Pošto je upravo završen Bandcamp Friday, čuli smo toliko muzike da nam se sad malo povraća. Idemo odmah:
Prvo blek metal, kako i običaji nalažu. Španski avangardni blek metal sastav SMRT (što je akronim od Sado Masochistic Ritual Temple, kako se zvao i prvi album) izbacio je svoj drugi album pre neki dan i on se zove Barcelona at 9. Što nije baš neki „blek metal“ naslov ali ni SMRT nisu normalan blek metal bend i ova je ploča inspirisana i Jodorowskym ali i prizorima noćne Barselone, poglavito onog njenog dela gde se prodaju narkotici i ljudska, jelte, tela. Muzika je, očekivano, hermetična i neprijatna ali ne i bez glave i repa, i SMRT daju jedan zanimljiv umetnički pogled na blek metal koji bi mogao da vam osveži dan:
https://deadseedproductions.bandcamp.com/album/barcelona-at-9
Nijemci Frost, Pisse & Elend imaju zajebano ime ali im je muzika dosta melodičan, malo melanholičan ali za moje potrebe i dalje dovoljno sirov i agresivan blek metal. Drugi EP, Pisse (da, prvio se zvao Frost, INTELIGENTNI STE) ima šest solidno dugačkih pesama pa je to više kao neki minialbum, a muzika je lepa, dostatno raznovrsna, izvedba sigurna, zvuk pristojan. Moderan blek metal koji još uvek ima dovoljno starinske sirovine da meni prija:
https://frostpisseelend.bandcamp.com/album/pisse
Deadyellow iz Nju Džersija za sebe kažu da sviraju „alternativni blek metal“ a Metal Archives ih vodi kao post-blek metal. Svakako, ovo ima blek metal osnovu i dosta alternativne i eksperimentalne nadgradnje. Drugi album, What Was Left of Them počinje glasnim, sažižućim dronom pa prelazi u post-blek krljačinu i onda vrlo elegantno smenjuje rifove, harmonije, ritmove. Eksperimentisanje je uvek, jelte, igra na manje nego sigurno, ali Deadyellow kao da značajno više meta pogađaju nego što promašuju, lako se šetajući od blek metal krljačine do post-rok intime. Meni je ovo vrlo dobro:
https://deadyellows.bandcamp.com/album/what-was-left-of-them
Nešto manje napadno „eksperimentalno“ ali i dalje sklopljeno od uticaja sa različitih strana dobijamo na novom albumu u principu jednočlanog projekta Drunemeton. Ovaj ruski muzičar se nedavno preselio u Pančevo a Tir nan Og mu je peti album, urađen sa živim bubnjarem i finom kombinacijom folk i blek metal elemenata. Produkcija nije sad nešto skupa ali album je bučan i zanimljiv. Mastering je radio, ako dobro tumačim potpis na Bandcampu moj stari drugar Vladimir Uzelac (iz All My Sins i drugih projekata)) i kako je slovenski folklor i misticizam njegova, jelte, furka, onda je dodao i malo svirke na tradicionanim duvačkim instrumentima u miks. Drunemeton jeste produkcijski ograničen ali ima lepe teme, dobre ideje i mnogo srca i ovo vrlo vredi da se čuje:
https://drunemetonex-thesacredgrove.bandcamp.com/album/tir-nan-og
Hasturian Vigil su dva Irca sa debi EP-jem Unveiling the Brac’thal kooji nudi vrlo simpatično neprskani blek metal. Ovo naprosto, uz svu „eldritch“ atmosferu koju bend pravi, zvuči nekako zdravo i razigrano, sa propisnim metal melodijama i temama i mošerskim ritmovima i to što pesme dobace i do deset minuta ne lišava muziku jedne prijatne komunikativnosti. Baš je da se sluša uživo i maše kosom:
https://hasturianvigil.bandcamp.com/album/unveiling-the-bracthal
Danci Vægtløs sebe opisuju i kao „francuski blek metal“ bend što je, verujem ovde stilska a ne geografska odrednica. Album Aftryk nije lak za slušanje: tematski se on bavi gubitkom bliske osobe a muzički ima blackgaze pesme od po devet i deset minuta. No, Vægtløs to što rade rade predano i uz davanje svojoj muzici prostora da diše pa možda i da deluje isceliteljski:
https://vaegtlos.bandcamp.com/album/aftryk
To je to što se tiče blek metala a sada prelazimo na stoner rock, sludge metal, doom metal, psihodeliju i hard rock. Aaron Edge je izdao novi album svog projekta The Lumbar Endeavor i osim omota koji podseća na Kreator, muzika je za njega standardni mučni sludge metal. The Dead Sea, međutim, ne zvuči rutinski iako je prošli albuim ovog projekta bio izašao u Decembru, pre jedva malo više od mesec dana. No, neko ima inspiracije i ume da je iskoristi i The Dead Sea je vrlo prijatna ploča sa jedanaest pesama koje formulu bolnog, teškog sludge metala lepo variraju i nude fin program:
https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/the-dead-sea
Moon Wizard iz Solt Lejk Sitija u svom stoner roku imaju onaj srećan spoj hipnotičnih faziranih gitara i autoritativnog ženskog vokala. Treći album, Sirens, nudi rečaksiran gruv i melodične, himnične refrene, sa gitarama koje pokušavaju da budu jednako zavodljive kao bluz-vokal Sami Wolf i njihova je međuigra temelj na kome počiva šarm ovog albuma. Ostalo je standardni stoner rok, ali, mislim, dovoljno je:
https://moonwizard.bandcamp.com/album/sirens
Naravno da LungBurner iz Atlante stoje negde između sludge metala i stoner rocka. No, za mene pomalo iznenađujuće, EP Embers ima i malo post-metal atmosfere. Svakako pričamo o HEAVY muzici sa jakim gitarama, vrištavim vokalom i sklonošću ka halucinantnom. Prijatno je:
https://lungburner.bandcamp.com/album/embers
Bukvalno nikada nisam čuo za geografske lokalitete sa kojih Minerall tvrde da dolaze (to neke napuštene postaje u Indijskom okeanu i tako to) ali ništa zato. Debi album ovog psihodeličnog projekta, Bügeln, je četrdesetak minuta svemirskog džemovanja, improvizovanog u jenom dahu pre svega nekoliko dana i u pravom partizanskom duhu, odmah objavljenog. Ali je dobro. Ovo je DOBAR psihodelični džem, sa glasnim i tihim delovima ali sa uvek dobrom atmosferom i gruvom i vredi ove momke držati na radaru:
https://minerall.bandcamp.com/album/b-geln
Troy The Band iz Londona imaju debi album, Cataclysm i ako volite sporu, tešku muziku koja istovremeno ima jedan intimistički, distancirani melodični preliv, tu ste svoji na svome. Troy The Band su takoreći manekeni doomgaze stila, sa fino iskombinovanim sabatovskim rifovima i shoegaze atmosferama, sve uklopljeno da nekako ima smisla, i producirano na osoben ali funkcionalan način. Četrdeset minuta psihodelične, hipnotične muzike za celu porodicu:
https://troytheband.bandcamp.com/album/cataclysm
Berlinski Bipolar Architecture su suviše „gaze“ orijentisani za moj ukus, ali, mislim, možda sam samo jutros ustao na levu nogu. Njihov album Metaphysicize zapravo iz post-metal stereotipije baš i spasava ta izražena shoegaze komponenta, sa povremenim uletanjima u blek metal (i dakle, posledičnim dobijanjem blackgaze zvuka) i ako vam se to čini primamljivo, skoro da nema mogućnosti da vam se ovo ne dopadne:
https://bipolararchitecture.bandcamp.com/album/metaphysicize
Ahahaha, kalifornijski Well Hell sebe taguju i sa „doomgays“ a što je nekako logična progresija u subkategorizaciji spore, melanholične muzike koju svi volimo ali se malo i brinemo da ne ispadnemo, jelte, nemuževni. Enivej, EP floriografia ima tri pesme doomgaze meditacija, spor je, prijatan, sanjiv, melodičan, dopašće vam se a muževnost nek ide u kurac, NIŠTA OD NJE NEMAMO.
https://wellhell.bandcamp.com/album/floriografia
Za porciju klasičnije doom-stoner muzike, tu su pensilvanijski Purple Lung sa prvim EP-jem Ritual Magick i ovo je vrlo fino. Bend svira tri pesme faziranog, punokrvnog psihodeličnog doom gruva, sa lepim melodijama i temama, solidno producirane, a gitaristkinja i pevačica Toni Pennello ima jebeno spektakularan glas i bendu daje dimenziju više. Okutlno!
https://purplelung.bandcamp.com/album/ritual-magick
Ako vam ove godine još nije bilo dosta Boba Balcha, evo albuma njegovog projekta Big Scenic Nowhere, nazvanog The Waydown. Ovo su snimci stari i po pet godina, mada uglavnom iz 2021. godine u postavama koje variraju ali se sve vrti oko gruverskog, hipnotičkog psihodeličnog roka (sad se vi pravite da ste iznenađeni). Naravno da je ovo izdao Heavy Psych Sounds Records, a odlično je čuti ovu ekipu u jednom intimnijem, možda i „mekšem“ izdanju a koje i dalje ima svu potrebnu težinu i psihodelični efekat. Ne propustiti:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/big-scenic-nowhere-the-waydown
Froglord je jednočlani doom projekat iz Bristola, to svi znamo, ta toliko sam voleo Froglordovih poslednjih par albuma, ali za potrebe živog nastupanja, ’lord je skupio pravu postavu pa otud i živi album [LIVE] at the Anvil. Ovo je sirovo, simpatično i mada nema produkcijsku upeglanost Froglordovih studijskih snimaka, to nadoknađuje više nego entuzijastičnom živom energijom. Muzika je najviše u klasičnom doom stilu mada ima i naklona novijoj fazi Froglorda sa pesmama više u bluz i bugi varijanti. Odlično, naravno i nova pobeda Froglorda koji od hobija mic po mic pravi ozbiljnu priču:
https://froglord.bandcamp.com/album/live-at-the-anvil
Na redu su thrash i speed metal, hardcore i grindcore pa onda death metal. Koje su šanse da iste nedelje čujemo albume dva benda sa dva različita kraja sveta a koji se oba, bend, dakle, zovu Burning? Dosta dobre, ispalo je. Prvi na redu su kolumbijski trešeri sa svojim trećim albumom Bloodmoon Sorceress, a koji kida. Ovo je old school speed-thrash trpanje, sa osam pesama kvalitetnog, organskog zvuka, finih rifova, dobrih solaža i sirovih vokala. Baš kao iz kuhinje naših baka. Bend je surovo usviran, produkcija jeftina a kvalitetna, sve je taman kako treba:
https://darkunitedmedia.bandcamp.com/album/bloodmoon-sorceress
Bristolski Overpower još nema album ali njihov drugi EP, Becoming The Tyrant, stoji na vrlo dobrom mestu između zrelije thrash metal svirke ozbiljnijih aranžmana i divlje mladalačke napaljenosti. Tri su to pesme šikljajuće energije dobro kanalisane, odlično producirane, sa upečatljivim vokalom i osećajem za dinamiku. Izdavač ne prodaje daunloud ali možete naručiti CD ili kasetu ovog odličnog materijala:
https://mercenarypress.bandcamp.com/album/becoming-the-tyrant
Česi Mörghuul sa debi albumom, Domination of the Beast nude manični blackened speed metal koji ne može a da čoveku ne donese osmeh na lice. Ovo je sirova, energična brza muzika sa urnebesnim vokalima i old school produkcijom u kojoj sve pršti, hrska i krcka i, mislim, kome se OVO ne dopada, taj verovatno uopšte ne voli metal. Mörghuul su kao vremeplov podešen na period mojih najlepših uspomena i neću da čujem nikakve zamerke na ovo prelepo izdanje:
https://morghuul.bandcamp.com/album/domination-of-the-beast
Ima milion bendova koji se zovu Chainsaw pa, eto, danas sušamo novi album jednog od njih. Ovaj Chainsaw je iz Grčke (da stvari budu komplikovanije, iz istog grada, Atine, ima još jedan bend sa istim imenom), osnovan je 1997. godine kao jednočlani sastav ali je sve albume snimio u trio-formi. I, treći album, Satan, je, old school speed metal zabava. Ne suviše inovativna, ali svakako jako prijemčiva, sa puno odličnih rifova, beskompromisnim stavom i lepom, jeftinom produkcijom. Ugodno:
https://flogarecords.bandcamp.com/album/satan
Australijski Outnumbered opisuju svoju muziku rečima „Old school style Hardcore. Short, fast and in your face“ ali EP Open Your Eyes ima i pesme od preko tri minuta. Old school filing je svakako tu i Outnumbered zvuče kao street punk bend koji je spontano ubrzao svoju svirku a meni se to dopada. Šmekerski materijal:
https://outnumberedhc.bandcamp.com/album/open-your-eyes
Švedski D-beat hardcore je poznat i u literaturi dobro opisan fenomen. No, projekat Bloøks pokušava da nas navede na krivi trag introm od skoro dva minuta sakralnog pojanja na EP-ju Huldran. Dobar, pokušaj, a i kad krene svirka, ovo je standardni švedski crustcore izmešan sa blek metalom i ako volite i jedno i drugo i ne smeta vam vrlo jeftina produkcija, Bloøks nude dostojanstvenu, emotivnu muziku sa elementima folka, za poznavaoce i sladokusce. Pritom se prodaju po ceni koju sami odredite:
https://blooks.bandcamp.com/album/huldran
Francuzi Kamikrazy sa svojim demo snimkom The Great Kamikrazy Swindle donose šest pesama krosover zabave. Ovo je čisto i kvalitetno producirano, odsvirano stručno, sa simpatičnim vokalima i pesme umeju da potraju i pet minuta pa ko voli krosover treš napravljen kao da je još uvek 1992. godina, treba da obrati pažnju, Kamikrazy su dobri:
https://kamikrazy.bandcamp.com/album/the-great-kamikrazy-swindle-demo
Whoremones su malo ženski, malo muški sastav iz Los Anđelesa i njihov pank rok na EP-ju Hydrangea je IZVRSTAN. Ovo je fazirano i iznojzirano baš koliko treba a da nije napustilo bazični pank znoj i gruv i zvuči istovremeno i autentično i „muzičarski“ u idealnom odnosu. Ženski vokali su fantastični, zvuk podrumski ali odličan a pesme kratke, karakterne, moćne. Jako dobro, i da je izašlo pre trideset godina danas bi se smatralo klasikom Riot Grrrl panka:
https://whoremones.bandcamp.com/album/hydrangea
Odličan hardkor pank stiže i iz Ričmonda, još jednog kalifornijskog grada, a na albumu sastava Brigata Vendetta nazvanog sugestivno This is How Democracy Dies. Brigata Vendetta imaju vrlo old school zvuk i mogli su isto ovo svirati u vreme kada su Bad Brains, Dead Kennedys ili Minor Threat harali scenom, ali sve je to dotegnuto do pucanja, odsvirano prejako, producirano dosta dobro a pesme su jebene pank himne. Moćno:
https://brigatavendetta.bandcamp.com/album/this-is-how-democracy-dies
Femur Breaker iz Pensilvanije nude tri pesme VRLO loših emocija i vrisštanja na EP-ju Asphyxiation as a Fashion Statement. Bend sebe vrlo solidno prodaje muzikom koja je manični, haotični, ali disciplinovani i promišljano producirani hardcore, a napomena da su ovo tri pesme od petnaest postojećih rajca me da čujem ceo album koji se očigledno sprema. Sjajno:
https://femurbreaker.bandcamp.com/album/asphyxiation-as-a-fashion-statement
Indonežanski moshcore? Čuli smo dosta toga poslednjih meseci pa se sada na spisak upisuju i Brake, iz Kedirija, sa demo snimkom Promo ’24. Dve pesme, mržnja, bijes, pretnje, srednji tempo, gruv, geng vokali, sve standardno i bez iskakanja iz proseka, ali dobro odsvirano, kvalitetno producirano i prijatno ako volite siledžijski hardkor:
https://brakehardcore.bandcamp.com/album/promo-24
Evo i malo metaliziranog moškora iz Tenesija. Godsize imaju EP No Survivors sa četiri pesme jako tvrdih rifova i brutalnih vokala. Ovo je lepo napisano, korektno producirano i nema nameru da skreće sa pravog puta gaženja po vašoj lobanji teškim korakom. A plaćate koliko hoćete za to zadvovoljstvo!
https://godsize.bandcamp.com/album/no-survivors
Pa onda Skuffed iz Arizone (i to iz Jume, od svih mesta) nazivaju slušaoce kučkama još i pre nego što krene pevanje, pa znate da je EP Skuffed tvrda ulična priča. Ovo je vrlo metaliziran ali i vrlo siledžijski „gruviran“ hardkor koji ima elemente death metala, ali je po stavu 100% onaj thug-core koji poznajemo i neki od vas ga vole. Skugged As Fuck, tako se zove prva pesma, a druga govori o tome da policiju treba ubijati. Eto…
https://skuffed.bandcamp.com/album/skuffed
Divine Right su straight edge grupa iz Severne Karoline i mada su im tekstovi BAŠ straight edge orijentisani, muzika na EP-ju je žestoki, raznovrni, metalizirani hardcore koji koketira i sa thrash metalom i sa grindcoreom i sa crustom… Meni se ovo zapravo dopalo iznenađujuće mnogo i preporučujem ga snažno i bez rezervi:
https://divinerightnc.bandcamp.com/album/salvation-ends-2
Auditory Anguish iz Kalifornije su negde između death metala i hardcorea, sa kratkim pesmama, brutalnim srednjetempaškim gruvom, zverskim vokalima i generalno jako abrazivnim zvukom. EP Crime Rituals stiže posle prošlogodišnjeg prvog demo snimka i sa sedam pesama zapravo skoro da služi i kao prvi album. Vrlo je solidan:
https://auditoryanguish.bandcamp.com/album/crime-rituals
Zato su kopenhagenški Night Fever maštoviti, razuzdani, pa i melodični u svom pogledu na hardcore. Album Dead End ima dvanaest pesma skoro razmetljivo dobre svirke, energije koja bi mogla da pokrene nosač aviona i brzine koja mi ekstremno prija pogotovo što je složena uz melodične teme i ekspresivno pevanje. Sjajno:
https://nightfeverhc.bandcamp.com/album/dead-end
.DotCursor iz San Franciska navode Acacia Strain kao jedna od uzora, pa onda očekujte i ovde moderan, vrlo formalizovan zvuk sa dosta disonance i disciplinovanom svirkom. Dopada mi se EP Death Walks jer je ovo pet pesama metaliziranog hardkora koji vrlo solidno krlja a opet ostaje u jednoj hermetičnoj ravni, nudeći virtuoznost koja slušaoca drži na distanci i prikazuje mu izvitoperenost sveta u svoj njenoj zastrašujućoj, fascinantnoj lepoti:
https://dotcursor.bandcamp.com/album/death-walks
FUCK ON THE BEACH / SKIPLIFE split 7 EP je baš ono što piše na, jelte, pakovanju, split singl čeških i japanskih hardkor treš udarnika, gde na sedam inča dobijate devet pesama eksplozivnog, grčevitog šamaranja koje kao da je ispalo iz 1989. godine. Mislim, Skiplife obrađuju Monster X i Infest, da bi sve bilo kristalno jasno. Fuck on the Beach su, naravno, manični, distorzirani, vrišteći i najduža pesma ovde im traje tačno minut. Fenomenalno:
https://psychocontrolrecords.bandcamp.com/album/fuck-on-the-beach-skiplife-split-7-ep
Old school hardcorepunk stiže nam i na EP-ju Wage Cage mičigenskih Stunner. Ovo je superzabavno, besno, i zvuči kao da je nastalo u ranim osamdesetim godinama, krećući se idealnom putanjom između prostote i sofisticiranosti. Izuzetno:
https://damienrecords666.bandcamp.com/album/wage-cage
Deselect su isto jako old school, ali inspirisani radovima bendova poput Siege ili The Faith. Istoimena kaseta, dakle Deselect, ima osam kraktih, brutalno nihilističkih pesama distorzije i urlanja i ne treba je propustiti, pogotovo jer daunloud plaćate koliko želite:
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/deselect
Bandcamp stranica benda Verboten iz Toronta a na kojoj je samo EP Verboten kaže: „Verboten was once but is no more.“ Pretpostavićemo da to znači da im je ovo jedini snimak i da će zauvek tako ostati, ali šteta je. Jer ovo je krljački, ubedljiv blackened crust i osvaja jednostavnošću ali i uverljivošću izraza. Verboten ne izmišljaju neke nove forme i formate, ali imaju lepe rifove, sviraju brzo i beskompromisno i imaju sasvim dobar zvuk pa sam ja u ovih pet pesama uživao a vi ih možete kupiti po ceni koju sami određujete:
https://verboten2.bandcamp.com/album/verboten-ep
Corpse Eater je jednočlani nemački grindcore/ deathgrind prijekat što je za deset godina rada naređao masu EP-jeva i split izdanja a prošle godine i prvi album. No, pred nama je sada novi EP, Age Of Reckoning, i ovo je pet pesama vitkog i okretnog deathgrind zakucavanja sa zaraznim rifaškim radom, visokim tempom i pank vokalima. Ron Hellrung piše solidne pesme, ima solidnu produkciju i ne smara nekakvim meditacijama nego KRLJA. Pametnom, što se kaže dovoljno, a nama glupima i VIŠE nego dovoljno:
https://mortuarygrinder.bandcamp.com/album/age-of-reckoning
Belgijanci Parasite Circus nude razarački grindcore na svom novom EP-ju, Infectious Information Systems. Pričamo o četiri pesme „tehničkog“ grinda, u tradiciji Nasum i sličnih bendova, sa kvalitetnom produkcijom, srazmerno razgovetnim vokalom i kvalitetnom aranžiranim pesmama od minut, dva, pa i četiri minuta. Odlično je:
https://parasitecircus.bandcamp.com/album/infectious-information-systems
Corpsevore su deathgrind postava koja izdaje za HPGD pa manje više znate da će ovo biti kvalitetno ali i dovoljno tr00 i andergraund. EP Feed The Plague ima deset pesama od po dva minuta surovog krljanja, divljačkih solaža, zakivačkih blastbitova i odvratnih old school death vokala. Užitak:
https://hpgd.bandcamp.com/album/feed-the-plague
A onda su tu i Dropthehammer, još jedna deathgrind postava ali iz komšijske iz Pule sa (savim očekivanim) vezama sa bendom Bolesno grinje pa onda i a isti izdavač, No Profit Recordings izdaje i njihov novi, treći album, Greed Misery. Sa ovim albumom bend slavi deset godina postojanja i nudi kvalitetan, odlično produciran materijal sa puno dobrih rifova i izvrsnom svirkom. Ako volite punokrvni deathgrind koji ima dovoljno mašte unutar okvira žanra, Dropthehammer su sjajna ponuda. Plus, daunloud plaćate koliko želite:
https://dropthehammer.bandcamp.com/album/greed-misery
https://noprofitrecordings.bandcamp.com/album/greed-misery
Za još deathgrinda tu su vam Bludgeoner iz Njujorka na svom prvom demo snimku, Sash N Grab Demo ’24. Ovo je sirov, jeftin, ali pošten i zabavan andergraund (mada više udrigraund, jelte) materijal sa četiri pesme finog gruva i krljačine. Za poznavaoce:
https://bludgeonernyc.bandcamp.com/album/sash-n-grab-demo-24
Kalifornijski Terminal Discharge su negde između propisnog death metala i metaliziranog hardkora i to im dosta lepo stoji. EP Contempt ima pet komada krljačine i gruva, sa okretnim pesmama i produkcijom koja ne forsira težinu i glasnoću nego pušta muzičare da pokažu šta znaju. Prijatno je, kompaktno a sa dosta dobrih ideja i kvalitetnim zvukom. Lepo:
https://terminaldischarge.bandcamp.com/album/contempt
Promakao mi je prošle nedelje drugi album beogradskih Nemesis, iako bi se sjajno uklopio iz ono o čemu smo tada pričali. No, nije kasno ni danas da skrenemo pažnju da ove žene imaju drugi album, Embrace Reality, nakon pandemijskog prvenca iz 2020. godine i da „jedini ženski melodeath bend u Srbiji“ nastupa sa dosta sigurnosti. Nije ovo, da bude jasno, u stilskom smislu neka moja preferirana muzika, ali žene znaju svoj posao, sa energičnim a melodičnim pesmama napisanim bez nekakvog preteranog skretanja daleko od klasičnog Arch Enemy stila, sa solidnim zvukom u kome su gitare hrskave i ukusne a bubnjevi iako ne sad nešto dinamično producirani, ne zvuče ni sasvim mrtvački. Vokali Sanje Drče su ODLIČNI a kompozicije su, čak i meni koji ne slušam puno melodičnog death metala, ubedljive, dobro zaokružene, SMISLENE. Mislim, rifovi su ODLIČNI a smena melodičnih, himničnih pasaža sa propisnim mošerskim programom je odmerena baš kako treba. Dakle? Odličan drugi album, Nemesis mogu da osvajaju ostatak sveta nakon što su osvojile moju dobru volju:
https://nemesis-serbia.bandcamp.com/album/embrace-reality
House of Atreus iz Mineapolisa nominalno sviraju melodični death metal ali novi EP, Orations skoro da je bliži blackened thrash izrazu nego onome kako ja razumem melodeath. Ovo je agresivno, loše raspoloženo, producirano dosta užasno, puno zlih rifova i nekako sve na gomili ostavlja utisak opasnosti i zlovolje. Hoću reći, dopalo mi se!
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/house-of-atreus-orations
Uvek je prelepo videti novo izdanje Deviated Instinct. Klasični britanski stenchcore sastav (oni su ovaj termin i izmislili) nam je za ovu priliku doneo EP Dance of the Plague Bearer na koem su ponovo snimljene neke od njihovih najstarijih pesama iz osamdesetih i ova kombinacija klasičnog crustcorea i metala je savršena i u 2024. godini. Pet komada uživanja:
https://deviatedinstinct.bandcamp.com/album/dance-of-the-plague-bearer
Kalifornijski Ghoul nije izdao album osam godina, mada su mu članovi bili aktivni u drugim bendovima, poput Exhumed, i izdato je tu par singlova i jedan živi album, no zbog toga je lepo legao novi EP, Noxious Concoctions sa pet pesama death metala izmešanog sa raznim drugim uticajima. Ghoul se ne brinu mnogo da li im je muzika žanrovski odrediva pa je ovo u najširem smislu pankerski deaththrash metal, sa nestašnim rifovima i atmosferom dobre zombi-žurke. Izdanje zatvara obrada Funerota i u gobalu je ovo sve neobavezno ali prijatno:
https://maniaxe.bandcamp.com/album/noxious-concoctions
Smoking Mirror su iz Kalifornije i mada im je Live for the Blade prvi EP, on zvuči tako dobro da je jasno da su ovo iskusni muzičari iz bendova poput Poxx, Hellish Form, Body Void, Keeper i Goreshack. Live for the Blade donosi pet pesama krljačkog death metala koji ima jednu ugodnu old school komunikativnost sa odličnim vokalom i pamtljivim rifovima, te produkcijom koja je dinamična i živa. Odličan debi i bend sa kojim treba ozbiljno računati:
https://smokingmirrorband.bandcamp.com/album/live-for-the-blade
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/smoking-mirror-live-for-the-blade
Bayonet Dismemberment su vrlo nov death metal kombo iz Vankuvera, ali debi EP, Carnage Of War impresionira kvalitetom i svirke i produkcije. Iako ove tri pesme ne demonstriraju neko novo žanrovsko razmišljanje, materijal je kvalitetan i donosi slušaocu korektnu količinu sreće sa solidno napisanim kompozicijama, dobrim solažama, teškim a bogatim zvukom. Bend sebe smatra brutal death ekipom, ali muzika je uglavnom u srednjem tempu, nudeći slemerski gruv i tek povremene ispade brzine. Vrlo solidno:
https://bayonetdismemberment.bandcamp.com/album/carnage-of-war-ep
Debi album mlađanih Sinistrum iz Kentakija nudi prijatan deaththrash. Infernal Dawn ima lepu energiju, dobar gruv, povremeno iznenađujuće maštovita rešenja (slušajte šta radi bas-gitara na drugoj pesmi) i generalno osvaja energijom i entuzijazmom. Mošerski, bez kalkulacija, pravo u čelo a opet sigurno u izvedbi i zaokruženo u stilu:
https://sinistrum.bandcamp.com/album/infernal-dawn
https://morbidandmiserable.bandcamp.com/album/infernal-dawn
https://adirondackblackmass.bandcamp.com/album/infernal-dawn
Belgijanci Demenzia Mortis nominalno sviraju blackened death metal, ali ovo je sirovo i sa mnogo thrash arome, pa onda njihov drugi album, La Forêt Des Pendus možda jednako treba da zanima black-thrash publiku. Zvuk je, rekosmo, sirov, a kompozicije simpatično siledžijske sa mnogo odskakanja od tipičnog death ili black-death fetišizovanja tehnike i discipline, i ovo je album za old school slušaoca koji će znati da ceni njegovu neprskanost i spontanu energiju, spakovanu u i dalje korektno odsvirane pesme:
https://demenziamortis.bandcamp.com/album/la-for-t-des-pendus
Soulmass sa Floride su na prethodnim izdanjima bili inspirisani igrama iz Demon’s i Dark Souls serijala, ali za treći album, Principality of Mechanical Violence su se okrenuli Mobile Suit Gundam nasleđu. Svejedno, muzika je i dalje energični ali i melodični death metal koji hvata na lep gruv i šarm:
https://soulmass.bandcamp.com/album/principality-of-mechanical-violence
Convulsively Rotteness je split kaseta dva brazilska benda, Podridão i Convulsive i oba su projekti sa prethodnim izdanjima pa je kvalitet materijala ovde visok. Pričamo o mračnom death metalu podrumske provinijencije ali je nivo produkcije kod oba benda odličan i sve zvuči bogato, živo i moćno a pesme su, pa, odlične, ako volite taj old school pristup materijalu koji, opet, nije ni bez mašte ni bez dinamike ni bez varijacije. Odlično izdanje:
https://podridao.bandcamp.com/album/convulsively-rotteness
https://convulsive666.bandcamp.com/album/convulsively-rottenness-split-album
Šveđani Put Me Out donose dve pesme old school death/ thrash riljanja na EP-ju The Stench. Ništa novo, originalno ili nečuveno, ali Put Me Out zvuče vrlo ubedljivo, autentično i dobro se zabavljaju dok sviraju a sve je producirano zdravo i čoveku naprosto odmah popravi raspoloženje:
https://putmeout.bandcamp.com/album/the-stench
Kvalitetan ruski slem dobijamo na debi albumu moskovskog trija Axiomatic Dematerialization. Nazvan Absolute Elimination of Existence ovo je sigurno napisan, uredno produciran serijal slemova i blastbitova spakovan u kompaktne, ekonomične pesme. Axiomatic Dematerialization znaju sve fore sa gitarama i vokalima, umeju da ritmove malo i zakomplikuju da bude zanimljivije i mada nikada ne idu u nekom novm, neistraženom smeru, vrlo su ubedljivi u onom što rade:
https://axiomatic.bandcamp.com/album/absolute-elimination-of-existence
Ako ruski slem nije dovoljno hladan, idemo u Rejkjavik. Islanđani Devine Defilement imaju već masu kraćih i dužih izdanja i Age of Atrocities im je treći album i, mada, ruku na srce, ovde ima dosta deathcore elemenata, ima sa druge strane i dovoljno lepog death metala da ja budem zadovoljan. Naravno, sve je to brutalno, vrlo tehnički uglancano, producirano bez mnogo dinamike, ali Devine Defilement pišu dobre pesme, umeju da variraju brzine, da upadnu u dobar gruv, da ponude lepu nisku slemova i bude to jedna pitka ploča na kraju:
https://devinedefilement.bandcamp.com/album/age-of-atrocities
Jednočlani britanski Nest Of Scum nastavlja sa svojim novim „manje tehnički kompleksnim a agresivnijim“ smerom pa je novi EP, Unstoppable Deadly Warriors jedna trešerska mošerska death metal komadina rifčina i zakucavačkog ritma. Graham Matthias je sad već vrlo ispekao zanat i pesme su napisane izvrsno, produkcija je vrlo dobra i ovo se zguta u jednom dahu i traži se još:
https://nestofscum.bandcamp.com/album/unstoppable-deadly-warriors
Mind Conflict su dva tipa, jedan u „zapadnoj Evropi“, drugi na „Bliskom Istoku“ a bend je tokom godina prošao kroz razne promene postave i traženje zvuka. Album Temple of God nudi srednjetempaški death metal gruv sa samo malo zanošenja ka hardkoru i mada su pesme jednostavne, one zvuče zdravo, sa dobrim rifovima, propisnom produkcijom i etitjudom koji prija:
https://cavalcadexrecords.bandcamp.com/album/temple-of-god
Poljaci Sacrofuck pružaju bestijalan, agresivan ali i tehnički upeglan program na svom drugom albumu, Święta krew. Bend svira skoro dve decenije i nivo kvaliteta koji se ovde čuje nije došao preko noći, ali Sacrofuck zato mogu da se razmeću pametno napisanim brutal death metal pesmama i vrhunskom svirkom. Deset komada moći i imaginativne agresije:
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/wi-ta-krew
Kolumbijski Blood Infection ne filozofiraju nešto preterano na svom drugom albumu, ...Of Rome and Its Aberrations, ovo je agresivan, energičan death metal sa neljudskim vokalom, rifovima koji melju i nervoznom ritma-sekcijom. Producirano muljavo ali skoro idealno za ovakvu muziku, ovo ima pesme koje čoveka lepo vode od krešenda do krešenda i pružaju mu uvid u neke od najcrnjih ponora ljudskog uma:
https://bloodinfection.bandcamp.com/album/of-rome-and-its-aberrations
Da ostanemo u komšiluku, Meksikanci Khabra imaju debi album, Blood Necrology + Demo 2008, dakle, novi materijal dopunjen materijalom od pre šesnaest godina. Bend, i pored toga što postoji tolike godine i dalje zvuči mlado, napaljeno i sveže pa je i album jedna onako sirova, old school krljačina koja deluje kao da je snimljena uživo, sa zvukom koji ćete voleti ako vam je muka od upeglane, prekomprimovane moderne produkcije i pesmama koje ne donose mnogo novog žanru death metala ali dolaze ravno iz srca. Ili već nekog drugog unutrašnjeg organa. Hoću reći, neposredne su, žestoke, emotivne, mada je sva ta emocija unifomrno negativna:
https://nekromantrarecords.bandcamp.com/album/blood-necrology-demo-2008
Da ne zaboravimo ni ove nedelje Indonežane, Perveration su dva lika sa Istočne Jjave i sa drugim albumom koji se zove Putrefaction of Infinite Apogee. Ako slušate indonežanski brutalni death metal, treba odmah reći da su Perveration po kvalitetu na prilično visokoj poziciji tamošnje piramide straha. Stilski ovo je standardno, ali je kvalitet kompozicija pa i produkcije ipak znatno iznad proseka. Ko voli da ga udaraju u glavu macolom pola sata, ovde ima da doživi mnogo orgazama:
https://perveration.bandcamp.com/album/putrefaction-of-infinite-apogee
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/putrefaction-of-infinite-apogee
I nakraju smo i slušamo heavy metal i razne krosžanrovske stvari. I, ha, čikaški Spillage su prošlog Petka pored novog studijskog albuma o kome sam pisao prošle nedelje izdali i živi album, SPILLAGE Live! snimljen 2022. godine i, kako sam se žalio na miks koji bendu ne čini mnogo usluga na studijskom albumu, tako ću ovde reći da kvalitet produkcije, koji nije SJAJAN, ipak ističe dobre strane benda. Ovo je siguran, udoban hard rok sa oprobanim kombom gitara i klavijatura i pevačem koji ovde zvuči daleko ubedljivije nego na studijskom snimku. Prijatnih sedam pesama i dva kratka intervjua, užitak:
https://spillage.bandcamp.com/album/spillage-live
Francuzi Eludya sebe opisuju prosto kao „hevi metal bend“ mada je njihov prvi album, Echoes of Fate, EKSTREMNO melodičan i verujem da bi mnogi doveli u pitanje njegov hevi metal status. No, ako volite muziku vođenu sintisajzerom ali i sa dovoljno hrskve gitare, umiljatog soliranja i pristojnim tempom, ako volite melodične ali ne nešto virtuozne nego pre svega simpatične muške vokale (pogotovo kad se peva na engleskom), Eludya imaju dosta dobrog da ponude:
https://eludya.bandcamp.com/album/echoes-of-fate
I kolumbijski Hagalma je vrlo melodičan i ima prominentne sintisajzere u zvuku pa je i njihov drugi album, Resistencia, prirodan sledeći objekat vašeg interesovanja. Ljudi su prvi album snimili još pre dvanaest godina ali nisu bili neaktivni u međuvremenu i Resistencia je jedna rasvirana, energična ploča sa epskim refrenima i puno atraktivnih melodija. Solidni vokali, solidna produkcija, hevi metal za ljude koji cene melodiju:
https://hagalma.bandcamp.com/album/resistencia
Čim vidite da The Stage of Dreams imaju dvoje pevača (tj. i pevača i pevačicu) znate da je ovo bend koji se trudi da klasičan heavy metal format malo proširi. I naravno, debi album, The Duality Conflict, melodičan i epičan, ima izvesne progresivne elemente, ali ne nauštrb klasičnog heavy metal cheesea. E, sad, sedamnaest pesama je BAŠ MNOGO (neke su interludiji, da budemo fer), ali ambicija i teatralnost benda su simpatični:
https://thestageofdreams.bandcamp.com/album/the-duality-conflict
Novi album maverika iz Severne Karoline koga znamo pod imenom Beastial Piglord zove se Looney Tunes. I mada bi bilo primamljivo čuti Piglorda kako radi obrade kompozicija iz crtanih filmova, ovo je ipak kolekcija njegovih novih pesama. I dalje smo u Residents-kad-bi-svirali-metal modu rada, i dalje se plaća koliko želite i Piglord je i dalje vrlo talentovan i ima nekoliko memorabilnih momenata na albumu. Vredi overiti:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/looney-tunes
Project Arcadia je internacionalni projekat sa bugarskom osnovom i nekim članovima koji su svirali ili i dalje sviraju u Annihilator. Pričamo o vidno „shred“ orijentisanom power metalu pa je treći album, Of Sins and Other Tales jedna raskošna, melodična, epska ali mišićava kolekcija pesama koje demonstriraju tehničke kapacitete muzičara (prednjači novi gitarista Milcho Kolev) ali imaju i himnične refrene i puno „ajmo ruke gore“ momenata. Vrlo ubedljivo i verujem da će prijati publici koja u power metalu traži malo klasičnijeg hard ’n’ heavy mirisa:
https://projectarcadia.bandcamp.com/album/of-sins-and-other-tales
Nizozemski power metalci Burning imaju već dva albuma a sad su izdali split album sa Sad Iron, jednim vrlo starim bendom iz iste države originalno osnovanim još krajem sedamdesetih. Međutim, strana Sad Iron nema na Bandcampu u trenutku dok ovo kucam pa ne znam valja li (a ko ima snage da uopšte proverava imperijalistički Spotify?), ali su Burning zato u odličnoj formi. Ovo je melodičan, ali pošteno oznojen heavy/ power metal sa četiri pesme rifova i pažljivo aranžiranog čukanja. Burning razumeju prijemčivost harmonije, moć dobro složenog aranžmana ali i znaju kada ne treba da komplikuju preko mere pa su pesme zrele i karakterne a produkcija vrlo dobra.
https://burning1.bandcamp.com/album/back-to-back-3
Da malo pročistimo uši tu su X’s For Eyes iz Australije, jedan, uh, pa, kao krosžanrovski projekat gde ima i industrial metala i post-metala, i hardcorea i sludge metala… In Horrid Waves je mučan, težak album ali nije bez reda, poretka i smisla. Ova muzika počiva na tenziji i neprijateljevanju sa celim svetom, ali ume da se estetski zaokruži i predstavi vam se u najboljem svetlu. Neke pesme su petominutni krešendo besa i straha, izveden spretno i snimljen jeftino ali korektno. I to moramo poštovati:
https://xsforeyesnoise.bandcamp.com/album/in-horrid-waves
https://owlripperrecordings.bandcamp.com/album/on063-in-horrid-waves
Slatki su Nijemci Depraved Entity na svom drugom albumu, Angels of Sin. Uprkos tom opasnom imenu benda, muzika je melodični heavy metal koji „anđele greha“ sigurno nalazi u devojkama koju autor uveče sramežljivo gleda kada izađe u grad. Dosta je sve to sleazy ali ne na old school način, nego je to moderna ljiga koja nije baš po mom ukusu ali bend zna šta hoće i to vrlo solidno postiže:
Njemački hevi metalci CobraKill imaju drugi album, Serpent’s Kiss i ako ste voleli njihov debi od pre dve godine, nema šta da razmišljate. Ovo je i dalje sleazy, ulični metal sa pesmama čiji naslovi zvuče kao da ste ušetali u videoklub u 1989. godini (Above the Law, Concrete Jungle, Bazooka) i stilom smeštenim na sredinu između Motley Crue i, recimo, Accept. Produkcija je dosta tanušna, što je u skladu sa erom koju bend emulira i mada je sve ovo vrlo cheesy, bend me je svakako razgalio:
Čikaški meth. (tako, malim slovom i sa tačkom na kraju) su praktično definicija onog što mislim kad kažem „krosžanrovski bend“. Ovo je mračna, vrlo abrazivna ali i atmosferična muzika negde između noisea, black metala, death metala, screamoa, powerviolencea i jedino što unapred znate je da neće biti lako da se sluša ali da ćete MOŽDA okusiti transcendenciju. Album Shame, prvi za ovu ekipu je vrlo disonantan, pun meditacija o stidu i okrutnosti, masterovao ga je Colin Marston i – odličan je. Sve što meth. rade je vrlo transparentno, vrlo neposredno i čoveka ruši na patos bez trikova i filozofije:
https://methil.bandcamp.com/album/shame
Ako je to MNOGO mračno, tu su Hrvati Them Moose Rush sa jednom ljupkijom kombinacijom progresivnog i noise rocka. Album Zepaxia teško da biste nazvali metalom ali ovih šesnaest pesama definitivno će prijati metal publici, sa puno mašte i ideja ali i sa čvrstim, teškim zvukom i odličnim gruvom:
https://themmooserush.bandcamp.com/album/zepaxia
Za klasičniji noise rock, tu su Italijani Baratro i njihov album The Sweet Smell of Unrest koji melje kao drobilica za metal. Ovo je procesija superteških, abrazivnih noise rock (i malo i sludge metal) komada koji ne preteruju sa filozofiranjem, ali ubijaju moćnom bas-gitarom, militantnim ritmovima i urlanjem. Prejako, maltene i doslovno jer preslušati ovih jedanaest pesama skoro da je ekvivalentno trčanju polumaratona:
https://baratro.bandcamp.com/album/the-sweet-smell-of-unrest
Još izvrsnog noise rocka stiže nam iz Francuske. Veuve Scarron svoju garažnu varijantu noise rocka plasiraju pravo u rašlje sa pet pesama riljanja i atmosfere na EP-ju Thanks For Nothing Find Me Nowhere. Bend je savršeno minimalistički orijentisan, nudeći isključivo krtinu, podsećajući da je rokenrol pre svega u etitjudu a onda u svemu ostalom. Bez greške i jebeno odlično, a dok bend nudi izdanje za samo dva evra, Forbidden Place ga prodaju za koliko sami date:
https://veuvescarron.bandcamp.com/album/thanks-for-nothing-find-me-nowhere
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/veuve-scarron-thanks-for-nothing-find-me-nowhere
Novozelanđani Ginzu And The Steak Knives zvuče odlično u svojoj kombinaciji noise rocka i nekakvog pankerskog sludge-stoner zvuka. Album No Fucks je povratak u diskografsku aktivnost posle pola decenije i ima jednu agresivnu ali dostojanstvenu, zrelu oštricu, nudeći militantnu bas gitaru, disonantne rifove i ritualna zapevanja. Plus oldičan zvuk, odlini tekstovi i sve to po ceni koju sami odredite. Fantastično:
https://ginzuandthesteakknives.bandcamp.com/album/no-fucks
Justin Broadrick je objavio novi EP svog shoegaze projekta Jesu, Hard to Reach i ako vam naslov zvuči poznato, ovo je zapravo remaster i reizdanje dve pesme koje su izašle još 2008. godine ali sa dodatim pesmama iz iste sesije koje do sada niste čuli. Jebiga, Justin je neko koga slušam preko trideset godina i obožavam skoro nekritički pa onda i shoegaze elektroniku sa autotune vokalima mogu da volim kad je on napravi. Jer, jelte, Justin UME da od bilo čega napravi hipnotičku mantru:
https://jesu.bandcamp.com/album/hard-to-reach-ep
Grčki Graywitch su, za moj brutalni ukus, možda i malo previše epski i melodični na svom drugom albumu Children of Gods, ali to ja samo izigravam neku ozbiljnu ličnost nego što treba da se shvati kao nekakva kritika. Graywitch sviraju simpatičan power metal bez previše originalnosti ali sa finom merom zanatske izvrsnosti. Kombinacija energičnog metal čukanja i narodnjačkih motiva je ipak nepogrešivo pobednička, kad god da se pojavi i priznajem da sam se mnogo više smešio nego što sam se mrštio slušajući ovaj grčki odgovor na Blind Guardian:
https://graywitchband.bandcamp.com/album/children-of-gods
Ne kažem da su Transit Method iz Ostina u Teksasu bend sasvim po mom ukusu ali njihova vizija alternativnog metala i progresive ima dosta intrigantnih elemenata. Album Othervoid me je prijatno iznenadio na više mesta svojim odbijanjem da smara nekakvim progresivnim eksperimentima već gotovo direktnim pozivanjem na pank a onda na tu osnovu dodajući te progresivne elemente. Zanimljivo je:
https://transitmethod.bandcamp.com/album/othervoid
Wandering Oak iz Ročestera u Njujorku mešaju heavy i black metal pa onda na to dodaju malo folka i tako nastaje njihova muzika. Ne mora da vam se u njoj sve dopadne ali drugi album, Resilience je ambiciozna ploča sa samo pet ali dugačkih pesama i složenim aranžmanima koji ako treba i na silu mire suprostavljene stilske elemente. Svakako možete da kažete da je mnogo toga ovde isforsirano ali Wandering Oak ovo rade sa puno ubeđenja:
https://wanderingoakband.bandcamp.com/album/resilience
Ha, Kanađani Striker su previše cheesy čak i za mene, ali njihov sedmi album, Ultrapower rekonstrukciju hair, glam, sweet i sleaze metala osamdesetih radi sa impresivnim entuzijazmom. Ovo je kao da ste iskomprimovali Europe, Bon Jovi, Whitesnake u najosetljivijim momentima, na sve to dodali malo power popa Pat Benatar, dobro izmućkali i poslužili uz nekakav koktel neonskih boja. Mislim, jebeno je odlično, samo treba da baš VOLITE osamdesete, natapirane frizure, ceo taj fazon:
https://strikermetal.bandcamp.com/album/ultrapower
Bečki sastav Diamond Falcon čekao je baš Bandcamp Friday da izda svoj treći album, Gates of Hell. Mislim, iskusno. Enivej, ovo je tradicionalni heavy metal sa nemalim dugovima ka Iron Maiden školi ritma i harmonije, ali sa dodatnom porcijom cheesea. Bend svakako razume, voli i ume da rekonstruiše ’80s epiku i mada im pesme nisu SUMANUTO dobre, nisu ni rđave pa meni najviše smeta produkcija sa nedinamičnim a preglasnim bubnjevima, tihim, diskretnim ritam-gitarama i previsoko miksovanim vokalom. Da se ovo malo remiksuje, da bude, jelte, življe, bilo bi ODLIČNIJE ali i ovako zavređuje pažnju svakog poštenog hevi metal manijaka:
https://diamondfalcon.bandcamp.com/album/gates-of-hell
Album nedelje stiže iz Francuske! Necrowretch su negde između death i black metala ali njihov peti album, Swords of Dajjal, kao da nije mnogo zainteresovan da se žanrovski odredi i roka po osećaju. Ovo je agresivna, pa i epska muzika, odsvirana uz puno energije i znoja, daleko od nekakve beživotne studijske upeglanosti ali ipak sa merom teatra i drame primerenim modernom blek metalu. No, istovremeno, ovo je i death metal ploča dobrog gruva, satanistička u jednom osvežavajuće pretećem modusu, puna agresivne, optimistično-nihilističke emocije. Odlično je:
https://necrowretch.bandcamp.com/album/swords-of-dajjal
