Mister Mammoth je grafički roman koji je proletos izdao Dark Horse, utemeljujući svoju poziciju najraznovrsnijeg, a istovremeno najpouzdanijeg i najpustolovnijeg izdavača u savremenom američkom mejnstrimu. Čini se da, otkada je Embracer Group kupio Dark Horse medija, Richardson i njegovi nastoje da izvuku što više mogu iz zaleđine koju sada čini jedan od najvećih evropskih korporativnih entiteta koji se bave prevashodno videoigrama, pa vrlo smelo idu u različite žanrovske strane i eksperimente. Dok traje, nek bar bude bogato.
Mister Mammoth je mala, ekonomična priča koja detektivski noir spretno dekonstruiše i iz njegove utrobe vadi egzistencijalistički užas i melanholiju, nudeći jedinstven spoj američkog i francuskog pogleda na žanr. Ako vam već od ovoga nije malo krenula voda na usta možda će pomoći da ukažem da je ovaj strip prvo izašao na Francuskom, prošle godine, za francuski Futuropolis, firmu koja se vrlo ozbiljno i dosledno bavi izdavanjem stripova za zreliju, odraslu publiku, od kojih su mnogi dokumentarističke i istoriografske tematike. Njihov serijal o muzici bavi se tako različitim stvarima kao što su istorija Ramonesa ili istorija grčkog rebetika, a tu je i serijal koji se bavi umetničkim muzejima i umetnošću uopšte. Futropolis ima i izdavaštvo „klasičnog“ stripa i Mister Mammoth je izašao u njihovoj ediciji Récits singuliers, odnosno jedinstvene priče, a što je i pomalo ironično s obzirom da ga je Futuropolis izdao u dva dela, kao dva albuma od po 48 strana – držeći se danas pomalo i zaboravljenog standardnog obima za franko-belgijski album.
Mister Mammoth je napisao Matt Kindt i, da su se zvezde malo drugačije namestile, on bi ga i nacrtao. Poslednje strane Dark Horseove kolekcije – a koja je zbilja samo jedna kontinuirana priča – prikazuju i koncept-art koji je Kindt pripremao dok je radio na preprodukciji ovog projekta, originalno planirajući da ga sam nacrta. No, kada su ga upoznali sa crtačem po imenu Jean-Denis Pendanx, shvatio je da ne mora da se cima jer ima pravog čoveka za ovaj posao. Pendanx je, naravno, jedan vrlo iskusan francuski ilustrator dečijih knjiga i crtač stripova, rođen 1966. godine i sa karijerom u stripu koja je počela još ranih devedesetih. U početku je dosta izdavao za Glenat a od polovine prve decenije ovog veka većinu njegovih radova izdao je Futuropolis, pa je tako i za ovu priču on bio sasvim prirodan izbor.
Kindt je, naravno, jedan cenjen američki scenarista i crtač, a čiji je prodor u mejnstrim i bio putem Dark Horsea i serijala Mind MGMT a kasnije i Dept. H. Kind je, naravno, onda dosta radio i za druge mejnstrim izdavače, kako za BOOM! tako i za Vertigo i DC, ali je uradio i dosta stripova za Valiant. No, ma koliko da je njegov rad sa tuđim likovima bio solidan, Kindt je pre svega AUTOR koji preferira da radi sopstvene stripove po sopstvenim zamislima i sa sopstvenim senzibilitetom, neopterećen tuđim kontinuitetima i karakterizacijama. I dobro je da može, pogotovo u sadašnjoj konstelaciji Dark Horsea koji mu je, verovatno delom i osokoljen time što sada ima vrlo ozbiljno korporativno zaleđe, omogućio da pokrene i sopstveni imprint, Flux House. Sa imenom inspirisanim Fluxusom, avangardnim pokretom iz šezdesetih, čiji su neki od članova i osnivača još živi i aktivni (Yoko Ono, na primer), plan je da Flux House bude prostor za kriminalističke, naučnofantastične ali i humorističke stripove iz Kindtove kuhinje. Prvo izdanje bio mu je Mind MGMT: Bootleg, u duhu Kindtovog, jelte, utemeljiteljskog rada za Dark Horse a Mister Mammoth je prvi grafički roman za ovaj imprint.
Izbor Pendanxa za crtača i koloristu ovog stripa je svakako bio nadahnut. Kindtov grafilčki stil je jednostavan, malo grub i vrlo izražajan i verujem da ovaj strip, da ga je on crtao delovao i sirovije surovije, pošto svakako obrađuje neke mračne i bolesne teme, kako to i ide u neo-noir radovima. No, možda ne bi imao toliko izraženu dimenziju melanholije što ju je Pendanx jako dobro prodenuo kroz sve. Ovo je relativno „starinski“ seting, sa pričom smeštenom u sedamdesete (i flešbekovima koji idu najmanje tridesdetak a možda i više godina unazad) – najverovatnije jer ova vrsta narativne misterije profitira od postavke u kojoj još nema interneta i mobilnih telefona sa kamerama na svakom koraku, a da opet postoje pretraživi arhivi fotografski informacija kojima detektiv može da se zanima pri rešavanju slučaja – i Pendanx sa puno uživanja kreira prljave, a šarmantne urbane scene ali i dizajnira protagoniste koji odišu vrlo žanrovskim mirisom.
Ovo posebno važi za titularnog heroja (?), Mister Mammotha, za koga već u prvih petnaestak strana saznajemo da je u pitanju najveći živi detektiv. Zapravo, kako to njegov prospektivni kilijent kaže, Mister Mammoth krije neverovatno briljantni intelekt ispod vrlo sirove fasade, jer je u pitanju planina od čoveka vrlo primitivnih crta i snažne, grube građe, lice i tela prekrivenih ožiljcima iz brojnih fizičkih sukoba koji su, makar u žanrovskim radovima, deo posla privatnih detektiva.
No, Mister Mammoth je jedna namerna disrupcija klišea grubog, okorelog privatnog detektiva po uzoru na Mikea Hammera ili Jacka Reachera, i u pitanju je zapravo jedan visokointelektualan karakter koji ožiljke ima naprosto zato što je pacifista i nikada ne uzvraća udarac kada ga neko napadne, a kome je rešavanje komplikovanih, često naoko nemogućih kriminalističkih slučajeva, reklo bi se, jedina stimulacija u životu. Mister Mammoth nije millarovski protagonist neverovatnih psihofizičkih kapaciteta koji ga čine superherojem po svemu sem po prisustvu kostima (kao što su recimo bili Edison Crane i Roland King) već naprotiv, intelektualac koji se opseda najfinijim egzistencijalnim pitanjima a posao privatnog detektiva mu je, saznaćemo do kraja stripa, zapravo način da reši jednu vrlo ličnu traumu iz svoje mladosti.
Kind veoma insistira na finoj karakterizaciji Mister Mammotha, pokazujući na vrlo velikom broju strana kako se ovaj opseda televizijskom sapunskom operom – koju on prkosno opisuje kao egzistencijalnu dramu – i njenom glumicom, ali i kako ima nekakav projekat građenja neobične građevine na obodu grada sopstvenim rukama. Ove će se, naizgled ekscentrične i nepovezane niti spojiti do kraja stripa, zajedno sa slučajem koji mu poverava pomenuti klijent na prvim stranama i Mister Mammoth – lik – će nam pokazati svoje tragične dubine i snažne motivacije za svoje postupke i zapravo za celu personu koju je izgradio u životu, a Mister Mammoth – strip – će se zaokružiti kao gorka, ali delimično i osnažujuća priča o osveti i dosezanju simboličke pravde posle perioda gotovo čitavog ljudskog života.
Pendanx je, rekosmo, odličan izbor za crtača ovde ne samo zato što sjajno radi karakterizaciju likova i odlično kreira taj retro-mizanscen priče već i jer je njegov rad sa kolorom presudan za atmosferu i raspoloženje stripa i njihove suptilne promene. Bez Pendanxovog kolora ovo je mogla biti i mnogo oporija, hladnija priča u kojoj bi osveta delovala kao manje pravičan, suroviji čin. Pendanx uspeva da svojim kolorom ali i radom sa olovkama „umekša“ i prizore vrlo brutalnog nasilja koji se dešavaju na nekoliko mesta u narativu i da uz Kindtovu melanholičnu prozu da Mister Mammothu – i stripu i liku – meru dostojanstvene, kontemplativne tuge. Letering Jima Campbella za američko izdanje je elegantan, formalan ali i sam sa suptilnim detaljima koji pomažu atmosferi
No, detektivski noir stripovi se čitaju i zbog zapleta i fer je pitati da li je ovde taj slučaj koji Mister Mammoth rešava intrigantan i dovoljno zapetljan da vas tera da ga sami rešavate paralelno sa protagonistom, kao i da li priča daje dovoljno podataka da čitalac bude u stanju da do odgovora stigne pre nego što mu ga strip pokaže. Ne zaista, recimo to odmah, ali Kindt ima dobar razlog jer je ovaj narativ nekako programski smešten između dva ekstrema noir detektivske proze: jednog u kome je glavni junak samo vektor koji čitaoca vodi kroz zaplet i pokazuje mu komplikovane, često tragične odnose drugih ljudi sa kojima protagonist nema mnogo stvarnih veza, i drugog u kome je zaplet manje bitan a priča se fokusira na ličnost glavnog junaka i njegove filozofske kontemplacije o svetu, ljudima, ljudskom stanju itd.
Utoliko, svakako postoji i blagi rizik da nakon čitanja Mister Mammotha budete malo razočarani, ako ste očekivali jednu od ove dve forme. Kindt se trudio da uzimajući deo i jedne i druge dosegne treću, a koja će biti snažno vezana za lik protagoniste i njegovu jedinstvenu istoriju i u tom smislu, ovo je jedna zaokružena priča koja profitira od svog one-and-done formata i bila bi razblažena da se Mister Mammoth pretvori u nekakav tekući serijal gde bismo ga gledali kako rešava druge slučajeve. No, ako ste se nadali čistom žanrovskom uratku, važno je upozoriti vas da ovo to nije.
Ali jeste dobro. Napisano je pažljivo, nacrtano ubedljivo i mada se stiče utisak da se ovde Kindt donekle i uzdržavao od ekpanzivnijeg „objašnjavanja“ svog junaka i njegovih motivacija, prepuštajući samoj poetici teksta i Pendanxovom crtežu da odrade ovaj deo posla, ovaj roman nesumnjivo ostavlja snažan pozitivan utisak. Nadamo se i novim zanimljivim radovima na Flux House, a Dark Horse ovaj roman nudi na ovom mestu, dok Frankofoni mogu da francuske originale kupe ovde i ovde.
