Fantagraphics ima dosta komplikovanu konvenciju imenovanja svojih kolekcija stripova rađenih po propertijima kompanije Walt Disney, pa je dvadesettreći tom njihovog Disney Masters serijala naslovljen tako da se čoveku malo zavrti u glavi: Walt Disney’s Mickey Mouse: The Riddle of Brigaboom: Disney Masters Vol. 23. Ono što nam ovaj naslov govori je da će kolekcija, izašla u Martu ove godine, sadržati stripove o Mikiju Mausu. Ono što propušta da nam kaže, a što je možda važnije, je da su ovo stripovi koje je radio jedan od hajde da kažemo četiri najpoznatija autora Diznijevih stripova u istoriji: Romano Scarpa.
Ostalu trojicu verovatno i sami možete da nabrojite: Floyd Gottfredson, Carl Barks i Don Rosa, mada je Rosa, naravno, među njima pre svega na ime svog uspešnog projekta nastavljanja i daljeg građenja na legatu Carla Barksa, kreiranja neke vrste kanonskog kontinuiteta za lik Baje Patka i njegovu porodicu. Drugim rečima, Rosa ne spada u originatore i utemeljitelje kakvi su bilo Gottfredson i Barks već u čuvare vatre, a u kakve, može se argumentovati spada i Scarpa. Uz, naravno, jednu bitnu razliku: Scarpa je, kao Italijan, utemeljitelj i originator autentičnog italijanskog kanona stripova sa Diznijevim junacima, neko ko je uzeo američke predloške a onda od njih napravio nešto toliko svoje da su mnogi njegovi likovi i zapleti smatrani kanonskim u poslednjih nekoliko decenija i predstavljaju deo „zvanične“ istorije stripova i Mikiju Mausu ili Baji Patku na isti način kao ono što su radili Gottfredson ili Barks.
Scarpa je, prosto, majstor koga drugi majstori smatraju najboljim među sobom, neko ko stoji na vrhu panteona italijanskih crtača i scenarista što su od pedesetih i šezdesetih ghodina prošlog veka, onako kako su američki stripovi rađeni po Diznijevim predlošcima gubili na značaju i ambiciji i svoje najveće autore, Gottfredsona i Barksa pre svih, gurali u zapećak, u trku preuzeli baklju i odveli ove stripove na nove, neslućene visine. U proteklih sam nekoliko meseci pisao o više kolekcija koje je Fantagraphics izdao, peneći od entuzijazma na radove iz opusa ljudi kao što su Giorgio Cavazzano ili Giovan Battista Carpi, ali svima njima Scarpa je bio praktično tata.
I kao i mnogi drugi, započeo je svoju karijeru u animaciji, srećan što mu je otac, venecijanski pekar, bio dovoljno mudar da prepozna sinovljev talenat za grafičko izražavanje i dopusti mu da se time bavi u životu. Kao klinac Scarpa je obožavao Gottfredsonove stripove o Mikiju Mausu koje je objavljivao magazin Topolino, ali mi je Diznijev dugometražni animirani film, remek-delo rađeno po bajci Snežana i sedam patuljaka, bio još veća fascinacija. Tako je mladi Scarpa, uz očevu podršku, bio kadar da osnuje sopstveni studio za animaciju, još četrdesetih godina prošlog veka i, uz neke crtače i animatore koji će kao i on kasnije raditi Disney stripove, napravi nekoliko reklama i jedan kratki animirani film rađen po Andersenovoj bajci Devojčica sa šibicama.
No, prilično surovi uslovi na tržištu animacije, plus povreda koju je Scarpa pretrpeo, kumovali su njegovom prelasku iz animacije u strip. Mondadori, italijanski izdavač Disney stripova mu je ponudio posao pa je Scarpa, zaljubljen u Snežanu, imao priliku da radi stripove rađene kao nastavak ovog filma, gde je njegova tadašnja verenica, kasnije supruga, Sandra Zanardi pozirala za njegove crteže a scenarije je radio Guido Martina. Uticaj veoma bitnog američkog animatora Freda Moorea na Scarpu je bio veliki a Moore je, notabilno bio i čovek koji je crtane filmove o Mikiju Mausu strimlajnovao u tridesetim godinama i doveo ih u modernu formu. Scarpa je, učeći se na Mooreu sebe pripremao za ono što će, neočekivano, postati i njegovo životno delo.
Naime, kada su u pedesetima Floydu Gottfredsonu iz King Features Syndicatea rekli da se mane dugačkih pustolovnih priča o Mikiju Mausu – koje su ga proslavile i danas se smatraju apsolutnim klasicima – i da umesto njih počne da radi samo dnevne geg-stripove, italijanski izdavač je, suočen sa presušivanjem Gottfredsonovih priča koje su reprintovane na italijanskom i bile vrlo popularne i među italijanskim čitaocima, pitao Scarpu da li bi on mogao da crta nove Mikijeve avanture u dužem formatu (po Martininim scenarijima), a, nakon što je Scarpa više nego entuzijastično pokazao da je itekako dorastao ovom poslu, bilo mu je povereno i njihovo pisanje.
Scarpino „zlatno doba“, kako se to danas gleda, bilo je između 1953. i 1963. godine, nakon čega je jedno vreme odbijao da piše stripove i samo crtao po tuđim scenarijima, jer nije bio zadovoljan visinom honorara koji je dobijao za krvavi rad. Tokom ovog perioda ostavio je iza sebe ne samo priče koje su gradile na poznatim i voljenim Gottfredsonovim predlošcima, već i sopstvene, sasvim originalne zaplete, vodeći Mikija i njegov ansambl putevima kojima nikada ranije nije išao. Neki od tih stripova će na kraju završiti i kao predlošci za filmove, a Scarpa će imati i tu distkinciju da pored Gottfredsona i Barksa bude prepoznat kao najplodniji autor na Disneyjevim stripovima, pa onda, krajem osamdesetih i prvi publikovani ne-američki autor u američkim magazinima koji su objavljivali Disney stripove.
Pred kraj svoje karijere, Scarpa, koji se u međuvremenu vraćao i animaciji, je imao i novo, nešto kraće zlatno doba, sa povratkom na dužnosti scenariste i crtača za Disney stripove, eksplicitno se baveći dužim pustolovnim pričama koje su omažirale Gottfredsona i ova kolekcija se bavi upravo delom ovog materijala. Za starije, klasične Scarpine radove imamo neke prethodne kolekcije u izdanju Fantagraphicsa o kojima ću rado pisati ako bude interesovanja, a danas ćemo na brzinu da vidimo šta ima u ovoj.
The Famed Jumping Frog of Queen Zenobia je priča koja otvara kolekciju i ona je, zapravo, nastavak prethodne Mikijeve avanture u kojoj je uvedena kraljica Zenobia II, afrička vladarka sa kojom su Miki, Šilja i Gavra* imali sukob. U novoj priči, Zenobia je, nakon svoje abdikacije i prihvatanja da je mnogo više privlači srednjeklasni život u Americi od dvorskih intriga i političkih natezanja po Africi, stanovnik Mikijevog grada** sa ambicijom da bude ne više od voljene „socialite“ pojave.
* U originalu Bruto, na engleski preveden kao Ellroy, ovaj je lik zapravo usvojeni sin ptice po imenu Ellsworth a koja je u prvim svojim pojavljivanjima u američkim stripovima bila Šiljin ljubimac da bi kasnije bila apgrejdovana u antropomorfnu životinju ravnopravnu ostalim likovima. Scarpa je Bruta kreirao 1975. godine sa maltene identičnim dizajnom i karakterom kao što je imao Ellsworth i dao mu praktično ko-protagonizam sa Mikijem u kasnijim pričama. Iako su kod nas oba lika preimenovana u Gavru, ove ptice zapravo, uprkos grafičkom dizajnu koji snažno sugeriše da su gavranovi, spadaju u vrstu mina ptica…
**U ovim se pričama koriste ime grada Mouseton i države Calisota, a što je kanonizovano u poznijim američkim stripovima kao neka vrsta reference na Kaliforniju. Originalne Gottfredsonove priče su sugerisale da Miki živi na istočnoj obali, a on je u njima i delio grad sa Pajom Patkom. Kasnije će biti eksplicitno rečeno da Paja živi u Duckburgu (kod nas Patkovgrad) a Miki u Mousevilleu (kod nas Mikivil) tako da, kad se uzmu u obzir razni stripovi i crtani filmovi, o igrama da i ne pričam, ni posle stotinak godina nemamo uredan kontinuitet Diznijevog univerzuma
Zapravo početak stripa prikazuje i Zenobiju i Mikija i Gavru kao progonjene od strane novinara i lovaca na autograme, a sve na ime njene popularnosti kao afričke kraljice koja sada živi među običnim narodom, ali Scarpini scenariji za duže stripove su retko ostajali uz svoju početnu premisu, radije skrećući divlje pod pravim uglom i koristeći praktično uzgredne elemente priče da se lansiraju u potpuno novom smeru. Tako i ovde Zenobijin status selebritija privlači pažnju kriminalaca (Hromi Dana i njegova proširena porodica) a centralna priča se bavi Šiljinim treniranjem pripitomljene žabe da, u Zenobijino ime učestvuje na gradskom takmičenju u skokovima u dalj za žabe-ljubimce. Kada Zenobijina žaba pobedi a kriminalci se umešaju u slavlje i kidnapuju bivšu vladarku, kreće detektivski zaplet.
Scarpine priče su bile izrazito humorstičke, sa akcentovanjem gegova i bizarnih, maštovitih koncepata a gde su avanturistički ili trilerski okviri ponekada bili tretirani pre svega kao alatke da se sa njima radi, a ne nužno svhra same sebi. Tako je i The Famed Jumping Frog of Queen Zenobia zapravo najzanimljivija po tome što se bavi jednom dubokom analizom Šiljinog karaktera, gde on, zaljubljen u Zenobiju ali ubeđen da nije na njenom nivou, u sebi pronalazi ne samo heroja već i promućurnog detektiva i nadarenog taktičara kakvog niko u ovom univerzumu do sada nije poznavao. Scarpin karakterni rad sa Šiljom je ovde toliko dobar, da je jasno kako je ovo bazirano na autentičnim životnim iskustvima i Šilja ovde daje portret post-hemingvejevskog muškarca kakav ne biste očekivali.
The Unsinkable Kildare Coot iz 1964. godine je podsećanje da Scarpa nije rado samo Mikija i ovo je beskrajno dinamična, urnebesna urbana priča o Paji Patku i sestrićima koji bivaju uvučeni u bizaran kriminalistički zaplet sasvim po uzoru na neke Barksove radove, ali u kome kao glavna inovacija upravo Kildare Coot, novi lik i Scarpina kreacija, ekscentrični patak koga na početku stripa puštaju iz mentalne institucije iako je i samom konzilijumu lekara što potpisuju mišljenje da je on izlečen jasno da to nije baš tako. Uvodni tekst za ovu epizodu ističe da je Kildare Coot nastao u praktično isto vreme kao i američki lik Fethry Duck, Pajin rođak nastao u Kalforniji i kodiran kao slacker/ beatnik, i da je sličnost između ova dva lika ogromna, ali istina je i da je Kildare Coot zapravo napisan i nacrtan vidno ekstremnije, sa jasnom sugestijom mentalne bolesti koja je ovde korišćena za apsurdistički, energičan humor.
Centralna priča, The Riddle of Brigaboom je izlazila 1989. i 1990. godine kao eksplicitan omaž Gottfredsonovim klasičnim pustolovina Mikija Mausa iz tridesetih, formatirana u kaiševima koji će podražavati izgled i tempo pripovedanja dnevnih stripova. Ovo je najduži Scarpin strip iz ovog perioda i jedna ogromna, globtroterska avantura sa špijuniranjem, akcijom, bizarnim naučnim i tehnološkim konceptima i idejama, misteroznim fenomenima… No, Scarpa je Gottfredsonov predložak prostudirao mnogo dublje nego većina nas drugih i The Riddle of Brigaboom odlikuju i prefinjeni karakterološki zahvati, kako onda kada se strip bavi Mikijem i Gavrom i njihovim životnim stilom freelance rešavača misterija a koji deluje nezrelo i neautentično svim njihovim prijateljima, tako i sporednim likovima: Tako dobijamo vrlo zanimljivog glavnog negativca ali šou zamalo krade direktor televizijske stanice koji finansira najnoviju pustolovinu dvojice avanturista nakon incidenta sa piratskim upadom u njihov program i reklamiranjem bizarnog novog produkta. Scarpa u centar narativa stavlja i – za ono doba vrlo aktuelnu – brigu za ozonski omotač i potrošačke produkte koji ga oštećuju i ovo je s razlogom jedno voljeno remek-delo iz kasne faze velikog majstora.
Kraj kolekcije rezervisan je za Remotely Impossible, strip urađen pred kraj Scarpinog života, 2000. godine (Scarpa je preminuo 2005. u 77. godini) kao tipično urnebesnu komediju u kojoj Paja Patak i sestrići, inateći se jedni drugima, dovode ceo grad na ivicu propasti. U centru priče je „pametni“ daljinski upravljač za televizor i mada je ovo vrlo kratak narativ, više fokusiran na brzinu i intenzitet akcije nego na duboka promišljanja, u njemu možemo videti tu temu automatizacije svakodnevnog života koja se otima kontroli i kidnapuje ljudsku samovlasnost, a koja je veoma aktuelna i danas.
Walt Disney’s Mickey Mouse: The Riddle of Brigaboom: Disney Masters Vol. 23 je, dakle, još jedna dragocena kolekcija za svakoga ko voli stripove iz kuhinje Walta Disneyja i nova prilika da se mi matori podsetimo na to koliko volimo Scarpu a da ga vi mlađi upoznate. Fantagraphics kolekciju prodaje ovde, a u trenutku dok vi ovo budete čitali i naredna Disney Masters kolekcija će biti u prodaji, pa ćemo o njoj pričati u nekim narednim nedeljama.
