Kao stari štovalac klasičnog franko-belgijskog stripa, sa zadovoljstvom sam pročitao album Friends of Spirou: A Friend of Spirou Is Honest and True koji je krajem Marta na Engleskom publikovao Europe Comics, a koji je originalno, na Francuskom, pod naslovom Les amis de Spirou: Un ami de Spirou est franc et droit izašao nešto ranije ove godine za – naravno – belgijski Dupuis. U pitanju je interesantan spoj fikcionalizovanog sažimanja stvarnih istorijskih dešavanja iz vremena nemačke okupacije Belgije i praktično dokumentartističke istoriografije vezane za jedan od najstarijih aktivnih strip-magazina u Belgiji, a onda istovremeno proslava njegovog proklamovanog etosa uvezana sa snažnim antifašističkim sentimentom. Mislim, što bi rekao onaj poznati mem „stanite, stanite, moj penis ne može da se ukruti više od ovoga“. Doduše, istina je i da se ovde veoma potone u sentimentalnost i proslavu kodeksa časti koji je početkom četrdesetih bio izmaštan za publikacije kuće Dupuis, ali kako se tada i radilo o jednoj vrlo iskrenoj, idealističkoj želji da se mlada čitalačka publika okrene pravim vrednostima, a što će vrlo brzo podrazumevati i otpor nacistima, na mogu ja sad tu nešto PREVIŠE da se žalim.
Magazin Spirou je, a znam da sam o ovome ranije već pisao, stožerna publikacija belgijskog stripa. Osnovan 1938. nakon što je Jean Dupuis pod stare dane rešio da izdavačkom portfoliju svoje kuće Dupuis (utemeljene još 1922. godine) doda magazin namenjen mladim čitaocima, a koji će ne samo biti fokusiran na stripove već fokusiran takođe na domaću strip-produkciju, Spirou je kroz decenije uspona i padova, promena imena i laganih zaokreta u koncepciji ostao publikacija sa nesumnjivo esencijalnim uticajem na regionalni pa i evropski strip u celini. Svako ko je neko iz domena belgijske produkcije, da tako kažemo, publikovao je u Spirouu, pogotovo tokom njegovog zlatnog doba od kraja Drugog svetskog rata pa do, recimo 1960. godine, uključujući imena kao što su Peyo, autor Štrumpfova, Jijé, ključni autor na samom stripu Spirou, Jean-Michel Charlier, René Goscinny, Jean-Claude Fournier, André Franquin, Jidéhem, Jean Van Hamme, ali i savremene autore kao što su Zidrou, Denis Lapiere, Jean-David Morvan…
Jean-David Morvan je bio i scenarista samog stripa Spriou ranije u ovom stoleću, sa crtačem po imenu José-Luis Munuera, sa četiri albuma koja su izašla u njihovoj produkciji pa je za Friends of Spirou ovaj prolifični autor uradio scenario, crtež je poveren Davidu Evrardu koga možda bolje znate pod njegovim pseudonimom E411 i kao koautora uspešnog serijala Irena, a kolore je radio BenBK, odnosno Benoît Bekaert, još jedan veoma zaposlen belgijski kolorista koji je radio skoro neprebrojnu količinu stripova, uključujući kolorisanje samog Gastona.
Ima sve to smisla jer je Friends of Spirou kreiran da bude snažan omaž belgijskom stripu iz četrdesetih godina prošlog veka, ali partikularno onom koji je izlazio za Dupuis i u samom magazinu Spirou (i njegovoj verziji na flamanskom, Robbedoes). Kako je u to vreme sam serijal Spirou radio Jijé i započeo svoj put odbacivanja Hergeove tehnike čiste linije i dinamizovanja crteža – a što će kulminirati nekoliko godina kasnije u osnivanju tzv. „marsinelske škole“ belgijskog stripa i doneti mu distinktnu drugu struju u odnosu na Hergeove sledbenike – tako je i izbor Davida Evrarda za crtača možda najprirodniji moguć. Evrardov crtež je, da se razumemo, čist ali dinamičan, ali sama linija mu je isprekidana, drhtava, kao da je rađena u nekakvom primitivnom grafičkom programu poput Painta i već time ovaj strip sugeriše osobenost koju je magazin Spirou, pod Jijéovim uticajem razvio u četrdesetima.
No, najvažnija stvar u vezi sa magazinom je to da je Jean Dupuis, nakon što je imao velikog uspeha sa publikovanjem američkih stripova u Belgiji, želeo da posegne za lokalnim talentom i predstavi mladim čitaocima belgijske autore kao ni malo lošije od onoga što je u to vreme nudio Dizni (mada je Dizni da se razumemo, u to vreme nudio jednog Floyda Gottfredsona a takmilčiti se sa njim je bio VELIKI izazov). Stavljajući svoje sinove na čelo uprave novog magazina, Jean Dupuis je napravio verovatno najbolji potez time što je na poziciju urednika postavio Jeana Doisya (pravo ime Jean-Georges Evrard!!!) a koji je bio ne samo glavno ime tokom najvažnijeg perioda magazina od 1938. do 1955. godine, uključujući godine okupacije kada je smanjivan broj strana pa i prekidana publikacija, već i čovek koji je izmislio kodeks časti za prijatelje Spiroua i intenzivno radio na tome da adolescentske čitaoce sa jedne strane snažno veže za ovaj magazin (jedanaesta tačka kodeksa, doduše dodata kasnije, glasila je „nikada ne propustite ni jedan broj Spiroua“) a sa druge da u njih usadi jak osećaj morala, etike i odgovornosti. Kodeks časti sadržao je uputstva da mladi prijatelji Spiroua treba da budu časni, istinoljubivi, lojalni, vredni, da štite jedni druge i pomažu slabijima, da ne budu agresivni ali da se ne plaše da se brane, da se ne stide fizičkog rada itd. a Jijé je zatim po njima pravio kratke stripove koji su oblavljivani i u drugim Dupuisovim publikacijama kako bi roditelji videli da je Spirou pristojan i dobrohotan magazin koji će njihovu decu naučiti ispravnim društvenim vrednostima i lepom ponašanju.
No, Doisy je bio i antifašista i marksista pa je, pogotovo tokom okupacije, kodeks časti služio i da se u deci raspiri revolt i bunt protiv okupatora. Neka su deca onda, inspirisana ovim preduzimala i direktne akcije i strip o kome danas pričamo zapravo se bavi fikcionalizacijom stvarnih događaja u kojima je dvoje dece izgubilo život tokom rata radeći akcije protiv okupatora.
Otud strip Friends of Spirou: A Friend of Spirou Is Honest and True igra na jednoj vrlo osetljivoj ivici. Sa jedne strane, on je proslava originalnog kodeksa časti i načina na koji su Doisy i Jijé klince učili da budu istinoljubivi, časni, preduzimljivi i hrabri a što su sve poželjni kvaliteti kada ste okruženi ne samo nemačkim vojnicima već i nemalim korpusom lokalnog stanovništva koje podržava naciste, ali sa druge on je bolna analiza krivice koju će Doisy osećati posle rata svestan da je delom odgovoran za smrt mladih osoba koje su u borbi za pravu stvar izgubile živote.
Morvanov scenario ovo prikazuje kroz avanture grupice klinaca u valonskom gradu Marcinelle, koji su svi hardkor ljubitelji Sprioua i u skladu sa i danas važećim gikovskim pravilima, imaju i odabrana imena zasnovana na likovima iz popularnih serijala u ovom magazinu. Ovo su deca na pragu puberteta, zaljubljena u stripove ali sasvim svesna da nemačka okupacija i domaće-izdajnički kolaboracionisti ugrožavaju ne samo njihov omiljeni magazin već i društvo u celini. Pomoć koju pružaju jevrejskoj devojčici čija je famlija uhapšena je samo prva u nizu njihovih akcija.
Druge akcije sastoje se od obaveznih uličnih tuča sa Hitlerjugend mlađarijom, ali i od štampanja sopstvenih stripova u stilu Spirouovih radova koje ismevaju okupatora i daju domaćoj publci razlog da se smeje ali i bude ponosna.
Ovo sve ima jedan vrlo naivni, idealizovani ton, ali utisak je da Morvanov scenario i ne nastoji da pruži realističnu fikcionalizaciju epizode iz Drugog svetskog rata već da spoji stvarnost i maštovitost primerenu za Spirou magazin i njegove stripove. Otud strip pršti od partizanske, plemenite energije, ali ima i taj dokumentaristički element sa Doisyjevim prepričavanjem kako je radio kao glavni urednik Spiroua i preiuzimanjem krivice za smrt dve mlade osobe na sebe. I u ovim trenucima, Doisy je svestan da je decu učio pravim stvarima, ali da prave stvari ponekada vode do najgorih ishoda.
Otud Friends of Spirou: A Friend of Spirou Is Honest and True daje zanimljiv spoj sentimentalnosti i iskrene žalosti i mada sa jedne strane nesputano slavi ideološku – pa i indoktrinatorsku – prirodu magazina o kome priča i njegovog koda časti, sa druge trezveno pokazuje da ideologija u sudaru sa stvarnošću može i da ubije one koji su dovoljno mladu da su plemeniti bez ostatka.
Ovim teškim temama se rukuje dostojanstveno a David Evrard je čovek čije su kompozicije bez diskusuje izvrsne a table dinamične i moćne. Ovo je onaj belgijski strip što se prirodno nastavlja na lekcije marsinelske škole sa energičnim linijama i atrakrivnim lejautom tabli, gde se energija i dinamičnost nikada ne postavljaju kao prepreka čitljivosti. Bekaertov kolor je takođe čist, živ ali harmoničan i ovo je vizuelno – sem ako vam ne smetaju izlomljene linije kontura – vrlo lepa ponuda.
U celini, Friends of Spirou: A Friend of Spirou Is Honest and True je častan i zanimljiv omaž jednom od najvažnijih strip-magazina sa evropskog tla i njegovoj ideologiji iz vremena velikih iskušenja na starom kontinentu, sentimentalan, rekosmo, ali ne bez odgovornosti u tom svom omažiranju i sentimentalnosti. Amazon ga nudi na ovom mestu.
