Kako je ova nedelja dokačila i dvadeseti April, tako su i svi stoner i sludge bendovi pohitali da nešto objave kako bi dostojno obeležili svetski, jelte, dan kanabisa. NARKOMANI! Ali bilo je tu i dosta dobre muzike, da ne grešimo ovu već grešnu dušu, pa se, molim, vežite i proverite da li je sve bezbedno pre nego što poletimo.
Prvo blek metal. O singapurskom jednočlanom blek metal projektu Welkin (odnosno 皇天) pisao sam pre neke tri godine kada njegov jedini član, Ash Mok nije još imao ni sedamnaest godina. Sada, udaljen nekolio meseci od svog dvadesetog rođenana ovaj muzičar i autor izdaje svoj drugi album, 武勇 / Emblems of Valour i veliki potencijal demonstriran na debiju se ovde dalje razvija. I dalje je, da se razumemo, muzika premelodična, preslatka za mene ali jedna lepa stvar kod Welkina je što je sve to u zvuku dovoljno sirovo i prirodno da mi sentimentalnost koja ide uz ove nežne, melanholične teme ne smeta previše. Emblems of Valour ima samo četiri pesme, ali one su jako dugačke i mada, naravno, možemo da pričamo o monotonosti u pogledu diamike, pevanja itd, Welkin ima dovoljno lepih melodija i tema sa istočnjačkim, folklornim mirisom da izgura ovaj materijal do kraja dostojno i dostojanstveno.
https://pestproductions.bandcamp.com/album/emblems-of-valour
https://welkin.bandcamp.com/album/emblems-of-valour
Rusi Edoma sa svojim drugim albumom, Buried by Permafrost nude zaista hladnu, atmosferičnu muziku sa puno sada već standardizovanog gitarskog rada između disonance i melanholične melodičnosti. Ali ovde ima i death metal uticaja pa Edoma umeju da opale i dobar rif, a kada muzika pređe u višu brzinu to zvuči moćno i žestoko. Solidno napisane pesme, solidna produkcija i generalno dobar album:
https://svanrenne.bandcamp.com/album/buried-by-permafrost
Ukć je poljski jednočlani blek metal projekat u kome sve radi Icanraz odnosno Łukasz Sarnacki, član raznih bendova, uključujući veterane Corruption, te recimo Voidfire. Icanraz je svirao bubnjeve u još gomili bendova, a Coming Out sa projektom Ukć mu je prvi put da sve radi sam. I ovo je, da bude odmah jasno, odlično. Sarnacki ima talenta za sve potrebne insturmente, ali i veoma dobro piše i producira pa je Coming Out četrdesetak minut veoma dobrog, odličnozvučećeg, atmosferičnog post-blek metala koji nudi zrelost, dinamičnost, ali i fokus. Kompozicije su zapravo dosta složene sa aranžmanima koji izlaze podaleko izvan granice blek metala ali se sve dešava organski i sa smislom, a emotivnost je dostojanstvena i daleko od danas tako popularne „emo“ matrice. Veoma, VEOMA dobro, ne treba propustiti:
https://ukc-comingout.bandcamp.com/album/coming-out-pl-version
Portugalci Nethermancy se oblače kao old school trešeri – bend i postoji već solidnih 27 godina – ali sviraju veoma prijatni okultni blek metal. Četvrti album, Worship Evil Sacrifice nudi patinirani blek metal sa hipnotičkim rifovima i atmosferičnim klavijaturama preko iznurujućih krljačkih ritmova sa monotonim (u najboljem smislu) demonskim vokalima i ovo je onako old school materijal kako ja zaista volim. Nethermancy su zainteresovani za jedan vrlo određen format, zaokružen pre mnogo godina i baš ih briga za to kuda je žanr kasnije otišao, ali u tom formatu isporučuju maksimum:
https://helldprod.bandcamp.com/album/nethermancy-worship-evil-sacrifice
Finski Perdition Winds sa svojim trećim albumom, Burning Spiritual Crypts vraćaju satanizam u igru. Ovo je dostojanstvena ploča old school rifova i melodija, zle dispozicije ali promišljenih kompozicija i stava. Ne naročito inovativno, naravno, ali iskreno, iz srca i kvalitetno:
https://hellthrasherproductions.bandcamp.com/album/burning-spiritual-crypts
Kadub Kult su simpatičan blek metal dvojac originalno iz Ukrajine a sada nastanjen u Mičigenu. Sontzekres im je novi EP, a bend iza sebe ima već dva albuma, i ovo je vrlo prijatna ponuda gruverskog blek metala sa korenima u ukrajinskom folkloru. Za razliku od onog što sam naučio da očekujem od blek metala poreklom iz ovog dela sveta Kadub Kult ne hvataju prevashodno na melanholiju i setu i njihova muzika je nestašnija, razigranija i pored sve melodičnosti šarmira sirovošću i prljavim vokalima devojčice po imenu Ірина Горобей. Veoma šarmantno a daunloud plaćate koliko želite:
https://kadubkult.bandcamp.com/album/sontzekres
Meksički Korribann odmah sa naslovom prve pesme na svom drugom albumu, Autarkeia, citira Ničea, čisto da se zna da je priča, jelte, ozbiljna. I jeste, ovo je kul blek metal sa horovima i simfonijskim aranžiranjem, ali Korribann su jedan od onih simfo-blek bendova koji forsiraju rifove i, uostalom, nemaju sad neku preskupu produkciju, pa sve balansira na osetljivom mestu između sirovosti i sofisticiranosti. I meni se dopada. Korribann nemaju neko očigledno pravilo u komponoavnju i pesme mogu da odu kuda god ima padne na pamet, što, naravno, može da rezultira i gadnim svaštarenjem, ali ima ovde i dosta maštovitih, inspirisanih momenata i rešenja. Vredi poslušati:
https://korribann.bandcamp.com/album/autarkeia
Nešto mi simpatično zazvučao i debi album trija Magazu iz Oklahome. Herald, Host, and Phantom je ploča kreativnog blek metala sa puno interesantnih rifova i tema, pristojnom produkcijom i interesovanjem za metafizičke i religijske teme a bez onog fetišizovanja judeohrišćanske simbolike kakvo je često u ovoj muzici. Magazu su vrlo maštoviti i pesme su im dugačke, ambiciozno napisane i aranžirane spretno, pa je ovo izuzetno dobar prvi album. Sve preporuke:
https://magazu.bandcamp.com/album/herald-host-and-phantom
Finci Nightside su prvi (i za sada jedini) album snimili još 2011. godine. Više od dve decenije kasnije, evo ih opet sa demo snimkom Lions koji donosi tri pesme premijum kvaliteta. Ovo je klasični, old school finski blek metal, oštar i ljut a opet melodičan i rashlađen daleko ispod tačke smrzavanja. Vrlo lepe tri pesme ozbiljne krljačine i loših emocije i izdanje koje mi je zagrejalo srce, a nadam se i da služi kao najava novog albuma jer ove divote mi nikako nije dosta. Mislim, poslednja pesma, Gates of Hell mi je jedna od najboljih blek metal pesama koje sam čuo u poslednje vreme:
https://nightsideband.bandcamp.com/album/lions
Nema bez Grka blek metala. Decipher su iz Atine i Arcane Paths to Resurrection im je prvi album, nudeći kvalitetno producirani, disciplinovani black-death metal koji ne izmišlja neke velike nove formate, ali zvuči ubedljivo i onako grčki samouvereno. Ovde ima svega pomalo, i trešerskih rifova, i melodičnih momenata, i mošerskih deonica, a muzika je žustra i brza. Decipher pre svega ne zvuče iskalkulisano već posvećeno i iskreno i to albumu daje moćnu energiju:
https://decipherbm.bandcamp.com/album/arcane-paths-to-resurrection
Još Grka? Ima! Heretic Cult Redeemer su isto iz Atine a njihov treći album, Flagellum Universalis nudi dosta tenzični, na momente disonantni blek metal koji se bavi okultnim i kosmičkim temama. Uprkos dosta hermetičnom prvom utisku koji bend ostavlja, pesme su zapravo interesantno raznovrsne i mada nikada neće otići u nekom feelgood smeru, angažovaće vas i intelektualno i emotivno. Ambiciozan i kvalitetan opus benda koji se ne zadovoljava malim pa i album ume da potraje:
https://hereticcultredeemer.bandcamp.com/album/flagellum-universalis
Idemo onda na taj stoner, doom, sludge, hard rok i psihodeliju. Elem, Finci This Dying Age sviraju dopadljiv gotski doom metal. Album Face of God ima samo šest pesama, ali one su podugačke, sa zavijajućim gitarama, plačnim vokalima izmešanim sa death metal rikanjem i sporim ali stamenim ritmovima. Sve je to producirano skromno i This Dying Age svoj gotski teatar pakuju u svedeni zvučni imaginarijum, što je meni zapravo najšarmantnije od svega i daje albumu dozu naivnosti koja mi prija. Upeglan, uglancan materijal ovog tipa bi me začas uspavao, a Face of God mi je aktivno zabavan:
https://this-dying-age.bandcamp.com/album/face-of-god
Detroitski Graboids valjaju odličan Motor City sludge metal na demou naslovljenom samo Demo. Ovo je prljav, gruverski, podzemni metal sa vrištećim vokalom ali dobrom produkcijom i pesmama – komada šest – koje prelaze ceo put od bluza do dooma. Fino, prijatno i skida se po ceni koju sami odredite:
https://graboids.bandcamp.com/album/demo
Harsh Death je italijanski all-girl bend (sem što debi album ima sešn bubnjara koji je muško) i prvi album, Curse of the Witches ne samo što članice prikazuje kao veštičije sestrinstvo na omotu nego nudi i vrlo ukusan, prijemčiv okultni, heavy-psych/ doom rock jelovnik. Ploča ima šest podužih pesama (jedna je obrada Grim Reapera) sa sjajnim gruvom i ukusnim, evokativnim psihodeličnim gitarama. Ovo nije puki rifaški metal, mada rifova i hedbengerskih ritmova ima koliko hoćete, i gitare su raspevane i atmosferične, dajući muzici jedan filmski ugođaj. Nova pevačica, AnnyCee donosi celom zvuku potrebnu komunikativnost i ovo je vrlo ugodna ploča enegričnog, mračnog a zabavnog roka (Edit: PRC! Album je uklonjen sa Bandcampa u međuvremenu, ali ostavljam tekst i link jer će se nesumnjivo uskoro ponovo pojaviti):
https://harshdeathofficial.bandcamp.com/album/curse-of-the-witches
Kanađani Gnarwhal imaju vrlo kul prvi album, takođe nazvan Gnarwhal. Ovo je stoner rok koji se ne zadovoljava samo težinom, već ume i voli da pruži i melodičniji program, sa jednostavnim a prijatnim pevanjem i nisko naštimovanim, teškim gitarama. Produkcija bi mogla da bude i svetlija s obzirom na melodičnost muzike, ali pričam o nijansama ovde, Gnarwhal imaju dobre, zabavne pesme i vrede da se slušaju:
https://gnarwhalband.bandcamp.com/album/gnarwhal
Odlični su mi Sacred Void iz San Hozea u Kaliforniji sa EP-jem isto nazvanim Sacred Void koji ima šest pesama gruverskog, blago psihodeličnog, faziranog stoner roka. Ovo je žestoka, energična muzika sa bubnjarkom koja roka nervozan, pumpajući ritam i melodičnim a sirovim vokalima. Bas gitara je duboka i nosi osnovu muzike dok gitare oko toga zvone i umiljavaju se u pesmama koje pored tog ritma i gruva nude i finu, a svedenu atmosferu. Produkcijski ovo je relativno jeftino ali vrlo dobro funkcioniše pa se u Sacred Void da vrlo relaksirano uživati. A plaća se koliko želite:
https://sacredvoid1.bandcamp.com/album/sacred-void
Overturn iz države Njujork su čvršći i njihov stoner rok na istoimenom minialbumu je rifaškiji, teži, ali bend ima lep rokenrol miris i voli kvalitetan gruv. I ovde je produkcija sirovija ali vrlo dobro prilagođena prštećoj, energičnoj svirci, sa odjekujućim, bezobraznim vokalima i masnim solažama a pesme su na idealnoj sredini između bluza i doom metala. Fino:
https://overturn2112.bandcamp.com/album/overturn
Nijemci Schwalbe pevaju na Nemačkom pa i njihov EP Else odmah zvuči egzotičnije i čovek je u napasti da napiše da je ovo krautrok iako su dve dugačke pesme zapravo najbliže stoner roku. Hoću reći, rifovi, gruv, ponavljanje, hipnotičke atmosfere, sve je to na programu a Schwalbe, iako nemaju neku skupu produkciju, zvuče šarmantno i sviraju korektno.
https://schwalbe.bandcamp.com/album/else-ep
Iz Ukrajine stižu Red Eyed Hyena sa albumom Tried & True punim spore, relaksirane, psihodelične stoner rok muzike. Ovo je blago zaprljano southern rock ukusom, a što mu lepo leži i Red Eyed Hyena se kroz svoje sanjive stonerske himne kreću dostojanstvenim korakom, nudeći prijatan gruv i lepe rifove. Pevanje je možda najmanje impresivan element ovog paketa ali veoma lep zvuk gitara i organski gruv su tu da kompenzuju sve potencijalne nedostatke:
https://redeyedhyena.bandcamp.com/album/tried-true
Finci Harmaa svoj sludge metal nazivaju i ritualnim i svakako ima nečeg blago obrednog u ovim psihodeličnim, oštrim a gruverskim pesmama. Drugo izdanje benda, Missä mieli pakenee ruumiista je praktično EP sa tri pesme, introm i autrom, ali je pun tamne, dostojanstvene atmosfere i lepe, gruverske a disciplinovane svirke. Vredi ih probati:
https://harmaa.bandcamp.com/album/miss-mieli-pakenee-ruumiista
O Aaronu Edgeu sam već pisao na ime njegovih raznih sludge metal albuma a sada je pod svojim imenom The Lumbar Endeavor i uz goste snimio, pa, ceo Sleepov album Jerusalem, u novoj verziji. Zašto? Ne znam, Jerusalem je savršena ploča za koju i dalje traje debata da li su je i sami Sleep unapredili sa pet godina kasnije izašlom verzijom pod nazivom Dopesmoker. No, Edge je ovde doveo još dva čoveka da mu pomognu i A Holy Pilgrimage to Jerusalem makar predstavlja originalno čitanje predloška, sa violončelom i violinom ubačenom među teški metal i… pa, meni je ovo svakako zadovoljstvo da poslušam. Edge je pokazao da ume a pravi dobru muziku a, evo, i u obrađivanju on ima dosta ukusa i štofa. Naravno, ne kažem da bi ovo ikako moglo da zameni original, ali kao simpatična varijacija svakako zaslužuje vaše vreme:
https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/a-holy-pilgrimage-to-jerusalem
Moskovljani ИЛ imaju već šesti album za desetak godina i Именины donosi svirep sludge metal koji nudi sirovu produkciju, vrišteće vokale, bolestan gruv, ali onda i momente atmosfere i uzdržavanja kada se ne udara svom snagom. Naravno da je to samo da vas nameste za sledeći šamar, ali albumu daje dinamiku i mada ИЛ ne kidaju sad nešto sa originalnošću, ovo je fina ploča koju kapirate od prvog takta i volite bez razmišljanja:
https://ildoom.bandcamp.com/album/–8
Vankuverski all-girl sludge metal sastav Rhyolite ima još siroviji zvuk na svom novom, drugom EP-ju, Continuation i mada je zvuk, jelte, BAŠ sirov a pesme su i same još nedopečene, žene imaju smisla za gruv i zdravo sve ovo meni deluje. Tri pesme, cena koju sami određujete pa odredite pravično:
https://rhyolite.bandcamp.com/album/continuation
Složićemo se da je Mordor Truckers odlično ime za stoner/ metal bend a ova brazilska ekipa ima EP Nowhere sa dve podugačke pesme hipnotičnog,psihodeličnog stoner roka. Nije ovde sve u glasnom rifu i težini – mada toga ne manjka i Mordor Truckers vole da zadinamišu svoje aranžmane, da se prošetaju od glasnog ka tišem i natrag i sve to u finom gruvu, sa puno psihodeličnog gitarskog programa. Sirovo je to dosta, ali prijatno:
https://mordortruckers.bandcamp.com/album/nowhere
Naravno da bend koji se zove Space Pope svira psihodelični rok. Album Space Pope’s Cosmic Rhythm ovog kanadskog benda nije sjajno produciran ali muzika je iskren, zabavan heavy psych sa jakim gitarama, klavijaturama i povremenim izletima u tvrđi sludge-doom izraz. I ovo valja da još sazreva ali za debi album je ohrabrujuće i obećavajuće:
https://spacepopedoom.bandcamp.com/album/space-popes-cosmic-rhythm
Mellow Beast su iz Belfasta a njihov hevi rok u sebi ima prijatnu psihodeličnu energiju i zabavan gruv. Iako i EP 166 Zombie Street možemo kvalifikovati kao heavy psych, ovo je razigranija, relaksiranija muzika od gorenabrojanih izvođača i nudi duhovit, prijatan rok solidnog tempa i sluha za melodiju. Fina, dobro raspoložena muzika dobre produkcije a sve četiri pesme se plaćaju svega pola funte:
https://mellowbeast.bandcamp.com/album/166-zombie-street
Cannabus su pak iz Ontarija a njihov EP The Maple Spliff Sessions donosi vrlo prijatan kanadski stoner rok. Ovo je muzika sa vrlo džemerskim osećajem, ali snimljena u studiju i lepo producirana, dok bend zvuči dobro raspoloženo i pošteno napaljeno. Vredi!
https://cannabus.bandcamp.com/album/the-maple-spliff-sessions
A, mislim, kad se bend zove Dope Skum odmah znate kako će da zvuči. Ova ekipa iz Čatanuge u Tenesiju ima EP Gutter South sa pet lepih pesama valjajućih stoner rifova, izvikivanih stihova i generalno smorenog, a heavy gruva. Dope Skum ovo sve rade vrlo prirodno i organski, ne upadajući u poziranje pa je njihova muzika srcu vrlo draga i prijatna:
https://dopeskum.bandcamp.com/album/gutter-south-2
Već mi se bio dopao debi album australijskih Sundowner pre par godina, pa mi je novi EP, Crossed Out Of Society došao kao prijatno podsećanje na njihov „Heavy amplified blues with an occasional upswing in tempo“. Novi EP je bluziran sludge metal na granici dooma sa sporim tempom i dugačkim pesmama, a rifovi su moćni, dumerski i lepljivi. Ovo je i odlično producirano pa Sundowner nude suvu krtinu po ceni koju sami odedite. Idealno:
https://sundownersludge.bandcamp.com/album/crossed-out-of-society
Kelnski Smokemaster se smeštaju negde izmeđi hipi-psihodelije, krautroka i stoner roka i to je, verujte mi, odlično mesto da se na njemu bude. Album Cosmic Connector je opuštena ploča prozračnih atmosfera ali finog, kinetičkog gruva, melodičnog pevanja i matematičarskih preplitanja gitara i klavijatura. Ovo je lepo producirana, harmonična muzika koja će vam zvučati prijatno starinski ali ne i zastarelo, spakovana u šest ekspanzivnih pesama i odlično raspoloženje:
https://smokemaster.bandcamp.com/album/cosmic-connector
Heavy Psych Sounds Records za ovu nedelju ima debi album birmingemskih Margarita Witch Cult. I sam nazvan Margarita Witch Cult, ovaj odlično producirani, uskusno isfazirani i basom nadeveni album nudi kvalitetan hard/ stoner rok sa puno šmekerskog gruva, dobrih rifova i melodičnog pevanja. Margarita Witch Cult vole i doom trikove, ali vole i da ubrzaju do pankerskog čukanja, ne napuštajući tu tešku gitarsku kanonadu i fine, melodične a opet muževne vokale. Jako dobro, kako smo i navikli da dobijamo od ovog izdavača:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/margarita-witch-cult-margarita-witch-cult
Odlični njujorški izdavač Magnetic Eye za ovu nedelju ima debi album čikaških These Beasts. Ova tri ortaka rade već sedam godina ali Cares, Wills, Wants je izašao, očigledno, tek kada su smatrali da je muzika sasvim sazrela, pa pričamo o albumu bučnog, prštećeg sludge metala koji ne smatra da mu je jedini adut agresivnost. Naprotiv, iako je ovo glasno, These Beasts se trude da napišu pesme koje će vas uhvatiti na melodiju (obično isporučeno kroz polomljene, naričuće vokale) i atmosferu. I solidno im ide. These Beasts ne žrtvuju, dakle, ni harmoničnost ni agresivnost u svojoj muzici, trudeći se da ona bude organski spoj ove dve stvari i dobro im ide:
https://thesebeasts.bandcamp.com/album/cares-wills-wants
Ripple Music ove nedelje bogato. Prvi na redu su Wolfnaut, Norvežani koji sviraju od kraja devedesetih i album Return of the Asteroid nudi vrlo prijatan desert/ stoner zvuk naklonjen melodiji i emociji u barem jednakoj meri kao i gruvu. Wolfnaut su time i nešto više „metal“ od prosečnog stoner rok benda, ali zvuk im je vrlo prijatan i organski sa stručno faziranim gitarama i velikim, teškim bubnjevima. Pesme su ugodno raznovrsne i ovo je vrlo prijemčivo, prijatno izdanje kome ćete se vraćati sa zadovoljstvom:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/return-of-the-asteroid
Pa onda idu Trading Aces a koji su svojevrsna supegrupa sa članovima Streetwalking Cheetahs Warrior Soul i The City Kids. Formiran tokom pandemijskih obustava rada, Trading Aces je sada izbacio svoj debi album i već naslov, Rock ‘n’ Roll Homicide govori šta ćete ovde čuti. Naime, dvanaest pesama prljavog, uličnog rokenrola, teškog ritma, stihova koji govore o cigaretama, benzinu i mamurluku, gitara koje prže amfetaminski bluz i generalno muzike kakvu volite i za nju živite. Neodgovorno, bezobrazno ali disciplinovano, sa odlično napisanim pesmama i kvalitetnom produkcijom, Trading Aces su tu da vam ukradu srce i nikada ga ne vrate. Neke od ovih pesama su najbolji rokenrol komadi koje sam čuo ove godine, slušajte recimo Hey Geraldine, You Can’t Stop Me Now, jebem mu mater. Obavezna lektira kojoj je titula albuma nedelje izmakla samo za dlaku:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/rock-n-roll-homicide
Završili smo sa sporinom i prelazimo na brzinu. Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Kanadski trešeri Unsaints imaju prvi istoimeni (mini) album sa šest pesama i introm. Ako na stranu stavim isuviše plastičnu produkciju (barem za moj ukus), Unsaints nude lep sadržaj ovde sa pesmama koje imaju i energiju i brzinu i zanimljive rifove i generalnu energiju koju očekujem od thrash metala pa je ovo vrlo lep hello world momenat:
https://unsaintstrashmetal.bandcamp.com/album/unsaints
Isto Kanađani, Naitaka sa svojim prvim albumom, Emergence donose prijatan spoj thrash metala i melodičnog death metala za tu neku novu generaciju slušalaca. Naitaka su energični a kad sviraju melodično to je BAŠ melodično i pevanje jedne Care McCutchen ovde prolazi celim spektrom od vrištanja do melodičnih, folki refrena. Meni to prija i mada je album pošteno podugačak, bend se potrudio oko pisanja i sekvenciranja ploče da ne bude monotona, pa vredi da se posluša:
https://naitaka.bandcamp.com/album/emergence
A latvijski Terror Activator imaju prvi album, Forcibly Wasted i ovo je superzabavan thrash/ crossover po receptima starih majstora, sa visokim tempom, puno energije i solidnom produkcijom. Gitare su ovde baš naoštrene i nervozne, sa masnim, razuzdanim solažama, bubnjevi pretiču sami sebe a pevanje je vrištavo i iritirajuće u najboljem mogućem smislu. Terror Activator su ovaj album spremali šest godina i čuje se da su pesme prosvirane i promišljene pa, s obzirom još i na cenu od koliko date za daunlooud, ne mogu ništa drugo sem da preporučim ovaj biser thrash metala iz sve snage:
https://terroractivator.bandcamp.com/album/forcibly-wasted
Nizozemski Headless Hunter svoj prvi album, The Undertaker objavljuje za novopokrenutu malu austrijsku firmu Mosher Zero i u skladu sa imenom izdavača, album je pun vratolomnog thrash metala. Ne pričam toliko o brzini koliko o moš-faktoru koji je ovde visok, sa bendom koji prosipa klasični Bay AreaThrash gruv i pržeće rifove, a ume i da opali brzo. Produkcija je napumpana, vokali na granici incidenta, sve je kako treba pa ne propustite Headless Hunter:
https://mosherzero.bandcamp.com/album/the-undertaker
Maldevera iz Dalasa za sebe kažu da su death thrash bend, ali njihov debi album je zapravo u dobroj meri „tehnički“ thrash sa death metal zvukom pa eto, ako volite komplikovane rifove i stalne promene ritma, From Man to Mist je nešto na šta valja obratiti pažnju. Da se razumemo, dobro je ovo, onako, upetljano, ali opet ne PRETERANO upetljano, sa pesmama koje su ipak dovoljno krljačke i trešerske da se ne zagube na svom putu ka akademiji. Produkcija solidna, mada skromna, muzičari napaljeni, sve kako treba:
https://maldevera.bandcamp.com/album/from-man-to-mist
Acid Mass je jednočlani projekat iz Sinsinatija koji sebe predstavlja rečima „SKULL CRUSHING METAL HELL“, sve tako velikim slovima. Dobro je, rođo, smanji malo, shvatili smo. No, mislim, ovo je pristojan, bučan speed metal i demo Lust for Violence ima tri pesme koje nisu možda još spremne da budu uvršećen u klasike ali nude besnu dispoziciju, zujeće rifove i dobar tempo. Vredi čuti a i cena je koliko date pa poslušajte:
https://acidmass666.bandcamp.com/album/lust-for-violence
Ulnaris su kvartet iz Sarbrikena u Nemačkoj ali im je EP Comme un cheval fou ceo na Francuskom ČISTO DA SE VI ZBUNITE. Bend takođe najavljuje kombinaciju noisea, jazza, slobodne improvizacije i rocka, ali je ovde u osnovi apsolutno i neporecivo poletni, himnični hardcore punk. I to je sasvim u redu jer onda eksperimentalni elementi (saksofon koji sobodno improvizuje) dolaze kao fin, lepo odmeren dodatak na pesme koje su dobro napisane i aranžirane. Ovo je raznovrsna i zabavna muzika sa upečatljivim ženskim vokalima i sigurnim meandriranjem između žanrova, a jeftina produkcija zapravo uopšte ne smeta. Fino:
https://ulnaris-sulcus.bandcamp.com/album/comme-un-cheval-fou
Scaramanga su iz Montreala i sviraju tvrdi, metalizirani hardkor. Ako volite kako je to zvučalo devedesetih, EP The Many Faces donosi četiri pesme koje mene najviše podsećaju na Pro-Pain, Agnostic Front i Madball iz tog perioda, sa tvrdim gitarama, gangsterskim vokalima i energičnim ali ne prebrzim ritmovima. Dobra produkcija, tone etitjuda i po koji lep metalski rif i solo, a sve to po ceni koju sami odredite – nema greške:
https://scaramangahc.bandcamp.com/album/the-many-faces
Facewreck iz Pitsburga su new school hardcore sa elementima klasičnog moshcorea, hip hopa i beatdowna. U teoriji ovo je moglo da bude nesnosno na ime svog tog testosterona, gansterskog poziranja i toksične muškosti od koje može da se rikne, ali album Joke’s On You mi je bio simpatičan. Mislim, ako se ne shvati preozbiljno, ovo je muzički vrlo pristojna, plasna ploča koja meša dobre metal slemove sa skrečovanjem, repovanjem i klasičnim geng refrenima. Poslušajte, ima tu šarma:
https://facewreck.bandcamp.com/album/jokes-on-you
shortcycle iz Sinsinatija su za nijansu „mekši“ hardcore, dakle ovo je manje u maniru tough guy poziranja a više vrištavo i emotivno, mada i dalje metalizirano i čvrsto. EP 2023 ima pet solidnih, glasnih, disciplinovano odsviranih pesama i, uz dobru produkciju, vredan je vašeg vremena:
https://shortcycle.bandcamp.com/album/2023-ep
Bostonski The Lousy sviraju žestok hardcore thrash, sa dosta thrash metal elemenata ubačenih u pankersku matricu i to na novoj, drugoj kaseti, Another Lousy Tape zvuči vrlo dobro. Dve autorske pesme, odlično odsvirane, solidno producirane i pametno napisane, plus obrada Amebixove Arise, mislim, šta tu ima da se ne voli?
https://thelousy.bandcamp.com/album/another-lousy-tape
I Gloom Squad iz Detrpoita, dvojac nastao posle raspada benda Discerned nude žestok, mračan hardcore thrash. Ovo je muzika novijeg senzibiliteta, sa dosta disonanci u rifovima, ali i dalje energična, brza i trešerska kako dolikuje poštenim ljudma. EP Burner ima pet pesama žestine i mračnine a naplaćuje se koliko ste sami spremni da date pa budite fer:
https://gloomsquad.bandcamp.com/album/burner
Past Fucking Caring su iz Belfasta i besni su. EP Shine A Blowtorch On The Human Race objašnjava njihovu političku (i emotivnu) poziciju sa tri pesme energičnog crustcore zakivanja. Ne naročito originalno, ne naročito inovativno, ali sigurno u sebe, sa ubacivanjima i u grindcore brzine i generalnim aranžiranjem pesama koje je nešto kompleksnije od crustcore proseka, ovo je i pristojno producirano pa je meni veoma prijalo:
https://pastfuckingcaring.bandcamp.com/album/shine-a-blowtorch-on-the-human-race
https://subsidedistribution.bandcamp.com/album/shine-a-blowtorch-on-the-human-race
Nisu uopšte loši Terminal Figure iz Filadelfije čiji istoimeni debi album vozi brzi, energični vrištavi hardcore thrash. Ovde su na programu kratke ali dobro napisane pesme sa puno promena ritma, besnim, lajavim vokalom i rifovima koji standardne pank i metal harmonije vole i da odvedu malo u smeru disonance. Bend svakako pazi da ima lep raspon atmosfera i raspoloženja pa se ovo provoza celim putem od emo, preko d-beat do grindcore zvuka i meni to vrlo odgovara. Izvrsna svirka, dobra produkcija, jedan generalno visok kvalitet:
https://terminalfigure.bandcamp.com/album/terminal-figure
Nemački Trigger su pak vrlo old school na svom novom albumu, Fission. Ovo je, kako i sami kažu grindcore/ noisecore sa ’90s mirisom i mada su pesme strukturirane i aranžirane pa se ovde ne dobija totalni krš i lom po uzoru na 7MON ili Sore Throat, Trigger nisu mnogo daleko od toga. No, mislim, ako ste voleli kasnije, „komercijalne“ radove Anal Cunt, ovo je na sličnoj liniji i isporučuje 22 pesme krljačine i buke. A sve to bez gitare, pa basčina ovde lomi za sve pare. Lepo.
https://triggergrindcore.bandcamp.com/album/fission
Italijani Coffin Surfer spajaju rokenrol sa grindcoreom na svom albumu Wild Weedy Watts i sve je to lepršavo, humoristički nastrojeno a i dalje nestašno i prljavo. Nisam sad nešto onesvešćen od uživanja ali ima ovaj album svog šarma.
https://coffinsurfer.bandcamp.com/album/wild-weedy-watts
Ne zna se tačno ko su članovi grindcore sastava EDKH a to se i uklapa sa tematikom debi albuma/ minialbuma Conspirashit koji se bavi raznim teorijama zavere. Ovo su nešto duže, gruverskije grindcore pesme pa se uz njih može i zaplesati a bend je dobro produciran i svira kvalitetno. Izdavač je Horror Pain Gore Death Productions što garantuje kvalitet u svakom smislu.
https://hpgd.bandcamp.com/album/conspirashit
Filadelfijski Bandit sviraju „room clearing grindcore“ ali njihova muzika je zapravo vrlo progresivan, ambiciozno napisan i aranžiran grindcore koji tehničke kvalitete muzičara stavlja u službu kratkih ali komplikovanih pesama gde se brzina i nagla skretanja pod pravim uglo udružuju da stvore zajebanu tenziju. Dobro producirano, nemilosrdno i ultrazabavno a album se zove Siege of Self i ima trinaest pesama:
https://banditgutterpunk.bandcamp.com/album/siege-of-self
Teksašani Shotcaller izbacuju izdanja velikom brzinom ali ne po cenu kvaliteta. Album How Will I be Someone Tomorrow When I Aint Shit Today (znate već na šta je to aluzija) sa jedanaest pesama je prvi dugosvirajući projekat ovog hjustonskog dua i prezentira njihov grindcore/ powerviolence u dobroj formi. Sve je to srazmerno lo-fi i jeftino ali Shotcaller sviraju odlično i imaju pesme koje su komponovane i aranžirane pre nego što su ispljunute na harddisk, sa sirovošću i energijom kakvu ja očekujem od ovakve muzike i sa produkcijom koja je sasvim odgovarajuća da prenese taj utisak brzine i napaljenosti. Odlično i drago mi je da vidim kako ovaj bend sa svakim sledećim izdanjem zvuči sve bolje:
https://shotcallergrind.bandcamp.com/album/how-will-i-be-someone-tomorrow-when-i-aint-shit-today
Swarming Of Sickness je drugi album češkog „patološkog grindcore projekta“ Sick Sinus Syndrome. Naravno, pričamo o goregrindu, ali Sick Sinus Syndrome su par stepenica iznad onog što se danas u proseku prodaje kao goregrind, sa pesmama koje imaju rifove, aranžmane, prebrojiv ritam itd. Drugačije rečeno, ovo nije tek buka sa programiranim blastbitovima urađena u spavaćoj sobi, već propisan old school goregrind. Bend sam navodi Carcass i Regurgitate kao uzore i album apsolutno isporučuje zvuk koji ste od jednih i drugih mogli čuti na ranim izdanjima. Je li dobro? Odlično je, jer kad izmešate meljuće blastbitove, poletne D-beatove, neljudske vokale i bolesno melodične gitare povrh pankerskih rifova, dobija se nešto neodoljivo. Dvadesetjedna pesma grešnog užitka, kao da je ponovo 1987. godina. Ne propustiti:
https://sicksinussyndrome.bandcamp.com/album/swarming-of-sickness
A švedski humoristički grinderi Birdflesh imaju novi album, Sickness in the North i mada ovde nema nekih iznenađenja, u pitanju je visokokvalitetna kolekcija brzih, zabavnih pesama koje sve više vuku na Macabre sa svojim dosta ambicioznim aranžmanima i lakoćom sa kojim bend sve to svira. Dvadesetdve pesme, odlična produkcija, žestina i humor, sa sve aluzijama na poznate death metal i grindcore hitove (na primer Hammer Smashed Japanese Face), jedna non-stop žurka koja podseća da grindcore može da bude i veoma zabavan:
https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/sickness-in-the-north
Njemački New World Depression imaju šesti album za, evo, osamnaest godina rada i Interment of Sins je vrlo pristojna ploča death metala koji preferira gruv i atmosferu. Nije da ovde nema brze svirke, ima, ali ovo je old school orijentisan sastav koji voli da se smesti u udoban srednjetempaški ritam i tu melje za svoj groš. A imaju lepe rifove, melodični su i imaju odličnog pevača što su sve dobri atributi. Da im je mastering malo dinamičniji ja bih ih još jače preporučio ali i ovako ovo vredi čuti:
https://newworlddepression.bandcamp.com/album/interment-of-sins
Italijani Ulvedharr su za malo više od decenije rada nanizali već pet albuma a najnoviji, Inferno XXXIII vozi se u brzoj traci, nudeći deaththrash produciran tvrdo a odsviran momački i žestoko. Ima ovde i dosta melodičnosti koja fino osvežava taj mišićavi zvuk i svirku pa, eto, poslušajte:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/inferno-xxxiii
Švajcarski Chaosmonger imaju novi singl, Choirs of Extinction sa dve pesme od kojih će prva izaći na vinilu kao deo split singla sa za sada neimenovanim kolegama u Junu ove godine. Enivej, ovaj daunloud sad možete kupiti za jedan švajcarski franak i priuštiti sebi dve old school death metal pesme koje odišu staromodnim, patiniranim šarmom, uključujući jeftinu produkciju. Ovo svakako ima svoje kvalitete, i lepo je odmoriti uho od prenapucanih, preglasno masterovanih materijala kakvi dominiraju u današnjoj muzici. Simpatično:
https://chaosmonger.bandcamp.com/album/choirs-of-extinction
Predatory Void je projekat sadašnjih ili bivših članova raznih belgijskih bendova tipa Amenra, Carnation, Aborted, Cobra the Impaler a njihov debi album, Seven Keys to the Discomfort of Being, izašao za veliki Century Media je kombinacija blackened sludge i death metala. I malo je to možda suviše „mejnstrim“ za moj ukus ali nije rđavo. Mislim, brutalno je, bez mnogo milosti, sa pesmama koje valjaju dobre srednjetempaške gitare (pa uleti blastbit) i polivaju surovim vrištećim vokalima, a u svemu ima taman toliko melodije i harmoničnosti da se izbegne monotonija. Nije loše, zaista:
Diabys su kanadski projekat u kome je gitarista Michael Dorosz svu muziku napisao još pre sedamnaest godina a tek je ove godine našao ljude da je sa njima i snimi. Album Portals of Annihilation pritom zvuči vrlo zdravo, zrelo i prijemčivo i greota bi bila da ovo nikada nije dobilo propisnu studijsku realizaciju. Stilski, ovo je death metal sa thrash (i metalcore) mirisom koji mene asocira na malo modernije čitanje predložaka što su ih devedesetih posložili Malevolent Creation ili Solstice, pa kad se u to ubaci i malo bliskoistočnih začina, sve bude dobro. Paket, dakle, ima deset tvrdih, mošerskih, energičnih komada, pritom dobro produciranih i Diabys zaslužuje da postane permanentni projekat koji će nam doneti još užitaka:
https://diabys.bandcamp.com/album/portals-of-annihilation
Poljaci Morrath ne puštaju da prođe mnogo vremena na svom debi albumu, Centuries of Blindness pre nego što vam ga zavuku onako momački. Ovo je old school death metal krljačina koja je odrasla na Suffocationu i ceni dobar rif, mračnu atmosferu i energičnu svirku. Momci su, da se razumemo, mladi ali znaju znanje i ne gube vreme na jalove egzibicije tehnike nego, jelte, svoje muzičke kvalitete stavljaju u funkciju hiperkvalitetnog, razbijačkog death metala. Jako dobar debi i bend koji mi je još jače osvežio nedelju:
https://morrath.bandcamp.com/album/centuries-of-blindness
Turci Molested Divinity ne pokušavaju da išta mistifikuju oko svoje muzike. Njihova filozofija je „Sheer Brutal Death Metal Worship“ pa i album The Primordial, njihov treći za pet godina treba slušati isključivo u ključu obožavanja bendova kao što su Krisiun ili Disgorge. Dakle, ovo je nemilosrdno polivanje blastbitovima skoro sve vreme, puno disonantnih momenata, puno denflovanih rifova, vokali koji dolaze s onu stranu podsvesti… Molested Divinity ni na koji način ne pokušavaju da se približe publici iz bilo koje druge grane metal ili rok muzike, dosledno sa osam pesama nudeći isključivo jedan i isti brutal death metal program, pa ako je to po volji, izvolite:
https://molesteddivinity.bandcamp.com/album/the-primordial-3
Apex C.h.u.d / Nigromancer je split singl između australijskih Contaminated i benda Fistula iz Ohaja. I, mislim, nema mnogo muzike – po jedna pesma – al se dobro krlja. Contaminated daju sve od sebe da izvuku ozbiljno štrokav podzemni death metal i to je dostojno svačijih ušiju a Fistula vas onda polome svojim lo-fi doom sludge udaranjem. Boli al je lepo:
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/apex-c-h-u-d-nigromancer
Iako kvebečki duo Unleash Carnage voli da povuče malo i na deathcore, ovaj projekat dvojice članova meodičnog death metal benda From Chaos u suštini nudi solidan brutalni slamming death metal. Drugi EP – a drugi i ove godine – zove se The Ultimate Insanity i njegove četiri pesme su dobro napisane, vrlo žustro odsvirane i generalno kvalitetne, sa visokim tempom blastbitova i komplikovanim rifovima koji fino osvežavaju pokolj. Lepo:
https://unleashcarnage.bandcamp.com/album/the-ultimate-insanity
Čileanci Ancestral Rites nemaju sad neku skupu produkciju ili velike, inovativne ideje za svoj death metal ali eponimni debi album makar nudi strastvenu izvedbu i srce na pravom mestu. Osam pesama rifova i povremenih izleta u melodičnije teme, korektno:
https://ancestralriteschile.bandcamp.com/album/ancestral-rites
Australijski Pustilence sviraju vrlo ’90s death metal na svom debi albumu, Beliefs of Dead Stargazers and Soothsayers. Ovo je baš onako patinirano, kako u zvuku, tako i u old school rifovima i siledžijskom aranžiranju , pa ako ste ikada voleli recimo Banished, Avulsed, Immolation i slično, Pustilence se kreću negde u istom prostoru. Album nije inovativan ni po kojoj osnovi ali je strastven i zabavan pa, eto:
https://rottedlife.bandcamp.com/album/beliefs-of-dead-stargazers-and-soothsayers
Nemci Boundless Chaos su svoju stranu split EP-ja Deathmill sa Reign in Blood stavili na Bandcamp i ovo su dve pesme solidnog old school death metala sa malo trešerskih elemenata. Boundless Chaos su lepršavi u svirci a produkcija je jeftina i dinamična i sve je to prijatno. A plaćate koliko želite!
https://boundlesschaos.bandcamp.com/album/deathmill-side-chaos
Sumen je, po rečima svog osnivača, Michaela Schulzea međunarodni death metal sastav ali sudeći po debi albumu, Mors Certa, ovo je više projekat u kome on nalazi ljude sa raznih strana sveta da ih plati da urade po neku pesmu ili deo pesme. Što zvuči suludo, ali Schulze nema vremena za redovne probe itd. pa mu je to bilo rešenje za sada. No, album, zapravo, zvuči sasvim solidno. Ovo je uredan, blago melodičan death metal koji se ne odlikuje nekom velikom inventivnošću ili propitivanjem forme, ali nudi fin tempo, pristojne rifove (sa blago „blackened“ dimenzijom) i generalno prijatno curi:
https://sumen.bandcamp.com/album/mors-certa-album
The Eating Cave je zanimljivo ime za tehcn-death sastav iz Virdžinija Biča iz, jelte, Virdžinije, a album The Miscalculation nudi sedam zanimljivih pesama koje imaju i agresivan tempo i raznovrsne vokale i atmosferične i disonantne elemente… The Eating Cave definitivno ne žele da se zarobe u običnom brutal/ tech death formatu pa iako je muzika i brutalna i tehnička, ona uspeva da ponudi i druge perspektive. Ne MNOGO druge ali dovoljno druge da se bend izdvoji iz mase:
https://theeatingcave.bandcamp.com/album/the-miscalculation
Brazilci Q-Fonía sviraju nekakav progresivni, donekle i melodični death metal i mada sam isprva bio skeptičan, album Al fin de la cordura, njihov treći, je dosta prijatan za slušanje. Ovde ima brzine i žestine u dovoljni količinama za moje potrebe a proggy elementi su dosta ukusno umešani u žestoki death metal, bez gubljenja oštrine. Solidna produkcija, puno gostiju da sve bude veselije, malo džezerskih harmonija (pa još i truba) kad je najpodobnije, sve u svemu vrlo pristojna ploča:
https://q-fonia.bandcamp.com/album/al-fin-de-la-cordura
Italijani Valgrind sviraju duže od četvrt veka i Millennium of Night Bliss im je peti album pa muzika zvuči fino i patinirano a istovremeno vrlo promišljeno i odmeren. Ovo je death metal koji old school estetiku kasnih osamdesetih i ranih devedesetih pakuje u pesme što se ne zadržavaju samo na formatima koji su tada postojali pa je kombinacija zvuka, melodija, tema i aranžmana sveža i karakterna. Valgrind ne veruju u sviranje istim tempom i intenzitetom sve vreme i njihov album zvuči razigrano i maštovito a produkcija je prijatno nenabudžena:
I u poslednjoj smo sekciji sa krosžanrovskom ponudom ali i klasičnim heavy metalom. welts su dva lika iz Finiksa koja dižu grdnu buku na demo snimku demo_02. Ovo je pre svega noise rock, sa mrvicom post metala ali ako za post metal vezujemo melodičniji, melanholičniji zvuuk, toga zaista ima samo u tragovima. Ova dva lika iz Arizone su pre svega orijentsani na ambiciju da vas samelju u prah mučnim, neumoljivim ritmom i bas-linijama, vrištanjem i jedva razaznatljivim gitarama ispod sve te kanonade, pa ako se osećate izdržljivo, navalite. Plaćate koliko želite:
https://wearewelts.bandcamp.com/album/demo-02
Angels on Fire iz Denvera sviraju prosto – metal. Ovo nije ni retro heavy metal ni nekakav moderni metalcore ili ekstremni metal, već prosto, metal, sa glasnim gitarama, promuklim vokalima i snažnim, energičnim ritmom, ali i sa ukusom za melodiju. EP Angels on Fire ima tri fine pesme po ceni koju sami odredite i ovo je odličan dil jer su u pitanju tri lepa komada žestoke svirke i dobre produkcije. METAL!
https://angelsonfire.bandcamp.com/album/angels-on-fire
Finalni album internacionalnog megaprojekta Metal Against Coronavirus je pred nama i zove se We Will Triumph! Mislim, optimističan naslov sad kad znamo da Arcturus soj virusa hara po Indiji, ali hajde, nadajmo se… U svakom slučaju, album je zabavan, sa čak osamnaest pesama u dosta raznolikom stilskom izrazu ali sa jedinstvenim sentimentom i ambicijom. 141 muzičar iz 27 zemalja je dao svoj doprinos ovoj priči i to je, mora se primetiti jako lepo. Slušajte:
https://metalagainstcoronavirus.bandcamp.com/album/metal-against-coronavirus-we-will-triumph
Scarlett Cook ne svira metal ali debi album ove australijske kompozitorke i pijanistkinje biće zanimljiv većini metalaca. Requiem for the Earth bi se mogao nazvati brutalnom kamernom muzikom s obzirom da ovde postava pored klavira, basa i bubnjeva sadrži i violončela, viole i violine, te dodatne udaraljke. Cookova dolazi iz porodice muzičara i nastavnika muzike, klavir svira od četvrte godine i piše vrlo dramatičnu, ekspresivnu muziku koja je negde na tragu onog što bi radio Nick Cave da je slušao metal u mladosti i ovo je album vrlo dobrih, energičnih pesama, odličnog pevanja i moćnih, raskošnih gudača. Valja poslušati:
https://scarlettcook.bandcamp.com/album/requiem-for-the-earth
Njujorški Car Bomb su skoro stereotipni mathcore bend sa pesmama sastavljenim naizgled isključivo od stop-and-go rifova u kojima ne čujete ni jednu notu nego samo brutalne udarce po žicama, sa zakucavajućim bubnjem i grubim, urlajućim vokalima. I, ako TO tražite od svog metala, Car Bomb imaju novi živi album, Live In Santa Cruz čijih petnaestih vrlo solidno snimljenih pesama sve zvuče kao da ste ChatGPT mesec dana hranili samo pesmom Bleed od Meshuggah i onda ga zamolili da vam napravi mathcore album. Ako vam to deluje primamljivo, navalite, Car Bomb isporučuju bez zadrške:
https://carbomb.bandcamp.com/album/live-in-santa-cruz
Teksaški portrayal of guilt su snimil interesantan album koji baš agresivno prelazi žanrovske granice ali i časno jebe keve. Devil Music je na svojoj prvoj polovini kombinacija, recimo, black metala, death metala, posthardkora i progresive, sav u oštrim uglovima i nervoznim promenama a onda druga polovina ove iste kompozicije daje u orkestarskim aranžmanima (sa sve satanskim vokalima odzogo) i ovo je takođe izvrsno. Fantastičan album:
https://portrayalofguilt.bandcamp.com/album/devil-music
Madridski Frenzy na svom drugom albumu, Of Hoods and Masks – ne naročito prikriveno inspirisanom kultnim stripom Watchmen – donose neophodnu dozu klasičnog ’80s metala potrebnu da se progura nedelja. Ovo je ploča koja mestimično govori o tome kako nam se bliži kraj sveta, ali je muzika stalno poletna i energična, sa lepim retro šmekom negde između klasičnog sleaze metala i uličnijih formi. Pevanje Amerikanca na privremenom radu u inostranstvu, Anthonyja Stephena je i samo ugodno retro, sa odjecima Klausa Meinea iz Scorpions a pesme su, iako sklopljene uglavnom od fora koje znamo već 40 godina, vrlo dopadljive i ulaze pod kožu. Solidna produkcija, solidna ponuda na svim nivoima:
https://frenzymetal.bandcamp.com/album/of-hoods-and-masks
Još prijatnog old school heavy metal zvuka stiže sa debi albumom sastava Blood Star iz američke države Juta. First Sighting nudi lepe rifove, prijatan glas pevačice Madeline Smith i zvuk koji u sebi ima hardrokersku prijemčivost i metalsku epiku, mešajući ih tako da muzika bude pristupačna svakome. Vrlo lepo producirana ploča, stručna svirka, kvalitetne kompozicije, heavy metal za mlado i staro, ne propustiti:
https://bloodstarslc.bandcamp.com/album/first-sighting
https://blood-star.bandcamp.com/album/first-sighting
Fin je i novi album kanadskih Smoulder. Njihova muzika, oficijelno epski doom metal, zapravo je više neki samo malo „produmljeni“ heavy metal, sa lepim rifovima, dosta toplom produkcijom i prijatnom pevačicom u navalnom redu. Album, Violent Creed Of Vengeance ima u sebi očigledne inspiracije epskom fantastikom – jedan tekst Michaela Moorcocka se koristi za naraciju na petoj pesmi – pa je i muzika takva, epska ali ne preproducirana niti PRETERANO cheesy, već taman koliko treba:
https://smoulder.bandcamp.com/album/violent-creed-of-vengeance
Španski Unchosen Ones su malo više okrenuti melodiji u svom heavy metalu. Album Sorrow Turns To Dust ima dosta power metal elemenata sa svojim naglašeno melodičnim temama i pevačem koji peva visoko i emotivno. Ovo će se svakako dopasti publici koja ceni tu neku više pop stranu metala, sa jasnim odjecima osamdesetih u svojim klavijaturama i raspevanim refrenima koji ne bi bili nimalo strani i nekakvom japanskom idoru-metal sastavu. Svakako solidan materijal i album koji će mnogima prijati:
https://unchosenones.bandcamp.com/album/sorrow-turns-to-dust
The Last Witch iz Ohaja su objavili istoimeni debi album i ovo je vrlo prijatna, gruverska, melodična kombinacija heavy metala, stoner roka i, recimo, neke alternativnije rok muzike. Mislim, sve to zvuči jako prirodno, organski i usvirano kad se pusti i bend voli melodične refrene, masne solaže i energičan gruv, pa će, verujem, prijati svakome ko voli glasnu, energičnu rok muziku:
https://thelastwitchmusic.bandcamp.com/album/the-last-witch
Šveđani Century imaju vrlo patiniran, pa i vrlo švedski zvuk na svom debi albumu, The Conquest of Time. Ovo je heavy metal old school provinijencije, melodičan i žestok a bez poze, glume i nameštene ekspresivnosto. Century samo sviraju dobre rifove, prže opake solaže i voze ga brzo, sa sve jeftinom ali prijatnom produkcijom koja ima i lepu količinu dinamike. Jako slatko, jako prijatno:
https://electricassaultrecords.bandcamp.com/album/the-conquest-of-time
https://centuryswe.bandcamp.com/album/the-conquest-of-time
Lazarevački Claymorean imaju kompilaciju By This Sword We Rule: A Decade of Steel pa ako ste nekako do sada izbegavali da se upoznate sa opusom ovog epskog power (ali malo i doom) metal benda, a koji radi značajno više od jedne decenije (skoro trideset godina, zapravo), onda… navalite. Ovo su uglavnom demo i ponovo snimljene verzije pesama koje možda i znate pa čak i ako ste fan, imate ozbiljan razlog da ovaj album proverite:
https://claymore1.bandcamp.com/album/by-this-sword-we-rule-a-decade-of-steel
Jethro Tull imaju novi album, RökFlöte i, eh, Ian Anderson je pre neki dan objašnjavao da su Motley Crue i Motorhead umlaute koristili pogrešno ali da je on zato sve uradio u skladu sa gramatikom na novom albumu i mislim, Iane, jesi li poludeo? Koga boli kurac? Seriously? No, kad se mane objašnjavanja da nije shvatio fore stare više od 40 godina, Anderson i dalje isporučuje prijatan progresivni rok sa folk osnovom (uglavnom se baveći nordijskim paganskim folklorom) i pametnom, elegantnom nadgradnjom. RökFlöte nudi pesme koje zvuče sumnjivo neobavezno, sa naizgled jednostavnim aranžmanima ali koje na gomili tvore jedan fin, ekonomičan paket kraći od pedeset minuta i sa mnogo lepih ideja koje pokazuju da bend ni posle 56 godina rada (dobro, uz jednu pauzu od pola decenije) nije istrošio kreativne baterije. Anderson i dalje ima neodoljiv glas a njegova flauta izrazito dominira u aranžmanima pa je ovo meni jako prijatan album:
Nijemci Sintage izgledaju kao da je 1985. godina a tako i sviraju. Debi album, Paralyzing Chains prži u bestidno retro stilu klasične NWOBHM ekstravagance nudeći opake rifove, dobar tempo i visoke muške vokale koji su toliko iritantni da su jebeno simpatični. Ima ovde epski dobrih pesama, odličnih rifova, lepih solaža i bukvalno jedino mogu da malo požalim što produkcija nije nešto dinamičnija jer ovakva muzika zaslužuje manje spljeskan mastering. No u celini vrlo lepo izdanje:
https://sintage.bandcamp.com/album/paralyzing-chains
Šveđani Glorious Bankrobbers osnovani su još 1983. godine, pa su se nakon raspada u ranim devedesetim i pauze od deceniju i po ponovo okupili i, evo, i dalje veselo gaze napred. Novi album, Back on the Road nudi energičan hard rok/ hevi metal po receptima vaše bake, himničan ali propulzivan, bez smaranja sa nekakvim baroknim aranžmanima. Ovo je prosto, dobar teški rok sa energičnim gitarama i zaraznim refrenima, da se uz njega pije (sok!), đuska i voli. Odličan zvuk i nekoliko sjajnih pesama (Criminal Boogie, recimo):
Mnogo dobrog heavy metala ove nedelje pa što ne bi onda i Anthem izdali novi album? Japanski veterani, osnovani još 1981. godine sa svojim dvadesetim albumom, Crimson & Jet Black nude više od pedeset minuta epskog hevi metala, melodičnog, dobro raspoloženog i primerenog slušaocima svih generacija. Anthem uspevaju da budu i vrlo „komercijalni“ u svom zvuku ali i da isporuče propisno hevi metal rokanje i Crimson & Jet Black je neumereno dobra ploča benda koji očigledno vrlo uživa u onome što radi i nikako se još nije umorio od rokenrola. Da je produkcija mrvu življa bilo bi idealno ali i ovako je jebeno odlično:
O, jebote, što je dobar drugi album projekta Tanith, u kome glavnu reč vodi gitarista kultnih britanskih Satan, Russ Tippins. Satan su prošle godine snimili album koji je pobrisao patos sa celokupnom metal scenom na planeti a Tanith sad sa Voyage donose skoro jednako moćnu ploču teškog roka/ klasičnog heavy metala. Ima ovde dosta dodirnih tačaka sa Satan u harmonijama i generalnom pristupu komponovanju ali ovaj trio, baziran u Njujorku ima svoj zvuk i nudi na novom albumu devet melodičnih pesma koje bez problema prizivaju ’70s progresivu i post-hipi sanjarije u hard rok i hevi metal kolo. Dupli muško-ženski vokali (Tippins i basistkinja Cindy Maynard često pevaju zajedno), blago nostalgične ali retko staromodne melodične sanjarije, prozračna, prijatna i veoma dinamična produkcija, ovaj album je pravi mali biser teškog roka koji morate čuti:
https://tanithnyc.bandcamp.com/album/voyage
Album nedelje? Oh, rodbino…Stigao nam je novi Bell Witch, nazvan Future’s Shadow Part 1: The Clandestine Gate i ako ste očekivali išta drugo do jedne jedine spore, prespore kompozicije koja traje 73 minuta i 15 sekundi, žalobnički meditirajući nad prelepim, glacijalno sporim rifovima i dronom klavijatura, pa, onda mora da ste novi ovde? Duo iz Sijetla je odavno postavio industrijski standard za dostojanstveni, otmeni funeral doom metal a njihov prethodni album, Mirror Reaper iz 2017. godine prišao je najbliže statusu mejnstrim hita što ovakva muzika može da zamisli, pa je onda Future’s Shadow Part 1: The Clandestine Gate logičan nastavak iste priče, ali još malo sazreliji, još malo ispoliraniji, još malo sigurniji. Ovo je blagoslov u slow motionu i ploča kakve se zaista ne snimaju svake godine. A čekaju nas još dva dela!
https://bellwitch.bandcamp.com/album/futures-shadow-part-1-the-clandestine-gate
