Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.
Danas malo hardbopa, free jazza, improvizacije, znate već, kompletan obrok. Björn Lücker New Aquarian Jazz Ensemble: Free From Form For Feeling je izdala mala hamburška etiketa brennt rekords, osnovana 2004. godine a sa namerom da izdaje „džez, eksperimentalnu i drugu dobru muziku“. Ovaj album je njihovo tek deseto izdanje za skoro dve decenije postojanja ali to je u skladu sa vrlo partizanskim duhom firme koju su utemeljila dva lokalna muzičara i koji ovo ne vode kao nekakav komercijalan biznis. S obzirom da je i Björn Lücker jedna relativno dobro čuvana tajna nemačkog džeza, lokalni dobri duh koji pokroviteljski pomaže mladim muzičarima da zablistaju, sve je u skladu sa konceptom te neke podržavajuće, ispomažuće prirode koju intuitivno pripisujemo avangardnoj muzici.
Björn Lücker je iz Hamburga i obrazovan je kao akademski muzičar, sa, kako sam kaže, godinama iskustva sviranja perkusija u orkestrima koji su izvodili savremenu klasičnu muziku. No, on je studirao i džez, na Hambruškoj visokoj školi za muziku i pozorište i tamo su neki od njegovih podučavalaca bili Daniel Humair, Tony Oxley, John Marshall, Ronnie Stephenson i Alex Riel a kroz radionice je imao priliku da uči i od ljudi poput Wyntona Marsalisa, Barryja Guyja, Anthonyja Braxtna, Vinka Globokara, Marie Schneider… Dosta jaka imena, kako bi rekli mangupi, a rezultat je bio i to da se Lücker veoma zainteresovao za improvizaciju tokom svog školovanja. Njegov najpoznatiji projekat iz devedesetih u kome su džez osnove korišćene za herojsko improvizovanje bio je trio Triocolor sa kojim je bubnjar osvojio više nagrada i ekstenzivno svirao – uz pokroviteljstvo Gete Instituta – u Centralnoj Americi, jugoistočnoj Aziji, po Balkanu, zapadnoj Africi, Rusiji ali i zapadnoj Evropi. U daljem radu je imao prilike da svira sa mnogo poznatih imena kao što su Duško Gojković, Elliott Sharp, Garry Peacock, Nils Wogram, Simon Nabatov, ali i da nastupa sa hamburškom Filharmonijom.
No, njegov rad na tome da podrži lokalnu scenu i pruži priliku mlađim hamburškim muzičarima da zasviraju u kontekstima koji će za njih biti izazov ali i podsticaj je ono zbog čega smo danas ovde. Izdavač ovog albuma vrlo eksplicitno kaže da se Lückerov rad može uporediti sa onime što je u SAD radio Art Blakey sa svojim The Jazz Messengers , samo spušteno na razinu jednog grada. Ovde se pre svega misli na kreiranje jednog mutirajućeg i promenljivog kolektiva u kome se tradicionalni zvuk stalno nadograđuje i menja onako kako u taj kolektiv dolaze novi, mladi muzičari koji imaju sopstvene poglede na tradiciju i to kuda se ona može dalje povesti.
„Aquarian“ je termin kojim Lücker opisuje svoje projekte tokom poslednjih deset godina, a gde je osnova materijala njegova, postavljena u vidu tema i bazičnih kompozicija, da bi se konačna forma dosegla kroz kolektivnu improvizaciju. Inicijalni Aquarian projekti su krenuli od skromnijih postava, prvo je bio samo Lücker solo na bubnjevima, pa je onda rađeno u formi trija (sa Peacockom i pijanistom Florianom Weberom) da bi se kvintet pokazao kao format u kome se Lücker oseća najudobnije i ima prostora da razrađuje dugačke, organske improvizacije. Sa jednim albumom snimljenim u formi kvinteta pre deset godina, za novi je bubnjar okupio sasvim novu postavu. Pored njega na bubnjevima i udaraljkama, na ovom albumu imamo Lucasa Kolbea na kontrabasu, Lukasa Klappa na klaviru, trubača Christiana Höhna i estonskog saksofonistu Laurija Kadalippa koji ovde svira i sopran i tenor. Ovo je vrlo lepo sklopljena ekipa muzičara koji odlično zvuče solo i još bolje se uklapaju u kolektivnu svirku i mada naslov albuma, Free From Form For Feeling, sa svojom naglašenom aliteracijom i igrama reči možda sugeriše i da će ovo biti neka tvrdokorna avangarda sa dekonstrukcijom forme i begom od idioma, zapravo se radi o jednom vrlo prijatnom jazz paketu sa dosta avanturističke ali mahom idiomatske improvizacije.
Lücker je napisao sedam od dvanaest kompozicija na ovoj ploči, dok su ostalo individualne improvizacije svakog od članova kvinteta. Ovo je zanimljiv format koji omogućava da svaki od muzičara pokaže sopstveni jezik i ton i na neki način kontekstualizuje i njihove doprinose kolektivnoj svirci u kompozicijama u kojima učestvuje čitav ansambl. Studijski snimci su lepi, čisti i dinamični sa vrlo primetnim akcentom na udaraljkama a što, s obzirom na činjenicu da je perkusionista ovde šef parade dolazi prirodno. No, svi instrumenti zvuče vrlo dobro, sa toplim, snažnim kontrabasom i jednako toplim zvukom klavira, te duvačima organski raspoređenim u prostoru.
Naglašavam koliko su miks i mastering ovde lepi jer osetno doprinose užitku prilikom slušanja ovog albuma. Lückerov etos je taj da kompozicije dostižu svoju stvarnu formu tek kroz izvođenja i improvizovanja na njegove zadate teme i zbog toga je i presudno da ansambl zvuči kao grupa ljudi koja smisleno i snažno komunicira u istom prostoru.
Lückerov uvod za album na bubnjevima pokazuje ga kao hardbop bubnjara stare škole. Hoću reći, uprkos njegovoj klasičnoj naobrazbi i iskustvu sviranja u filharmonijskim kontekstima, Lücker ima onaj neophodni SWING koji želite da čujete u džezu. To važi i za ostatak ansambla i ovde nema ni trunke nekakve mehaničke, akademske hladnoće, naprotiv, kompozicije se izvode lepršavo i živo. Lückerova ritmička osnova je pritom često kompleksna sa jasnom metrikom u osnovi ali sa onda mnogo dodatnih udaraca i nota i korišćenja raznih činela da se isplete jedna gusta ali ni u jednom trenutku preterano zgusnuta ritmička mreža. Lückerove kompozicije definitivno dišu i on im sa svojom raskošnom poliritmičkom tehnikom pomaže da prodišu i uspeva da izbegne nametljivost koja bi gušila druge muzičare.
Lauri Kadalipp je veoma upečatljiv na oba instrumenta koja svira mada, pošto je za svoju solo improvizaciju odabrao sopran-saksofon, moguće je da mu je on nešto draži ili, pak, da je sebi želeo da postavi veći izazov. U svakom slučaju, njegov ton je veoma prijatan a fraziranje, a pogotovo kad svira tenor, zrelo, i sa jasnim dugovanjima prema hardbop i free jazz uzorima iz šezdesetih.
Klapp je sa svoje strane vrlo nenametljiv na klaviru i farba kompozicije finim impresionističkim tonovima, solirajući sigurno i ubedljivo ali vrlo retko sebe gurajući u prvi plan. A prvi plan je, ako se u muzici koja je ipak najvećim delom utemeljena na free jazz vrednostima, makar po boji rezervisan za duvače i vrlo lepe međuigre saksofoniste i trubača preko ležerne, ali uvek dinamične ritam sekcije.
Lückerove kompozicije su verovatno ipak najbolji deo paketa upravo jer zaista obezbeđuju jasan smer u kome ansambl ide ali onda omogućuju mnogo meandriranja na tom putu. Svakako je donekle stvar i do mojih preferenci jer Björn Lücker New Aquarian Jazz Ensemble po dinamici i načinu na koji osnovne teme razvija kroz kolektivnu, udruženu improvizaciju veoma podseća na to neko zlatno doba šezdesetih i radove kultnih grupa predvođenih Johnom Coltraneom, Charlesom Mingusom, Ornetteom Colemanom…
Stilski je većina toga utemeljena u hardbop estetici, ali se kompozicije međusobno svakako izdvajaju: Free From Form For Feeling Part One ima naglašenije free jazz elemente, Paul B je mnogo više sazreli hardbop (posvećena, da nagađamo, Paulu Bleyju, a koji je bio jedna od bitnih figura njujošrkog free jazza šezdesetih godina), Gospel je raskošan impresionistički komad koji se transformiše u baladu i dotiče sa savremenom umetničkom kompozicijom itd. Poenta je svakako da će ovde svako naći nešto po svom ukusu, ne zato što Björn Lücker smišljeno svaštari nego jer su njegova interesovanja za klasičnu muziku, tradicionalni džez, gruv i improvizaciju na kraju impresivo spojena u jednu organsku, vitalnu celinu. Ako vam je ovo prvi susret sa njegovom muzikom, teško je zamisliti da se nećete malo opijeno zapitati gde je bio čitavog vašeg života:
https://brenntrekords.bandcamp.com/album/free-from-form-for-feeling