Pročitao sam strip-album Lorna iz 2019. godine, a u izdanju Silver Sprocket Comics i već izdavač ali i naslovna strana ovog kratkog stripa prilično jasno ukazuju kakav će ovo rad biti. Lornu je napisala i nacrtala Benji Nate, a čije je pravo ime Caroline Sweater, autorka koja radi neumorno već godinama i na sebe je skrenula pažnju stripom Catboy, o mladoj autorki stripova koja sa svojim mačorom ima odnos kao sa ljudskim bićem. Dakle, mačor ne samo da priča i ide na dve noge nego je i opasan prozivač i generalno namazana igračina. Ovaj je strip, objavljivan i kao besplatni webcomic između ostalog na Viceovom sajtu, na neki način destilisao mnoge postmilenijalne opsesije mlade generacije, vukući korene iz starih andergraund stripova sedamdesetih i pank/ indie senzibiliteta osamdesetih i devedestih ali onda dodajući porciju novomilenijumske anksioznosti i furry fantazija koji čvrsto utemeljuju Catboy u ovde-i-sada.
Lorna je strip sličnog senzibiliteta osim što je usmeren na napolje. Ako je Catboy bio fantazija sa primetnom merom autobiografskog sadržaja i prikazivao mladu osobu koja umesto prijatelja i ljubavnika ima mačora (Nate, for the record, ima tri mačke, ali i jednog psa i muža, sa kojima živi, šeta se po Ozark planinama i crta stripove), onda je Lorna fantazija o devojci koja je suviše kul da bi vam bila drugarica, suviše opasna da bi bila uklopljena u bilo koje društvo i suviše introvertna da bi se ikada usudila da drugima pokaže šta zaista misli ili oseća. Lorna je osnovnooškolka (kasnije srednjoškolka) zelene kose koja u svom vešu nosi asortiman sečiva i bodeža, vadi nož na bilo koga ko joj se ne dopadne zbog nečeg što je uradio ili rekao i sa njenog mobilnog telefona kao privezak vise male lobanje. Lorna je punk as fuck, kako bi to rekli stari pankeri, ali kada momak sa kojim ona izađe na prvi sastanak predloži da se poljube ona se iskreno zgrane, kaže da joj je to gadno i pita da li je okej da samo jedu sendviče. Spojlovaću malo radnju ovog stripa – onoliko koliko on radnje uopšte ima – ali taj momak, Sid, neće kraj tog prvog sastanka dočekati u, jelte, punom zdravlju i dobrobiti…
I Lorna je originalno izlazila kao web-strip, putem sajta Webtoon, pa se i u ovoj kolekciji za Silver Sprocket primećuje da je većina sadržaja kreirana u duhu klasičnog gag comics formata. Lorna nije rađena u formi „comic strip“ trake, sa tri sukcesivna panela u jednom redu koji daju zaplet, preokret i rasplet i Nateova zapravo preferira vertikalno postavljene table sa često samo dva, ponekada tri a ponekada četiri i više panela, ali je njen komični tajming – i crnohumorni senzibilitet – tačno onakav kakvim ga zamišljate. U proteklih desetak godina, primetli ste možda i sami, veliki deo naše konzumacije onlajn-stripova premestio se na platforme kao što je, recimo tviter, dakle kanale koji su namenjeni brzom skrolovanju i mikroangažmanu sa „sadržajem“ pa su i mnogi stripovi nastali za web-čitanje prilagođeni ovom pristupu čitanju i nude vrlo grub crtež gde su likovi i njihovi izrazi lica primarni fokus za oko, tekst je rađen ručno (ili je napravljen da izgleda da je rađen ručno) i često zauzima veliki deo prilično skučenih panela, a pančlajni su takvi da prosto zazivaju jedno brzo klimanje glavom i udaranje dugmeta za lajkovanje pre nego što nastavite da skrolujete. Mislim da se ovde može primetiti jasna evolucija webstripova kroz decenije, i njihovo vraćanje nekakvom Do It Yourself izvorniku gde mladi autori sami rade sve, sami publikuju i imaju neposredan kontakt sa čitaocima, čak više nego njihove kolege sa kraja devedesetih i početka ovog veka koji su radili stvari tipa Dr. McNinja ili Dinosaur Comics.
Hoću reći, Hastings i North, autori dva navedena stripa će kasnije imati vrlo cenjene radove za Marvel (Unbelievable Gwenpool i The Unbeatable Squirel Girls), donoseći element internet-avangarde u superherojski mejnstrim, ali mislim da Benji Nate predstavlja marginalniju populaciju autora*, onih koji su još udaljeniji od mejnstrima i čiji koreni zapravo više leže u manga radovima i azijskoj popularnoj kulturi generalno nego u superherojskom stripu koji su i Hastings i North čitali, i čiji je izraz složeni koloplet nasleđa nezavisnog stripa i muzike, omladinskih formi queer i „devojačke“** kulture i internet-fenomena kao što je furry subkultura. Jedan od Nateinih starih stripova bavio se dvema drugaricama i horor-zapletom vezanim za nađeni mobilni telefon, a što je vrlo „japanski“ po postavci (strip možete onlajn pročitati ovde), pa i za Lornu ona kaže da se u smislu strip-uticaja najviše oslanjala na stare horor-mange. No, najveći deo nadahnuća je dala Nateina stvarna drugarica iz osnovne škole iz Misurija, po imenu Lorna, a onda i kasirka u obližnjem marketu. Fer.
*ovo ne mislim u pežorativnom smislu već naprosto da ovi autori sede na obodu kulture glavnog toka i deo su manjinskih populacija
**pa i „grrrl“
No, Lorna nije rađen u maniru novinskog niti „tviter-stripa“, a nije ni „realističan“ ili biografski strip. Ovaj album, a koji zapravo služi kao prikvel za stripove objavljivanje onlajn na sajtu Webtoon i autorka kaže da bi trebalo da je ovo samo prvi tom Lorninih avantura, je pre svega humoristički strip sa horor dimenzijom koja je i sama upotrebljena u humorističke svrhe. Lorna ima izvesnu feminističku komponentu u koju spada i to kako je se plaše svi, uključujući dečake u osnovnoj školi, ali ovaj strip nije didaktički pamflet i više je jedna mračno-komična fantazija koja u svom satiričnom zaletu ne štedi ni glavnu junakinju.
Je li Lorna queer strip? Deluje kao podmuklo trik pitanje s obzirom na to da sam u prethodnoj rečenici pomenuo da su protagonisti osnovnoškolci, ali nije da se dečija seksualnost ne razvija u jednu „opipljiviju“ formu već u kasnijim razredima osnovne škole i nije da je strip ne tretira na jedan sasvim primeren i na kraju krajeva simpatičan način.
Naime, iako je Lorni čitava poenta persone koju emituje prema spoljnjem svetu ta da je ona nedodirljiva, samostalna, opasna, niko joj nije simpatičan ni na koji način itd. i to da njene potrebe u životu ne uključuju kontakt sa drugim ljudima, intimnost, nežne emocije i slično, naravno da se radi o detetu koje tek ulazi u pubertet i koje sasvim prirodno shvata da joj se jedan dečak iz škole dopada. Prvi sastanak koji smo gore pominjali je Lornin prvi eksperiment sa puštanjem druge osobe u svoj intimni prostor i, kako rekosmo, ona nema stvarnu koncepciju toga šta treba da se radi na ovakvim sastancima i ljubljenje joj deluje naprosto somatski gadno. Što MOŽDA znači da je ovo, skriveno i kvir strip – to ćete saznati daljim čitanjem epizoda dostupnih onlajn koje su hronološki smeštene kasnije u Lorninom životu – ali on je pre svega strip o klinki koja je izgradila tu odbojnu, svađalačku personu prema ostatku sveta i ta je persona, s obzirom na njene godine ali i generalni nedostatak životnog iskustva istovemeno i apsurdna i kul. Benji Nate ovim uspeva da satiriše klinačke „edgy“ fantazije o sopstvenoj unikatnosti, važnosti i socijalnoj težini, ali i da pokaže zašto je prirodno želeti da se bude unikatna i kul kada ste u tim godinama. I da je Lorna neka vrsta osobe za ugled iako, jelte, strip pokazuje da ona skoro sve u životu radi pogrešno.
Lorna je duhovit strip, koristeći taj jednostavni humor na prvi loptu sa postavkom i razrešenjem humorističkog zapleta neretko u prostoru od samo dva panela. Kada ih ima više to je efektno iskorišćeno, kao na tabli u kojoj Lorna sedne da piše svoj dnevnik i onda naoko u beskraj ispisuje rečenicu „mrzim te“ dok ne čuje cvrkut ptice na prozoru i sama sebi ne prizna da je mala pozerka završavajući upis sa „Ignoriši, volim te“. Ova ljupka subverzija detinjeg nihilizma se ponavlja nekoliko puta kroz album ali nije uvek potencirana i često su Lornine preteće poze – kada vadi nož na drugu decu – i mrzovoljne proklamacije same po sebi humorističke, igrajući na kartu apsurdističke energije.
Naravno, crtež i kolor su ovde vrlo važni u prenošenju pravilnog senzibiliteta stripa koji treba da deluje dečije, sirovo i neuredno a da igra na toj osetljivoj granici između satire i eksplozivne energije transgresivnih scena. Nate crta jednim snažnim, geometrijski neurednim a opet disciplinovanim stilom, sa debelim, jakim linijama i detaljima samo koliko je neophodno, ali joj je kadriranje na momente filmskije, sa širokim planovima i prizorima koji imaju i dubinu a što je ipak retkost za strip koji po intuiciji svrstavate u tradiciju novinskog/ webtoon rada. Snažan kolor koji podseća na voštane ili drvene boje i mestimično pokazuje same poteze ruke kojima je farbano daje taj finalni senzibilitet dečijeg/ pank stripa. Hoću još jedom da podvučem, iako se oslanja na gag comic dinamiku, ovo nije ni novinski ni „tviter“ strip i ima svoju osobenu formu.
No ključno je da je Nate vrlo solidna u pripovedanju, pokazujući da jednako dobro uspeva da radi u okviru tabli sa samo dva panela, koji postave i razreše geg i čine zaokruženu celinu, ali i u kasnijem delu stripa koji se bavi dužom pričom o flešbeku na njen prvi sastanak.
Sve u svemu ovo je zabavno, vrlo slatko i probavljivo (čitav album ćete pročitati za desetak minuta) i služi kao odlično predjelo da vas upozna sa simpatičnom Lornom i da vam razjari glad za čitanje njenih daljih srednjoškolskih avantura koje su arhivirane na sajtu Webtoona.
Lornu sam uzeo da čitam jer je ovog leta Nate izbacila novi album, Girl Juice, za Drawn & Quarterly, koji je izazvao solidno dobre reakcije u queer krugovima (a onda i, kaže autorka, gnevne reakcije nekih muškaraca a koji „ne mogu da prihvate da se devojke na internetu zabavljaju i odmah im poručuju da treba da pronađu Boga“) ali čije su prethodno publikovane epizode na webu povučene (verovatno da bi se album bolje prodavao), pa dok se dohvatim njega, Lorna mi je poslužila kao fina indikacija da li će mi se Benji Nate kao autor dopasti. Presuda je da mi se veoma dopada – Lorna je strip u kome je „žensko pismo“ plasirano uz veoma sigurnu kombinaciju humora, satire i nenametljivih osnažujućih poruka, mačke su i ovde prominentne kao jedan od najboljih elemenata urbanog života na planeti Zemlji, a crtež i pripovedačke veštine autorke su vrlo po mom ukusu. Pa isprobajte. Gore imate link za web seriju koja je nastavak ovog albuma (iako je izašla prva, da ponovim još jednom) a sam album možete direktno od izdavača kupiti na ovom mestu.
