, u literaturi opisanom formatu ali da im to vrlo lepo ide od ruke. Ako volite tvrd, izdenflovan treš, Blasted je vrlo prijatan album:
https://reapter1.bandcamp.com/album/blasted
Mađari Archaic, pak, zvuče urnebesno dobro na svom trećem albumu, The Endgame Protocol. Ovo je žestok, moćan thrash metal sa vrlo teškim zvukom i pretećim rifovima. Bend očigledno gađa zvuk i senzibilitet sa negde početka devedesetih, spajajući tehničku izvrsnost Testamenta sa, recimo, gruvom Pantere, ali ovo nije puko ukrštanje postojećih formula i Archaic imaju puno prijatnih iznenađenja na ovm albumu, sa melodičnim refrenima, savršenim blastbitovima… Izvrstan album kakav se ne propušta:
https://archaic.bandcamp.com/album/the-endgame-protocol
Dah juga stiže sa novim EP-jem brazilskih trešera Sacrifix. Južnoamerički thrash metal ume da bude opasan i mada ambiciozno nazvani The Limit Of Thrash ne uspeva baš da dosegne – a još manje probije – granice svog žanra, ipak nam se nudi uredan, seksi metal. Prva pesma se zove Thrash Again i ova nenamerna aluzija na stari beogradski crossover sastav Thrashagain me je odmah odobrovoljila a i ostale dve pesme su solidne. Udrite:
https://sacrifix.bandcamp.com/album/the-limit-of-thrash
Dalje ka jugu, Čileanci Poltergeist na svom drugom EP-ju, Proclamacion, trpaju prijazan blackened speed metal (i kače ne jednom, nego dvaput ruski kolovrat na omot… ne znam šta im to znači… nadam se da ne misle da je to neki nacistički simbol…). Ovo je puno ložačkih rifova, herojskog bubnjarskog rada, i mada bend insistira na tome koliko je njihova muzika „zla“, prilično čist zvuk i pažnja prema aranžmanima govore da se ipak radi o dobrim ljudima sa izgrađenim estetskim kriterijumima. Pet pesama od kojih je poslednja obrada Onslaughta – vrlo lepa ponuda.
https://poltergeist2.bandcamp.com/album/proclamacion
I Severna Amerika ima svoj jug pa je drugi album sentluiskih Bastard, nazvan Rotten Blood jedna simpatična žurka na kojoj se pušta samo blackened speed. Bastard imaju nekarakteristično čvrstu i komprimovanu produkciju za stil koji sviraju ali su dobri, sa D-beat osnovom i pesmama sklopljenim od proverenih, razgaženih rifova. Ništa, da se razumemo, ovde nije ni novo ni inovativno, ali album isporučuje tačno ono što piše na pakovanju i prija ušima:
Australijski King Trio su svoj novi EP ovenčali dugim ispovednim imenom, Escapism Is The Only Thing Keeping Me Here što mi je odmah zamirisalo na one dosadne shitpost bendove koji objavljuju albume na Bandcampu svakih par dana. Prijatno me je iznenadilo da su King Trio pravi bend koji odlično svira i ima pristojnu studijsku produkciju a i muzika, bazirana uglavnom na chaotic hardcore idejama ali onda razvijena u poduže pesme kvalitetnog sludge/ noise rocka sa ambicioznim aranžmanima, je ispala zaista impresivno. Ne treba knjigu ceniti po koricama itd. jer je ovo odlično.
https://kingtrio.bandcamp.com/album/escapism-is-the-only-thing-keeping-me-here
Kad smo već kod haotičnog hardkora, Herror je francuski projekat čiji EP Monster nudi četiri pesme koje u sve dodaju i blek metal komponentu i ovo je superiorno tenzična, disonantna muzika koja ima dovoljno gruva i discipline da izgura svoje vizije. Četiri pesme, solidna kućna produkcija, dobar napad iz partera:
https://herror-project.bandcamp.com/album/monster
EZ Cheef iz Nju Hempšira imaju užasno ime ali EP White Mountain Weed Metal nudi vrlo prijatan lo-fi stoner-thrash-punk koji je nemoguće ne voleti. Ovo je jednostavno, sirovo, primitivno i energično bez ikakvih kalkulacija i pozeraja.
https://ezcheef603.bandcamp.com/album/white-mountain-weed-metal-ep
I Sexcult iz Teksasa na vrlo šarmantan način spajaju metal i pank na svom novom EP-ju, Sanctity Denied. Ovo su dve pesme zaraznih rifova, duplih žensko-muških vokala, prštave energije. Snimljene kvalitetno i odsvirane sa dosta autoriteta one, mislim, pokazuju da je bend zreo da snimi prvi album. Meni se ova satanistička, šmekerska svirka jako dopada:
https://sexcultofficial.bandcamp.com/album/sanctity-denied-2
Ne znam šta moskovski Transilvanian namerava sa materijalom naslovljenim Demolition Nekroplasm (Raw Version) ali ovde za jedan dolar dobijate dve odlične pesme crossover thrasha koji odvaljuje. Svirka je vrhunska, produkcija kvalitetna i ako bend ovo smatra tek demom, jedva čekam da čujem nekakav propisan album.
https://transilvanian2022.bandcamp.com/album/demolition-nekroplasm-raw-version
Finski New Moon On Monday operiše u oblasti chaotic hardcore i posthardcore muzike, ali mislim da će EP New Dirt biti zanimljivi i publici koja voli blek metal na ime vrištavog vokala i generalno agresivne dispozicije. Ovo je dobro napisan i odsviran debi-materijal benda koji svoje brutalne pesme izvodi sa priličnom količinom elegancije i nudi stalno mutirajuću muziku koja ni u jednom koraku ne gubi brzinu i inerciju, jelte, negativnih emocija. Još i solidna produkcija. Šta ćete više? Da platite koliko hoćete? Dogovoreno.
https://nmomhki.bandcamp.com/album/new-dirt
Grindcore publika će voleti prvi, eponimni EP sastava Shock Withdrawal. Sklopljeni od članova raznih grindcore i death metal bendova, Shock Withdrawal ovde nude šest brzih, vrištećih, zakucavačkih komada sa superrafalnim blastbitovima ali i dovoljnom količinom kvalitetnih death rifova da se dobije pun jelovnik. Profi snimljeno i producirano, ovo podseća da grindcore ne mora da se vozi samo u lo-fi traci da bi zvučao autentično. Odličan debi:
https://selfmadegod.bandcamp.com/album/shock-withdrawal
https://shockwithdrawal.bandcamp.com/album/shock-withdrawal-2
I goregrinderi će doći na svoje ove nedelje sa novim EP-jem argentinskog solo projekta Hatefilled. Misanthropic Dehumanization je EP sa sedam pesama u već prepoznatljivom stilu kvalitetnijeg goregrinda koji ima prepoznatljive rifove i aranžiranje, čestu smenu d-beata i blastbeatova, po uzoru na švedski Regurgitate. Iz nekog razloga, kvalitet produkcije je ovde nešto siroviji nego na dosadašnjim Hatefilled snimcima ali to doprinosi prirodnosti zvuka i ovo je bez ikakve sumnje materijal za sladokusce:
https://hatefilled.bandcamp.com/album/misanthropic-dehumanization
Još grindcorea dolazi iz Sakramenta sa albumom sastava Internal pod naslovom Virus Called Hate. Bend sebi kači i sludge i blackened grind etikete, pa ovo nije običan podrumski grind, već disciplinovano odsvirana, ambicioznije napisana muzika sa profi produkcijom i pesmama koje, da budemo fer, samo u jednom slučaju prebacuju dva minuta. Dakle, ljubitelji grindcor efikasnosti i neposrednosti će ovde biti na svome a bend je mene prilično lako osvojio svojim snažnim rifovima i muzikom koja ne gubi korak i ide brzo i beskompromisno od početka do kraja. Odlično:
https://internal.bandcamp.com/album/virus-called-hate
Kalifornijski Malignant osvajaju prilično dopadljivim debi albumom death metala stare škole i visoke čvrstine pod nazivom Reign Of Decrepitude. Ovo je mošerski, rifaški materijal uz koji je skoro nemoguće ostati miran a koji je, s obirom na kompoziciju albuma i razlike u zvuku, prilično očigledno sklopljen od više demo snimaka. Dakle, propisno andergraund i tr00. Bend očigledno obožava zvuk i pristup komponovanju iz ranih devedesetih i ima kvalitete da ga uspešno podigne iz groba, otrese od zemlje i izvede na igranku i moram albumu da dam najjače preporuke, a obrada Cannibal Corpseove himne protiv zlostavljača, Put them to Death je manifestna mada je pomalo i zabavno kako pevač izgubi korak sa ostatkom benda a to ostane u snimku.
https://darkblasphemiesrecords.bandcamp.com/album/reign-of-decrepitude-2
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/malignant-reign-of-decrepitude
Veterani švedske death metal scene, Wombbath su, potaknuti „Putinovom neisprovociranom invazijom na Ukrajinu“ (fer) odlučili da snime EP čija će kompletna zarada ići za UNHCR. S obzirom na ogroman migratorni korpus izazvan ovim ratom, ovo je vrlo plemenita i dobra ideja. Muzika? Ako znate Wombbath onda znate tačno šta da očekujete, ovo je pedigrirani, teški metal iz Švedske sa masivnim rifovima, brutalnim vokalima Johnnyja Petterssona, mošerskim aranžmanima… Wombbath zvuče ne samo profesionalno već i vrlo strastveno na ovom materijalu pa ako volite death metal ili samo želite da pomognete ljudima koji su se našli u nevolji, ovo je izdanje koje se kupuje bez razmišljanja.
https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/the-weight-of-reality
Italijanski trio Dead Chasm debituje istoimenim EP-jem nudeći duboki, podzemno-zvučeći death doom. Sve je ovde kako publika što voli ovaj podžanr očekuje: štim toliko nizak da bas-gitara skoro da deluje kao da je u infrazvučnim registrima, zverski vokal gitaristkinje Lorenze De Rossi, smena zakivačkih blastbitova i sporih, mrtvački teških doom delova, rifovi kao iz 1990. godine. Sve to i još prilično lepa produkcija sa kvalitetnim, jelte, zagrobnim zvukom, i moram priznati da su me Dead Chasm kupili na prvu notu. Četiri pesme od kojih je jedna obrada Nirvane – vrlo prijatno.
https://deadchasm.bandcamp.com/album/dead-chasm-ep
Mauled su iz Los Anđelesa i na istoimenom EP-ju dva čoveka krljaju neku kombinaciju death metala, grindcorea i sludge-punka. I to je dobra kombinacija. Muzika je zla i abrazivna a da je istovremeno i prilično zarazna i prijemčiva, sa svim tim lošim raspoložnjem koje se koristi za kreiranje katarzičnih klimaksa i čovek se posle svega oseća pročišćeno:
https://fuckingmauled.bandcamp.com/album/mauled
Acrid Tomb su, pak, iz Misurija i na istoimenom demou sa dve pesme sviraju lo-fi old-school death metal za sladokusce. Mislim, ovo je baš onako, autentično, prljavo, snažno, sa dobrim rifovima, apsurdno dubokim vokalom i fokusom na gruvu ali i na krljanju. Meni baš prijalo:
https://acridtomb.bandcamp.com/album/acrid-tomb
Španski Pestilength ima novi album, Basom Gryphos i ako su vam se dopala njihova prethodna izdanja, a meni jesu, ovde ćete dobiti svoju porciju mračnog, hermetičnog death metal zvuka. Pestilength sviraju ona kavernozni, nekomunikativni death metal po uzoru na australijske utemeljivače poput Portal, mada sa sopstvenim karakterom. No, ovaj album svakako i dalje potencira hermetičnu atmosferu i nekomujikativnost, dok i dalje nudi dovoljno rifova i hedbengerskog ritma da ne ode u čistu apstrakciju. Meni se ovo prilično dopalo, očekivano, jer vraća death metal nekim svojim iskonskim formama a da ne imitira klasični old school zvuk.
https://pestilength.bandcamp.com/album/basom-gryphos
Kalifornijski Arkaik imaju skoro pa apsurdno prekomprimovan zvuk na svom šestom albumu, Labyrinth of Hungry Ghosts. Pretpostavljam da veliki deo tech-death publike smatra da je to sasvm prirođeno ovom visokotehničkom (i visokotehnološkom) zvuku ali meni pažnja popušta posle pola pesme i moram se terati silom da slušam inače impresivno sklopljene, jakjo komplikovane pesme. Ko nije tako gnjecav kao ja, nek posluša, ovo je vrhunski brutal-tech-death zvuk i radost za svakog ljubitelja tog podžanra:
https://arkaikband.bandcamp.com/album/labyrinth-of-hungry-ghosts
A za ljubitelje HIPERtehničkog deathcorea, tu su američki Cybercrime sa istoimenim debi EP-jem. Ovo je projekat trojice teksaških muzičara sa izvesnim iskustvom na sceni i jedan muzički veoma ambiciozan materijal. To jest, ako volite pesme koje menjaju ritam i tempo svakih nekoliko sekundi, čiji vokali zvuče kao svađa u nekom baru u Mordoru a gitare kao da su proterane kroz bar četrnaest pedala sve dok slušalac ne stekne utisak da sluša Nintendov SNES koga su poseli demoni. Da bude jasno, ovo sve mislim u pozitivnoj konotaciji. Nisam inače neki ljubitelj ovakve muzike, Rings of Saturn su mi više, jelte, zanimljivi kao fenomen nego što volim da ih slušam, ali Cybercrime su toliko apsurdno kompleksni, sa odbijanjem da ikako svoje pesme uteraju u išta što bi bilo pamtljivo ili, jelte, hitoidno, da to moram da cenim. Poslušajte:
Prošlogodišnji album australijskih Werewolves mi se prilično dopao. Novi EP, Deathmetal (da, i ja sam malo iznenađen) je paket sa još četiri odlične pesme od kojih jedna deli naslov ali ne i muziku sa pesmom starog thrash sastava Cyclone Temple (i na ovom ubistvenom komadu gostuje Matt iz Cryptopsy) a dve su strejt obrade. Werewolves zapravo EP kreću srazmerno uzdržano, srednjetempaškim, atmosferičnim komadom da bi I Hate Therefore I Am doveo muziku na očekivanu temperaturu i brzinu (da ne pominjem sad koliko je snimak iskomprimovan…). Dakle, razaranje. Dve druge pesme su pomenute obrade, jedna je od Deicide (Behind The Light Thou Shall Rise) i lepo rekonstruiše njihov gruv i seksepil, dok je druga Christ Raping Black Metal od Marduk i, pa, zanimljivo je čuti ovaj razbijački komad odsviran u ovako niskom štimu gde, zaista, dobija death metalsku dimenziju. Ne propustiti:
https://werewolvesdeathmetal.bandcamp.com/album/deathmetal
U poslednjoj smo sekciji, sa heavy metalom, power metalom, raznim drugim stvarima… Šteta je što argentinski dvočlani epski power metal projekat Holy Sword nema pristup nekom propisnom studiju i produkciji jer je materijal na albumu, drugom po redu, Historias, Mensajes y Poesías vrlo simpatičan i dopadljiv. Ovo je pravi power metal sa post-mejdnovskim harmonijama, melodičnim temama i pevanjem a sa energičnim ritmičkim radom i visokim tempom svirke. Rodinson Ramírez piše vrlo lepe pesme i odlično svira gitare, i mada nije neki vrhunski pevač, njegove teme su lepe i sa malo više truda oko multitrekovanja i miksovanja vokala ovo bi zvučalo monumentalno. Bubnjevi su meni možda najbolnija tačka ove ploče jer iako je u postavi sada i bubnjar Kevin Ramirez ovde dobijamo samo ekstremno nedinamične programirane udaraljke. Utoliko, Historias, Mensajes y Poesías najpre ostavlja utiska jednog izuzetno upeglanog, kristalno čistog demo snimka i voleo bih da se ovaj album snimi u samo nešto skupljim uslovima pošto njegov materijal, zdrav, poletan i umiljat, to zaslužuje.
https://holysword1.bandcamp.com/album/historias-mensajes-y-poes-as
Argentina je dosta zastupljena ove nedelje pa se drugi album sastava iz Campane, Steelballs, snažno preporučuje za slušanje. To jest ako volite energičniji NWOBHM na prelazu u speed metal. The Neverending Fire je ploča melodičnih rifčina i cheesy vokala otpevanih u visokom registru, sve podešeno za maksimum epskog ugođaja. Steelballs se postavljaju baš na onu idealnu poziciju na kojoj metal muzika osvaja istovremeno i naglašenim harmonskim radom i energičnom svirkom koja pumpa krv velikom brzinom. Naravno, album je nostalgičn i vrlo retro ali ne u smislu izlizanosti i nemaštovitosti. Ovo je punokrvan, kvalitetan materijal solidne produkcije i neupitne autentičnosti pa ako volite ’80s metal, pričamo o nezaobilaznoj lektiri:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/the-neverending-fire
Sweden Metal Alliance Aid for Ukraine je, kako joj i ime govori, kompilacija devet švedskih bendova koji su donirali svoje pesme za humanitarnu svrhu. Bandcamp stranica izgleda prilično… nezvanično… ali nadajmo se da je sve u redu i da bi bendovi koji sviraju vrlo radio friendly metal (Stormburner, Bullet, Overdrive itd.) a koji su na velikim korporativnim izdavačima već reagovali da se radi o oportunističkom projektu. Ovako, muzika je prilično kul za publiku koja voli stadionski, jelte, rok i metal a svrha plemenita:
https://unitedmetalalliance.bandcamp.com/album/sweden-metal-alliance-aid-for-ukraine
Mamorlis iz Portlanda su simpatičan projekat nekih muzičara sa dosta posla u drugim bendovima, ali sa očiglednom ljubavlju ka klasičnom, epskom heavy zvuku. Drugi album benda, Sturdy as an Oak me je odmah kupio melodičnim, epskim rifovima i mada bubnjar, koji peva, u najboljem slučaju ima osrednje kapacitete da izvuče teatralne linije stavljene mu u zadatak, i mada je album produciran dosta sirovo, ovo je svejedno veoma šarmantan materijal od koga je prilično nemoguće odvojiti uvo. Poslušajte:
https://mamorlis.bandcamp.com/album/sturdy-as-an-oak
Italijani Balrog su napravili pauzu od deset godina pre nego što su snimili svoj treći album, Gorgon, i, mada ovde ne pričamo nekakvom nezaustavljivom remek delu, njihov prilično skromno producirani ali duševni power metal ima šarma. Skromnost je, naravno, relativna, ja sam navikao da power metal albumi zvuče i pomalo bezdušno upeglano i lišeni dinamike, a Balrog imaju drugačiji pristup zvuku ali i pisanju pesama koje su više usmerene prema gruvu nego klasičnom power čukanju. Treba se navići i na pevanje ali ako tražite nešto drugačije u orbiti modernog power metala, ovaj album vredi poslušati:
https://balrogband.bandcamp.com/album/gorgon
Stray Gods iz Atine na svom prvom albumu, Storm The Walls ne da ne kriju svoje obožavanje Iron Maiden nego ga njihov šef i autor sve muzike, Bob Katsionis vrlo eksplicitno potencira. Od bukvalno prvih harmonija pesme The Seventh Day, preko karakterističnih ritmova, skinutih solaža i stila pevanja Artura Almeide, pa do Bandcamp stranice koja je oblepljena referencama na Iron Maiden, jasno je da su Stray Gods sebi zacrtali jednu vrlo partikularnu sudbinu. I mada svakako ne možemo da bendu damo ikakve poene za originalnost, kvalitet jeste na njihovoj strani. Ovo je vrlo verno skinut Mejdn, što se kaže, sa isturpijanim serijskim brojevima i pošto Mejdni snimaju albume jednom u pola decenije U NAJBOLJEM SLUČAJU, lepo je povremeno dobiti ovu vrstu faksimila da nas održi u životu. Hoću da kažem, ovo je vrlo solidan album kome bukvalno samo fali Eddie na omotu.
https://straygods666.bandcamp.com/album/storm-the-walls
Tu na je i novi album takođe grčkih Social Scream – koji skoro i da ima Eddieja na omotu – i mada su pesme na Engleskom, album je naslovljen Δεινον Εστι. Provokativno! Muzički, ovo je sve samo ne provokacija sa urednim tvrdim metalom koji se povremeno transformiše u thrash. Social Scream ne inoviraju na stilskom planu ali pišu pesme sa dosta kontemplativnih elemenata a da se heavy/ thrash forma ne napušta i to valja poštovati. Častan album.
https://social-scream.bandcamp.com/album/full-album-2022
Madridski Zyphra su nešto više retro na svom trećem albumu. Fuego Prohibido tako ima samo mali premaz thrasha inače melodičnom i prijatno staromodnom hard ’n’ heavy zvuku. Meni to prija i Zyphra uspevaju da voze muziku koja je definitivno zakasnila par decenija na žuraju, ali se drži dostojanstveno i usredsređeno. Pevanje na Španskom pomaže.
https://zyphra.bandcamp.com/album/fuego-prohibido
Njemački Blackslash su malo premelodični za moj ukus ali ko bi već mene zadovoljio… Ovaj kvintet ima iza sebe već masu izdanja i novi, četvrti album, No Steel No Future ima prilično simpatičan zvuk, časnu svirku i puno melodičnog pevanja. Ovo je muzika zasnovana na klasičnim heavy metal tropima i motivima,osvežena za novi vek i svakako prija ušima:
https://blackslashband.bandcamp.com/album/no-steel-no-future
Album nedelje je… Nova Messa? Sjajno! Prošli album italijanskog doom-jazz sastava je naišao na univerzalne pohvale, uključujući kod mene, i to ne bez razloga, pa je novi, nazvan samo Close, svakako imao prilično visoko postavljenu letvicu da je preskoči ili makar samo dosegne. Messa svakako nije prvi bend koji spori ekstremni metal ukršta sa žanrovima koji nemaju naročito mnogo veze sa metalom, pa čak ni rok muzikom, ali ima svoj sopstveni izraz i način na koji kombinuje različite uticaje i nasleđa. Close je, čvršće napisana, urednije aranžirana ploča, mnogo momenata koji su na prethodnoj ploči, Feast for Water bili način da se naprave tranzicije između žanrova i delovali kao da posmatrate evoluciju filozofije benda u živom prenosu ovde su izbačeni i pesme teku prirodnije. To je i gubitak u izvesnom smislu jer je prošli album imao tu energiju otkrivanja i osvajanja novih teritorija, ali Messa pišu dobre rifove, dobre pesme i pevačica Sara obezbeđuje priličan kredit za svaku od njih svojom sjajnom izvedbom. No, bend se ne oslanja samo na njen teatralni, skoro kabaretski performans i pesme ovde pucaju i od prog-rock tema i ’70s energije koja se sada kanališe slobodnije, sigurnije, kao da je bendu postalo jasno da se „doom“ komponenta njihove muzike ne mora forsirati i da će ona doći prirodno. I hoće. Close je vrlo lepa ploča gde klasičan rok instrumentarij dobro sparinguje sa mandolinama, udovima, saksofonima ili duducima, kreirajući jedan uvek dovoljno konzistentan i logičan muzički ambijent da slušalac uživa. Da, čak i kada bend uleti u grinedcore komad koji ne traje ni minut. Odlična Messa:
https://messaproject.bandcamp.com/album/close
