U nedelji u kojoj smo svedočili nekim od najbrutalnijih prizora sistematskog nasilja i podsetili se da je čovek čoveku ne vuk nego krvnik, silovatelj, uništitelj i poništivač i da je, jelte, pakao prazan pošto su svi đavoli ovde, skoro da je trivijalno to koliko je i kakve muzike izašlo… No ako je već slušamo, neka bude metal. Koji makar podseća, upozorava, ne doputšta da zaboravimo kako je surovost ljudi prema ljudima integralni deo našeg postojanja. Mnogo dobrih izdanja u nedelji od koje to nisam očekivao, sa iznenađujućom količinom savršenih heavy psych izdanja ali i krosžanrovskih eksperimentisanja što su me poravnala sa patosom. Izvolite:
Blek metal za početak. Australijski duo Sorathian Dawn je definitivno premelodičan za moj ukus, no njihov drugi album, Radiant Terror će se dopasti svakome ko voli melodični blek metal sa epskim zahvatom i poštenom, znojavom svirkom. Ovde gitare jesu na ivici shoegazea dobar deo vremena ali su aranžmani mišićavi i žestoki i bend je, više od deset godina nakon prvenca, ovde svakako u kreativnom usponu:
https://sorathiandawn.bandcamp.com/album/radiant-terror
Slidhr su tri Irca sa dosta iskustva svirke u gomili bendova a treći album ove postave, White Hart! (sa sve uzvičnikom) je jedna robusna, ubedljiva ploča black-death metala koji udara jako ali ima i lepo napisane, domišljate aranžmane. Bend ima prilično težak zvuk i veoma uspešno kombinuje epiku blek metala sa masivnošću death metala pa je ovo ploča koju jednako obeležavaju agresivnost i himničnost. Fino:
https://slidhr.bandcamp.com/album/white-hart
Česi Kraake posle sedam godina imaju drugi album, Sonog. Nije ovo sad neka revolucionarna i nečuvena muzika, Kraake rade u prostoru koji dobro poznajemo, sa melodičnim temama i jednom naturalističkom dispozicijom, pesme nisu naročito maštovite, ali JESU odsvirane srčano i sa puno ubeđenja i bend zvuči autentično, sirovo, LJUDSKI:
https://kraakeblackmetal.bandcamp.com/album/sonog
Iako jednočlani blek metal projekat Olbak dolazi iz Norveške, i sebe na Bandcampu opisuje prosto kao „Norsk Svartmetall“, istina je i da je Kablo (kapirate?) aka Adrian Castro rođeni Španac i da se preselio u Norvešku pre nekog vremena. Enivej, treći album ovog projekta, Arlekvinens Forfall nudi devet pesama nordijskog blek metala koji ima prijatnu old school oštricu ali dovoljno melodičnosti za moderna shvatanja, rezak a hladan zvuk, a u kome opet ima dovoljno bas-gitare i, dakle, generalno je nastao srećnom kombinacijom ne nužno kompatibilnih elemenata. Vredi da se čuje a plaća se koliko hoćete ako poželite da ga kupite:
https://olbak.bandcamp.com/album/arlekvinens-forfall
Njemački Sadistic Goatmessiah su BAŠ old school. Za svoj Demo 2023 kažu da, ako ne možete da dođete na neki od koncerata da kupite kasetu, onda pošaljite lepo praznu kasetu na njihovu adresu pa će vam ga oni snimiti i vratiti kasetu. Staromodno i šarmantno. Srećom, možemo ove tri pesme kupiti i digitalno, i to po ceni koju sami odredimo, pa je sve u redu i za generaciju Z. Muzika? Naravno, staroškolski black metal iz vremena kada se još nije tačno znalo šta termin uopšte označava. Bend nije neiskusan, ima dosta snimaka i izdanja iza sebe pa su i pesme solidno napisane, karakterno izvedene i pristojno producirane. Milina:
https://sadisticgoatmessiah.bandcamp.com/album/demo-2023
Rasputin’s Dick je užasno ime za bilo kakav bend a pogotovo black-death metal sastav iz Ohaja koji se štimuje iznad E i u svoju muziku ubacuje i klasične heavy metal elemente. Zvuči kao gadna, neprijatna papazjanija ali demo Rising, snimljen u prostoriji za vežbu ima previše lepih ideja i energije da bi se ignorisao. Naravno da zvuči garažno ali, jebem mu, zvuči ZANIMLJIVO:
https://rasputinsdick.bandcamp.com/album/rising
Filadelfijski Krieg sviraju od devedesetih a Ruiner im je deveti album i ovo je vrlo standardno zvučeća ploča za njihov opus. Dakle, blek metal koji je hermetičan ali prijemčiv u isto vreme, gde monotonost vokala i jednostavnost „rifova“ imaju naglašeno psihodeličnu ambiciju, sa pesmama koje su izrazito organske u aranžiranju i maltene da zvuče kao malo uvežbaniji džemovi. Sve je to deo Krieg iskustva:
https://kriegofficial.bandcamp.com/album/ruiner
U nedelji sa dosta dobrog blek metala, stigao nam je i novi Sulphur Aeon. Njemački ljubitelji Lovecrafta su sa trećim albumom pre pet godina dostigli neku vrstu svog kreativnog vrhunca pa je, evo, uz pandemiju i jedan živi album iz 2020. godine trebalo da prođe pola decenije pre nego što dobijemo četvrti studijski rad. Seven Crowns and Seven Seals zvuči, pa, recimo „komercijalnije“ nego prethodni opusi, epski nabrijan, monumentalan i lepo produciran, sa sada jednim generalno prijemčivijim zvukom. Razloženi akordi i setne melodije su sada postavljene u znatno bolji miks i data im je prominentnija pozicija u pesmama tako da Sulphur Aeon bez neke drastične promene svoje muzičke filozofije, mislim, uspešno strimlajnuju svoj izraz i čine ga otvorenijim za širu publiku. Meni se to, naravno, za mrvu manje dopada nego prethodne ploče ali to su samo moje ekscentričnosti, ovo je album svakako vredan da se posluša sa dužnom pažnjom, prepun odličnih momenata i siguran u sebe:
https://sulphuraeon-vanrecords.bandcamp.com/album/seven-crowns-and-seven-seals
Poljaci Mānbryne vrlo ozbiljno i studiozno pristupaju svom drugom albumu, Interregnum: O próbie wiary i jarzmie zwątpienia. Ovo je vrlo poljska, vrlo katolička inačica blek metala, sa epskim zvukom, atmosferičnim gitarskim temama i pesmama od po sedam i osam minuta gde neumoljivo zakucavanje proizvodi hipnotički efekat i slušaoca uvlači u dubinu. Produkcija nije baš po mom ukusu, ali bend svakako zna šta radi i ovo ima potrebnu širinu i taj epski, melodični zahvat koji će vas šarmirati. Sjajno:
https://manbryne.bandcamp.com/album/interregnum-o-pr-bie-wiary-i-jarzmie-zw-tpienia
https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/interregnum-o-pr-bie-wiary-i-jarzmie-zw-tpienia
Vredni ruski okultni blek metalci А за Солнцем Луна… rešili su da i ove godine, treće za redom, izdaju ful studijski album iako su proletos već imali 3-way split Tempted by Dark Art. Tako da, zvanično, 24. Oktobra izlazi Поганки i bend je u IZRAZITOJ formi na ovom albumu. Produkcija je i dalje prilično jeftina, ali to se sada već skroz uklapa uz snolike, teatralne aranžmane pune starostavne drame i narodne magije, a bend ima pesme i od deset minuta, pune mašte, kreativnosti i znojave, pankerske svirke. Ne treba ovo propuštati:
https://hexencave.bandcamp.com/album/toadstools
Ali su me onda oduševili i Islanđani Fortíð čiji sedmi album, Narkissos beznaporno na black metal osnovu stavlja i heavy metal/ shred cepačinu, ali i folk teme i sve to zvuči uredno, organski, autentično. Islanđani i inače imaju poseban ukus blek metala pa se Fortíð samo uklapaju u tradiciju i pomeraju je nekoliko koraka dalje nudeći superiornu ekspresivnost, maštovite pesme, čvrst, drusan a organski zvuk. Sjajno:
https://fortid.bandcamp.com/album/narkissos
Enivej, idemo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok, sludge metal… Austrijski The Heavy Minds su kombinacija garažnog panka i psihodeličnog stoner roka, što se sve lepo uklapa na novom albumu, Beyond Gloom. Pesme ovde imaju prljav, neodoljiv fuzz na gitarama i melodičnu, himničnu dimenziju posebno u pevanju na koje se, istina je, valja malo navići, ali kad se naviknete, album pokazuje mnogo više dubine nego što ste očekivali. Sjajne solaže, recimo!
https://theheavyminds.bandcamp.com/album/beyond-gloom
Zone Six su nemački trio (ali na ovom albumu malo prošireni u kvintet) što od 1997. godine operiše u polju kraut-rok rivajvla. Full Mental Jacket je album inicijalno snimljen početkom Marta prošle godine, improvizovan u studiju i pod uticajem početka ruske invazije na Ukrajinu, a onda je trebalo godinu i kusur da se urade dosnimavanja, miks, editovanje… No, vredelo je čekati jer ovo nije tek neobavezni snimak lenjih džemova već izuzetno dobar pokazni primer za moderni rok inspirisan acid i kraut rockom, sa jasnom a relaksiranom formom, odličnim zvukom, puno fantastičnih slojeva zvuka i tekstura. Pored standadne gitara-bas-bubanj postave, ovde naravno ima mnogo psihodeličnih efekata, ali i klavijatura, a tu je i saksofon (koji svira veteran Gottfried Klier čija džez, improv i kompozitorska karijera traje još od sedamdesetih godina prošlog veka) i muzika je duboka, bogato producirana, hipnotična. Ploča bez greške:
https://zonesix.bandcamp.com/album/full-mental-jacket
Telesterion su misteriozni psihodelični/ post rock sastav kome se ne zna ni zemlja porekla niti ko su članovi (svi koriste antičke pseudonime) ali se zna da je od 2022. godine kada je entitet zvanično postao aktivan, izašlo već četiri albuma. Peti i aktuelni se zove i Epopteia i nudi vrlo prijatan program eteričnih psihodeličnih rituala baziranih delimično na egejskim harmonskim skalama, sviranih sporo, dostojanstveno. Muzika je odlična, produkcija ne nužno idealna – album zvuči kao da je sniman u prostoriji za vežbu sa mikrofonima koji hvataju druge instrumente i jakim gejtovanjem/ kompresijama potrebnim da se ovo kompenzuje – ali se ploča svakako odlikuje jednom ozbiljnom ambicijom da se dosegne meditativna atmosfera i možda i spiritualni zanos. Harmonični, sanjivi vokali pogotovo doprinose ovom ugođaju. Vredno svake pažnje:
https://telesterionmusic.bandcamp.com/album/epopteia
Londonski Morag Tong (da, da, ime jeste uzeto iz Morrowinda) su svoj jedini album snimili pre pola decenije ali novi EP, Grieve je povratak sa stilom. Pričamo o četiri pesme tešog, sporog, prilično otmenog sludge-doom zvuka sa melanholičnim, na momente i veoma naglašeno gorkoslatkim melodijama, ali i sa ugodno abrazivnim teksturama gitara i vokala. Morag Tong umeju da povuku na post metal i post rock i možda su malo više shoegazy nego što ja IDEALNO volim ali ovo je svakako solidan materijal:
https://moragtong.bandcamp.com/album/grieve-5
Od benda sa imenom Kannabinõid očekujete standardniji stoner rok zvuk, ali ova estonska ekipa na trećem albumu, Mass, kombinuje stoner rok i post metal za posebnu vrstu tenzičnog a opet gruverskog doom metal izraza. Ima tu i melodije i atmosfere ali je tekstura toliko abrazivna,sa surovim distorzijama i brutalnim vokalima, da je na programu uvek uneasy listening. Ali dobar uneasy listening, a plaćate koliko hoćete:
https://kannabinoid.bandcamp.com/album/mass
Novozelandski trgovci sludge metalom, Beastwars snimili su album obrada novozelandskih bendova i kantauora, Tyranny of Distance i ovo je bučna, pošteno fazirana ploča pankerske žestine i metalske težine. Niste, realno, čuli ni jedan od originala koje Beastwars ovde čereče, ali prijaće vam kombinacija brutalnog zvuka, ekspresivne izvedbe i melodičnijih predložaka. Za nojzrokere i sladž metalce podjednako:
https://beastwars.bandcamp.com/album/tyranny-of-distance
Ruski Топь sa svojim drugim albumom, Изотоп svoj stoner rok izraz kombinuju sa progresivom ali i sa jednim jednostavnim, neposrednim izrazom koji je delom grandž, delom, čak, recimo neki groove metal. Ne nužno kombinacija koju bih ja oberučke prihvatio, ali tobdžije iz Moskve imaju dobar zvuk, odlično sviraju i maštoviti su pa je ovaj album izvor nekih od najvećih (prijatnih) iznenađenja za mene ove nedelje. A plaćate koliko želite:
https://tonb.bandcamp.com/album/–5
Umbra je drugi album za britanski doom metal sastav Gévaudan i ovo je sada samo jedna kompozicija od 43 minuta. No, Gévaudan sviraju u dosta prepoznatljivom ’90s doom metal stilu britanske/ Peaceville škole pa album pored sporosti i težine ima dosta melodije i gotske emocije. Ima i pasaža koji su atmosferični i nisu striktno „metal“ ali koji idealno razblažuju taj gotik-dum što suštinski čini karakter benda i pomažu da se album lakše svari. Nije rđavo:
https://gevaudan.bandcamp.com/album/umbra
Još doom metala? Ima. Naime izašao je novi, drugi The Answer Lies In The Black Void i ova kolaboracija između Martine Horváth i Jasona Köhnena (da kopipejstujem objašnjenje koje sam napisao pre dve godine za njihov debi: ona peva u Thy Catafalque a on je svirao u The Kilimanjaro Darkjazz Ensemble a sad je u Celestial Season) zvuči ništa manje zanimljivo u 2023. godini. OK, produkciji bih mogao ponešto da zamerim – bubanj ume da bude previše beživotan za moj ukus – ali bend ni ne pokušava da zvuči „organski“. Thou Shalt je, naprotiv, ploča koja naglašava svoj „studijski“ kvalitet sa mnogo efekata i multitrekovanja, pogotovo Martininih izvrsnih vokala i gradi izuzetno atmosferične doom katedrale u kojima Mađaričine folk vratolomije idu prirodno uz Jasonovu gotik dramu. Moćno, moćno, moćno:
https://theanswerliesintheblackvoid.bandcamp.com/album/thou-shalt
Body Void iz Vermonta u Novoj Engleskoj izgledaju kao najcrnji hipsteri ali album Atrocity Machine je pakao sludge-doom-noisea koji će izdržati samo mazohisti a voleti samo mizantropi. Ovo, da ne bude zabune, mislim u najpozitivnijem smislu. Nije da Body Void nemaju rifove, ali oni se ne čuju i nije da pesme nemaju aranžmane ali one više zvuče kao da sedite u podrumu i slušate bombardovanje koje nikako da stane. Pakao:
https://bodyvoid.bandcamp.com/album/atrocity-machine
No, Body Void zvuče maltene kao rokenrol bend kad se uporede sa britanskim Catafalque (koji, da otklonimo mogućnost zabune, nisu isto što i gore pominjani Thy Catafalque). Njihov album, Dybbuk ide korak dalje i meša doom metal ritmove i tempo sa harsh noise teksturama i hard ambient crnilom. Dobro, svaka budala može da udara u bubanj i preko pusti gitarski feedback, ali Catafalque su ovde zapravo napisali PESME i uspeli da one zvuče ne baš PRIJEMČIVO ali fascinantno pa je od njih teško odvratiti pažnju:
https://catafalque.bandcamp.com/album/dybbuk
The Clamps su samo jedno slovo udaljeni od The Cramps, pa onda i muzika koju ovaj italijanski trio isporučuje… dobro, ne liči TOLIKO na Crampse ali jeste dobrim delom utemeljena u pank roku. Album Deadly Kick For A Fat Fucker ima dvanaest speed rock himni, nudeći energiju, buku, dobar provod. The Clamps znaju svoju publiku pa sve od omota albuma, preko tempa kojim se svira do načina na koji su gitare distorzirane deluje kao kompjuterski podešeno na njenu frekvenciju. No, ovim ne želim da kažem da je album na bilo koji način beživotan i hladno iskalkulisan, The Clamps donose dobar rokenrol i ako volite dobar rokenrol – a ko ga ne voli? – nećete biti razočarani:
https://theclampsrock.bandcamp.com/album/deadly-kick-for-a-fat-fucker
Free Field iz Sent Luisa sviraju ugodan južnjački heavy psych koji, za promenu, ne insistira na preteškom zvuku i napucanoj produkciji već naprotiv, na prostoru, atmosferi i melodijama. Ne da Free Field na istoimenom albumu nemaju distorzije i slične efekte na gitarama ali su oni ovde prevashodno u službi postizanja adekvatno psihodeličnog ugođaja. Bend se sastoji od samo dva člana i mada je zvuk ekspanzivan i ekspresivan a aranžmani umeju da budu i ambiciozni, ima tu određene intimnosti koja ide uz duo formu:
https://freefieldband.bandcamp.com/album/free-field
Novi Mondo Generator? I don’t se why not!!!! Nick Oliveri je i dalje u talu sa Heavy Psych Sounds Records pa i We Stand Against You izlazi za uglednu rimsku etiketu iako je muzika ovde značajno brža nego što je prosek kod ovog izdavača. Mondo Generator uvek programski spaja (acid) punk sa (acid) rockom i stonerskim tropima a ovaj album je programski podešen da muzika bude pankerska, anarhična i besna. Mislim, na naslovnoj strani je Molotovljev koktel a Oliveri piše devet besnih, ličnih pesama čija pank furija odlično pleše sa gitarama potopljenim u psihoedeličnu kiselinu. Izvrsno. Na momente i fenomenalno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/mondo-generator-we-stand-against-you
Losanđeleski Deathchant su snimili album na kome se old school ’70s estetika i moderniji zvuk odlično uklapaju jedno uz drugo. Thrones je ploča sa proggy i AOR elementima ali je i neumoljiva i neposredna u svom heavy psych izrazu i nikakva količina gitarske pirotehnike – a ima je, album je pun psihodeličnih bluz vratolomija – ne može da zaseni tu pravovernost ritam sekcije u kojoj bas i bubanj GAZE napred bez ikakvog pardona. Još i motorhedovsko pevanje odozgo – pa MILINA ROĐACI. Deathchant zvuče istovremeno lepršavo i superheavy a jako malo bendova ume da postigne taj kvalitet. Veoma, veoma dobro:
https://deathchantnoise.bandcamp.com/album/thrones
Purple Kong su „trojica vanzemaljaca koji istražuju ovu planetu… i nisu impresionirani“. Ali njihov debi album, Blood Lightning, jeste impresivan. Ova britanska trojka ima iza sebe dva EP-ja i Blood Lightning je očigledno produkt benda koji je pod točkove bacio solidan broj kilometara, pa je stoner-doom koji Purple Kong proizvode zreo, mastan, očišćen od nekakvih viškova, zasnovan na dobrom rifu, dobroj vokalnoj temi i teškom, zaraznom gruvu. Nema studijskog peglanja, nema laži, nema prevare, samo UŽASNO heavy zvuk koji se po vama razliva poput lave i deset psihodeličnih hitova. Nezaobilazno!
https://purplekong.bandcamp.com/album/blood-lightning
https://kozmik-artifactz.bandcamp.com/album/purple-kong-blood-lightning
Ova nedelja je donela nekoliko MNOGO dobrih izdanja u stilu ’70s okultnog fuzz-dooma, pa tako i album Sloth losanđeleske grupe Sloth. Ovo je sporo, nadrogirano i superiorno psihodelično sa rifčinama koje bi Tony Iommi priznao kao svoje kad bi ga sud malko pritisnuo za alimentaciju, te perfektno aranžiranim pesmama tako da se od prostih, džemerskih ideja dobije veličanstvena psihodelična tapiserija. Ja čim čujem vokale koji su ovako producirani krenem da se spuštam u bezbednosni položaj a kad gitare upadnu u duboki ponor fejzera čini vam se da se posle slušanja ovog albuma nikada nećete vratiti:
https://heavysloth.bandcamp.com/album/sloth-3
Klasični okultni doom i stoner rock stiže na novom albumu, drugom po redu za Wicked Trip iz Tenesija. Ovaj je bend vrlo aktivan u poslednjih par godina, sa više izdanja koja su sledila jedno drugo pa je Cabin Fever kruna ovog perioda, sa izuzetno zrelim, izuzetno ZARAZNIM faziranim occult-doom-stoner-hard-rock materijalom koji odmah hvata odličnim gruvom i teksturom a onda vas presudno vezuje uz sebe izvrsnim pevanjem. Wicked Trip imaju fantastičan osećaj za kinematskku dramu postignutu minimalnim sredstvima i ovde su rifovi užasno evokativni i pored svoje tehničke jednostavnosti. Zvuk je perfektno podešen za prirodnu psihodeliju bez previše efekata, a ploča sa 46 minuta trajanja stoji u idealnom formatu. Ne propustiti:
https://wickedtrip.bandcamp.com/album/cabin-fever
Sad idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Disstorture su dva dugokosa Nemca koja vole tamne naočari, lovačko oružje i slikanje u poljskim veceima. Možete onda lako da predočite sebi kako zvuči EP Barbecyou, njihov prvi studijski snimak – jedan beer ’n’ roll komad krosover treša bez sad nekih preterano originalnih pogleda na alkoholičarski metal ali sa minimalno potrebnom količinom zabave. Produkcija jeftina, ali prihvatljiva, atmosfera vesela i neodgovorna:
https://disstorture.bandcamp.com/album/barbecyou
Kill-o-Matic su iz Mađarske, ali po imenima, članovi su Rusi. Dva člana, konkretno, koliko ih u bendu ima. Album Root Beer Maniacs nudi raspevan, melodičan old school thrash metal koji ima tu pivsku atmosferu ali podsticanu pre svega prirodom ljudi koji ovo sviraju a ne alkoholom koga, naglašava se na omotu, ovde ima nula procenata. Nije ovo sad neki esencijalni album što žanr izmišlja ponovo od nule, ali Kill-o-Matic vole da su im pesme himnične, da mogu da se pevaju horski i ima tu neke lepote:
https://kill-o-matic.bandcamp.com/album/root-beer-maniacs
Italijani Ural imaju dopadljiv treći album, Psychoverse, nazvan, slutim, po konceptu nastalom u stripovima o Džonu Difulu… Enivej, ovo je thrash metal koji više naglašava narativ i teatar nego brzinu ili gruv. Ural odlično sviraju, imaju solidan zvuk, a kompozicije su progresivne u jednom zrelom smislu, bez instrumentalističkih egzibicija, sa svešću o albumu kao celini i poziciji svakog od elemenata u toj celini. Često potežem Holy Terror i stari Voivod kao bendove koji su pre 40 godina postavili temelje za progresivni thrash na kojima su samo retki gradili i mislim da su Ural jedan od bendova koji ovom legatu daju dostojanstveni novi život:
https://uralthrash.bandcamp.com/album/psychoverse
Za nešto standardniju thrash ponudu tu su Infestation koi sebe opisuju kao „Old school thrash metal from good old Germany!“ Ta nemojte kasti! Hajde da MI procenimo koliko je Nemačka „good old“ a vi, deco, samo radite svoj posao. Enivej, debi album benda, The Vermin Within nudi sasvim korektan dopadljiv old school thrash metal sa divljim rifovima i pomuklim pevanjem, što meni idealno zadovoljava, jelte, potrebe. Produkcija bi mogla da bude malo dinamičnija, bubanj pogotovo, ali jasno je da se ovde tražio zvuk Kreatora iz druge polovine osamdesetih i postignut je na više od jednog načina. Korektno!
https://infestation666.bandcamp.com/album/the-vermin-within
I Blessed Curse iz kalifornije su solidno old school na svom drugom albumu a koji objavljuju više od decenije nakon prvenca. Pray for Armageddon je abrazivna i gruverska ploča koja ne zasniva svoju agresivnost na brzini koliko na dobro odmerenom rifu i energičnoj izvedbi. Ako volite Testament, a sigurno volite, Blessed Curse nisu predaleko od ovog predloška, samo sa sopstvenim idejama. Odlični su:
https://blessedcurse.bandcamp.com/album/pray-for-armageddon
Ali IMAMO još thrash progresive. Ukrajinski Cosmic Jaguar su debi album imali ranije ove godine, i izazvali dosta pažnje svojim karakternim zvukom i fokusom na južnoameričku istoriju i mitologiju, a novi EP, The Order of the Jaguar Knights nudi vrlo tehničku a opet neodoljivo napisanu muziku koja prevazilazi puku demonstraciju sile i uvežbanosti i nudi VIŠE. Više maštovitosti, više cheesea, više inzenađenja. Tri nove, odlične pesme plus obrada Cynicove Veil of Maya, teško da ćete ovde pogrešiti:
https://cosmicjaguar.bandcamp.com/album/the-order-of-the-jaguar-knights
Blackened thrash je tu za one kojima je sva ta progresiva suviše progresivna i samo žele da se zalete u masu sa pivom u ruci i ludačkom potrebom da se šutiraju i budu šutirani. Sadistic Force su Teksašani, Midnight Assassin im je drugi album i on, pored blackened vokala, zapravo ima dosta više varijacije u ritmovima i mašte u gitarama od tog nekog blackened thrash proseka. Zvučno, bend je VRLO old school autentičan, ali pesme su ugodno maštovite i naprosto moćne:
https://sadisticforce.bandcamp.com/album/midnight-assassin
https://mercenarypress.bandcamp.com/album/midnight-assassin
https://hpgd.bandcamp.com/album/midnight-assassin
Uh, uh UH, čim sam čuo vokale na debi EP-ju istanbulskih Hazardous osetio sam kako se sav topim od miline. Highly Contagious ima četiri pesme old school thrash metal krljanja, blago zanoseći i u smeru deaththrasha i krosovera i mada ništa od svega toga nije preterano inovativno, bend je jako usviran, disciplinovan, ubitačno brz i precizan a rifovi su OPASNI. Naravno, taj visoki, vrišteći, DEMONSKI vokalni stil gitariste Hamita Özmena izdiže zvuk Hazardous iznad proseka pa onda čovek pažljivije sluša i sve ostalo i shvati koliko je truda uloženo u aranžmane. Plus – dobra produkcija. Odličan debi DAJTE ODMAH ALBUM, PA NEĆEMO ŽIVETI VEČNO:
https://hazardous.bandcamp.com/album/highly-contagious
Psycho Preacher je EP vrhunskog kolumbijskog thrash/ crossover zvuka sa dve izuzetno snimljene i odsvirane pesme pune vratolomnog tempa, ludačkih solaža, moćnih rifova i maničnog pevanja. U pitanju je saadnja između bendova Psycho Mosher i Poison the Preacher koji su, vele, među najboljima u državi i kad ovo čujete nije teško da se u to poveruje. Ovi ljudi tako krljaju da su među najboljima U SVETU. Obavezno:
https://poisonthepreacher.bandcamp.com/album/psycho-preacher
You Will Burn su metalizirani hardkor sastav iz Alabame sa dva pevača i istoimenim debi EP-jem koji ima četiri pesme loše raspoloženog, besnog hardkor panka. Ovo je očekivano mošerski materijal, sa puno klecačkog gruva ali i tenzičnih gitarskih disonanci, vrištećim vokalima, ali onda i prošaputanim, blago numetalskim pasažima… Program koji volite i očekujete od ovakve grupe. Produkcija vrlo dobra, bend se odlično pokazao u ovom inicijalnom predstavljanju.
https://youwillburn.bandcamp.com/album/you-will-burn
Kanađani Treachery svoju muziku nazivaju brutalnim hardkorom, i njihov minialbum, Comfort In Despair zaista ima supertežak, buzzsaw zvuk i nizak štim, te nemilosrdno gaženje po slušaocu. Ovo je suštinski kombinacija d-beata sa malo metaliziranog hardkora i radi posao sasvim fino iako pesme nemaju mnogo originalnih ideja. Broji se ubedljivost a ovde toga ima za izvoz:
https://treacherybc.bandcamp.com/album/comfort-in-despair
I Human Deceit bi mogli da se opišu kao brutalni hardkor. Njihov EP Sever and Survive zvuči kao Slayer koji se spojio sa Agnostic Frontom i došlo je do organskog srastanja thrash i moshcore stilova. Pet pesama, težak, mastan zvuk, siledžijska svirka, sve što volite:
https://humandeceithc.bandcamp.com/album/sever-and-survive-ep
Švedski Riksrevisionen se ne zamara nekakvim „brutalnostima“. Njihov album Stämpla ut je skoro čist d-beat punk i tu tačno znate šta dobijate u pogledu forme. No, Riksrevisionen prave napor da makar malo tu formu oplemene pa pesme nisu samo rekonstrukcije nečeg što su pre njih uradili Anti-Cimex ili Discard već imaju jednu simpatičnu trešersku energiju. Zvuk je umirujuć, pevanje zanimljivo, svirka brza i živahna i meni ovo vrlo lepo leži a bend naplaćuje samo onoliko para koliko biste VI da date:
https://riksrevisionen.bandcamp.com/album/st-mpla-ut
Ne znam kako biste zamišljali projekat koji je kolaboracija članova Amebix i Discharge ali verovatno ne onako kako zvuči False Fed. OK, album Let Them Eat Fake ima malo Amebix false metal epike i Discharge hardkor oštine ali je sve to umotano u postpank atmosferu i dramu i, evo, baš sam se prijatno iznenadila:
https://falsefed.bandcamp.com/album/let-them-eat-fake
Gravestone nam se uslužno predstavljaju kao „Death metal punks from Sweden, playing punky death metal“ pa je i njihov drugi album, Hollow Be Thy Grave primer srećnog braka između niskog štima, d-beat hardcore formata i direktnih omažiranja prva dva albuma zemljaka Entombed. Sve je to snimljeno i producirano vrlo (death) metalski, sa zvukom kog se ni jedan bend iz Sunlight ergele ne bi stideo a pesme su jasne, neposredne, bez mrsomuđenja. Dakle, premija:
https://gravestoneswe.bandcamp.com/album/hollow-be-thy-grave
Slamdown Brutality Vol. 1 je, naravno, internacionalna kompilacija sa 21 bendom koji izvodi slamming beatdown. Dakle, ekipa iz 13 zemalja ovde sipa ulične, gangstereske refrene, repovanje, slamming death metal vokale, blastbitove, niske štimove i MNOGO slemova. Još i omot sa karakterističnim MMA momentom. What’s not to like? Naravno, i iza ove kompilacije stoji vredni nemački 164 Beatdown Crew. I plaćate koliko hoćete. Navalite:
https://164beatdowncrew.bandcamp.com/album/slamdown-brutality-vol-1
Final Stance iz Arizone na istoimenom minialbumu nude još metaliziranog hardkora i beatdown đakonija. Ovo je izrazito solidno producirano i dobro odsvirano a pesme su siledžijske i agresivne onako kako volite:
https://finalstance.bandcamp.com/album/final-stance
Brazilci IMD – Insane Mosh Dealers sviraju brzi thrashcore, pa demo 2023 pakuje četiri pesme u oko pet minuta svirke. Nisu oni ni originalni ni mnogo maštoviti, ali KIDAJU pa uz cenu od koliko date veoma ispunjavaju sve uslove da budu preporučeni ljudima koji vole brzo, kratko i ravno do, jelte, dna:
https://insanemoshdealers.bandcamp.com/album/2023
Španci Kädaverico album Santa Muerte započinju litanijom zazivanja đavola, ali njihova muzika je zapravo crustgrind i narednih 15 pesama su kao da slušate Disorder i Carcass slepljene u istom telu. Sve to ima gritty old school teksturu i rifove koje znate unazad bar 30 godina i naravno da je na ime toga šarmantno ali stoji i da su pesme predugačke za ono što se u njima događa, kao i da nedinamičan zvuk proizvodi dosta monotonije u slušanju. Ali za ozbiljnu underground ekipu, ovo je svakako album na koji valja obratiti malo pažnje.
https://kadaverico.bandcamp.com/album/santa-muerte
Nemački The Hole imaju samo dve pesme na EP-ju The Hole, a što je dosta skromno jer je u pitanju grindcore bend sa kratkim, jezgrovitim izrazom. No, ovo su pristojne pesme, sa dobrom svirkom, produkcijom i uspešnim pakovanjem puno energije u šezdesetak i devedesetak sekundi. Plaćate koliko hoćete, a bend vredi imati na radaru za dalje:
https://thehole-grindcore.bandcamp.com/album/the-hole
Španci Silent Grinders nisu baš mnogo „silent“. Demo Egoísta nudi četiri kratke, kompaktne pesme brutalnog deathgrind zakucavanja i da se melje – melje se. Zvuk je težak, bend raspoložen, muzika ne naročito originalna ali funckioniše kako treba:
https://silentgrinders.bandcamp.com/album/ego-sta
Beastplague sa Floride nisu ništa snimali devet godina, ali njihov novi, treći album, A Different Animal opasno zakucava. Ovo je tehnički, kvalitetni grindcore koji koketira sa death metalom, ima čvrstu, komprimovanu produkciju i pesme što umešno idu između zaslepljujuće brzine i kvalitetnog mošerskog gruva. Sve je to u dobroj tradiciji bendova poput Nasum ili Rotten Sound pa ako vam te forme grindcorea nije nikad dosta, ovo je odličan izbor:
https://beastplague.bandcamp.com/album/a-different-animal
Hatefilled se vratio. Christian Badia se valja zadovoljio objavivši nekoliko albuma svog drugog benda, Massacred čiji je primitivni death metal omažirao Mortician, pa se sada ponovo laća goregrind alata. Brutal Dismemberment Of A Worthless Being je minialbum sa dvanaest pesama i mada ja Hatefilled obožavam, ovo ne spada u bolja izdanja tog projekta. Produkcija je slaba, pesme su prilično generičke i mada pozdravljam povratak u udobniji format za prolifičnog Argentinca, nadam se da će naredni albumi biti bliži starom Hatefilled autputu. No, plaća se koliko ste sami spremni da date, što je fer:
https://hatefilled.bandcamp.com/album/brutal-dismemberment-of-a-worthless-being
Whoa, njemački Sucking Leech postoje od devedesetih, imaju pet albuma a ja za njih prvi put čujem? Fejlovao sam kao čovek, komunista i poštovalac grindcorea. No, kako nikada nije kasno da se pokajete, evo, i ja se sada kajem i ukazujem da je novi EP ovog sastava, Errordynamic ODLIČAN. Ovo je deathgrind visokog tempa, zaraznih, melodičnih death metal rifova, kvalitetnog, ekspresivnog pevanja i jedne old school energije kanalisane u pesme koje ne kaklulišu, ne traže atmosfere i gruv nego ODVALJUJU. Pritom šest lepih komada, odlična produkcija i cena od KOLIKO DATE. Neki ljudi su naprosto isuviše dobri za ovaj surovi svet:
https://suckingleech.bandcamp.com/album/errordynamic
Grindcore poslastica za ovu nedelju dolazi u formi albuma Substation Failure njuorleanskih Slab. Ovo je tehnički kvalitetan a nepretenciozan grindcore album sa devet pesama od kojih samo poslednja prelazi dva minuta a ostale ne dobacuju ni do minut. Odlično produciran, odsviran ubitačno, pun lepih rifova, brzine i prijatnog moš-gruva, Sunstation Failure se još daje za onoliko para koliko sami odvojite pa je u pitanju skoro savršena ponuda:
https://badassrock.bandcamp.com/album/substation-failure
Thetan uz Nešvila su mi bili prejaki proletos sa EP-jem Dim Times a bend se vraća u izuzetnoj formi na albumu Grand Ole Agony. Ovo je i dalje primitivni, organski spoj grindcorea, noise rocka i sludge metala bez gitare, a bend svoj bas/ bubanj/ vrištanje setap oživljava tereminima i brdom gostiju. Pesme su i dalje kratki, surovi komadi besa i očaja, producirane garažno ali atmosferične i programski oslonjene na više od puke agresije. Odličan bend koji perfektno spaja noise rockerske trope sa grindcore municijom:
https://thetan.bandcamp.com/album/grand-ole-agony
Muggeseggel je žargonski izraz u Nemačkom jeziku koji se odnosi na nešto VEOMA malo, praveći referencu na „muda od muve“. A radi se i o bendu čiji prvi, istoimeni album, nudi zabavan, energičan deaththrash program. Nagađam da su i tekstovi pesama humoristički – bend se na kraju krajeva na promo fiotografiji nosi kao da je u pitanju grupica nemačkih farmera – ali je muzika sasvim ozbiljna, nudeći nefilozofski, sprinterski metal sa mošerskim rifovima, vrištavim vokalim i po nekim dobrim blastbitom. Produkcija takođe, prilično ozbiljna, sa zvonkom bas-gitarom koja predvodi juriš, odličnim gitarama i bubnjem koji je jedino za nijansu suviše svetao za moj ukus, ali da ne smaramo sa detaljima. Bend piše vrlo solidne pesme, ima odličan omot albuma i ovo je što se mene tiče ploča vredna svake pažnje:
https://muggeseggel.bandcamp.com/album/muggeseggel-2
https://kkr-muggeseggel.bandcamp.com/album/muggeseggel
Kakothanasy su jedan od onih nesnosnih brutal death metal bendova koji perverzno uživaju u činjenici da su im naslovi pesama čitavi pasusi. Ali, uh, ispostavlja se da je demo kojim Švajcarci najavljuju svoj drugi album, sa naslovom Initiating The Primal Cognizing Display Of Intrinsic Tangible Affliction zapravo vrlo solidan. Dve su to pesme za koje vam maltene isto toliko vremena treba da pročitate naslove koliko da ih preslušate, ali ovo je kvalitetan, beskompromisan i do apsurda napucan brutal death metal koji iako bije iz svih oružja, ima i određenu suptilnost u komponovanju i aranžiranju. Bend kaže da će album tek naredne godine a što je u redu, ovako komplikovana muzika ne treba da se pravi zbrzano.
Pored milion drugih bendova koji se zovu Mortuary, uključujući naše kragujevačke death metal prvoborce, Mortuary iz Francuske je možda i prvi koji se tako nazvao. Osnovani još 1989. godine ovi ljudi su upravo objavili svoj šesti album, Sublime the Decline i mada sebe opisuju kao brutal death metal sastav, ovo je i iznenađujuće melodična ploča. Brutalni death metal je svakako osnova, sa standardnom kombinacijom blastbitova i meljućih srednjetempaških delova, ali bend ima epske rifove, himnične refrene, te jednu old school epiku koja njihovoj muzici daje puno karaktera. Odlično:
https://mortuarynancy.bandcamp.com/album/sublime-the-decline
Teksašani Death File Red imaju skoro neodgovorno nizak štim i sirov zvuk na EP-ju Inhumanitarian, svojem prvom zvaničnom izdanju posle prošlogodišnjegdemo snimka kojim su se predstavili svetu. Ovo je old school death metal koji prelazi u disonantni death metal, ali ne gubi gruv i mošerski potencijal. Bend ima dosta zanimljivih ideja i mada je zvučno duboko ukorenjen u tradiciji, nije zadovoljan time da samo replicira tuđe matrice, već ih smisleno i maštovito obogaćuje. Ako možete da podnesete zvuk, Death File Red imaju mnogo kreativnog death metala da ponude:
https://deathfilered.bandcamp.com/album/inhumanitarian
Španski Akouphenom na debi albumu Death·Chaos·Void nude skoro pa stereotipni blackened death metal sa puno atmosfere, spooky melodija i jako dugačkih pesama. Mislim, neću da kažem da ovde nema ambicije, bend se svakako pošteno trudi da opravda trajanje nekih kompozicija i u dvocifrenom broju minuta, a zvuk je, pa, zanimljiv. Ima tu dosta dobrog da se čuje i mada bih svakako voleo da su pesme MALO fokusiranije, nije da Akouphenom nemaju kvalitet i da se samo možda radi o tome da sam ja nervozniji nego što treba. Album koji svakako vredi da se čuje:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/death-chaos-void
Dosta sam old school death metal bendova čuo i preskočio ove nedelje jer su zvučali kao da tek uče da sviraju, ali finski Malformed mi je na kraju ispao mnogo simpatičan. Bend još nema pravi album (ima živi izdat ranije ove godine) ali EP The Gathering of Souls, upravo izašao, donosi razuzdan, veseo old school death metal zvuk sa demo produkcijom i mnogo žara u svirci. Bubanj je kanta, bas-gitara je prangija, al gitare ujedaju a vokal je odličan pa uz vrlo pravoverno napisane mošerske pesme staroškolske tmine i gadosti ovo bih baš morao da budem džukela da ga ne preporučim. Krljanje za sve pare:
https://malformeddm.bandcamp.com/album/the-gathering-of-souls
Oh, tu su i Overthrow, dva lika iz Londona koje Metal Archives vodi kao thrash sastav ali novi EP, Ascension of the Entombed je uglavnom old school death metal. Sa malo melodije, svakako i to vrlo dobro pogođene i ukusno upletene u sirovi, starinski zvuk, ali death metal bez greške. I dobro zvuči. Overthrow i pored te pomenute melodije i povremenog blastbit krljanja u prvi plan guraju old school death metal gruv i ovo je epski dobar EP:
https://overthrowmetal.bandcamp.com/album/ascension-of-the-entombed
Da ne bude da je ove nedelje valjao samo old school death metal, evo, Human Prey iz Lajpciga su izbacili novi EP, Tombs of the Blind Dead i njihov brutal death/ slam je u odličnoj formi. Human Prey spadaju u „pametnije“ slamming death bendove sa ambicijom da probijaju granice žanra i pronalaze u njemu nove forme, ali na onom bazičnom nivou imaju duboko zadovoljavajući, teški zvuk sa tvrdim gitarama, opakim bubnjem i zverskim vokalom. Ovde čak ni jaka kompresija nije problem jer bend vrlo pažljivo podešava produkciju da bude u skladu sa potrebama muzike koja je, pa, zaista, pametna i maštovita i brutalnom slamu daje mnogo kreativnih elemenata. Odlični Human Prey:
https://humanprey.bandcamp.com/album/tombs-of-the-blind-dead
https://risingnemesisrecords.bandcamp.com/album/tombs-of-the-blind-dead
OK, tu je i debi album internacionalnog projekta Arborescence of Wrath, nazvan Inferno i ko voli tehnički, brutalni death metal ovde ima da se dobro uda. Članovi su iskusni, najpoznatije ime u postavi je Jason Keyser, pevač Origina a muzika je brzi, superkomprimovani tehnički brutalni death metal bez nekih preteranih kreativnih ekscesa ali uredan, pun dobre atmosfere i MNOGO težak. Jebanje:
https://arborescenceofwrath.bandcamp.com/album/inferno
Evo nas i na kraju sa heavy metal albumima i tim izluđujućim krosžanrovskim odvizima! I, heh, sanktpeterburžani Tardigrade Inferno su praktično definicija krosžanrovskog benda jer njihov stil je mešanje metala sa cirkuskom muzikom. Zvuči kao puki, jelte, trik, da se u epohi kratke pažnje privuče publika po ma koju cenu, ali drugi album ovih talentovanih Rusa, Burn the Circus zapravo nudi solidno napisane pesme zarazne atmosfere i tema koje ćete sebe uhvatiti kako ih pevušite dok radite nešto drugo. Tehnički gledano, njihov metal je u masteringu isuviše iskomprimovan za moj ukus ali Tardigrade Inferno uspevaju da budu dovoljno interesantni da neizbežno moram da ih preporučim:
https://tardigradeinferno.bandcamp.com/album/burn-the-circus
Nizozemski Lord Volture je svoj treći studijski album izdao 2014. godine pa su i snimci na novom, živom albumu, Live ’em Up! prevashodno iz te godine sa nešto malo materijala iz 2016. Ako volite tradicionalni heavy metal sa vokalima koji zvuče kao da je svaki slog produkt solidne agonije, Lord Volture isporučuju. Nemaju oni neke velike svoje ideje niti su naročito karakterni ali ovo je korektan heavy metal uz koji se pleše i plače, produciran solidno i isporučen profi. Fer:
https://lordvolture.bandcamp.com/album/live-em-up
Iz iste zemlje su i Laster a koji se i dalje vode kao avangardni black metal bend iako je novi album, Andermans Mijne barem isto onoliko art rock koliko i blek metal. Možda vam se na njemu neće sve dopasti podjednako ali Laster se smelo i maštovito igraju na granicama žanrova i postižu dosta pogodaka u svojim eksperimentima:
https://laster.bandcamp.com/album/andermans-mijne
Dead Demons su Englezi a Trial By Fire im je novi EP sa pet pesama i ovo je ugodan, energičan heavy metal sa ’80s mirisom ali fino odmeren da bude negde između baš tradicionanog zvuka i proto thrasha. Dakle, ovde ima i malo Dia i malo rane Metalike, a muzika je melodična, rokerska, sa odličnim vokalima i miksom u kome se sve veoma lepo čuje. Bend ima i energiju i dinamiku i melodiju i dobar rif i ovo izdanje se ne propušta:
https://deaddemons.bandcamp.com/album/trial-by-fire-2
Španski Anker mešaju svoj heavy i power metal sa malo groove metala što, naravno, nije sasvim po mojoj volji, no, album Lurperatutako istorioak ima jednu zaraznu energiju sa svojim mešanjem melodičnosti i abrazivnosti, klin vokala sa promuklim režanjem itd. pa neko ko je malo manje konzervativan od mene treba da posluša i vidi koliko mu se sve to dopada:
https://ankertaldea.bandcamp.com/album/lurperatutako-istorioak
Auh. Bend se ove Nightwölf, sa sve umlautom, iz Brazila je a debi album mu se zove The Cult of the Wolf. Stvarno bismo morali da živimo u najgorem od svih svetova pa da to ne valja. Al valja. A Šopenhauer nek jede gomna. Nightwölf tresu tradicionalni heavy metal sa puno štofa, pevačem koji malo vuče i na stil Marca Storacea iz Švajcarskog Krokusa a čija je pesma Night Wolf verovatno poslužila za inspiraciju u imenovanju ovog benda, gitarama koje sipaju poštene, seksi rifove i dobre old school solaže, snažnim ritmom. Nightwölf imaju SVE, uključujući epske pesme od po šest minuta (naslovna!) i trešerske komade uz koje inventar strada bez greške (Under the Sky). Ako volite Hell Fire ili Riot City, ovo se ne propušta:
https://nightwolfmetal.bandcamp.com/album/the-cult-of-the-wolf
Drezdenski Acid Blade ne odustaju od svog vrlo retro zvuka. Ali kad im to tako dobro ide. Novi EP (nakon prošlogodišnjeg zapaženog debi albuma) zove se Shooting Star i ima četiri pesme koje su i dalje kao ispale iz nekih prošlih decenija. Bend ovom prilikom čak više vuče na sedamdesete sa epskim proto-metal temama i himničnim refrenima a vokali mi se sada više dopadaju i mislim da su odlično uklopljeni sa generalnim zvukom benda. Meni su se Acid Blade i do sada sviđali ali Shooting Star pritom ima i neke od najbolje napisanih pesama koje je bend do sada obnarodovao pa ovo preoručujem sa mnogo entuzijazma:
https://acidblade.bandcamp.com/album/shooting-star
Teksašani Scrollkeeper solidno gaze na novom EP-ju, Wetiko. Njihov power metal u sebi ima dovoljno tradicionalne, ulične heavy metal prljavštine da ne zvuči preupeglano i sterilno i ovo je šest pesama finog, melodičnog, energičnog muziciranja. Bend ima taman dovoljnu količinu cheesea da bude prijatan a da ne pređe u domen ironijskog slušanja, produkcija je ugodno sirova, bubnjarka Krystal Salinas pošteno zakiva a na poslednjoj pesmi gostuje Tomy Stewart iz Hallow’s Eve, dakle, PRELEPO:
https://scrollkeeper.bandcamp.com/album/wetiko
Ne da u životu ne bih poslušao bend sa imenom Vanishing Kids nego me je i omot njihovog albuma Miracle of Death aktivno odbio kada sam na njega naleteo na Bandcampu. Trebalo je da mu Angry Metal Guy da jaku četvorku da bih mu posvetio malo vremena i, uh… ovo je… dobro? Ozbiljno, ova ekipa iz Viskonsina uspeva da umeša ’70s psihodeliju sa okultnim doomom i shoegaze popom i da to zvuči ne samo smisleno nego i, uh, istovremeno neposredno i ekspresivno a onda i teatralno. Miracle of Death je ploča koja svoje suprotnosti spaja sa takvim organskim autoritetom da sam skoro na svakom taktu bio zapanjen kako sve što čujem DOBRO funkcioniše zajedno iako NE BI SMELO. Polugaražna produkcija još više doprinosi kultnosti ovog albuma pa urgiram da se presluša. Malo ovakvih stvari moete da čute u bilo kojoj nasumično odabranoj nedelji:
https://vanishingkids.bandcamp.com/album/miracle-of-death-2
Ova nedelja je, primećujete, PUNA albuma koji preziru pripadnost jednom žanru A ODLIČNI SU. Evo, The Lion’s Daughter iz Sent Luisa. Njihov peti album, Bath House vas već omotom natera da malo trepnete i promrmljate jedno „šta je bre OVO?“ a onda kad krene muzika morate da proverite da niste greškom pustili dva albuma odjednom. Mislim, je li ovo black metal, progresivni rok, industrial metal ili sludge metal? Odgovor na ovo teško pitanje je jedno zvonko „da!!!“ a bend piše neizdrživo dobre pesme i svira ih sa takvom ubedljivošću da vam se čini da ste se teleportovali u paralelni univerzum u kome je ekstremni metal najnromalniji deo mejnstrim kulture. Zapanjujuće:
https://thelionsdaughter.bandcamp.com/album/bath-house
Album nedelje je ipak stigao sa Floride. Faethom iz Fort Loderdejla su dokaz da pridev „blackened“ danas lepo ide uz bilo šta što vam padne na pamet. Konkretno, ovaj bend spaja blek metal i progresivni heavy rock sa jakim korenima u progresivi sedamdesetih godina prošlog veka. Chaosmorphogoria je treći album za postavu predvođenu propulzivnom klavijaturistkinjom i pevačicom, Marielom Muerte i na njemu je spajanje već toliko organsko da se šavovi ni ne primećuju. Faethom besprekorno grade blek metalski teatar na heavy prog temeljima i mada im je produkcija malo i muljava za količinu genijalne svirke koju isporučuju, album svejedno pogađa kao macola u oko. Kao i prethodne dve, i ovo je konceptualna ploča naučnofantastične tematike i ako metaforički penis ne može da vam se erektira ništa više od ovog gde sada jeste, onda da i ne pominjem da bubnjeve na ovom albumu svira Brian Wilson, talentovani mladac koji svira i u Hellwitch ali i kod Yngwieja Malmsteena. Faethom su IZVANREDNI jer njihov žanrovski mišmeš na papiru zvuči kao dobra zajebancija ali onda kad čujete album shvatite da ljudi pišu neopisivo sjajne pesme i da je Mariela Muerte najbolji jebeni blek metal pevač, nezavisno od rodne klasifikacije, kojeg ste čuli ove nedelje. Obavezna lektira:
https://faethom.bandcamp.com/album/chaosmorphogoria-2
