Pročitao sam One-Star Squadron, miniserijal koji je DC objavljivao od prošlog Decembra pa do Maja ove godine i čija kolekcija izlazi tek početkom Novembra. Ovaj šestodelni narativ o uglavnom opskurnim superherojima koji pokušavaju da sastave kraj s krajem je zapravo prošao dosta nezapaženo iako je u pitanju pristojna satirična priča – sa solidnom dozom iskrene, ljudske emocije – koju su napravila dva vrlo cenjena autora.
Scenario za ovaj strip radio je Mark Russell o kome sam dosta ekstenzivno pisao proteklih nedelja na ime različitih stripova za različite izdavače koje je on napisao. Russell je ove godine dobio i Ajznerovu nagradu za humoristički strip – na ime Not All Robots o kome sam pisao ovde – i generalno se smatra vodećim satiričkim scenaristom u američkom mejnstrim stripu u ovom trenutku. A kako uvek naglašavam kada pišem o njemu, Russell je svoj veliki prodor u svest publike superherojskog stripa imao na ime satiričnog ributovanja stripa Flintstones od pre nekoliko godina, uzimajući stari Hanna-Barbera properti koji je posredstvom komplikovanog korporacijskog preslagavanja dostupan DC-ju, i praveći od njega oštru priču o modernoj Americi, jedva skrivenoj iza komične skaske o fiktivnom kamenom dobu.
OK, Flintstones nije bio superherojski strip ali One-Star Squadron to apsolutno jeste i značajno je da su Russellu dopustili da se igra na „glavnom“, jelte, delu terena sa svom ostalom decom, makar mu na raspolaganje stavili samo trećepozivce, rezerviste i doživotne grejače klupe. Supermen se pojavljuje u nekoliko scena ovog stripa i to nije beznačajno, pogotovo što je strip izlazio u trenutku spajanja Warner Bros. i Discoveryja a koje je demonstriralo neke od najgorih korporacijskih praksi na zapadu.
Uz Russella na scenariju, ovde smo imali i Stevea Liebera na crtežu, kolore je radio Dave Stewart, a letering Dave Sharpe. I, Lieber je crtač za koga ja konzistentno imam samo reči najveće hvale, pogotovo jer smatram da je u pitanju neko sa kapacitetom za vizuelnu komediju kakav se retko sreće među crtačima što se bave superherojštinom. Superior Foes of Spider-man koji je Lieber radio sa Nickom Spencerom, kao i Superman’s Pal Jimmy Olsen sa Mattom Fractionom su dva toliko urnebesna i urnebesno genijalno pripovedana stripa da sam glasno uskliknuo od uzbuđenja videvši da se Lieber ovde upario sa Russellom ali i da mu kolore radi Stewart.
No, One-Star Squadron je dobio relativno osrednje kritike i utisak je da Russellova kombinacija satire i emotivne introspekcije ovde nije pogodila BAŠ u žicu, možda i na ime toga što se radio sa uglavnom opskurnim likovima. Sa svoje strane, Lieber je nacrtao korektan, pristojno pripovedan strip ali fakat je i da ovde nema vatrometa na koji nas je on navikao. Stewartovi kolori su takođe prilično hladni i bez mnogo dinamike pa je ovo strip koji se zaista oslanja na taj introspektivni ton i time možda ne opravdava očekivanja čitaoca koji očekuje urnebes i intenzivan vizuelni humor. No, Russell i dalje ume da napravi jednostavne i efektne gegove a videti Crvenog Tornada u glavnoj ulozi u bilo kom stripu koji je izlazio 2022. godine je za nas, stare ljude, svakako događaj.
One-Star Squadron nije zaista ime tima čije doživljaje pratimo u ovom serijalu. Štaviše, ekipa koju predvodi Red Tornado nije superherojski tim u klasičnom smislu već mala agencija nazvana Heroz4U koja pokušava da opstane u uslovima surove ekonomije nudeći superherojske usluge na tržištu rada.
Ideja da superheroji svoje moći prodaju ili iznajmljuju svakako nije nova – strip Heroes for Hire star je skoro pedeset godia u ovom trenutku a nedavno sam pisao i o DC-jevom recentnom serijalu Blue and Gold u kome Booster Gold i Blue Beetle i sami pokreću agenciju što obavlja poslove koji su suviše mali za Supermena a opet zahtevaju supermoći – no, Russellova iterpretacija ovog motiva ima svežinu i originalnost. Njegova priča dešava se u sadašnjem trenutku i bavi se nestalnošću i nesigurnošću koje donosi gig-ekonomija, ćudljivošću investitora od kojih vam posao zavisi mnogo više nego od rada što ga sami u njega ulažete, kao i robovanju praksi obaveznog gradiranja vašeg rada na raznim onlajn aplikacijama na kojima potrošači ocenjuju kvalitet praktično svake usluge koju su dobili.
I Russell, koji, kako jednom sam otprilike reče, stripove piše tako što zamisli budućnost koje se plaši a onda u sadašnjosti traži njene znakove, vrlo solidno barata ovim motivima. Heroz4U je agencija koja radi sve, od iznajmljivanja superheroja za poslove obezbeđenja događaja i objekata, preko gostovanja na dečijim rođendanima i svadbama pa do pukog telemarketinga gde kostimirani trećepozivci telefonom pokušavaju da ubede ljude iz telefonskog imenika da kupe produkte koji su im nepotrebni.
Ovo zvuči kao pakao u kome ionako previše nas živi i Russell ga jako dobro predstavlja, oslanjajući se na larger-than-life persone likova kao što su Fox, G.I. Robot ili Power Girl da podvuče nehumanost prebivanja u epohi prekarijata. Heroji su ovde prikazani kao obični ljudi sa za stripove neuobičajenim svakodnevnim problemima vezanim ne samo za puko preživljavanje već i za čuvanje svog dostojanstva. Red Tornado, kao šef ove firme je posebno fino odabran jer se sve pripoveda iz njegove perspektive i poštoje u pitanju artificijelno ljudsko biće – koje se čitavog života pita da li ima dušu – posebno je efektno videti njegove reakcije na sasvim obezdušeni radni proces, ćudi investitora, spletke na radnom mestu (koje predvodi Power Girl, zadojena self-help lekcijama iz knjige Maxwella Lorda što je podučavaju da su skrupli u kontekstu kapitalizma smetnja na putu do uspeha), ali i mržnju i podsmeh koje dobija od zaposlenih. Tornado ovde dobija puno prostora za refleksiju, kako pred bordom direktora koji je grupa bizarnih venture-kapitalista bez trunke ljudskog u sebi, tako i pred svojom porodicom ali i pred izraubovanim, starim superherojima koji su nekada podmetali kičmu za boljitak društva a sada su svedeni na prpdukt kome se daju ocene od jedan do pet zvezdica na aplikacijama što su stigle već instalirane sa vašim telefonom.
One-Star Squadron je otud i izrazito melanholičan strip, bez mnogo nade ili, uopšte, heroizma, sa zapletom i raspletom u kojima Red Tornado mnogo više razmišlja a mnogo manje dela. Utisak da ništa nije pod njegovom kontrolom, iako je on nominalno menadžer, je snažan, opipljiv i predstavlja centralnu poruku stripa, kao što je i njegov odnos prema kolegama i saradnicima od kojih neki rade i sasvim nečasne, neetičke stvari ali koje su zapravo poslednjji trzaji ljudskog u kontekstu tržišta rada svedenog na aplikacije, statistike i investitorsku igru sa deonicama na berzi čija vrednost nema nikakve stvarne veze sa kvalitetom rada što ga ulažu zaposleni.
Utoliko, One-Star Squadron je malo i kao da ste uzeli Silicon Valley i spustili ga na nivo prosečnih šljakera a koji su istovremeno i superheroji što su nekada bili glavni likovi nekih svojih priča. Russell ovo radi vrlo svesno pa jedan od likova i komentariše da je važan preokret u njegovom životu bio kada je shvatio da zapravo nije glavni junak ni jedne priče i da će mnogo bolje živeti kada prihvati da je sporedni lik u tuđem narativu.
Ovaj višak melanholije – čitava poslednja epizoda je dugačka koda u kojoj gotovo da nema humora – kombinovan sa zaista opskurnim likovima i jednostavnim gegovima koji služe da samo malo razbiju tonalnu ujednačenost naracije svakako može da deluje i malčice odbojno za čitaoca ali meni je prijao. Priznajem da sam se sve vreme čudio da Lieber ne radi dinamičniji i atraktivniji strip ali njegovo pripovedanje je uvek disciplinovano, čak i kada crtač radi u ovako low-key modu. Russellov scenario svakako zahteva mnogo slika na kojima se ne događa ništa sem razmišljanja i „osećanja“ pa je makar Sharpeov letering dobio prilku da zablista.
Dakle, meni je One-Star Squadron prijao. Lepo je, kako rekoh, videti neke opskurne likove u glavnim ulogama, makar samo da bi shvatili da nikada neće biti ZAISTA u glavnoj ulozi, i iskoristiti ih, primereno, za meditaciju o kasnom kapitalizmu i otuđenju rada na koje je Marks onoliko upozoravao a mi smo se smejali. Uz Russellov uvek prijatan tekst i Lieberov umireni ali funkcionalni crtež, ovo mi je posle svega bilo sasvim okej iskustvo koje mislim da svako treba da sebi priušti. Evo linka do Amazona.
