Probismo se i kroz ovu nedelju nekako. Vreme je da se opustimo uz blasfemičnu, tenzičnu, najnegativniju muziku s ove strane oluje. Prave i metaforične.
Odmah blek metal i odmah, što bi mangupi rekli, u pičku. Baphomet’s Cunt je samo jedan od brojnih jednočlanih projekata prolifičnog londonskog muzičara po imenu James Tait. Tait ovaj projekat opisuje kao „seksualni blek metal“ i, zbilja, od omota, preko tekstova pa do senzualne izvedbe, novi EP, 616 Pleasures jeste kao da ste uzeli neki post-gotski pop projekat i ubacili ga u blek metal matricu. Taitov vokal ide od švalerskog šapata do blek metal režanja, naravno, a pesme su zapravo dosta maštovite i imaju u sebi puno teatra. Nije ovo nešto što bih ja normalno slušao, ali Baphomet’s Cunt u svom lo-budget formatu nudi dosta kreativnosti i imaginacije i vredi da se čuje:
https://baphometscunt.bandcamp.com/album/2023-616-pleasures-ep
Drugi album švajcarskog dvojca Ghörnt, nazvan Häxekult je vrlo prijatan ako volite ovaj partikularni blend melodičnog black-death metala. Svakako se u produkcijskom i aranžerskom smislu čuje da ovo rade ljudi sa zanatom u rukama – autor sve muzike i svirač svih instrumenata Jöschu Käser svira i u uglednim projektima poput Aara i Forgotten Tomb dok je pevač Fabio De laco član Asgarda – a stilski je ovo dosta jako na tragu švedskih bendova poput Setherial ili Dark Funeral, sa visokim tempom svirke i jakim naglaskom na melodiji i atmosferi. To znači da meni ovaj album odmah prija i mada mi neće sad nešto kao promeniti pogled na svet, on je pitak i ugodan:
https://dod-records.bandcamp.com/album/h-xekult
EP Ziemia Obiecana poljskog benda Downfall Of Gods sam propustio prošle nedelje ali je kvalitet takav da mislim da vredi da se spomene ove. Pričamo o bendu koji svira od 2010. godine a da još nije snimio album, no Ziemia Obiecana ima pet pesama, odličnu produkciju i zrelost koja je čak i za poljske – visoke – standarde impresivna . Ovo je blek metal koji se veoma udobno oseća u svojoj koži, koji ne mora da poseže za žanrovskim readymade rešenjima da pošalje svoje poruke, koji zvuči organski spontano, tečno, a opet vrlo pažljivo napisan i aranžiran tako da pogađa direktno u čelo svakim taktom. Tenzično, moćno, energično, a raznovrsno, ovo je JAKO dobro:
https://downfallofgods.bandcamp.com/album/ziemia-obiecana
Danski Tongues je izbacio svoj drugi album, Formløse stjerner šest godina posle prvog i ovo je izuzetno sazreo, kvalitetan materijal. Objavljen za nemački I, Voidhanger ovo je, očekivano, komad inteligentne blek metal avangarde koja lako i bez forsiranja izlazi iz okvira blek metal žanra, ali tako da to zvuči i prirodno i intrigantno pa i integralno uz blek metal etos koji bend nigde ne napušta. Rezultat je atmosferična, melodična ploča koja svoj teatar i emocije kanališe uz jednu artističku spretnost, držeći slušaoca na distanci hladnoćom ali ga i zavodeći mnogim simpatičnim detaljima. Sve to pa i još taj lepi dinamični mastering – izvrsno!
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/forml-se-stjerner
I Ancient Torment i Haxen su sa Rod Ajlenda pa onda i nema ničeg prirodnijeg do da snime split album. I snimili su! The Howling Gale je izdao solidni američki izdavač Eternal Death i ovo je podzemni, sirovi blek metal, sa malo interesovanja da s ečuje izvan ovog partikularnog geta, ali sa solidnim kvalitetom i vrlo posvećenom svirkom:
https://eternaldeath.bandcamp.com/album/the-howling-gale
Blood Abscission se iz sve snage trude da ostanu anonimni pa se ne zna ni odakle su ni koliko ih ima, pesme im nemaju imena a omot njihovog prvog izdanja, EP-ja koji je označen samo rimskim „I“ ima samo, jelte, jednu prilično preteću čeličnu alatku. Ali muzika je iznenađujuće dobar, prijemčiv atmosferični blek metal koji nekako ne odlazi predaleko od onog po čemu žanr poznajemo – monotonost, razmrljan zvuk, odsustvo rifova u korist šugejzerskih tema – ali meni zvuči ubedljivije od onog što inače čujem u ponudi. Ne znam, svirka je valjda jako kvalitetna a pesme su pametnije napisane, no ovo krlja baš ljudski:
https://bloodabscission.bandcamp.com/album/i
Američki izdavač iz Zapadne Virdžinije, Planetary King Records izdao je debi album kolumbijskog jednočlanog projekta Maligno i ovo je za mene bilo vrlo prijatno iznenađenje. Espiritual Altar Negro je „pravi“ blek metal onako kako ga ja intuitivno doživljavam, dakle, stoprocentno satanistički, sa zlom dispozicijom ali istovremeno i neposredan, ekspresivan, intiman. Glavni junak ove priče, Azif, odnosno Álvaro Ortiz piše pesme koje su raznovrsne, često melodične i himnične, a izbegava readymade rešenja iz bilo koje podvrste blek metala koja vam pada na pamet. Dakle ovde nema ni glumljenog teatra ni prenaglašene emotivnost i uz vrlo solidnu produkciju imamo posla sa pravim biserom koji možete kupiti digitalno ili na kaseti i odmah ćete se lepše osećati:
https://planetarykingrecords.bandcamp.com/album/espiritual-altar-negro
To je to što se tiče blek metala za danas, a sad idemo na stoner rok, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rok. Kvartet iz Istočnog Londona, Gnob snimio je svoj drugi album, Gnob II i ovo je jako prijatan heavy psych jelovnik. Gnob nude ne samo teški psihodelični rok sa razuzdanim gitarama, hipnotičkim napevima, i dervišovski uskovitlanim ritmovima, već i direktnije uticaje istočnjačkih folklornih tradicija kroz korišćenje „egzotičnih“ instrumenata i njima karakterističnih štimova. Ovo sve daje Gnobovoj muzici meru, jelte, sakralnosti, ali bez sad neke pretenciozne, uozbiljene poze. Ovaj album je naprosto dobar, prijatan psihodelični piknik koji možete slušati ukrug mnogo puta i uživati u njegovom toplim zvuku i nenametljivoj briljantnosti.
https://gnob.bandcamp.com/album/gnob-ii-lp
Jukebox Monkey iz Londona sebe skromno opisuju rečima „klasični rok“ ali naravno da je album Smiles Becoming Teeth malo više zaneo na stranu teškog roka. Ovo jeste jedna srazmerno glavnotokovska afera, i Jukebox Monkey bi, da su rođeni trodesetak godina ranije, možda danas bili zvezde što ih pamtimo iz devedesetih na ime spajanja klasičnog hardrokerskog izraza sa oslobođenom pank formom, no, ako već nisu zvezde, makar prave lepu muziku. Album je pun tog nekog post-grunge rokenrola, sa energičnom svirkom, himničnim vokalima, dobrim rifovima i lepom količinom harizme. Meni prija:
https://jukeboxmonkey.bandcamp.com/album/smiles-becoming-teeth
Saint Omen su iz Njujorka i jesenas su imali demo verziju svog albuma Death Unto My Enemy, a koji je sada u ful verziji izbacio Forbidden Place Records. Iako bend sebe vodi kao doom metal (pominjući i blek metal i mračni ambijentalni zvuk), ovo je isto toliko i noise rock i pesme na ovom albumu imaju ritualnost, bolesnu, mučnu atmosferu ali i jedan nepogrešivo alternativnorokerski glamur. Koji se, istina je, jedva čuje u svedenim aranžmanima baziranim na bas-bubanj gruvu i odjekujućim gitarama i vokalima ali tu je. Ovo je, dakle, album za ljude koji vole Trenta Reznora ali misle da je isuviše dobro produciran? Tako nekako!
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/saint-omen-death-unto-my-enemy
Ako volite Dozethrone, singapurski doom duo je snimio novi album, Burning High Again i ovo su tri pesme EKSTREMNO dugačkog trajanja i prilično naglašene monotonije. Naravno, kod Dozethrone je uvek trik bio baš u tome da sviraju jako jednostavne lupove bez mnogo varijacija, prepuštajući repeticiji da hipnotiše slušaoca, pa, ako vam se sviđa njihovba sirova, bučna tekstura, ovo može ozbiljno da vas proradi. A plaća se koliko date:
https://dozethrone.bandcamp.com/album/burning-high-again
Djinn and Miskatonic iz Bangalora nisu snimili novi album ima pola decenije (a toliko je prošlo i između prva dva) ali EP Paleo od ove nedelje je najava boljih vremena. Tri pesme doom rifova, zajebane težine, ali onda i bluzerskih harmonija, melodičnih napeva i možda i nenamerne psihodelije dovoljne su da čoveku poprave raspoloženje. Poslednji komad, dvanaestominutna Paleomythic je prava epopeja!
https://djinnandmiskatonic.bandcamp.com/album/paleo-ep
Pa su tu onda Šveđani Dun Ringill sa svojim doom-folk-metal koktelom melodija, epike i emocija. Abum Where The Old Gods Play – Act 1 je treći za gotenburšku ekipu i izuzetno prija ušima kada teške gitare i organska, prijatno HEAVY svirka ide u tandemu sa nežnim folk melodijama. Dun Ringill ovo provlače nekako iskreno, jednostavno, nudeći srce na dlanu i ostavljajući ga na proverbijalnom terenu i meni je to savršen album, pa preporučujem slušanje i željno iščekivanje drugog čina:
https://dunringill.bandcamp.com/album/where-the-old-gods-play-act-1
E, sad, kome je to previše rifaški i žudi za nešto više atmosferičnim zvukom, beloruski duo Dymna Lotva ima novi album, Зямля пад чорнымі крыламі: Кроў i onda tu post-black/ doom metal i supereterični folk imaju svoj nežni ples pod tim, jelte, nebom prekrivenim crnim krilima. Za moj ukus naravno da ovo ide malo predaleko u melodičnosti i atmosferi, ali Dymna Lotva su veliki majstori zanata i ovo je album mnogo slatkih pesama i dosta funkcionalne produkcije.
https://dymnalotva.bandcamp.com/album/the-land-under-the-black-wings-blood
Simpatični su Turn Me On Dead Man iz San Franciska sa svojim osunčanim psihodeličnim heavy rockom. Cassiopea im je već šesti album pa oni svoje pomalo weird pesme i heavy groove sviraju rutinirano, tako da sve bude pitko, ugodno, čak i za mrvu više neobavezno nego što bi bilo idealno. Ali generalno, ovo je vrlo prijatna rok muzika koju su ranije izdavali i Alternative Tentacles i Heavy Psych Sounds Records, pa pričamo o bendu sa pedigreom i kvalitetom koji ne smete (bend!) zaobići:
https://tmodm.bandcamp.com/album/cassiopeia
Njihov izdavač, Olde Magick Records kaže da je album Return Without Any Memory istovremeno i debi za danski Sonic Moon, ali mi smo njihov debi slušali još pre četiri godine i tada nismo znali da se neće računati u albume jer je sa svojih pet podugačkih pesama ispunjavao sve uslove da ga time smatramo. Elem, Return Without Any Memory je vrlo vrlo dobar, nudeći sporu, tešku muziku sa puno fuzza i wah-waha, melodične, psihodelične ali VEOMA HEAVY rok pesme koje se kreću otmenim tempom i nude nenametljivu psihodeliju. Ima ih sedam i album se od jedne do druge prebacuje lenjo, neužurbano ali otmeno, nudeći prvorazredni provod:
https://sonicmoondenmark.bandcamp.com/album/return-without-any-memory
Brazilski žensko-muški duo White Canyon & The 5th Dimension je pre dve godine skrenuo na sebe dosta pažnje svojim albumom Spectral Illusion pa je novi, Gardeners of the Earth logičan nastavak ovog opusa. I meni je još bolji. White Canyon & The 5th Dimension sada već vrlo sigurno i autoritativno prave svoj psihodelični rok, lake ruke, pažljivo posloženih slojeva muzike u miks, odmerenih, hipnotičnih ženskih i muških vokala. Brazilci vrlo lepo uzimaju za osnovu psihodeličnu muziku iz šezdesetih (od Beatlesa do Pink Floyda) i dodaju joj samo malo modernog začina tako da rezultat nije sad nešto naglašeno „heavy“ psych ali jeste muzika sa gruvom i pokretačkom energijom kojoj se ne odoleva. Vrlo dobro, vrlo umirujuće a uzbudljivo:
https://whitecanyon5thdimension.bandcamp.com/album/gardeners-of-the-earth
Onda da pređemo i na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Finski Necroweasel su ove godine već imali jedan album, ali šta im teško da snime još jedan? Feel the Speed nije, naravno, neka kompleksna ploča intrigantnih aranžmana i originalnih ideja nego feelgood speed metal žurka sa osam pesama iznenađujuće čistog i kvalitetnog zvuka i idealne kombinacije metala discipline i pank anarhičnosti. Necroweasel su uprkos šaljivom imenu sasvim ozbiljni kada sviraju i ovde ima lepih rifova a pesme zapravo povremeno oće da prebace rajanje pet minuta nudeći nešto trešerske ambicije u građenju kompozicija. Lepo je to sve a plaća se koliko sami odredite:
https://necroweasel.bandcamp.com/album/feel-the-speed
Portugalski Nagasaki Sunrise imaju iznenađujuće mnogo melodije u svom thrash metalu inspirisanom D-beat hardcoreom, pa je split album sa zemljacima Battlescars (čije strane u momentu dok ovo kucam nema na Bandcampu) jedna prilično epskizvučeća ploča. Nagasaki Sunrise ovde trpaju šest lepo napisanih, žestokih pesama epskih foršpila i bučne produkcije (bas melje kao mešalica za beton, pevač izgara), baveći se dalekoistočnim lokacijama i epizodama iz Drugog svetskog rata kroz vrlo kvalitetnu svirku. Ko voli japanski Death Side ali mašta da ih čuje u malo metalnijem izdanju, ovde prektično dobija ispunjenje sna:
https://nagasakisunrise.bandcamp.com/album/split-with-battlescars
A iz komšijske Španjolske stiže šesti album blek-trešera Körgull The Exterminator. Nazvana Built to Kill ovo je ploča lošeg raspoloženja i destruktivne energije, odsvirana brzo, autoritativno, sa puno tenzije u rifovima i produkcijom koja sugeriše brutalni andergraund iako su muzičari zanatski vrlo kvalitetni. Ružno al neodoljivo, ovo je kidanje za sve pare u deset pesama nesputane trešagije:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/built-to-kill
Još blek treša dolazi nam iz Njemačke na novom singlu sastava Cruel Force. Night of Thunder sa dve pesme najavljuje treći album benda koji će izaći u Septembru, i, sudeći po ova dva komada, biće tu razloga za sreću. Ne izmišljaju Cruel Force baš ništa novo u ovom podžanru ali zvuče ubedljivo, spajajući pržački etitjud iz 1983. godine sa kvalitetnom ali ne prebudženom produkcijom iz 2023. Lepo i prijatno, hedbengerski i časno:
https://cruelforceofficial.bandcamp.com/album/night-of-thunder
Gravepath iz Belfasta svoju muziku smeštaju negde imeđu hardkora, sludge metala, crustcorea… EP Splintered Through And Through sa svoje dve pesme šeta se od death metal nabadanja do sabatovskog gruva i mada ništa tu nije sad nešto REVOLUCIONARNO, sve je prijatno, sa dobrim zvukom i kvalitetnom izvedbom. Po ceni od koliko date ovo je više nego vredno vaše pažnje:
https://gravepath.bandcamp.com/album/splintered-through-and-through
Zagrepčanima Starvation dosta treba da krenu zaistinski na albumu Poison God – jebiga, imaju DVA introa na početku – ali kad krenu, bude to dobro. Ovo je metalizirani, trešizirani crustcore odlične produkcije i pesama od po oko dva minuta koji se uz sav metal zvuk i tehniku drži zdrave, pankerski neposredne forme. Dobre gitare,dobar ritam, odlično pevanje, a sve to možete i kupiti po ceni koju sami odredite. Ljudski!
https://starvationcrust.bandcamp.com/album/poison-god
Teeth For Eyes iz Portlanda u Oregonu su svoj EP iz Juna proširili sa još par pesama i HOP, evo albuma, isto naslovljenog Teeth For Eyes. Tako se to radi, a pošto su i Teeth For Eyes, kao i skoro svi bendovi iz Portlanda o kojima pišem, odlični, snažno preporučujem ovih sedam pesama kvalitetnog hardkorpanka. Onako, poletnog, relaksiranog ali ne neozbiljnog:
https://thecharoncollective.bandcamp.com/album/teeth-for-eyes
No Divinity su iz Farga u Severnoj Dakoti a njihov EP Generation of Pain ima četiri pesme vrlo heavy metaliziranog hardcorea. No Divinity imaju zvuk koji bi pristajao i nekom švedskom death metal bendu, onako debeo, masivan, moćan, a pesme su mu prilagođene, valjajući teški, mučni ali prijemčivi gruv sa dosta elegancije. Prija:
https://nodivinity.bandcamp.com/album/generation-of-pain-2
Rabbit je iz Bruklina a novi EP, Bardo je između grindcorea, hardcorea, sludge metala, death metala… U svakom slučaju, BUČAN je, sa vrlo očajničkom dispozicijom u ekspresiji, i pesme su kratke pa sva ta mučnina koja se na vas baca ne stigne da vam otupi čulo za užas. Dakle, fino je:
https://rabbitnyc.bandcamp.com/album/bardo
Novi Fâché? Naravno! Kanadski grindcore trio i dalje radi udarnički pa posle već dva odlična izdanja ove godine sad dobijamo i novi album, À Couteaux Tirés. Sad, „album“ je možda i preambiciozan deskriptor jer ovo ima devet pesama ali traje manje od devet minuta, no to je grindcore, i Fâché vrlo autoritativno sprintaju kroz svoje mikrokompozicije, nudeći ložačke rifove, kvalitetnu dinamiku i sumanuto vratoloman tempo. Odlično, kao i uvek, a plaća se koliko hoćete:
https://fache.bandcamp.com/album/couteaux-tir-s
Novozelandski deathgrind projekat Gortology postoji od 2004. godine ali kako je ovo spora, partizanska akcija, još nije snimio album. Štaviše, Daniel Hawkins, vođ projekta veli da je i aktuelni EP, Socioperfect nastajao šest godina, sa muzikom koja je uglavnom snimljena 2017. godine a onda prolazila kroz dugačak proces miksovanja i masteringa. I dobro, ovo je jeftina partizanština naravno, ali je lična i izražajna. Hawkins se ovde bavi i sobom i društvom nudeći ružnu, pa i muljavu muziku ali koja se nekako perfektno uklapa uz tekstove i zajedno sa njima oslikava ubedljiv portret ljudske, jelte, duše, uhvaćene u haos moderne egzistencije:
https://gortology.bandcamp.com/album/socioperfect
Tu su i Portugalci Besta čiji album Terra em Desapego KIDA. Ovo je i četvrta dugosvirajuća ploča za lisabonsku momčad u nešto više od decenije pa se tu i čuje kilometraža – ovo je jako usvirano i kvalitetno a i produkcija je profi i u službi muzike koja grindcore oslanja na thrash i death metal osnove a onda se ovaploćuje u pesmama od po šest minuta. Ambiciozno, ma šta ambiciozno SULUDO ali Besta ovo izvode sa mnogo šmeka i elegancije. Jako dobro:
https://bestalfr.bandcamp.com/album/terra-em-desapego
Argentinski jednočlani projekat Massacred stiže do logičnog apeksa svoje za sada prilično kratke karijere. Apocalypse On Earth: A Tribute To Mortician je kompilacija obrada Morticiana, snimljenih partizanski i kad je inspiracija naletala, a što za bend čiji svi dosadašnji snimci zvuče praktično kao demo snimci Mortician naprosto nije dovoljan odmak od materijala koji ga je inspirisao. Christian Badia je muzičar koji ume i može bolje, što je dokazao drugim projektom, Hatefilled, ali Massacred sada već štancuje muziku takvom brzinom da se ne može pričati o ikakvoj promišljenosti ili svežem pogledu na predložak. Sa ovom kompilacijom obrada je svakako za pozdraviti koliko sve zvuči autentično, ali to je uglavnom to – ovde nema trunke odmaka od Morticiana i malo mi je žao što čovek ne zastane, razmisli i uloži više kreativnosti u ovu granu svog rada. Sa pozitivne strane, ovo plaćate po želji:
https://massacred669.bandcamp.com/album/apocalypse-on-earth-a-tribute-to-mortician
Meksički Tempest imaju debi demo, Unending Torment sa četiri vrlo žestoke, energične pesme. Iako bend sebe klasifikuje u death metal, ovo je za moje uši black death metal koji spaja seckave death rifove sa slobodnijim, melodičnijim black temama. Zvuk je ugodno sirov, svirka vrlo žustra a pesme onako radnilki i seljački oštre i na prvu. Lepo!
https://tempestmx.bandcamp.com/album/unending-torment
Mičigenski Dawn Of Agony su izbacili svoj prvi EP, One With Torment i ovo jeste mučan, brutalan death metal sa elementima slamming death metal ekscesa. No, Dawn Of Agony nisu onaj kućni, dečački slem i mada produkcija ovog izdanja svakako nije „skupa“, ona zvuči profi, a pesme imaju svoje narative i nisu samo niska slemova. Korektno odsvirano, korektno napisano:
https://dawnofagonydm.bandcamp.com/album/one-with-torment-2
Øbelisk iz Montreala šarmantno kombinuju death metal, sludge metal i grindcore za jednu prijemčivu, seksi smešu agresivne a opet prijateljske muzike. Bend još nema album ali prvi propisni EP, The Architecture of Suffering ima čak šest pesama i Øbelisk ovde zvuče sigurno i ubedljivo, tresući svoj heavy zvuk i energične, organske pesme sa puno entuzijazma:
https://obeliskmtl.bandcamp.com/album/the-architecture-of-suffering
Advorsa iz Čikaga sebe vode kao death metal bend, i to je fer, njihova muzika uglavnom i jeste death metal, ali EP Blood Moon je razigran, nestašan, pa i veseo i ne daje slušaocu tipičnu death metal mračnost i namrštenost. Ovo je na ime činjenice da Advorsa u svom zvuku imaju i thrash metal pa i metalcore komponentu sa gruvom koji se ne prekida čak i ako pesme menjaju ritam svakih par taktova. Maštoviti rifovi, melodične teme i raznovrsni vokali svemu ovom daju jednu optimističniju, zabavniju komponentu nego što je standard za „običan“ death metal pa su Advorsa fino osveženje:
https://advorsa.bandcamp.com/album/blood-moon
Funeral Energy je presladak split EP između dva indonežanska benda. Møremyrk su sa zapada ove velike države i njihova strana je jedan komad od osam minuta atmosferičnog death doom metala koji zvuli kavernozno, bestijalno i simpatično naivno. Horrified sa druge strane imaju tri pesme koje potvrđuju ono što nagađate već i iz imena, naime da se ovaj bend primarno inspirisao jedinim albumom kultnih američkih Repulsion. Krljanje za sve pare:
https://moremyrkdoom.bandcamp.com/album/funeral-energy
https://horrifiedhordes.bandcamp.com/album/funeral-energy
Već smo zimus slušali solidan EP kalifornijskih Tumulation ali sada je ovaj bend iz San Dijega izdao i prvi album i, pa, njihova „nisko naštimovana štroka“ je ovde u lepoj formi. Pričamo o death metalu atmosfere i sugestivne, evokativne muzike, ali koji sve to postiže bez neke skupe i budžene produkcije nego organski, kroz svirku koja je znojava, poštena, ljudska. Album Haunted Funeral Creations ima osam pesama prljavog, podzemnog gruva ali i vrlo zdrave, prodisale produkcije i njegova je vizija death metala jako prijatna ako volite old school teturanje po groblju:
https://tumulation.bandcamp.com/album/haunted-funeral-creations
Brazilska estrogenom nabijena death metal atrakcija Crypta ima drugi album i mada, kako to obično kažem, ne volim naročito Napalm Records, naravno da Shades of Sorrow može da se posluša sa dosta užitka. Crypta svakako gravitiraju nešto pitkijoj, da ne kažem komercijalnijoj formi death metala, i ovde ima melodičnih solaža i himničnih pasaža, ali muzika je poštena, znojava i razaračka, a atmosfera dovoljno kriptična i intimna za moje potrebe. Devojke se, drugim rečima nisu obrukale, snimivši album koji sa trinaest pesama možda malo i precenjuje svoje kapacitete da se sluša u jednom cugu, ali pesme su oštre, energične i napadačke a bend zvuči usvirano, besno i gladno. Ne mogu, lepo je:
https://cryptabrazil.bandcamp.com/album/shades-of-sorrow
Pa onda idemo na Transylvanian Recordings i njihov najnoviji adut u vidu EP-ja Torture Tomb benda Torture Tomb. Imaju dva benda sa ovim imenom, jedan iz Danske, drugi iz Teksasa i ovde se radi o tom teksaškom koji gazi vrlo prljav, vrlo primitivan, teksaški, jelte, death metal. Nije ovo ni neiskusna ekipa, bend već šest godina snima i izdaje EP-jeve i singlove, pa je eponimno izdanje verovatno više način da se signalizira dosezanje nekakve zrelosti i, mislim, sreća je da ta zrelost ne podrazumeva mnogo umivanja muzike. Jer ovo je vrlo šarmantno ovako prljavo, hrskavo i ružno, sa neolitskom estetikom i varvarskim pristupom sviranju instrumenata. Lepo:
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/torture-tomb
Takva je nekako nedelja, dosta tog nekog old school death metala je ispuzalo iz šume i onda evo nam i četvrtog albuma njemačkih Temple of Dread. Beyond Acheron je vrlo prijatna ploča koju kao da su pravili Obituary i Morgoth pa je ostavili da se krčka jedno 20 godina i HOP, dobili smo nešto klasično po zvuku i senzibilitetu ali prilično sveže po idejama. Hoću reći, ovo je i melodično i mošerski, i onako, baš moćno a bez neke pretenciozne filozofije, sa bogatim, snažnim zvukom i domaćinskom svirkom. Sjajno!
https://testimonyrecords.bandcamp.com/album/temple-of-dread-beyond-acheron
I da pređemo u poslednju sekciju za heavy metalom, power metalom i raznim krosžanrovskim radovima. I, evo, iako mlađani Schädlich koriste nemačku reč za „opasno“ kao, jelte, svoju firmu, bend je zapravo iz Kalgarija. Ovaj kvartet mlađanih Kanađana snimio je prvi demo (nazvan Demo) i na njemu su dve autorske pesme duboko uronjene u melodični heavy metal stil kasnijih sedamdesetih i ranijih osamdesetih godina prošlog veka sa dve solo gitare i puno slatkih harmonija. Vokal je svakako najslabija tačka ove postave, možda najpre u tome kako je snimljen, ali Schädlich svakako sviraju sa puno energije i zatvarajući demo vrlo kompetentnom obradom Mooreove/ Lynottove Out in the Fields pokazuju da imaju ogroman potencijal. Plaćate koliko hoćete:
https://schadlich.bandcamp.com/album/demo
Nisam uopšte ljubitelj tipa industrial metala koji svira švedski „apokaliptični antihrist“ Tim Skold, ali ne mogu da ne ukažem da je najnoviji album njegovog projekta Skold naprosto veoma dobar. Seven Heads je kao neki katalog Timove karijere sa elementima muzike Shotgun Messiah, Marilyn Manson i KMFDM, pa i Front Line Assembly sa kojima je svirao uživo na poslednjih par turneja, i ovo je, očekivano, odlično napisan i produciran album švalerskog, radio-friendly industrial metala koji, na moje veliko čuđenje već decenijama zvuči staromodno ali jednostavno odbija da umre. Rispekt.
https://skold.bandcamp.com/album/seven-heads
Wanted iz Mičigena sa svojim drugim albumom, Late Attraction gađaju, i pogađaju sleaze metal zvuk iz osamdesetih sa puno preciznosti. Sami sebe opisujući sa „young dudes that write old school metal!“ Wanted su namenjeni publici koja voli velike kose, velike rifove, vokale koji izvlače visoke falsete, pesme koje pevaju o erotskim temama, ženama, seksu, emocijama, luzeraju… Ima tu dosta štofa mada bendu, koji je prvi album izdao prošle godine, svakako sledi još malo sazrevanja. No, ovo je suštinski vrlo solidno:
Novi mađarski power metal projekat, Burning Sun, osnovan prole godine upravo je izbacio debi album i ovo je obavezna lektira za publiku koja voli melodičan, raskošan, ekstorvertan power metal zvuk. Wake of Ashes, kako se ploča zove, je očigledno inspirisan utemeljujućim radovima bendova poput Helloween, Hammerfall, Blind Guardian itd. i isporučuje korektnu količinu epike, melodičnih, poletnih rifova, vokala u visokim registrima, žestokog, brzog ritma… Ovo je i vrlo nrdvoska muzika, bazirana na igranju World of Warcraft, pa ako se nalazite u fantazijskom metalu, ovde nećete pogrešiti. Solidna produkcija sa, za mrvicu beživotnim zvukom bubnjeva, ali generalno impresivan debi:
https://burningsun.bandcamp.com/album/wake-of-ashes
The Crawling iz Ujedinjenog kraljevstva spajaju death i doom metal na način koji u finalnom produktu daje veoma hermetičnu muziku a koja opet ne oskudeva u emocijama i ekspresiji. Treći album ekipe, All of this for Nothing tako nudi i mošerske, energične rifove, i melanholičnije, tužne harmonije, sve odsvirano vrlo ljudski i znojavo, sa dosta suvom, prirodnom produkcijom i meni je to zapravo vrlo simpatično:
https://thecrawlingband.bandcamp.com/album/all-of-this-for-nothing
Bend koji se zove Aardvark, čiji se prvi singl sa dve pesme zove Aardvark a pevač i gitarista im se zove Ed Vaark? To je suviše dobro da bi bilo istinito, kažete vi A IPAK JE ISTINA. Singl sadrži dve pesme, ni jedna se ne zove Aardvark, ali je u pitanju staromodni, preslatki, tradicionalni heavy metal kao sa kraja sedamdesetih i ovo su vrlo lepa dva komada u stilu koji je sebe već jasno razdvajao od hard roka a pre nego što se sve raspršilo u milion podžanrova. Obavezno poslušati pa i kupiti vinil jer ovo VREDI:
https://aardvarkheavymetal.bandcamp.com/album/aardvark
Slugchild iz Mičigena na svom debi albumu spajaju razne elemente raznih stilova ekstremnog metala za debi vrlo izražene ekspresije i karaktera. Wounds Untold ima osam pesama koje sa neobičnom lakoćom prelaze iz sludge metala u black metal i death metal pa u avangardni grindcore, sipajući disonance i vriske na sve strane ali ipak se držeći prilično ubedljivog gruva. Ovo je muzika koja se JAKO trudi da ne možete da je žanrovski klasifikujete, čak ni da je opišete, ali koja želi da vas obuhvati sa svih strana i uguši u svom srećnom zagrljaju. I ide joj!
https://slugchild.bandcamp.com/album/wounds-untold
Jednočlani Codex Obscura u ovim pregledima obično stavljam u grindcore sekciju ali novi EP, Codex Orchestura zapravo ima tri stare pesme urađene u orkestarskim aranžmanima. Miira ovim pokazuje svoju muzičku naobrazbu a ako vas zanima kako grindcore zvuči kada ga radi (doduše digitalni) orkestar, treba i da znate da se ovo se plaća koliko hoćete:
https://codexobscura.bandcamp.com/album/codex-orchestura
Virgin Mother smo već slušali i voleli prošle godine. Novi materijal je split EP sa Passion Play i Čikaški jednočlani projekat tu ima dve pesme emotivnog, uobičajeno odličnog, pa, recimo, noise rocka. Druga je čak samo jedna mala meditacija nad razloženim akordima i ovaj kratki ali slatki materijal se dobija po ceni koju sami odredite. Passion Play su sa Rod Ajlenda i njihove dve pesme su metaliziran, kvalitetan (pos)hardkor, sa dosta tehničkih/ matematičkih elemenata i tvrdom, kvalitetnom produkcijom. Odlična kombinacija.
https://virginmother.bandcamp.com/album/split-w-passionplay
https://passionplaypvd.bandcamp.com/album/split-with-virgin-mother
Radiation Blackbody su bas/ bubanj duo iz Bruklina i njihov album Dead Seed Planted in Dead Earth je ona kombinacija progresivnog, poliritmičkog roka i sirovog hardkora kakvu vezujemo za, recimo, Lightning Bolt. Osim što ovde nema pevanja pa je sve ipak malo hermetičnije i manje zarazno. Ali solidno je da pročisti uši i mada slutim da tek treba da dosegne svoju pravu formu, lepo se to posluša. Bend daunloud daje po ceni koju sami odredite:
https://radiationblackbody.bandcamp.com/album/dead-seed-planted-in-dead-earth
https://nervealtar.bandcamp.com/album/dead-seed-planted-in-dead-earth
Koja je razlika između melodičnog thrash metala i power metala? Vi ne znate ali Arkayic Revolt iz Ontarija znaju. I tvrde da sviraju ovo prvo mada ih ja stavljam u sekciju za ovo drugo jer je singl Atlantis Rising uprkos vrlo čvrstoj i žestokoj svirci mnogo melodičniji od bilo čega što bih ja nazvao thrash metalom. Enivej, ni bend nije baš SKROZ iz Ontarija jer ovde peva Marko Duplišak, Slovenac, jelte, iz Slovenije i slovenačkog benda Inmate, i peva odlično, a bubnjeve odrađuje francuski maestro Kevin Paradis. Interkontinentalna postava u kojoj bas svira Britanka Maria Kosma zaokružuje se dvojicom gitarista koji jesu Kanađani i, pretpostavljam, vode glavnu reč kad je pisanje pesama u pitanju a ove dve pesme su ODLIČNE, odsvirane odlično, producirane solidno i od mene dobijaju samo najtoplije preporuke:
https://arkayicrevolt.bandcamp.com/album/atlantis-rising
OK, Bitter Velvet je malo silly ime za bend ali ovaj duo iz Ekvadora, osnovan ove godine, na svom prvom albumu, Unleashed Fears, radi vrlo dobar posao. Stožer benda je Sage Zavage aka Sebastian Peña, mladi ali talentovani metalac koji stoji iza već gomile projekata (Blade’s Edge, Curse Breaker…) i ovde je on zapravio odličnu smešu melodičnih tema i šmekerskih rifova u tradicionalnom ’80s stilu nudeći onaj fini blend sleaze i street metala na koji ja uvek padam bez greške. Pritom, vrlo VRLO solidna produkcija. No, naravno, pažnju na sebe će skrenuti pevačica Malikce aka Alma Cevallos kojoj je ovo prvi ozbiljniji porjekat i koja posao radi sa puno entuzijazma. Ne pričamo sad o nekoj Areti Frenklin u telu vitke Južnoamerikanke, ali Malikce prži idealni nazalni, ložački stil street metala koji se perfektno uklapa uz Peñine ulične himne i ovaj album se sluša sa obe ruke podignute visoko u zrak, rogova napravljenih od svih prstiju koje imate, ili nikako!
https://stormspell.bandcamp.com/album/unleashed-fears
Meksički Black Mask nisu od prošlogodišnjeg albuma ništa dobili na kvalitetu produkcije ali nisu ništa ni izgubili na epskom, cheesy kvalitetu muzike. Novi singl, Metal Warriors, sa svoje dve pesme, nudi muziku za nostalgičnu publiku kojoj nije ni važno što je zvuk jeftin a sentiment direktno prekopiran iz najbolje metal-berbe osamdesetih, hevi metal fantazija je ovde živa, zdrava i ubedljiva koliko je ikada bila:
https://blackmaskmx.bandcamp.com/album/metal-warriors
Austrijanci Nemoreus sviraju ekstremno melodični folk-metal sa sve buzukijem, frulama i violinom u postavi. Orcunadoras Chapter Two Wanderer je drugi deo u njihovoj seriji EP-ja koji pričaju nekakvu epsku priču u koju nisam imao snage da ulazim, ali tri pesmice na ovom nosaču zvuka su ugodne, nostalgične i dovoljno metalne za moj ukus, pa mislim da vrede da se čuju:
https://nemoreus.bandcamp.com/album/orcunadoras-chapter-two-wanderer
https://runningwildproductions.bandcamp.com/album/orcunadoras-chapter-two-wanderer
Iakose sidnejski Big Red Fire Truck vode kao hard rok bend, EP Trouble in paradise je ofarban nepogrešivim ’80s neonskim prelivima pink i magenta boje, a pesme su pune himničnih sleaze metal refrena. Ako volite Sunset Strip bendove iz osamdesetih, pa, ovde nema osude, a Big Red Fire Truck isporučuju:
https://bigredfiretruck.bandcamp.com/album/trouble-in-paradise
Brazilski Icon Of Sin su jedan od onih bendova koji emuliraju zvuk Iron Maiden iz neke od njihovih prethodnih faza i time nam popunjavaju praznine u životu. Drugi album ovog veoma kvalitetnog kvinteta iz Kuritibe zove se Legends i zvuči kao Maiden sa početka ovog veka, onako, drusan i energičan ali sa ipak dosta kompleksnim pesmama. Pevač Raphael Mendes toliko zvuči kao Dickinson da vas neće iznenaditi da je član internacionalnog Iron Maiden tribjut benda Maiden Stars United, ali muzika na ovom albumu je dovoljno dobra sama za sebe da oslanjanje na njegov glas ne mora da bude jedini adut za Icon of Sin. Ovo je žestok a epski, melodičan a težak heavy, jelte, metal, koji je lako voleti a teško mu nalaziti slabe strane kad je toliko sladak u svom omažiranju Maidena i traženju puteva kojima ovi nisu pošli. Meni mnogo lepo:
Drugu nedelju za redom album nedelje je iz domena death metala. Al kad izlazi toliko dobrih albuma! Evo, kako sam i ranije ukazivao, kad Caligari Records nešto izdaju, to vredi čuti. Ovaj izdavač se dosledno drži andergraunda ali u tom andergraundu nalazi često i bisere ali nepogrešivo interesantne projekte za koje nikada niste čuli, i daje im potreban vetar u jedra da od njih postane NEŠTO za šta će se čuti. Najnoviji primer su Nijemci Hallucinate čiji debi album, From the Bowels of the Earth nudi moćan, halucinantan dakako, death metal premijum kvaliteta. Ovo je onaj old schoolom jasno inspirisani teški, morbidni zvuk u kome se ne forsiraju brzina i tehnika koliko težina, organski senzibilitet i mračnjaštvo, no Hallucinate na sve dodaju izuzetno napisane pesme, izražajnog pevača, jako dobru produkciju. Ovo je meni leglo kao budali šamar, smeštajući se u isti separe gde u mozgu držim majstore poput Necrot ili Vastum, nudeći tu kombinaciju psihodeličnih disonanci i vratolomnih moš-rifova, a sve u jednom neužurbanom, relaksiranom performansu gde se nekadašnje psilocibinske seanse sada prizivaju kroz ritualističku svirku i svest da niko nikada nije uspeo da umakne smrti. Pa onda ne mora ni da se žuri. FANTASTIČNO:
https://hallucinatedeath.bandcamp.com/album/from-the-bowels-of-the-earth
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/from-the-bowels-of-the-earth
