Završavamo godinu pregledom izdanja izašlih tokom njene poslednje nedelje. Kao što je i običaj, nema ovde nekih grandioznih izdanja, ali među ljudima koji objavljuju svoju muziku u periodu kada je NAJMANJE verovatno da će je iko čuti, kamoli promovisati, ima i ludo talentovanih ili samo veličanstveno očajnički nastrojenih umetnika. Godina je inače bila plodna, kako god da je gledate. Od novih izdanja bendova koji rade već dugo (Suffocation, Obituary, Rotten Sound, Yakuza, Cannibal Coprse, Cattle Decapitation, Dodheimsgard, Dying Fetus, Cryptopsy, Autopsy, KK’s Priest, Oxbow, Godflesh, Khanate, Raven, jebem mu čak i Girlschool i Uriah Heep) pa do radova „novijih“ notabilnih umetnika (Mutoid Man, Carnal Tomb, Tomb Mold, Pupil Slicer, Hellripper, Chained to the Bottom of the Ocean, Ulthar, Gridlink), a to sam pomenuo samo one koji mene interesuju i koji su mi pali na pamet usput. Blek metal je imao sumanuto dobru sezonu, stoner rok i death metal još bolju, a u nekakvim graničnim zonama je proizvođeno neverovatno mnogo dobre muzike, od novog albuma Swans, preko radova bendova Boris ili King Gizzard & The Lizard Wizard, pa do prošlonedeljnih šampiona Kandi Rüh. Sve ovo znači da ja čak ni ne znam šta bih proglasio albumom godine, naprosto izašlo je PREVIŠE PREDOBRIH stvari. I to je verovatno i najbolja stvar koju možemo da kažemo za 2023. godinu. Da se nadamo da će makar kvalitet muzke ostati na približnom nivou i u narednoj godini, a sad da prođemo i kroz ponudu za ovu poslednju nedelju.
Prvo blek metal, kao i uvek. Slovački Abyssal Necrophony je VRLO nestandardan jednočlani blek metal projekat jer, kad krenete da slušate njegov album Alpha & Omega čućete ne samo atmosferični, a sirovi blek metal nego i iznenađujuće melodične progresivne power metal teme, dugačke, složeno aranžirane pesme i sve to spakovano u kućnu ali sasvim funkcionalnu produkciju. Malo sam se zapanjio ali sam se onda i dobro zabavio:
https://abyssalnecrophony.bandcamp.com/album/alpha-omega
Grčki duo Sad su sami sebi najbolja reklama pa su svoju fotku i stavili na omot albuma Black Metal Craft i, mislim, pa pogledajte ih, kako da ne poželite da ovo slušate? Sad rade malo kraće od dve decenije i Black Metal Craft im je osmi album i ovo je vrlo prorađen, dobro zaokružen old school black metal zvuk koji, priznajem, u sebi ne nosi ništa novo niti maštovito, ali je iskren, neposredan i može da deluje osvežavajuće:
Guntmold je pristojan kućni blek metal bend sa Njufaundlenda i Labradora. EP Blackened Infection ima tri autorske pesme old school mirisa i obradu jednog od najranijih „hitova“ Mayhema (Chainsaw Gutsfuck, naravno) i mada nikakva otkrovenja tu ne nastupaju, simpatično je i po ceni od koliko date, sasvim korektno:
https://guntmold.bandcamp.com/album/blackened-infection
Debi album šćećinskih Hekatomb se zove Korosta i ceo je posvećen životu čoveka po imenu Ivan Muraszko koga bend naziva „ludim prorokom“ i kaže „who preached his gospel through blood, death and plague“. Pravilna tema za blek metal album, pogotovo za kolekciju mračnih pesama duboko ukorenjenih u zvuk ranih devedesetih. Hekatomb ne interesuju gotski glamur niti emo emanacije, ovo je hermetična, sirova muzika od koje treba da se osetite blago zastrašeno ali i fascinirano. Vrlo dobro:
https://hekatomb.bandcamp.com/album/korosta
Nemci Eranthos sviraju BAŠ nemački blek metal. Drugi EP benda, Death Entropy vozi se u epskom, ekstrovertnom modusu, nudeći melodične teme i blago razmazan zvuk. Eranthos tačno znaju koga gađaju svojom muzikom i to što rade, rade vrlo stručno. Naravno, ne gađaju baš mene ali pozdravljam kvalitet:
https://eranthos.bandcamp.com/album/death-entropy
Dlje ide doom metal, stoner rok, psihodelija, sludge metal i hard rok… Kopenhagenški Foreshadower mnogo filozofiraju u najavi svog EP-ja Fall, koji će ZVANIČNO izaći 24. Januara ali evo sad je već na Bandcampu, i, eto, to je instrumentalni post-doom metal, pa slušalac mora sam da nađe „značenje u odsustvu značenja“ i bla bla bla. Sreća pa muzika govori u njihovo ime dovoljno ubedljivo pa su ove tri pesme elegantne i mada teško da će ikom sad kao nešto promeniti život, mogu da ga malko ulepšaju. A plaća se po želji:
https://foreshadower.bandcamp.com/album/fall-2
The Fukushima Daisies su iz Mičigena i svoju muziku nalaze između grandža, alternativnog roka, panka, metala… No, Hot Shit Part II, njihov novi EP sa četiri pesme je razoružavajuće jednostavan, sa četiri kratke pesme teškog roka koji ne filozofira nego vozi. Povezite se:
https://thefukushimadaisies.bandcamp.com/album/hot-shit-part-ii
Tu su i Weaving Spiders iz Kentakija sa svojim debi albumom, Unknown Threats i, ako se na stranu stavi diskutabilan omot i pomalo andergraund produkcija (koja nije i loša, odmah da kažem, samo malo osobena), ovo je ploča puna dobrog raspoloženja i gruva. Weaving Spiders provlače energičan, poletan stoner rok kroz deset pesama (mada zapravo devet ali se jedna ponavlja u dva miksa) i to je uglavnom ne samo prijatno za uši već i prilično raznovrsno, sa kompozicijama koje imaju individualne identitete. Valjano:
https://weavingspiders.bandcamp.com/album/unknown-threats
Italijani Godzilla was too drunk to destroy Tokyo su čekali skoro do poslednjeg otkucaja sata za 2023. godinu da objave svoj novi album, Evil Lord. Enivej, na naslovnoj strani je rakun na skejtbordu koji ispaljuje laserske zrake iz očiju tako da… ovo je svakako ploča koja pre poziva na žurtke i provode nego što od vas očekuje neku duboku kontemplaciju. Bend je ovde više u modusu garažnog nego stoner roka, prljav, dosta zabavan, nestašno faziran i mada materijal ni na koji način ne unosi neke novine u rokenrol format, sve je to pitko i vredi da se posluša:
https://godzillawastoodrunktodestroytokyo.bandcamp.com/album/evil-lord
Poljaci Engraver na debi albumu, Rituals, fino kombinuju doom metal i psihodelični stoner rok, praveći jasnu sponu sa prvim demo snimkom (Road to Rituals) urađenim početkom godine. I meni je ovo sjajno. Pričamo o muzici koja ima i masu ali i širinu, koja se ne žuri napred ali nije ni lenja, gde imate prostora da dišete i psihodelija dolazi spontano, bez forsiranja. Album priča o vešticama i okultizmu, i bend zvuči mladalački napaljeno ali maštovito, kreativno, pre svega zabavno:
https://engraverpl.bandcamp.com/album/rituals
Onda smo prešli na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. O Exit Catacomb smo već pisali povodom prvog EP-ja ranije ove godine i tada ukazali da je ovaj projekat napravljen s namerom da uništi 2023. godinu. I OK, Fabio Duca se nije baš ubio od napora (pažnju mu je možda odvukao njegov drugi projekat, L.S.D.) ali je album sa kojim se godina zatvara sasvim korektan. Ovo je i dalje blackened speed metal bez mnogo filozofije ali sa dobrim gitarama, efektnim, kratkim pesmama koje su isto onoliko pank koliko su i metal i sirovom ali fukcionalnom produkcijom. The Witch Trials je ploča uz koju ćete se lepo provesti, slušajući ubrzani, usirovljeni rokenrol sa svom nestašnom energijom koju je ova muzika ikada imala, uspešno lišenom naslaga koncepcija koje su se nataložile tokom decenija. Lepo:
https://exitcatacomb.bandcamp.com/album/the-witch-trials
Anarchÿ iz Misurija nisu baš morali da čekaju badnje veče da objave drugi album, Eyeclöser jer, i pored samo malo kućne produkcije, ovo je vrlo zabavan progresivni thrash album koji bi bilo lepo da čuje više ljudi. No, dobro, valjda oni znaju šta rade a mi smo tu da podržimo. Eyeclöser svakako ima gomilu ideja i ta lagano demo produkcija nikako ne smeta da se sve one dobro čuju. Anarchÿ definitivno imaju kuda da sazrevaju dalje ali su već sada izrazito zabavni i vrede da se provere:
https://anarchythrash.bandcamp.com/album/eyecl-ser
Guerrero Eterno odnosno Eternal Warrior su iz Perua ali su se, mudro, preselili na Floridu između osnivanja i objavljivanja debi albuma, Eternal Warrior i, evo, sad je ovo američki thrash metal. Solidno produciran, sa dosta old school prljavštine, ali disciplinovan i uredan. Nije, naravno, album, preterano originalan, ali je to ljupkih devet pesama:
https://eternalwarrior.bandcamp.com/album/eternal-warrior
Ruski jednočlani speed metal projekat Arcaneblaze mi je bio vrlo lep i na prošlim izdanjima a upravo izašli drugi album, When Dogs Slay Over, donosi još rokerskog, šmekerskog speed metala za ljude od ukusa. Dmitrii Borodin sve to vrlo sigurno svira, sa produkcijom iznad proseka za moderni blackened speed zvuk koji rade jednočlani projekti a pesme su stručno napisane i lože vas iz sve snage. Provrazredna zabava a cena je koju sami odredite pa odredite ljudski:
https://arcaneblaze.bandcamp.com/album/when-dogs-slay-over
Argentinski trešeri Undermine imaju treći album, Crisis Capital i ovo je okretan, energičan crossover thrash sa četrnaest pesama ljutine i energije. Bend je usviran kao sat, produkcija je dosta dobra i svi oni klišei o posebnoj eksplozivnosti južnoameričkog treš metala su ostvareni na najbolji način. Sjajno:
https://undermine.bandcamp.com/album/crisis-capital
Ofensa iz Barselone sviraju u skladu sa svojim imenom, ofanzivno i zajebano. Album ¿Cual humanidad? je sirova, agresivna kombinacija metala i panka, ali ne BAŠ krosover treš, kako je tradicija već negde između blackened thrash metala i crustpunka, sa kratkim pesmama, ali maštovitim aranžmanima, zanimljivim harmonskim programom koji odluta i u smeru death metala i sa brutalno distorziranim gitarčinama. Odličan materijal, solidan zvuk, cena od koliko date, pa nema ni najmanjeg razloga da sebe ovim ne počastite:
https://ofensapunk.bandcamp.com/album/cual-humanidad
Manic Aggression iz Šefilda su se prvo zvali Alkoholokaust (da, u oba slučaja su koristili slovo „k“) i to otprilike opisuje kakvu muziku možete da očekujete na debi EP-ju Manic Aggression. Naime, krosover pokretan pivom, ALI uz ogradu da je promena imena svakako signalizirala i da će ovaj krosover biti više zao, mračniji, agresivniji. Tako da su ove četiri pesme (plus intro), zapravo vrlo ljute, besne, „motivisane mržnjom“, kako kaže i jedan od naslova, sa čvrstim trešerskim rifovima, horskim refrenima, nadrkanim lid vokalom. Još je i dobro producirano pa je ovo jedan neočekivani krosover biser za kraj godine. A plaćate kolikogod:
https://manicaggression0114.bandcamp.com/album/self-titled-2023
Pay the Price su iz Bilbaa ali su u svojoj biografiji napisali da se grad zove Bilbo i meni je neproporcionalno mnogo smešno da povežem glavnog junaka Hobita sa uličnim, gangsterski intoniranim moshcore sastavom iz, jelte, Baskije. Enivej, eponimni EP ima samo dve pesme, gde su jedine reči na engleskom te iz naslova, a sve ostalo je na baskijskom, uz surovi, ulični, gansterski hardkor. Kombinacija je odlična i bend zvuči ubitačno, pa ako volite, PLATITE CENU (od dva evra):
https://paythepricehxc.bandcamp.com/album/pay-the-price
DHS su iz Portlanda (doduše u Mejnu), i imaju solidan album, The Homeland. Ovo je srednjetempaški nabod-core, sa dovoljno zvuka i šmeka osamdesetih da meni ne bude odbojan. Ako, pak, volite hardcore ranih dvedesetih, ovo je vrlo lepo producirano i uverljivo. Petnaest pesama a plaćate koliko hoćete. Lepo.
https://dhshc.bandcamp.com/album/the-homeland
Onda iz Baltimora dolaze Erode i njihov Promo 2023 sa tri pesme metaliziranog hardkora koji koketira sa blek metalom. S obzirom da je ovo demo, solidno sve to zvuči a muzika je mračna, hermetična a opet zarazna. Fino je i plaćate koliko hoćete:
https://erodebaltimore.bandcamp.com/album/promo-2023
Immortal imaju novi EP, Angst i to su četiri pesme tvrdog, uličnog hardkora. Naravno, pričam o Immortal iz Indonezije, a na koga ste vi mislili? Ovih pet momaka su iz Kendala i trpaju iz sve snage na ovom vrlo dobro produciranom izdanju. Deset dolara, al bar znate šta kupujete!
https://immortal2021.bandcamp.com/album/angst
Tripa su iz Buenos Airesa i sviraju, recimo, metalizirani hardkor sa dosta „blackened“ arome. S/T je valjda demo sa tri pesme i ima manične vokale, disonantne gitare ali i dovoljno propisnog mošerskog materijala da sve bude prijatno. Plaćate po želji.
https://tttripa.bandcamp.com/album/s-t
Nightjar iz Kuala Lumpura na svom EP-ju Nightcrawler imaju pesmu Fuck Corporate Hardcore, We’ll Show You How i kako ih ne voleti? Njihov metalizirani (a malo i post-)hardkor je duševan, zabavan, glasan ali ne represivno glasan, svirka je lepršava ali čvrsta, i sve ima smisla. Odličnih šest pesama žestine:
https://nightjar-my.bandcamp.com/album/nightcrawler-ep
https://bollocksrecords.bandcamp.com/album/nightjar-nightcrawler
XX je zanimljiv split album dva poljska benda. Sa jedne strane su Mordhell, iskusni blek metalci iz Poznanja sa tri albuma i masom kraćih izdanja iza sebe i ovde oni demonstriraju iskustvo i kvalitet kroz četiri pesme odl school krljačine. Odlični rifovi, agresivna svirka, mudro korišćenje melodije, solidna, prštava produkcija, sve kako treba. A onda su sa druge strane Moloch Letalis koji su takođe bend sa dvadesetogodišnjim iskustvom, koji takođe nominalno svira blek metal, ali njihove četiri pesme ovde su praktično deathgrind. I to kakav! Ovde su rifovi fenomenalni, tempo furiozan a bend piše pesme od po tri minuta koje vas sve vreme drže na tački ispred pucanja. Izvanredno:
https://mordhell.bandcamp.com/album/xx
Tampalasan su filipinski deatgrind duo i njihov album, Impious Fucking Existence je enciklopedijski primer estetizovane mržnje i zlovolje. U manje odsedamnaest minuta ovde bend spakuje deset pesama tupe, primitivne, monotone svirke koja će vam leći TAČNO kako treba ako ste u pravom raspoloženju:
https://tampalasan666.bandcamp.com/album/impious-fucking-existence
Iz Poljske nam dolazi i xTHEOPHILUSx, jednočlani hrišćanski death metal projekat jednog Piotra Lehkija. I, mislim, s obzirom da mu je drugi album ove godine i da je sve to kućna produkcija, Semen Est Sanguis Christianorum je savim pristojna kombinacija rifova i energičnog ritma. Ovo je pošten i znojav death metal sa katoličkim naklonom, i mada je dvanaest pesama mnogo, album nije ni dosadan ni monoton, sa dosta simpatičnih „sakralnih“ elemenata između nabadanja:
https://xtheophilusxmrxtx.bandcamp.com/album/semen-est-sanguis-christianorum
Još Poljske? Ima. Heretique iz Gljivica su svoj treći album, Bestias Hominum, izdali oštro i napadački baš na katolički božić, jer, mislim, kakva bi to inače jeres bila? Ovo je fin, pitak materijal koji death metal osnovu meša sa malo thrasha i malo black metala za kolekciju pesama koje nikog neće oboriti s nogu nekakvom FILOZOFIJOM, ali će mu dati lepe rifove, dobar gruv, odličnu produkciju. Veselo, praznično, prijemčivo:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/bestias-hominum
Posle šest godina pauze Baltimorski Bound by the Grave se vraćaju baš na božić. EP Many Faces Many Victims ima šest pesama kvalitetnog, solidno produciranog death metala sa old school rifaškom oštricom i dovoljno sofisticiranosti da očigledni dugovi prema Cannibal Corpse i njihovim ispisnicima budu u domenu omaža a ne puke imitacije. Pristojan užitak:
https://bbtg.bandcamp.com/album/many-faces-many-victims
Massacred godinu ispraća u turobnom raspoloženju, EP-jem Unholy Infestation sa jedanaest pesama lo-fi deathgrind klanice uz gostovanje gitariste „Elliota iz Kalifornije“ na basu i gitarama. Christian Badia je rešio da obustavi rad sa projektom Hatefilled (i obriše albume sa Bandcampa, čak), i da nastavi sa, po mom mišljenju, slabijim od svoja dva glavna projekta, ali Unholy Infestation makar zvuči besno i razumno energično. Naplaćuje se po vašoj želji, pa, evo, ulepšajte malo čoveku praznike:
https://massacred669.bandcamp.com/album/unholy-infestation
Prvi EP teksaških Womb Rot izlazi tek u Januaru ali možete već sad da ga slušate putem omiljenog JuTjub kanala. I sad, Bodiez in the Trunk sugeriše da je ovo nekakav siledžijski hardkor sa gangsterskim fantazijama, i, istina je da filmski semplovi u ovom materijalu idu na tu stranu. Ali muzika je vrlo dobar, brutalan i gruverski slamming death metal sa ukusno dodatom merom beatdown hardcore elemenata tako da, ne propustite:
Slatki su nizozemski Zen Disdain sa svojim prvom EP-jem, Premonition koji energičan black/ death metal spaja sa operskim ženskim vokalima. Kombinacija je simpatična, pogotovo što sama muzika ne preteruje sa produkcijskom budževinom i naglasak je ovde više na samim rifovima/ temama i aranžiranju nego na mrvećem zvuku. Uz disonantne rifove, mnogo blastbita i ugodni sopran, ovo je simpatično iznenađenje pred kraj godine:
https://zendisdain.bandcamp.com/album/premonition
Iako se prvi album sastava Chaos Sanctuary iz Nju Džersija zove Instrumentality, ovo NIJE isključivo instrumentalna ploča. Naprotiv, ovo je tehnički death metal sa odličnim vokalima a ni muzika nije rđava. Chaos Sanctuary imaju superkomprimovanu, nedinamičnu produkciju i vole česte rifove od jednog tona pa u tom smislu malo zanose i u deathcore smeru, ali pesme su, ako ništa drugo, dinamične, sa dosta dobrih ideja, puno „shred“ momenata i instrumentalnom, jelte, ekspertizom, koja je visoka ali nije samo sebi svrha. Svakako impresivan debi:
https://chaossanctuary.bandcamp.com/album/instrumentality
Prvi demo sastava Bloodtied sa Floride, Verses of Initiation, ima samo dve pesme ali i to je dovoljno da ekipa podseti da je Florida neprikosnovena kad pričamo o death metalu. Ovo je brutalni BRUTALNI death metal sa zakivačkim, nepraštajućim ritmom, jako tvrdim gitarama i neljudskim vokalima, ali Bloodtied se dramatično razlikuju od prosečnog tima klinaca koji danas ovakvu muziku prave da bi šokirali ekipu na Tiktoku time što imaju ozbiljan gruv. Jako dobar prvi snimak, vredi ih držati na radaru a demo plaćate koliko poželite:
https://bloodtied.bandcamp.com/album/verses-of-initiation
Na kraju smo sa malo heavy metala i malo krosžanrovske ekscentričnosti. Déhà je snimio nekoliko albuma prošle nedelje od kojih predstavljamo dva. I, evo, na drugi dan (njihovog!) božića je, recimo, izbacio album Agony Through Steel a koji je jedna pesma u trajanju od 42 minuta i 42 sekunde mučnog, ali funkcionalnog drone/ ambient zvuka. Umetnik sam kaže: „This song is meant to crush any decent amount of positive feels and give you the negative introspection you need. It’s like walking in Hell while understanding everything wrong.“ pa ako imate potrebu, cena je koliko date:
https://deha.bandcamp.com/album/agony-through-steel
Još drone/ ambient sadržaja stiže sa iste adrese. Déhà sa Above & Below: Darkness still reigns nudi istovremeno i hermetičniji ali i optimističniji ugođaj. OK, ne „istovremeno“, ovo su dve kompozicije distinktno različite boje i raspoloženja i vredi ih čuti a cena je i dalje ista:
https://deha.bandcamp.com/album/above-below-darkness-still-reigns
Burning The Cross su iz Japana pa im možemo oprostiti nesvesnost da njihovo ime može da ima i… neželjene konotacije. Demo The Birth Of Evil Lord daje dve pesme heavy/ speed metala sa pevačem koji izvlači satanske falsete (ali samo u prvoj, jer je druga instrumentalna), jasno inspirisane legatom Mercyful Fate pa ako biste da to čujete, poslušajte, šarmantno je, a daunloud se naplaćuje po želji:
https://burningthecross.bandcamp.com/album/the-birth-of-evil-lord-demo
Album nedelje je EP. Phantom Lung završavaju svoju trilogiju EP-jeva započetu proletos trećim, finalnim delom. Abhorrent Entity III: solivagant je onoliko ružan, zajeban, agresivan koliko očekujete ako ste slušali prethodna blackened haredcoregrinddeath izdanja ovih Kanađana i, sa tri pesme, može da bude i test izdržljivosti. Ne jer je dugačko, nije, najduža pesma ide samo sekund preko tri minuta, nego jer je MNOGO AGRESIVNO i MNOGO TEŠKO. Prelepo je.
https://phantomlung.bandcamp.com/album/abhorrent-entity-iii-solivagant
