Početkom Avgusta izašla je kolekcija IDW-ovog petodelnog miniserijala Trve Kvlt* čime je ovaj strip simbolički završio svoje nekolikogodišnje putešestvije od crno-belog nezavisnog projekta finansiranog putem prikupljanja priloga preko interneta pa do „pravog“ mejnstrim stripa izašlog za jednu od cenjenih kompanija koje se bave stripovima glavnog toka. Pošto je ovo, najverovatnije, prvi put da čujete za ovaj serijal, odmah da kažem da je on duhovit, zabavan i da se bavi satirom koja je, u ovom osetljivom periodu ekonomske istorije kolektivnog, jelte, zapada, više nego dragocena.
*a što je, jelte, metalski način da se napiše „True Cult“, a što je opet metalski način da se kaže da je nešto istinito i kultno i generalno vredno pažnje ljudi koje interesuju autentičnost i strast
Autori ovog stripa su prilično zaposleni profesionalci, a koji su široj publici možda nešto manje poznati na ime činjenice da uglavnom ne rade superherojske stripove. Scenarista Scott Bryan Wilson je svakako imao svoje kontribucije DC-ju kroz pisanje nekih Betmen spinofova, a radio je i Shadowmana za Valiant, pa onda i Star Trek za IDW, Elviru, Savage Tales i Altered Carbon, što znači da mu rad sa tuđim i licenciranim materijalom nije ni malo stran. No, Wilson ima i ambiciju da radi autorske, creator-owned projekte, pa je za IDW radio krimić Kill More. Njegova saradnica,* Liana Kangas je radila za 2000AD, i IDW, ali i bila autor na nekim zapaženim indie projektima poput She Said Destroy za Vault Comics i Know Your Station za BOOM!, kao i BLACK AF: Devil’s Dye za Black Mask. Kangas je crtala i dosta licenciranih stvari, kao što su stripovi vezani za bend GWAR (niste ni znali da to postoji, zar ne?) i Joan Jett i generalno ima širok portfolio i dosta iskustva.
*a koja preferira zamenicu „oni“ kada se o njoj priča u trećem licu i to ovde naglašavam jer ću u daljem tekstu radi umanjenja nezgrapnosti ionako nezgrapnog teksta, koristiti uglavnom ženski rod
Pretpostavljam da su se Kangasova i Wilson i upoznali preko nekakve IDW veze, no Trve Kvlt je prvo zamišljen kao potpuno nezavisni digitalni i štampani strip koji će biti finansiran putem Kikstarter kampanje i sam(o)izdat. I sad, ili su ovo dvoje autora magovi internet-marketinga ili naprosto njihov prethodni rad dobro govori o njima, tek, kampanja je od zacrtanog cilja da skupi 6.666 dolara, do zatvaranja stigla čak do 22.527 dolara, a što je respektabilna suma za projekat koji se bavi brzom hranom, sitnim kriminalom, satanizmom i hevi metalom.
Trve Kvlt je originalno i izašao kao četvorodelna priča, ali je u međuvremenu ovaj tandem uspeo da za sve zainteresuje i IDW pa je od Avgusta prošle godine ovaj strip izlazio za „pravog“ izdavača, sada kolorisan (peruanka Gabriela Contreras) i sa profesionalnim leteringom (DC Hopkins), i dobio, makar inicijalno vrlo solidne kritike. Kolekcija je, rekosmo izašla prvog Avgusta ove godine i time je Trve Kvlt na neki način završio svoje putovanje i uspešno se upisao u istoriju američkog stripa, a kao jedan od, to stalno ponavljam, retkih mejnstrim stripova koji se bave satirom.
Zbilja, Trve Kvlt je, kad ga malo bolje pogledate ne sasvim različit od radova koje Mark Russell sa raznim crtačima radi za Ahoy! Comics, sa svojim here-and-now mizanscenom spojenim sa fantastičnim i preteranim, a i grotesknim. Frilensing autori stripova u američkoj industriji su svakako na idealnoj poziciji da promišljaju izazove življenja u periodu kasnog kapitalizma, kada napetost između neoliberalnih makroekonomskih šema i sve kompleksnijih socijalnih realnosti znači da i ono što je tradicionalno smatrano srednjom klasom danas ima sasvim legitimne razloge da strahuje ne za svoju dobrobit već za goli opstanak koji je jedan malo jači medicinski problem, jedan malo nezgodniji trzaj klime ili hir lokalne kompanije slavljene kao ekonomskog spasioca zajednice, udaljen od poništenja.
Trve Kvlt je već na prvu loptu jako simpatičan. Glavni junak, Marty Tarantella je luzer u kojem je lako prepoznati se, gik koji sada već na sredini tridesetih sebe zatiče sa petnaestogodišnjom „karijerom“ u restoranu brze hrane Burger Lord, delu nacionalne franšize koja lokale ima po tržnim centrima, gde se prosečan radni staž zaposlenih meri ne godinama nego mesecima. Marty je jednostavan čovek sa komplikovanim mislima, metalac koji zbog prirode svog posla ne nosi metalsku odeću, niti ima tetovaže, pa čak ni dugu kosu ali voli Megadeth i Iron Maiden i rado se priseća kako je kao tinejdžer kupovao kasete u obližnjoj prodavnici. Marty je takođe socijalno manje-više isključen, bez romantičnog partnera ili, uopšte, nekakvih velikih prijatelja, pa mu posao i kolege i koleginice sa posla zapravo zamenjuju socijalni život i romantične odnose.
Nije to neki život, posebno ne kada pomislite da su „prevrtanje hamburgera“*, pranje podova, naručivanje zemički itd. u vreme kada je ova industrija nastajala trebalo da budu poslovi namenjeni sticanju džeparca i malo radnog iskustva za srednjoškolce, nikako „prava“ zaposlenja od kojih odrasla osoba treba da živi.
*iako strip naglašava da se to u ovakvim restoranima odavno ne radi i da se burgeri spremaju u posebnim spravama koje imaju tajmere
Marty postepeno i sam shvata da je sve ovo sranje, da živi u atmosferi konstantne tenzije sa šefovima koji su nesnosni, mušterijama koje stalno prete da će tražiti da ga otpuste i kolegama koje su sve u neprestanom burnoutu, pa se odlučuje na, misli on, radikalan potez i jedne večeri, odlazeći na pauzu, navlači masku, uzima pištolj koji je našao pukom igrom slučaja, i kreće u pljačkaški pohod po lokalima u istom tržnom centru.
Ove uvodne scene su efektne i njihova komična i satirična dimenzija pogađaju potrebne mete. Strip je pripovedan iz Martyjeve vizure i ima brojne flešbekove i nehronološke pripovedne pristupe, pa sve fino teče u jednogm sub-tarantinovskom ključu, posebno kada postane jasno da je pljačkanje prodavnica u tržnom centru tako egzotična ideja koja, reklo bi se, nikom drugom ne pada na pamet, naprosto na ime toga da niko živi tu ništa ne zarađuje i da u kasama obližnjih lokala jedva da ima neki dolar.
Marty se vraća na posao sa još manje iluzija nego što ih je imao krećući u razbojništvo, a na red mu dolazi intervjuisanje devojke koja se javila da radi u njihovom restoranu i koja se hvali da već ima iskustva sa rađenjem u drugom Burger Lord lokalu. Usred intervjua, u kome Alison puna entuzijazma vergla napamet naučene fraze sa obuke u Burger Lordu i zvuči više kao pripadnik religijskog kulta nego kao slabo plaćeni radnik u industriji brze hrane, a što još više povećava Martyjevu anksioznost i osećaj beznađa, u restoran upadaju pripadnici lokalnog satanističkog kulta, a koji se i inače vrzmaju unaokolo i dele svoje flajere gostima, i kidnapuju i Martyja i Alison tvrdeći da je on tokom svog pljačkaškog pohoda uzeo i jedan predmet od velike važnosti za njihovu religiju.
Trve Kvlt nakon ove početne tarantinovske krimi-komedije, kreće u pomalo neočekivanom smeru i moj je utisak bio da njegov satira, u startu dobro ugođena sa mizanscenom niskoplaćenih, ponižavajućih poslova a koji su na neki način simbol supremacije zapadne kulture u odnosu na, jelte, nas ostale,* kasnije malo gubi fokus. Strip, da ne bude zabune, i dalje ima dosta toga da kaže na svoju inicijalnu temu, ali je ovo uglavnom ekspanzija istih komičnih poenti koje su već napravljene kroz Alisonino nepodnošljivo profesionalno ponašanje čak i usred otmice i prinude kojoj su ona i Marty izloženi, dok je ostatak humora i satire vezan za satanizam, kultove i komercijalizaciju čak i tako egzotične religije kao što je, jelte, satanizam…
*NE ZNATE kako je big deal bilo otvaranje prvog McDonald’s restorana u Beogradu, na Slaviji poznih osamdesetih godina prošlog veka, sa, ne šalim se, stajanjem u redu i po par sati da uđete u njega a koje je trajalo prvih nekoliko nedelja rada
I to naprosto nije toliko zanimljivo kao tema. No, Trve Kvlt ima svoje jake strane. Likovi su do kraja zanimljivi i relatabilni, sa Alison i Martyjem koji imaju finu hemiju – on sav nesiguran i isprepadan i ona sva poslovna i transparentna čak i kad priča o najintimnijim stvarima – ali i sa sporednim likovima koji dobijaju više prostora pred kamerom i sasvim lepe karakterne lukove do kraja. No, strip odlazi dosta daleko u ekstravagantnom smeru sa prizivanjem samog Đavola na Zemlju i pripovedanje se i pomalo raspada do kraja jer low-key satira iz prvog dela priče kao da ne uspeva da se prilagodi apokaliptičnim motivima iz njenog finala. Sve to ostaje dosta duhovito do poslednje strane a Marty je, sa svojim istorijatom slušanja metala, sasvim pogodan protagonist da promišlja novu stvarnost u kojoj je Đavao stvaran, opipljiv i nameran da uništi čitavu ljudsku rasu, no ostaje da je finale nedovoljno spretno ispričano, da ne nudi jasna i zadovoljavajuća razrešenja i da strip definitivno gubi deo svog fokusa. Ovde je, sasvim moguće, stvar i u tom proširivanju originalnog formata priče sa četiri na pet epizoda, no šta god da je u pitanju, Trve Kvlt nije idealan u svojoj, jelte, celini.
Ali je simpatičan, a crtež Kangasove je zaslužan za veliki deo ove simaptičnosti sa svojim realističnim a razigranim humorističkim crtežom. Kangasova ne samo da odrađuje dobru naraciju za priču koja se često oslanja na verbalni humor i zapravo ima JAKO mnogo teksta na tabli za moderne standarde (leterer Hopkins je ovde čuda napravio da sve to ne bude odbojno i zamorno), nego i uspeva da joj likovi budu ekspresivni, karakterni, duhoviti i da spoj slice-of-life i larger-than-life pristupa ne bude neugodan. Gabriela Contreras sve dopunjuje snažnim kolorom koji se dobro prilagođava promenama atmosfere u narativu i daje stripu potrebnu energiju.
Trve Kvlt je prvo izdanje u okviru IDW-jeve inicijative IDW Original a koja je deo njihovog napora da se kreira dovoljno, jelte, „intelektualnog vlasništva“ koje dalje može biti nuđeno na razmatranje televizijskim i filmskim producentima. Lepo je što su tako otvoreni a Trve Kvlt svakako i jeste strip koji – mada, ironično, NIJE nastao kao originalni serijal na IDW-u – svojom premisom i likovima kao da zaziva televizijsku obradu. Pa, ako za par godina to bude veliki hit za Netflix, Amazon ili neku drugu produkciju, možemo da se hvalimo da smo mi bili tu na izvoru i čitali priču od koje je sve to nastalo. Evo linka za kolekciju na Amazonu.
