Svako od nas se ponekog jutra probudi i, možda pomalo namrgođeno pomisli kako mu se baš čita neki strip o profesionalnim ubicama, ali kako bi bilo idealno kada bi bar jedan od tih profesionalnih ubica sebe izdvajao od konkurencije ekscentričnim stajlingom baziranim na stvaralaštvu belgijskog slikara Renea Magrita, a da je drugi profesionalni ubica jedanaestogodišnja devojčica. Nažalost, kažete vi sebi, ni ovog puta nemam sreće, mašta mi je isuviše bujna za ovaj turobni univerzum, pa jasno je da takav strip naprosto ne po…
CANDY & CIGARETTES, dame i gospodo, CANDY & CIGARETTES je Kodanshin serijal koji je bio publikovan između 2017. i 2021. godine u magazinu nazvanom, vrlo uslužno, Young Magazine (a zatim u njegovom nasledniku, Monthly Young Magazine) a koji od prošlog Oktobra na engleskom jeziku objavljuje Seven Seas Entertainment. Originalna manga je do kraja svog puta nanizala respektabilnih jedanaest tankōbon kolekcija, dok je Seven Seas do sada stigao do treće, sa četvrtom koja izlazi, sada, u Maju, te je idealan trenutak da se upoznamo sa jednom od najdrskije izvrsno nacrtanih mangi koje sam čitao poslednjih nekoliko meseci.
Tomonori Inoue, autor ovog serijala prethodno je postigao vrlo solidan uspeh sa serijalom Coppelion, stripom koji je umešno spojio neke omiljene japanske popkulturne trope (Tokio uništen u nuklearnom akcidentu, tri tinejdžerke koje su genetskim inženjeringom učinjene otpornim na radijaciju, a koje japansko Ministarstvo odbrane tamo šalje da istraže misteriozni signal upomoć) i ne samo imao čak 26 kolekcija do kraja svog izlaženja 2012. godine već je i adaptiran u anime, doduše završen posle prve sezone. Inoue je sa ovim stripom osvojio priličnu popularnost pa je, recimo, poslednje poglavlje crtano uživo, pred publikom na Vantan Akademiji u Osaki. Najnoviji Inoueov rad, Manatsu no Grey Goo išao je prošle godine i završio se posle četrdeset poglavlja – njegovi stripovi, prometićemo, postaju sve kraći i kraći – i takođe se fokusirao na tri srednjoškolke koje moraju da prežive lokalizovanu postapokaliptičnu situaciju i moj je utisak da je ovde Inoue pokušao da ide na sigurno, odnosno da ponovi koncept koji ga je dobro poslužio sa Coppelion, nakon eksperimenta sa CANDY & CIGARETTES.
Jer, CANDY & CIGARETTES je, kako ga Seven Seas Entertainment klasifikuje, „neo-noir revenge thriller“, jedna moderna, urbana, gritty priča o organizovanom kriminalu i korupciji u društvu koja ga čini mogućim, te o mračnoj, off the books vladinoj agenciji što operiše sa štabom u skromnoj knjižari u centru Tokija, a koja se sa nedodirljivim kriminalcima i kvarnim političarima razračunava na najjednostavniji način: targetiranim asasinacijama.
Narano, Inoue u ovu klasičnu postavku ubacuje ekscentričan tvist, a ključ je u imenu serijala. Slatkiši i cigarete iz naslova se odnose na dvoje protagnista koji ne bi mogli da budu nekompatibilniji duo pa i da ih je pravio neki AI bot treniran isključivo na starim nemim filmovima Stanlija i Olija puštanim unazad, i mada to u startu sugeriše prilično komičnu koncepciju za serijal, CANDY & CIGARETTES zapravo ima i mračnu, uznemirujuću osnovu na kojoj se gradi centralna misterija zapleta u kome su svi likovi, za sada se čini, povezani na dubljem nivu nego što je isprva vidljivo.
No, da bude jasno, CANDY & CIGARETTES ima sasvim dovoljno zdrave komedije u sebi – pogotovo u prvoj kolekciji – da se ovo čita u momentima kada ste raspoloženi samo za razbibrigu. Inoue je izvanredan crtač i njegov dar za razuzdane akcione scene i karakterizaciju likova je vrhunski, te pretvara svaki akcioni set pis u ovom serijalu u pravi praznik za oči. Štaviše, i sam svestan da mu je ovo najjača strana, autor otvara prvu epizodu CANDY & CIGARETTES in medias res, prikazujući glavnog junaka, postarijeg, sedog gospodina po imenu Hiraga Raizou kako, odeven u kombinezon nastojnika i naoružan samo metlom beži niz hodnik izmičući se kiši metaka, dok u sebi misli „Ovo je suton mog života a ovako ga provodim. Prestar sam za ovo sranje.“, samo da bi posle reza videli kako je Raizou, nakon karijere provedene u tokijskoj policiji – u jedinici za zaštitu ličnosti – penzionisan, da bi zatim našao posao u lokalnoj bakalnici ne bi li nekako pomogao svojoj ćerki i njenoj porodici. Kada ćerkin sin, Hiragin unuk, Shouta dobije dijagnozu retke vrste encefalitisa (izmišljene za potrebe ovog stripa) od koje svako malo utone u san i time je nesposoban za normalan život, stari, penzionisani policajac se zaklinje da će naći posao koji se bolje plaća ne bi li unuk mogao da priušti najbolji dostupni bolnički tretman. Kako to sudbina već ume da uredi, očajni junak luta gradom zagledajući oglase za posao polepljene po zidovima i naleće na plakat koji traži vrlo specijalizovane kadrove (upućene u borilačke veštine, rukovanje oružjem itd.) sa obećanom platom od čak milion jena mesečno (a što je približno 10.000 dolara). Iako Agencija SS ne deluje naročito ozbiljno, s obzirom da se svodi na mladu ženu koja sedi u knjižari i osnovnoškolsku klinkicu koja bezvoljno čisti knjige od prašine, novac deluje stvarno pa Hiraga prihvata posao za koji mu kažu da se sastoji od „čišćenja“.
Naravno, već na prvom zadatku postaje jasno da se čišćenje odnosi na uklanjanje leševa i tragova ubistva nakon asasinacija, ali PRAVI šok koji Hiraga doživljava je kada shvati da je njegov partner u ovom poslu upravo školarica koju je poslednji put video u knjižari sa Praškom u ruci – jedanaestogodišnja Suzukaze Miharu. Kraće rečeno: ona ih ubija, on uklanja tela.
Istočnoazijska popularna fikcija a japanska pogotovo je opsednuta pričama o profesionalnim ubicama – od psihodeličnih akcionih filmskih trilera iz šezdesetih godina prošlog veka pa do savremenih shonen mangi namenjenih osnovnoškolcima i sa toplom, ljudskom pričom u svojoj srži – a CANDY & CIGARETTES se trudi ovaj „žanr“ zaoštri do krajnjih granica u nekim elementima. Utoliko, vredi istaći i da, iako je po crtežu i toj kombinaciji komedije i akcije ovo na prvi pogled klasična shonen manga, dakle, strip za klince, Kodansha ga je objavljivala u seinen magazinu koji podrazumeva ipak nešto stariju omladinu. Iskreno, ne vidim naročito veliku razliku u tonu između ovoga, Sakamoto Days i Chaisaw Man, ali moguće je da je „seinen“ dimenzija ovog stripa najpre na ime toga da je Suzukaze Miharu, jelte, jedanaestogodišnja devojčica koja preko dana ide u osnovnu školu i kasnije se rve sa domaćim zadacima, a onda uveče ide i bez ikakvog oklevanja ubija mete na koje ju je usmerila Kinume, menadžerka agencije, mlada žena nekada zaposlena u Ministarstvu finansija a danas zadužena za uklanjanje korumpiranih činovnika čije bi izvođenje na sud i institucionalno uklanjanje sa pozicije na kojoj nanose štetu japanskom društvu bilo skupo, komplikovano ili nemoguće.
CANDY & CIGARETTES svakako ima jedno mračno jezgro ispod svoje fasade akcione komedije. Ova priča pokazuje spone visokorangiranih političara sa organizovanim kriminalom i ne ulazi ni u kakve etičke diskusije oko toga je li njihovo uklanjanje atentatima pravi način za rešavanje problema. Sama Kinume, Raizouova i Miharuina šefica je na prvi pogled efikasna, uspešna mlada žena koja vodi jedan komplikovan posao sa ledenom preciznošću, ali, naravno, kako se priča odvija ne samo da i ona dobija scene u komičnom tonu već se i razotkriva da je njena povezanost sa poslom – i bivšim nameštenjem u vladi – mnogo ličnije prirode od pukog tajnog rada u javnom interesu i da su ovde u igri zbrkane, komplikovane emocije za koje su zaslužni korumpirani, pokvareni muškarci.
Naravno, devojčica-asasin Suzukaze Miharu je u samom srcu tame ovog stripa i autor ovde dosta uspešno balansira između komedije, eksploatacije i psihološke vivisekcije. Miharu je zabavan, prirodno komičan lik (jer, osim što je skoro natprirodno efikasan ubica, ona je psihološki, prosto, klinka od jedanaest godina), koji nam je intuitivno simpatičan i vrlo prirodno za nju navijamo u akcionim scenama gde vidimo kako se suočava sa muškarcima i po četiri puta težim i većim od nje same, ali koja nas i prepada kada joj uhvatimo prazan, bezosećajan pogled i dobijemo kratke, za sada još uvek ne potpuno razjašnjene flešbekove na prošlost. Miharu je, to znamo, izgubila oba roditelja u dirigovanom atentatu i ima i ličnu motivaciju da ubija korumpirane vladine službenike i njihove krimi-saradnike, ali još uvek ne znamo tačno KAKO je od deteta koje je jedva preživelo masakr svoje porodice postala savršena mašina za ubijanje i KOLIKO je psihološki oštećena u procesu.
Iznenađujuće, ali kako strip ide napred, tako se sam Hiraga Raizou pokazuje sve više kao posmatrač a sve manje kao učesnik radnje. Ovo će se možda menjati u narednim kolekcijama, naravno, ali strip prema trećoj kolekciji postaje fokusiraniji na scene u kojima je Miharu nosilac radnje dok Raizou u njima učestvuje sa neke udaljene lokacije. Nije Raizou POTPUNO uklonjen iz akcije, da ne bude zabune, i njegova spona sa tokijskom policijom bude značajan element zapleta u kasnijim epizodama, ali autor ga proporcionalno više koristi kao nekoga ko sa strane prati ono što „na terenu“ radi devojčica Miharu i čitalac ovde zapravo dobija identifikaciju ne sa akcionim herojem već sa likom koji proživljava zastrašujući spektar emocija svestan da ne može da presudno utiče na ishod radnje u čijem je centru jedno dete.
I ovo je zanimljiva dinamika, pogotovo jer autor dosta pažljivo postavlja relaciju između dvoje protagonista u osetljivu tačku balansa između odnosa dvoje saradnika u gritty krimiću i odnosa starog očuha i vrlo mlade usvojene ćerke. Raizou je predstavljen kao iskusan i zapravo suptilan lik, sa samo daškom klasične mačo-persone potrebne za neo-noir seting, a Miharu sa svojom ispražnjenošću od emocija i odlučnošću da se osveti za smrt svojih roditelja u čitaocu – kao i u njenom partneru – izaziva jednake doze zaštitničkih impulsa i zgroženosti, pa i straha.
Psihološka dimenzija CANDY & CIGARETTES je, dakle, zanimljiva, a pogotovo jer je postavljena na pozadinu visokooktanskog akcionog trilera u kome nakon nekoliko izuzetnih set pisova postavljenih u Japan, dalja priča biva preseljana u Evropu. Inoue veli da je od početka planirao da strip ima tu dimenziju globtroterskog akcijaša, pa je u trećem tomu glavna atrakcija susret sa napuljskom mafijom i to usred vrlo osetljivog sastanka koji njen novi šef – mlad, lud i kao ispao iz neke buduće sezone Južnog vetra – ima sa predstavnicima srpske krimi-zajednice. Srbi, da vam kažem, ovde ne prolaze sjajno jer ne samo da njihov predvodnik završi sa prerezanim grkljanom pre nego što sastanak i počne nego ga Inoue, neobjašnjivo, crta sa polucilindrom na glavi. No, fakat je da ovo proširenje polja delovanja u stripu za sada deluje osvežavajuće, sa prilikom da Inoue pokaže kako mu ide crtanje mediteranske urbane arhitekture i uđe u nove, dinamične podzaplete , a da se ne ode predaleko od centralnog zapleta i fokusa na sržnu dramu likova.
Naravno, možda će se u dolazećim kolekcijama priča previše razvodnjiti, nije da se takve stvari ne dešavaju u mangama, ali za sada CANDY & CIGARETTES vrlo solidno drži svoj kurs. I kako rekoh, ovo je jedan od najbolje crtanih serijala koje sam čitao u poslednje vreme, sa jednom skoro američkom dinamikom u organizaciji tabli a skoro franko-belgijskom izražajnošću likova. Inoue je ovde vrlo efikasan u pripovedanju i ne preteruje sa dekompresijama, likovi su mu vrlo ekspresivni a bez preterivanja u smeru karikature, teksta nema previše a akcija je DRSKO urnebesna, pa je CANDY & CIGARETTES pravo zadovoljstvo i samo listati. Sa svojim produbljivanjem psihologije likova i postepenim otkrivanjem njihovih prošlosti i povezanosti, on je i zadovoljavajuće intrigantan triler koji svojoj akciji daje finu podlogu saspensa. Za sada sam zadovoljan ovim serijalom pa, ako biste i vi da se zadovoljavate (i pritom NE mislim na česte panty-shotove jedanaestogodišnjeg deteta koje nam Inoue u žalosnoj tradiciji seinen mange obilato stavlja na raspolaganje u akcionim scenama), Amazon serial prodaje ovde.
