Šaka mi je pala prošlogodišnja Fantagraphicsova kolekcija stripova Gilberta Sheltona i kolega pod naslovom The Fabulous Furry Freak Brothers In the 21st Century and Other Follies, hronološki peta (ali četvrta objavljena) knjiga u naporu da se kompletan opus The Fabulous Furry Freak Brothers stripova objavi u luksuznim, lepim edicijama i približi modernoj pubici, te sačuva od zaborava. Iako pričamo o, naravno, jednoj instituciji američke strip-kulture, pričamo istovremeno i o stripovima koji su decidno, programski, manifestno bili margina strip-industrije i kao takvi smatrani i subverzivnim makar u prvo vreme kada su izlazili. A izlazili su uglavnom po andergraund magazinima i listovima, studentskim publikacijama i mejnstrim magazinima poput Playboy i High Times, dakle, novinama koje nisu bile namenjene „normalnoj“ strip publici niti porodičnom, bogobojažljivom Amerikancu.
Gilberta Sheltona sam imao veliku sreću da vidim u SKC-u pre nekih dvanaest godina, zajedno sa Robertom Crumbom, Aline Kominsky Crumb i Laurom Fountain, gde je bila organizovana tribina ali zapravo ugodan razgovor sa bukvalno hodajućim legendama američke underground comix scene iz šezdesetih i sedamdesetih. U tekstu koji sam tada napisao ukazao sam i da je generalni utisak bio da je Shelton nešto snalažljiviji poslovni čovek od Crumba. Uostalom, on je sam bio svoj izdavač, osnivajući Rip Off Press, a onda i rukovodio sindikacijom stripvoa koje je Rip Off Press proizvodio diljem Amerike i američke andergraund scene. Ovo je bio period jednog intenzivnog prožimanja subkultura u fluidnom istorijskom trenutku gde su „andergraund“ i masovni fenomeni, ali i visoka umetnost i dobrohotni treš bili neraskidivo povezani eksperimentalnim ambicijama i duhom slobode. Naravno da su psihodelični narkotici bili dobrim delom zaslužni za ovo, a oni su, uostalom, i spasli Sheltona od služenja vojske koje mu je bilo planirarno nakon što je draftovan (pa su lekari ipak ocenili da je nesposoban da nosi oružje zbog, jelte, labilnog mentalnog sklopa kao efekta uzimanja opijata), i u Sheltonovom radu su oni uvek bili važan element inspiracije. Uostalom, prijatelj Janis Joplin još iz umetničke škole, Shelton je bio vrlo umešan u rokenrol kulturu (i biznis) iz njene hipi-ere, radeći kao ilustrator postera za najave koncerata (a i sam se povremeno bavio muzikom).
The Fabulous Furry Freak Brothers su svakako najpoznatiji Sheltonovov projekat i, uz Crumbovog Mačka Frica verovatno najpoznatiji i najuticajniji underground comix strip u istoriji američkog stripa. Shelton je, da dodamo i to, pored činjenice da je definitivno bio sposobniji za biznis i uspevao da od svojih stripova napravi razumno funkcionalan posao u kome su on i nekoliko saradnika bili uspešna manufaktura i distributivni centar, možda imao i za nijansu prijemčiviji ton i tematsku orijentaciju u svojim stripovima. U Crumbovim radovima su nasilje i bizarni seksualni fetiši bili mnogo češća pojava nego u Braći Frik gde ste pratili tri smrdljiva, čupava hipika kako bleje i imaju „avanture“ koje su, ako samo malo zažmurite, mestimično mogle da budu i nešto što ste videli u klasičnom novinskom stripu poput Bima i Buma.
Uostalom, Braća Frik su i jedan od retkih američkih comix stripova koji je dobio više izdanja na Srpskom jeziku, sa originalnim piratskim radom što je probio led a onda i sa kasnijim Komikovim izdanjem koje nam je donelo licencirane i lepo tehnički urađene prve stripove iz ovog serijala. Postoji, dakle, realna šansa da ste već čitali Braću Frik, ali kolekcija o kojoj danas pričamo se bavi kasnijom fazom Sheltonovog stvaralaštva (i stvaralaštva njegovih saradnika), pokrivajući stripove koji su kreirani osamdesetih godina i, evo, odmah da kažemo, ispostaviće se da su Braća Frik starila kao vino, rafinirajući se i dobijajući zaista otmen ukus kako su godine prolazile.
Ovaj je strip nastao 1968. godine, postepenim izrastanjem iz Sheltonovih drugih projekata, notabilno Wonder Wart-Hog, parodije na Supermena gde je u glavnoj ulozi bio superherojski vepar. Shelton je kolekciju Feds ‘n’ Heads u kojoj su pored Wonder Wart-Hog prve korake napravila Braća Frik napravio sasvim sam, heftajući stranice jedne za druge u svojoj garaži u inicijalnom tiražu od pet hiljada komada. No, popularnost ove kolekcije će biti tolika da će kasnija ponovljena reizdanja, sve do 1980. godine, prodati oko 200.000 kopija.
Svestan da je stavio prst na puls – dovoljnog dela – javnosti, Shelton je naredne godine osnovao Rip Off Press, okupio oko sebe ekipu raspoloženih teksaških kolega i do 1997. godine izbacio trinaest kolekcija The Fabulous Furry Freak Brothers od kojih su mnoge doštampavane po više puta. Naravno da je on radio i druge stvari u ovo vreme – između ostalog redovno kreirajući stripove za magazin Zap Comix, ključnu publikaciju čitavog underground comix pokreta – ali je i bio kadar da pored Braće Frik kreira i spinof serijal Fat Freddy’s Cat gde će mačar jednog od trojice braće Frik imati sopstvene avanture, uglavnom na pola table ali ponekada i u dužem formatu, ekspandujući geg-formu na kompleksnije priče.
Kolekcija The Fabulous Furry Freak Brothers In the 21st Century and Other Follies sadrži nekoliko dužih priča koji se bave braćom Frik, pregršt kraćih gegova u kojima je mačor (koji ne samo da nema ime, nego je Fredijeva lenjost da ga imenuje jedna od definišućih karakteristika njihovog odnosa) u glavnoj ulozi, ali onda i jednu dužu žanrovski meandrirajuću i vrlo tripoznu „solo“ priču u kojoj Fat Freddy prolazi kroz svojevrsnu krizu identiteta a Shelton regrutuje gomilu andergraund crtača da svaki od njih uradi posebnu parodiju na popularne strip-žanrove.
Radovi u ovoj kolekciji su svi iz osamdesetih, uglavnom između 1980. i 1986. godine, u vreme kada je Shelton već živeo u Evropi (prvo Španiji a zatim Francuskoj). To kako je stigao do Evrope je, naravno, posebna i zabavna priča sa holivudskim studiom Universal koji je Rip Off Pressu platio 250 hiljada dolara na ime licence da po Braći Frik naprave igrani film. Shelton je od svog dela para nekoliko puta otputovao u Evropu, da vidi kako je tamo a onda na kraju rešio i da ostane, dok Universal nikada nije snimio film (ali je Foxov servis Tubi 2021. godine imao animiranu seriju).
Rezultat je ponešto izmenjena perspektiva iz koje je Shelton posmatrao Ameriku. Paul Mavrides, koautor većine ovih stripova je služio kao čovek-na-terenu, dok je Shelton, izmešten iz Reganove Amerike sažimao poglede iz daleka na svoju sve neoliberalniju, korporacijama sve podatnije nuđenu domovinu u stripove koji su imali značajno izraženiju satiričnu dimenziju.
Moguće je, naravno, da je i smanjenje konzumacije opijata izoštrilo viziju, tek, saradnja Sheltona, Mavridesa i pokojnog Davea Sheridana na ovim stripovima dala je Braći Frik novu relevantnost možda i ironično baš time što je isticala anahronost olinjalih hipi likova u novoj, luđoj Americi osamdesetih godina.
Tako je već prva priča u kolekciji bazirana na kontrastu između „prevaziđenog“ hipi-pokreta i novog, besnog, glasnog i gladnog pank roka i pored fantastičnog crteža koji nam dočarava svu varvarsku raznovrsnost kalifornijskog panka sa početka osamdesetih godina, zanimljivo je videti da se zaplet stripa bazira na jednom standardnom kulturološkom fenomenu – tom da pank-muzičari nisu morali da znaju da sviraju da bi se bavili rokenrolom – a koji ova priča satiriše i zapravo usvaja jedan pomalo konzervativan stav u odnosu na novu nadiruću subkulturu. Mada sa urnebesno smešnim efektima, s obzirom na to da Braća Frik rešavaju da i sama osnuju bend i publiku zaspu improvizovanim, art-brut performansom koji se zapravo završava masovnim pokoljem…
Dalje priče su jednako mračne i jednako urnebesne. Najčupaviji od trojice braće*, Phineas u epizodi u kojoj je napravio dete maloletnici rešava se, uz pomoć andergraund lekara koga slučajno poznaje, da fetus transplantacijom prebaci u svoje telo i njegovi vrlo ozbiljno izraženi očinski instinkti – naspram njegove šesnaestogodišnje „devojke“ kojoj ne pada na pamet da bude majka ovako rano – dolaze u bizaran, halucinantan kontrast sa onim što se dešava nakon „porođaja“ koji dolazi tek nakon četrnaest meseci trudnoće jer su, zbog previše pušenja droge, svi ukućani, uključujući Phineasa, zaboravili da proveravaju kad je termin…
*a koja nisu i biološki braća, ako to nije bilo već jasno
U narednoj epizodi Fat Freddy nalazi na ulici kontejner sa plutonijumom i ovo je predložak za urnebesnu avanturu u kojoj trojica matorih hipika gledaju kako da profitiraju od opasnog goriva, dok se za njima pokreće ogromna potraga od strane državnih agencija. Shelton i Mavrides ovaj narativ nabijaju razornom hipi-satirom državnih službenika i agencija kojima se ne sme verovati.
Tu je i jedna epizoda u stranoj zemlji u koju Freddy nosi svog mačora (i tovar od pet hiljada miševa za koji se nada da će napraviti takav haos da će mačora moći da dobro proda) i nju autori koriste za satirisanje religijske tradicije, doduše, sa kodifikovanjem vernika najbliže blikoistočnim muslimanima, a što bi u današnjim terminima bilo smatrano i malo neukusnim. No, ovo je suštinski dobronameran strip koji pokazuje između ostalog i glupog Amerikanca u stranoj zemlji kako ništa ne kapira.
Naslovna priča prikazuje kako život izgleda u ranom dvadesetprvom veku, sve iz satirične perspektive ranih osamdesetih i ovo je kratka, ali veoma potentna satira vezana za inflatornu ekonomiju, društvo prismotre, automatizaciju, koja potvrđuje da nekim ljudima uzimanje narkotika JESTE izoštrilo intelekt ili makar instinkte.
Come Down su, pak, radili Shelton, Mavrides i Sheridan zajedno, i ovo je zanimljiv eksperiment sa formom stripa u kome braća Frik odlučuju da jedan dan NE uzmu narkotike, da bi se setila kako strejt život zapravo izgleda. Genijalna ideja da se za deo stripa u kome su likovi „trezni“ urade fotografije koje će dalje biti analogno isprocesovane daje svemu jednu vrhunski psihodeličnu dimenziju.
Preskačem desetine stranica kratkih gegova od po jedne table, što vezanih za mačora a što za samu braću da bih rekao kako je onda najveći broj strana otišao na Fat Freddy’s Comics & Stories, magazin centriran na samog Fat Freddyja a u kome je Shelton, rekosmo, okupio krem andegraund autora i svakome dao da nacrta po jednu epizodu koja će parodirati po jedan od popularnih žanrova (i samo ime je bila očigledna parodija na Walt Disney’s Comics & Stories), i ovo je jedna toboganska a danas bi rekli i postmoderna šetnja kroz žanrove, sprdnja sa njima, ali i legitiman napor da se u par tabli sažmu njihove suštine, od stripova o superherojima, preko stripova o varvarima sa mačevima i raspusnim ženama, ratnih stripova i horor stripova, sve do direktnog prsta u oko Marvelu koji je radio Howard the Duck i nakon odlaska Stevea Gerbera iz firme.
The Fabulous Furry Freak Brothers In the 21st Century and Other Follies je briljantna, očekivano odlično opremljena kolekcija sa biografijama svih autora koji se u njoj pojavljuju, i jedan dragocen dokument o vremenu u kome su andregraund stripovi već bili stvar prošlosti, zamenjeni u osamdesetima već bujajućim alternativnim stripovima, ali čiji glavni eksponent ovim ne da nije bio obeshrabren, već je, naprotiv, izoštrio viziju, i uz nekoliko izuzetnih saradnika pravio fantastičan sadržaj. Kako za nekoliko nedelja izlazi naredni tom, a koji se bavi Freak Brothers stripovima u koloru koji su izlazili u Playboyju i High Timesu, nije zgoreg da dohvatite The Fabulous Furry Freak Brothers In the 21st Century and Other Follies i obnovite gradivo. Fantagraphics ga više nema na stanju pa onda evo linka za Amazon.
