Polako se usporava. Možda se po količini to neće primetiti, ali notabilno je da ove nedelje nije bilo puno „velikih“ izdanja. Ide kraj godine, uskoro će i liste najboljih albuma, ali koga zanima šta ima novo a zanimljivo, evo smo se potrudili:
Ajmo prvo, kao i obično, blek metal. Francuzi Hell Gate vrlo ubedljivo nastupaju na svom drugom albumu, Vagues d’amertume. I pored imena na engleskom (a i „imena“ članova koja sve sadrže reč „Hell“), Hell Gate su vrlo „francuski“ black metal projekat, sa kombinacijom black i death metala, avangardnim, nestandardnim pakovanjem za svoje podugačke pesme i vrlo čvrstim zvukom. Ovo je „atmosferično“ ali bez prelazaka u shoegaze harmonije koje su skoro pravilo za atmosferični blek metal ovih dana. Hell Gate su mračniji, ali i rado odlaze u smeru post-blek metala i post metala generalno. Kada krljaju, krljaju pošteno, ali ovo je generalno atmosferičan album i tako ga treba slušati:
https://hellgateband.bandcamp.com/album/vagues-damertume
Pre dve godine sam tada aktuelno izdanje slovačkih Aeon Winds opisao kao „atmo-cheese“ ukazujući koliko je njihov atmosferični blek metal zaslađen i, jelte, cheesy. To sam pisao sa simpatijama, da bude jasno, pa tako i novi album, Night Sky Illuminations, koji nije ni malo manje cheesy, gledam sa jednakim simpatijama. Aeon Winds su supermelodični, zvuk im je razmazotina, pesme aranžirane tako da gotovo nema veze koji se ritam svira jer su u prvom planu te zapevajuće gitare, ali mora se priznati da od svih atmoblek bendova koje povremeno poslušam, Aeon Winds kao da ovakve stvari rade najbolje. Mislim, ovaj album zvuči monumentalno, epski, ubedljivo, sa taman koliko treba simfonijske dimenzije u aranžiranju da svemu da malo dubine i, evo, od mene sve to dobija jake preporuke:
https://hexencave.bandcamp.com/album/night-sky-illuminations
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/night-sky-illuminations
https://tryznaproduction.bandcamp.com/album/night-sky-illuminations-full-length-2023
2020. godine je prvi album kanadskih Sombre Héritage meni pružio sasvim korektnu ako ne preterano originalnu zabavu iz domena atmosferičnog, melodičnog blek metala. Evo nam sad drugog albuma, Inter Duo Mundi i ovo je i dalje jako prijatno. Bend se postepeno otrže onim najstandardnijim rešenjima za atmoblek i, držeći i dalje prijatne, pamtljive melodije, eksperimentiše sa ritmovima i dinamikom. Sviđa mi se i što zvuk nije sasvim razmazan. Ugodno:
Isti izdavač, kvebečki Sepulchral Productions ima i treći album takođe kvebečkih Délétère i ovo je okultno dobra zabava. Songes d’une nuit souillée je bliži blek metal zvuku onako kako se on solidifikovao devedesetih, sa puno klavijatura, bolesno slatkih melodija i jednom naglašenom epikom u svojoj osnovi. To sve puca od horova, zvona, produkcija je zaravnjena i prilično nedinamična, ali publika koja ovo voli, to voli baš tako. I dobro je:
Valdrin iz Sinsinatija snimaju za Blood Harvest i njihov pompezni, melodični blek metal je svakako na nekoj talasnoj dužini ovog švedskog izdavača poznatijeg po avangardnom death metalu. Kako god bilo, četvrti album ove ekipe, Throne of the Lunar Soul je kolekcija zaista epskih, melodičnih, HEROJSKIH pesama koje ne samo da pevušite zajedno sa bendom nego uz njih i pocupkujete. Ne sve vreme, naravno, jer Valdrin ipak imaju i krljačke delove, inače ja to ne bih mogao da svarim, ali melodični program je kao Iron Maiden na esidu i ovaj album je izuzetno prijemčiv i na ime dosta lepe produkcije i na ime žestoke svirke i na ime pamtljivih tema i dobrih aranžmana. Jako:
https://valdrin.bandcamp.com/album/throne-of-the-lunar-soul
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/throne-of-the-lunar-soul
Ciriški Ophanim pripadaju grupi Helvetic Underground Committee i kao i drugi bendove iz ove ekipe (u mnogim od kojih svira Menetekel, spiritus movens ovog projekta), imaju vrlo hermetičan, osoben i zanimljiv zvuk. Debi album, Tämpelskläng ima samo četiri pesme u svoja 42 minuta, ali mnogo uradi u njima nudeći muziku koja je na razmeđi okultnog i sakralnog provlačeći hipnotičke melodije, horske napeve, puno ritualne atmosfere. Vrlo, vrlo zanimljivo pa nek je i dosta jeftino producirano, ima štofa:
https://ophanimtemple.bandcamp.com/album/t-mpelskl-ng
Francuzi Deathcode Society su teoretski verovatno premelodični za mene. Njihov drugi album, Unlightenment svoju simfonijsku blek metal misiju ispunjava sa dosta dimmuborgirovskih tema i harmonija, ali… ali ovo je uglavnom toliko brzo i energično da mi je teško da se dalje mrgodim. Deathcode Society su na ovom albumu kao neka blekmetalska varijanta The Black Dahlia Murder, pompezni, bombastični, ali u krajnjoj liniji uvek razarački moćni i sa odlično napisanim pesmama od po sedam minuta. Još ta dobra riba na omotu!
https://deathcodesociety.bandcamp.com/album/unlightenment
Nisam siguran otkud irski Fraught na Argonauta recordsu, ali ne branim. Iako njihov debi album, Transfixed on Dying Light, svojim blago avangardnim, blago „post“ blek metalom izmešanim sa death metalom ne pasuje u katalog ovog italijanskog izdavča, on je meni prilično impresivan. Ima tu i čukanja i meditiranja, i disonance i dobrog, propisnog rifa, ali pesme su napisane tako da sve to ima smisla i da ne bude samo ređanje fora koje su u trendu, a svirka i produkcija su prilično kako treba. Naravno jebeni Argonauta skoro ništa ne stavljaju na Bandcamp, pa ovo mora da se čuje drugde, ali veoma je vredno:
Kad smo već kod keltskog blek metala, evo ga i novi Black Pyre. Kardifski jednočlani (povremeno i višečlani) projekat je već voljen u ovoj kući i mada novi album, Fall Of The Northern Kingdom ne obara na pod nekim NOVIM pristupom materijalu ili produkciji, i dalje imamo na programu kolekciju simpatičnih blek metala pesama sa keltskim i velškim motivima i to je dopadljivo:
https://blackpyre.bandcamp.com/album/fall-of-the-northern-kingdom
Finski Korgonthurus su ozbiljna i ozbiljno satanistička ekipa koja svira od početka stoleća a Jumalhaaska joj je četvrti album i, pa, ovo je baš prvorazredno. Korgonthurus imaju moćan zvuk, sviraju ultraupeglano, ali pesme, kojih ima samo četiri, su epske (i po trajanju: najkraća ima skoro 12 minuta, najduža više od 16), napisane tako da spoje agresivnost satanističkog metala sa malo melanholičnih, atmosferičnijih melodija. Jako dobro, jako profi urađeno, i kompozitorski i aranžerski ambiciozno i ubedljivo:
https://woodcutrecords.bandcamp.com/album/jumalhaaska
https://korgonthurus.bandcamp.com/album/jumalhaaska
Pa onda hajdemo na stoner rock, doom metal, psihodeliju, hard rock i sludge metal, šta se već nudi… Mada mislim da se sludge metal ne nudi ove nedelje… Enivej, naravno da francuski trio Supertzar svira fazirani stoner-doom metal. Naravno da su ime uzeli po pesmi Black Sabbath. Naravno da omot njihovog debi albuma, Epic Truths & Fantaisies asocira na omot Sabbathovog albuma Heaven and Hell. I ne, nisam pogrešio u kucanju, zaista piše „Fantaisies“ na tom omotu. No, Supertzar uprkos svim indikatorima koji ih smeštaju u “tribjut bend“ teritoriju, uspevaju da svoj, jelte, fazirani stoner-doom, izmaknu iz senke Black Sabbath dovoljno da se muzika sluša kao originalna tvorevina a ne puki derivat. I nije to uopšte loša tvorevina. Ovo je ugodno faziran, prijatan i psihodeličan materijal sa dugačkim pesmama koje vas uljuljkaju u slatki dremež svojim gruvom i odozgo miluju nežnim psych-melodijama, a sve to ima dovoljno hrapavih tekstura za svačije potrebe. Bogato i prijatno, ovo je snimljeno još 2020. godine i lepo je što je konačno ugledalo svetlo dana, uključujući na vinilu:
https://supertzarband.bandcamp.com/album/epic-truths-fantaisies
Fuzzing Nation su još jedan grčki stoner/ desert rock sastav koji se samo odnekud pojavio i odmah, što bi mladi rekli izdominirao. EP Fuzzing Nation ima četiri pesme inspirisane uobičajenim kruicima kao što su Kyuss, Fu Manchu, QOTSA i slično, i ovo je odmah kako treba: prijemčivo, melodično, sa finom dinamikom pesama, pre svega sa vrlo lepim gruvom. Greota da ga nema na Bandcampu (bar za sada) ali valja da se čuje:
Još Grka? Ima! Diesel Cindy su, doduše bliži noise rock i postpank delu spektra, ali sve je to i stoner rok i odlično je. Album Spill The Dirt ekipe iz Atine u malo više od pola sata pakuje osam pesama koje proizvode napete, pomalo bolesne ali prijemčive atmosfere a bend, tamo gde nema na težini, ima na psihodeličnosti gitara koje idu od surf vibrata do paklenog wah- wah zavijanja. Relativno nestandardno za grčku scenu, ali meni odlično:
https://dieselcindy.bandcamp.com/album/spill-the-dirt
I Cosmic Shadows su Grci odakle je i njihov debi album istog imena (er… naravno), ali njihov psihodelični rok je daleko bliži old school psihodeličnoj garaži sa elementima surf rocka nego nekakvom, jelte, „metalu“. A i veoma je dobar. Ovo ne samo da je zvučno autentično, sa finim, prozračnim zvukom gitara, toplim basom i lepo odmerenim bubnjevima i vokalom nego su i pesme odlično napisane. Devet hitova koji idu dosta brzo i efektno pogađaju sve naciljane mete mada se album završava trijom dužih i sporijih pesama koje će vam pomoći da se spustite. Odlično:
https://cosmicshadows.bandcamp.com/album/cosmic-shadows
Praise the Sun je termin iz igračkog serijala Dark Souls ali istoimeni norveški sastav nije nešto napadno tematski okrenut ovim igrama. Otud je i njihov stoner rok nešto „veseliji“ od onog što bi taj predložak diktirao, mada se EP Sinister & Unhinged odlikuje pre svega suzdržanom, blago pretećom atmosferom. No, muzika je gruvi, vokali su prijatno monotoni a produkcija korektna i ovo se lepo posluša:
https://praisethesun.bandcamp.com/album/sinister-unhinged
Ime indonežanskog sastava The Corals zapravo je akronim od „The Corporation Of Rock And Loud Spreader“. Eto malo kreativnog kasapljenja Engleskog jezika, a EP Terbelenggu Depresi nudi kreativan, dobro ne MNOGO kreativan ali dovoljno kreativan i originalan rokenrol da čovek tokom te tri pesme uživa. Ovo jeste nekakav stoner rok u osnovi, ali je brzo, energično i poletno, dakle, više je rok nego stoner, da tako kažemo. Bend svira vrlo žustro, pesme su visokog tempa a zvuk iako jeftin, zapravo je zdrav i prijatan za uho. Odličan EP i bend koji vredi pratiti:
https://thecorals1.bandcamp.com/album/terbelenggu-depresi-2
U sličnom tempu znaju da zasviraju i australijski Fool’s Idol ali njihov EP Autumn je psihodeličniji, faziraniji, što bi mladi rekli istripovaniji. Sa šest pesama koje se sve zovu Autumn i samo dodaju rimske brojeve, ovo je materijal kompaktnog, energičnog ali ležernog rokenrola sa puno psihodeličnih efekata i svešću da dobre ideje ne treba izlizati. Pesme su, dakle, ekonomično aranžirane, pevanje melodično i zabavno, a gitare, posebno u solažama, SVEMIRSKE. Odlično:
https://fools-idol.bandcamp.com/album/autumn-ep
Zabavni su i španski Wet Cactus čiji novi album Magma Tres ima dobre, teške gitare i džemerski gruv. No, pesme su napisane studiozno, svirka zvuči spontano ali je disciplinovana i taj zdravi, lepi miks mnogo pomaže. Čak dvanaest pesama na albumu koji je žurka sve vreme ali pametno i promišljeno menja tempo i intenzitet. Pouzdani Electric Valley Records:
https://wetcactus.bandcamp.com/album/magma-tres
https://evrecords.bandcamp.com/album/wet-cactus-magma-tres
Ah, prelepo, Clouds Taste Satanic su nas na Crni Petak poradovali novim EP-jem, vragolanski nazvanim All I Want for Christmas Is Your Soul i ovo je briljantnih četiri komada veselog psihodeličnog stoner roka, bez pevanja ali kome pevanje ZAISTA treba kad su gitare ovako ekspresivne? Naravno, radi se o obradama tuđih pesama sa božićnom tematikom, od dečijih popevki do Spinal Tapa i naravno da od CTS dobijamo zabavu i to po ceni koju sami odredimo. Trn on, tjun in i uživajte:
https://cloudstastesatanic.bandcamp.com/album/all-i-want-for-christmas-is-your-soul
Pensilvanijski trio Almost Honest ima simpatičan novi album, The Hex of Penns Woods i ovo je izuzetno ugodan, gruverski stoner rok, sa finim bluz osnovama ali melodičnim nadgradnjama koje prizivaju u sećanje i psihodelični rok sedamdesetih ali i neke kasnije alotropske modifikacije rok muzike, partikularno one iz devedesetih u kojima su alternativci ponovo otkrivali moć bluza. Jedanaest maštovitih pesama odličnog gruva i popaljive atmosfere:
https://almosthonestpa.bandcamp.com/album/the-hex-of-penns-woods
Idemo na bržu muziku: thrash, speed, hardcore, grindcore, death metal! Speedraiser su Poljaci (naravno) a njihov debi album, Mosh! Bang! Drink! je kolekcija pijanih speed metal pesama (NARAVNO!). Mislim, ovo je praktično niska klišea, sa pacovom koji vozi motor i pije zidarsko pivo na naslovnoj strani, no, Speedraiser imaju dovoljno tehničkih kvaliteta u svirci, te pristojnu produkciju da im ovaj intenzivno nostalgični materijal bude slušljiv. Ne sad FENOMENALAN ali prijatan:
Česi Solution of Panic sviraju „violence thrash“, mada je to u prevodu na naš jezik vrlo disciplinovan, agresivan death-thrash metal. Debi album, Revenge From The Grave zvuči osvetnički, tvrdo, moćno, sa zvonećim, dominatnim basom, energičnim gitarama i zakucavačkim bubnjevima. Vokali su između death metala i hardcore laveža a pesme pune pretećih rifova i ložačkih hukova. Odlično:
https://solutionofpanic.bandcamp.com/album/revenge-from-the-grave
Merciless Attack su iz Venecije i imaju drugi album, Mechanical Visions pun dosta fino odstojalog thrash metala. Ne napadno retro, Merciless Attack samo prirodno gravitiraju ka jednostavnim rifovima i aranžmanimna koji forsiraju hedbeng i šutiranje. Ima dosta mediteranske buke i besa u ovom materijalu sa pesmama čiji naslovi zvuče kao da su napisane još osamdesetih i priznajem da sam se grdno zabavio slušajući:
https://mercilessattack.bandcamp.com/album/mechanical-visions
Nizozemci Bladecrusher na svom drugom EP-ju, Death, Revenge, War prže energičan thrash metal umanjujući crossover zvuk sa prvog EP-ja i puštajući dosta Slayera, Exodusa i tako tih lepota da se čuje u rifovima. Kad se na to doda i blago blackened vokal, ovo je, uz dobru produkciju, odličan materijal koji slušaoca ostavlja gladnim za JOŠ:
https://bladecrusher.bandcamp.com/album/death-revenge-war
Thrashing Cult Records su kineska etiketa posvećena modernom thrash metalu a Nightwings su bend iz Tokija sa istoimenim debi albumom punim sirovog, rokerskog speed/ thrash zvuka. U Nightwings sviraju članovi nekih već aktivnih bendova i na albumu se čuju kvalitet i iskustvo, pogotovo u songrajtingu, sa finom kombinacijom rifova, melodičnih tema i iznurujućeg D-beat kucanja. Vokali su takođe grubi a melodični i Nightwings su, ako se zvezde dobro postave, viđeni za slavu:
https://thrashingcultrecords.bandcamp.com/album/nightwings
Australijski Komodo Nightmare imaju već EP i singl koji se isto zovu Komodo Nightmare, a sada su izdali NOVI EP koji se zove isto Komodo Nightmare. Malo će biti zajebano da se sve to isprati, ali kapiram da su ovde sve pesme ponovljene sa prvog EP-ja, a dodate su još dve pa je to valjda proširena verzija debija. U svakom slučaju, ovo je ugodan, dobro produciran krosover-treš sa odličnim, promuklim vokalima, kratkim, ekonomičnim aranžmanima i dovoljno brzine da meni srce bude na mestu:
https://komodonightmare.bandcamp.com/album/komodo-nightmare-ep
LOVE/SICK su iz Helsinkija a i jako su agresivni i teški. EP, takođe naslovljen LOVE/SICK ima pet kratkih pesama hardcorea koji nije samo „metaliziran“ nego pošteno hromiran, sa sludge metal težinom, death metal štimom i grindcore vokalima. Brutalno, moćno, gruvi pa i blago proggy sa svojim čestim promenama ritma i tempa. Odličan materijal da se prikažete svetu:
https://lovesickhc.bandcamp.com/album/love-sick
Bullet Trauma su takođe iz Helsinkija a njihov debi EP Hunting Season ima čak sedam pesama tvrdog, energičnog crossover thrash zvuka. Neko bi ovo nazvao i albumom, jer pesme nisu nekakvi krateži od pola minuta već potpuno formirani metal komadi, a zvuk je sirov, tvrd, snažno distorziran, nameran da vas malo isprovocira. Bend piše pristojne pesme ali njihovo oružje je ta energična, brutalna izvedba, sa nervoznom brzinom, promuklim pevačem i prljavštinom koja zvuči zavodljivo:
https://bullettrauma.bandcamp.com/album/hunting-season
Paperclip iz Belingema u Vašingtonu i ShellShock iz Portlanda u Oreginu imaju split kasetu (mada za sada samodaunloud) nazvanu samo Split. Svaki bend daje po dve pesme ekstremno abrazivnog, bolesnog hardcore/ powerviolence zvuka i ako od ovoga ne progledate i pomislite da je život prekratag da biste ga gubili na gluposti, onda za vas nema nade. Ubistveno a plaća se koliko želite:
https://shellshockhxc.bandcamp.com/album/split
https://paperclipnwhc.bandcamp.com/album/split
Sewn Shut iz Solt Lejk Sitija sviraju metalizirani hardkor na istoimenom EP-ju ali kako jedan od članova na promo slici nosi Exodus duks, odmah znate da će biti dobro. Ovo je klasičan moshcore na prelazu u beatdown, sav u mrvećem srednjetempaškom gruvu, brutalnim vokalima i horskim dozivkama, koga od nekakvog proseka izdvaja odlična produkcija i stvarno kvalitetna svirka. Zverski, a plaćate koliko hoćete
https://xsewnshutx.bandcamp.com/album/sewn-shut
Infernal Diatribe su iz Mejna i nihov metalizirani hardkor je disonantan i JAKO distorziran tako da izlazi iz okvira klasičnog nabod-kora koji znate i volite. Ali ne predaleko, EP Surging Violence je odlično postavljen između moshcore, beatdown i dissonant/ chaotic hardcore koordinata i ubedljivo šuri kroz svojih pet komada. Da je sa ovakvim zvukom inženjer masteringa Will Killingsworth uspeo da napravi snimak koji ima toplinu i ne vređa uši je, takođe, malo čudo:
https://infernaldiatribehc.bandcamp.com/album/surging-violence
Francuzi Asilian imaju prilično grozan zvuk na svom debi albumu, Escarcération, sav u nekakvim old school digitalnim distorzijama i kompresijama, kao da je sve snimano u nekom beogradskom studiju 1991. godine. Ali, dobro, ako se to stavi na stranu, album je neoriginalan, ne previše maštovit ali ugodan. Ovo je jednostavan death metal sa oprobanim rifovima i prepoznatljivom atmosferom koji se sluša sa osmehom i bez ambicije da će vam sad to kao nešto promeniti život. Ali mlatićete glavom, zabavljati se.
https://asilian.bandcamp.com/album/escarc-ration
Kolumbijski Ossuary imaju vrlo old school etitjud na svom četvrtom albumu, Stellar Annihilation. Ovo je napisano i odsvirano kao da je bend i dalje u srednjoj školi, sa primitivnim aranžiranjem i izvedbama koje su strastvene, sirove, bez sofistikacije, ali pravoverne autentične. Produkcija je solidna i to je dobro jer iako bi garažni, demo-zvuk možda dodao još malu meru autentičnosti ovom materijalu, učinio bi ga težim za slušanje nego što je potrebno. Ovako, Ossuary mi prijaju i njihov staroškolski death metal konzumiram sa osmijehom.
https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/stellar-annihilation
Rusi Paramatma, pak, svoj prilično brutalni death metal venčavaju sa hinduističkim i budističkim filozofskim konceptima, pa minialbum Sovereign Hell lomi kosti ritmom i skida kožu oštrim rifovima, zverske vokale i da ne pominjem, ali sve to radi u cilju prosvetljenja duha i inspirisanja svih nas da tražimo nešto bolje, više, plemenitije. No, čak i da ste agresivno sekularna osoba, Paramatma su superteški, imaju solidne rifove, prže jake blastbitove i producirani su solidno, dakle, užitak je zagarantovan:
https://paramatmaom.bandcamp.com/album/sovereign-hell
Za dvostruki nokaut iz Engleske stiže split singl bendova Mortuary Spawn iz Lidsa i Vacuous iz Londona. Nazvan Disease Entity/ Dance of Teeth, ovaj seveninčer ima dve pesme prljavog, nevaljalog death metala i deathgrinda za ljude koji poznaju i cene andergraund. Dobra ponuda:
https://mortuaryspawn.bandcamp.com/album/disease-entity-split-w-vacuous
https://vacuousdeath.bandcamp.com/album/dance-of-teeth-split-w-mortuary-spawn
Onda preskočimo Lamanš i stiže nam drugi EP francuskih Cryptic Grave nazvan Awake in a Grave. Ovo je jako lep old school death metal koji podseća na Morgoth i bendove te generacije, sa artikulisanom svirkom i jasnim zvukom ali sa stalno mutirajućim, izvitoperenim aranžmanima gde rifovi uleću i izleću iz pesme sledeći neku infernalnu logiku, a pevač lebdi iznad matrice kao nekakav zli duh.
https://metalisthelaw.bandcamp.com/album/awake-in-a-grave
Infected Chaos su iz Austrije i posle tri albuma snimili su EP Conjuration Overture – Vanity is Dawning. Ovo bih mogao da nazovem atmosferičnim death metalom jer bend pored propisnih rifova i death metalskog krljanja voli i atmosferičnu melodiju pa i zrnce melanholične emocije u onome što radi. Nije baš skroz po mom ukusu ali nije ni loše:
https://infectedchaos.bandcamp.com/album/conjuration-overture-vanity-is-dawning
Master’s Call iz Volverhemptona jesu tehnički gledano death/ black ekipa, ali njihov debi album, A Journey for the Damned ima u sebi i malo prodornih thrash metal rifova. A što je meni prijalo jer je ovo inače korektan ali ne sad nešto preterano originalan death-black, odsviran kvalitetno, produciran solidno ali bez mnogo osobene arome ako se izbace ti thrash elementi. Srećom, ne izbacuju se i Master’s Call su na kraju vrlo slušljivi:
https://masterscallofficial.bandcamp.com/album/a-journey-for-the-damned
Za malo skandinavskog death-black zvuka tu je debi album projekta Sort Sind pod nazivom I skyggen af livet. U pitnaju je jednočlani autlet za Mathiasa Friborga koji inače svira gitaru i peva u cenjenom danskom death metal bendu Hyperdontia i Sort Sind mu je zanimljiv otklon od „čistog“ death metala i ubrizgavanje malo blek metal epike u još uvek tvrdu, tešku death metal matricu. Friborg piše dobre pesme, ima vrlo solidan zvuk i uspeva da nam proda tu svoju kombinaciju epike i tehnike, nudeći dovoljno prostora i za pošten hedbeng i za plutanje u melodičnim, fantazijskim prostorima. Vrlo dobar album:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/i-skyggen-af-livet
https://desiccatedproductions.bandcamp.com/album/i-skyggen-af-livet
Black-death je na programu i u slučaju drugog albuma italijanskih Morbid Sacrifice, ali ovo je mnogo primitivniji, mnogo više old school rad. Ceremonial Blood Worship ima osam pesama duboko ukorenjenih u zvuku i filozofiji devedesetih, sa naglaskom na, jelte, morbidnosti i mračnjaštvu, sa produkcijom koja je jednostavna, jeftina, sa svirkom koja je disciplinovana ali suštinski, jelte, bestijalna. Mogu da zamislim ljude kako padaju po mošpitu uz ovo a na kalendaru piše da je 1991. godina:
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/ceremonial-blood-worship
Kambrijski Void Below se vode kao death metal sastav ali njihov novi EP, World Undone na čvrstu death matricu disciplinovanog ritma dodaje dosta post-metal atmosfere. Kad se još ukombinuju i relativno razgovetni vokali, ovo bude interesantna smeša metal podžanrova, no death metal ovde jeste u tehničkoj većini, pa ako volite, probajte:
https://voidbelow.bandcamp.com/album/world-undone
Čileanci Sadism cepaju već 35 godina i Obscurans im je deseti album. I u prvih par taktova čujete da se radi o prekaljenom bendu koji, opet, svoje iskustvo nije pretočio u rutiniranu, zanatski korektnu ali nenadahnutu svirku. Naprotiv, Sadism sviraju baš momački, vozeći svoje „dominating death metal“ pesme sa puno apetita i u dobroj produkciji. Nije ovo, da bude jasno, „originalno“ i zaista biste mogli da zamislite isti ovaj album snimljen i 1988. godine, sa nešto manje nabudženim zvukom, ali i tada kao i sada, on bi osvajao autentičnošću i snagom. MOĆNO:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/obscurans
Za ljubitelje kvalitetnog death metala sa naučnofantastičnim prelivom, tu su španski Deimler i njihov drugi album, Immortalized. Ovo je sada praktično studijski projekat nastao rezurekcijom nekada „pravog“ benda ali koji sada, u postpandemijskoj eri, uspešno snima dobre albume. Immortalized je iznenađujuće melodična ploča sa dobrim čvrstim zvukom i mračnom death metal atmosferom u osnovi, ali i sa ugodnim gitarskim temama i gruvom koji nije agresivan već topao, prijemčiv. Nekako praznično sve to zvuči:
https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/immortalized
Na kraju smo i slušamo heavy metal i nekakve krosžanrovske momente ako ihima! Gravibus Triturabis je drugo izdanje u serijalu split izdanja nazvanom Alutiae izdavača M.U.S.I.C. Records iz Francuske pa su i bendovi na njemu francuski. Oba sviraju heavy metal sa modernim zvukom ali dovoljno klasične melodije da budu makar prijatni. Bullet Ride su za mrvu bliži thrashu, sa dosta korišćenja duplog bas bubnja, ali za mikrofonom imaju melodičnu ženu pa je ovo lepa kombinacija zvuka i energije. Evil-Minded su slični, sa baš BAŠ klasičnim rifovima i manje upečatjivim pevanjem, ali pesme su prijatne i ovo je sve solidno isproducirano da pošten metalac ima šta da čuje.
https://alutiae.bandcamp.com/album/gravibus-triturabis
Slični su i Brazilci Goaten sa svojim debi albumom, Midnight Conjuring. I ovo je moderan heavy metal sa savremenim zvukom ali dovoljno klasičnih elemenata da bude prikladan za moje potrebe. I Goaten malčice pate od toga da imaju pevača koji je korektan ali ne i upečatljiv, ali u njihovoj muzici je i nešto više atmosfere a manje klasične heavy melodije, pa je to, recimo njihova osobenost. Solidno, svakako, sa dobrom produkcijom:
https://goaten.bandcamp.com/album/midnight-conjuring
Forbidden Place Records za ovu nedelju imaju dementan album noise popa, debi izdanje norveškog projekta Molenfunken nastalog kao ofšot (sada raspalih) noise rockera Succuba, za vreme pandemije. Album je kao The Residents za predškolsku decu. Eto! A izdavač daunloud, po običaju prodaje za onoliko koliko sami odredite:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/molefunken-fade-into-bolivian
Hitten su vrlo ubedljiv sleaze/ glam metal iz Španije, a time mislim da zvuče kao hair metal bend iz Los Anđelesa sa kraja osamdesetih, ali maštovit, kreativan hair metal bend iz Los Anđelesa sa kraja osamdesetih. Peti album ekipe iz Murcije, While Passion Lasts zvuči kao da ste spojili Dokken i Motley Crue sa malo Bon Jovi šarma i mada naravno, nikada ne deluje dobronamerno kada bend opisujete navodeći druge bendove, ovo mislim u najboljoj konotaciji. Hitten isporučuju baš onaj odnos strasti i slasti koji je potreban da ova muzika zaživi i ne bude puki cheese, imaju dosta doabr zvuk i apsolutno dominiraju na ovom albumu:
https://hittenofficial.bandcamp.com/album/while-passion-lasts
Iako su Kiprani March To Die ime najverovatnije uzeli po pesmi Possessed, njihova je muzika značajno bliža epskom heavy metalu sa daškom dooma nego proto death metal zakucavanju koje biste očekivali. Album Tears of the Gorgon, njihov prvi, ima upečatljivu Rubensovu sliku na omotu i muziku koju bih opisao kao moderniju varijaciju na Manowar. Dakle, ovo je epski, a opet prljavo, seksi i neposredno, i mada nisam sad neki preveliki fan toga kako su pesme napisane i kako gitarista Alex Danazoglou izvikuje stihove većinu vremena, March To Die imaju svog štofa:
https://marchtodie666.bandcamp.com/album/tears-of-the-gorgon
Nemački kvintet Don’t Drop The Sword ima drugi album, Age of Heroes i ovo je baš onako, enciklopedijski power metal. Don’t Drop The Sword su pod vrlo, vrlo, VRLO jasno izraženim uticajem Blind Guardian i njihova muzika je i sama Tolkien-metal sa poletnim folk temama i horskim, epskim refrenima. Ako vam ne smeta neoriginalnost, na ovom albumu ima mnogo lepog da se čuje, u dobroj produkciji i sa zavidnim nivoom sviračkog i aranžerskog kvaliteta:
https://dontdropthesword.bandcamp.com/album/age-of-heroes
Blazon Stone su snimili novi živi album, Return To Port Noselake kao način da se obeleži desetogodišnjica debi albuma, Return To Port Royal. Na ovom nastupu se čak čuje i originalni pevač, Erik Nordkvist i mada je bend ovaj album izdao ponovo 2020. godine u svojoj definitivnoj ediciji, hajde, radi se o zabavnom setu melodičnih pirate-metal pesama koje je lako voleti. Koncertna izvedba je simpatično autentična, sa miksom koji nije preterano studijski budžen pa ako volite ove Šveđane, treba da čujete:
https://blazonstone.bandcamp.com/album/return-to-port-noselake
Malezijski Silent Angel su DALEKO premelodični za mene, s obzirom da njihov power metal u nekim momentima baš zazvuči kao power pop iz osamdesetih ali neka me đavo odnese ako debi album, Unyielding, Unrelenting nema neke od najložačkijih rifova i tema ove nedelje. Dakle, svakako ne treba očekivati Helloween ili Blind Guardian ovde, Silent Angel su mnogo više bend za „normalne“ ljude koji vole da upale radio da čuju poletan refren ili lepu baladu, ali, demit, ima ovde nekoliko baš moćnih momenata a i slatko je da bend ima dve pevačice:
Zato su Strange New Dawn tu da i dalje ne budu sasvim po mom ukusu ali da ponude nadahnutu, ambicioznu kombinaciju progresivnog roka, doom metala, progresivnog metala… Treći album Norvežana, New Nights of Euphoria je bombastičan u aranžmanima, kao da Pink Floyd i Paradise Lost džemuju zajedno i mada je meni to malo dalje od centra interesovanja, bend svakako ima ideje i puno sa njima uradi:
https://strangenewdawn.bandcamp.com/album/new-nights-of-euphoria
Coven Japan su zaista iz Japana – Tokija – i njihova muzika je inspirisana NWOBHM herojima naše mladosti, te drugim stvarima iz osamdesetih, uključujući Mercyful Fate. No, debi album, Earthlings je definitivno najbliži melodičnom a energičnom NWOBHM zvuku kakav, da se ne lažemo, ja najviše volim. Bend ima dosta old school miks i produkciju, forsirajući lepu separaciju instrumenata i svetlije boje a posebno je slatko čuti malo prostora na bubnju. Ima tu himničnosti, ima i poštenog krljanja, i bend je još uvek ne do kraja sazreo ali na finoj trajektoriji koja usput kači i Iron Maiden i Tygers of Pan Tang. Nazdrav-fakin-lje!
Day Job uz Birmingema u Alabami nude meditativni, vrlo mehanicistički a opet dovoljno human, organski noise rock uz koji se klima glavom i pomalo gubi svest. Album The Auger mi intenzivno zvuči kao nešto što je nastalo recimo 1993. godine a onda nekakvim neobjašnjivim temporalnim paradoksom izašlo trideset godina kasnije, sa jasnim odjecima onog što su u ovoj muzici radili, recimo Shelac ali i Sweet Tooth, i sa daškom hrvatskih šampiona Regoč. Deset pesama, kvalitetan zvuk (između ostalog odličan mastering već pomenutog Willa Killingswortha), odličan gruv i bend koji ne treba propustiti:
https://dayjobnoise.bandcamp.com/album/the-auger
Ovo je bila mirna nedelja pa je album nedelje onda iz domena death metala, da bismo malo zagrejali stvari. Britansko-američki Cruciamentum, dakle, imaju drugi album, osam godina nakon prvog ali je njihov death-metal-iz-ambisa netaknut zubom vremena. Obsidian Refractions je izuzetno prijatna ploča za svakog ko voli taj neki OSDM stil sa bolesnim, ali ne napadno disonantnim rifovima, već se taj osećaj teskobe i disharmonije postiže „u dužinu“, nižući tonove po skali koja nije baš SASVIM od ovog svijeta. Bend piše dobre, pa i prilično keči pesme s obzirom da obitavaju u orbiti haosa, smrti, užasa, a produkcija je ugodna, sa velikim, snažnim gitarama i praskavim bubnjem ali bez nepotrebnih komprimovanja u zid buke. Odlično:
https://cruciamentum.bandcamp.com/album/obsidian-refractions
