Jeste, umro je Bora Đorđević. I mi ćemo. Evo malo muzike da vam skrene pažnju sa te pomisli. I ne, ne pominje se God Dethroned.
Kao i uvek, počinjemo sa blek metal izdanjima. I, evo, nešto mi je lepo legao treći album mađarskog jednočlanog blek metal projekta Urachel. Ovo je po svemu standardna muzika za ovaj format: Zoltán „Zolee“ Márkó svira u još nekoliko bendova i projekata, i u nekima je takođe jedini član, a muzika koju radi kao Urachel je sirovi, satanistički materijal snimljen kod kuće, „produciran“ samo u najširem smislu, i sve tako redom, ali album Stigmata of Satan ipak nosi sa sobom nepatvorenu satanističku energiju i blek metal furioznost i smešta se negde na dobru sredinu između moderne atmosferične razmazanosti i old school satanističke krljačine. Dakle, rifčina ovde ima, vokali su zagrobni kreket a tempo je razarački . Ako ste u posebnom raspoloženju, ovo je lekovito:
https://urachel.bandcamp.com/album/stigmata-of-satan
Onethium su iz Solt Lejk Sitija i njihov blek metal je avangardan na vrlo zabavne načine. Album In Agony, Aflame, četvrti za bend a prvi posle šest godina, je prepun zanimljivih aranžmana apokaliptične blek metal svirke gde violina vodi praktično glavnu reč a distorzirane gitare i basovi su u pozadini. Onethium su vrlo originalni i u tome koje ritmove koriste i njihova muzika na momente više liči na savremenu klasičnu kompoziciju nego na nešto izašlo iz rokenrol tradicije, sa svojim (dis)harmonijama i naracijom koja forsira „događaje“ radije nego nekakvu strukturu strofa i refrena. Veoma VEOMA interesantna ploča:
https://onethium.bandcamp.com/album/in-agony-aflame
Da nastavimo u američkom ritmu, tu nam je Death’s Promise, debi album teksaškog četverca Brüka. Pored imena koje nama ovde zvuči, pa, pomalo smešno, Brüka su muzički jako solidni sa vidnim naporom da se proizvede tr00 zvuk po uzoru na old school skandinavske sastave. Otud je muzika ovde epska, kompleksna ali istovremeno tečna, spontana, gruvi, sa aranžmanima koji su spretno zauzdani da ne odu u ppreviše strana i izgube zamajac zaraznih tema i melodija. Produkcija relativno tanušna sa natreblovanim zvukom ali i ovo je deo tr00 estetike pa ne možemo da zamerimo. Odličan debi:
https://bruka.bandcamp.com/album/deaths-promise
Danski jednočlani (a sada dvočlani i smešten u Slovačkoj) projekat Udånde ima novi EP, Worried I – Futurism, sa dve pesme od po deset minuta. Muzika Rasmusa Ejlersena je ovde značajno ambicioznije aranžirana nego što je pamtim, sa blek metalom koji ovde i dalje ima atmosferu ali se zasniva na mnogo više „sviranja“ i pisanja rifova, te osmišljavanja struktura pesama. Lepo to zvuči sa odličnim živim bubnjarem i dosta dobrom produkcijom:
https://udande.bandcamp.com/album/worried-i-futurism-ep
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/worried-i-futurism
Italijani Idolatria imaju dva albuma iza sebe a novi EP, Rex Mundi je ambiciozan opus sa samo dve pesme ali skoro osamnaest minuta muzike. Ovo je satanistički i ozbiljan, namršten ali disciplinovan blek metal u kome je i proizvođenje buke uvek pod kontrolom. Pričamo o kompleksnim kompozicijama sa mnogo dinamičkih promena i grandioznih atmosfera, nalik, na, jelte, košmar iz kojeg nikako da se probudite, a sve je i odsvirano i snimljeno vrhunski. Blek metal za sladokusce:
https://idolatria.bandcamp.com/album/rex-mundi
Mrakobes je projekat koji spaja bugarsku narodnu muziku i blek metal i, sudeći po albumu Черна мъст, dosta to dobro ide. Ovo je i napisano i odsvirano i snimljeno sa dosta mašte ali i zanatske spretnosti. nudeći punokrvni, žestoki metal zajedno sa evokativnim narodnim harmonijama i temama. Produkcija je vrlo pristojna za nešto što sumnjičim da je jednočlani projekat i album je pravo osveženje u moru neinventivnih black-folk fuzija kojima smo inače zatrpani. Plus, cena je koliko date:
https://mrakobes-bg.bandcamp.com/album/-
Pre trideset godina teško da biste imali bend koji svira blek metal a zove se Serotonin, ali ovi Nizozemci osnovani su u ovom veku a pravila su danas drugačija. Četvrti album benda, Motiv, je pritom zanimljiva kombinacija hermetičnih i disonantnih zvukova sa atmosferičnim pasažima, rokerskim gruvom, pa onda i sa pravovernim blek metal rokanjem. Serotonin su sve samo ne nemaštoviti i imaju čime da se predstave probirljivom slušaocu:
https://digitalserotonin.bandcamp.com/album/motiv
To je to što se tiče blek metala a sada idemo na stoner rock, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rock. Fuzzing Nation su stoner/ desert rock trio iz Grčke i ako znate kako Grci dobro kapiraju ovu muziku, znaćete i da se ne iznenadite što EP Into the Desert zvuči ovako fino. Ovo je topao, gruverski, umešno fazirani rokenrol koji u prvi plan ističe hipnotičku dimenziju zvuka i ima lepe, fino zaokružene pesme. Grci vrlo retko promašuju ovakve mete pa mi je zadovoljstvo da prijavim kako ni Fuzzing Nation ne prekidaju tradiciju. Ako volite Kyuss, QOTSA, Fu Manchu i tako te bendove, ovde ćete se lepo provesti:
Refuse To Surrender (A Tribute To Portishead) je album sa četiri danska doom metal benda koji obrađuju Portishead. I, dobro, muzika Portihsead sa svojom sporošću, težinom i ranjivom emocijom apsolutno ište doom metal obradu i nešto od ovoga je i sjajno. Ne sve, ali nešto jeste!
https://virkelighedsfjern.bandcamp.com/album/vir073-refuse-to-surrender-a-tribute-to-portishead
Rusi Contemptor imaju debi album abrazivnog black-doom-death metala naslovljen Aequinoctium. Zamišljen kao konceptualni rad, sa teatralno-operskom postavkom, ovo je u stvarnosti album jednostavne, čak i pomalo sirove muzike koja se oslanja na hrapavu, distorziranu teksturu i hipnotičko ponavljanje rifova. Ima to prilično šarma u svojoj nenametljivosti i poneki dobar doom rif ume čoveka da pošteno protrese.
https://spiritualwarfareprod.bandcamp.com/album/aequinoctium
Nešto mi se čini da smo britanski duo Wall već slušali negde tokom pandemije kada su ova dva čoveka i krenula sa svojim instrumentalnim snimcima. Brick By Brick je novi album rokačkog, er, stoner metala, u kome ima i stoner thrash energije ali i apstraktnije, avangardnije, eksperimentalnije zvučne ambicije. Podugačak je ovo materijal, sa preko pedeset minuta muzike koja voli da ispita razne krajeve zvučnog i stilskog spektra i vredi da se čuje:
https://wallbandrocks.bandcamp.com/album/brick-by-brick
Druids Cross su doom(y) metal bend iz Liverpula a njihov debi album, Time Immemorial je kombinacija klasičnih doom predložaka (Candlemass, Cathedral itd.) sa nešto sirovijim heavy metalom. Produkcija je dosta svedena, miksom dominira sintisajzer pa je to i svojevrsno osveženje a bend ume da napravi epsku atmosferu i sa ovo malo alata što mu je na raspolaganju. Vredi probati, mislim:
https://druidscrossbandofficial.bandcamp.com/album/time-immemorial ž
Sa australijskim Smoke Witch znate na čemu ste čim svirka krene na EP-ju Peace Pipe. Ovo je ekstremno zarazan, gruverski, bluzirani stoner rok kao nastao na nekakvoj mračnoj žurci gde su Tony Iommi i Jimi Hendrix jedan drugom pokušavali da pokažu ko je veći šmeker a iza njih svirali najjači hard-bluz likovi zemlje Engleske. Ove dve pesme su instrumentalne (bend ne radi vokale), zvuk je jak, moćan, pun a živ, i sve je savršeno. Ne propustite:
https://smokewitch1.bandcamp.com/album/peace-pipe
Sa istog su kontinenta i The Sinsemillian ali njihov heavy psych je nešto manje bluziran, više blizak progresivi, ali pošteno težak. Drugi album, The Collective Consciousness počinje petnaestominutnom svitom The Collective Consciousness (Pts. I-IV) koja bend predstavlja u hipnotičkom modusu rada, neužurbanom, sporom i teškom, sa postepenom eskalacijom do space jamminga. Ostatak albuma je sastavljen od dugačkih pesama koje znaju da odu i do praktično čistog doom metala (Illusion Of Freedom) ali su uvek psihodelične i TEŠKE. Dobro je ovo ako imate vremena da mu se posvetite; kada se dobro zalete The Sinsemillian su nezaustavljivi:
https://thesinsemillian.bandcamp.com/album/the-collective-consciousness
Novi album jednočlanog projekta iz Oregona, The Lumbar Endeavor inspirisan je vudu ritualima i mitovima. The Serpent, The Rainbow, The Curse je inače peti album Aarona Edgea pod ovim imenom ove godine, ali pričamo o talentovanom čoveku koju uglavnom izbacuje dobru, prilično kvalitetnu muziku. Stilski, The Serpent, The Rainbow, The Curse je negde između industrial i sludge metala, agresivan, abrazivan, ali sa dosta gruva. Solidno:
https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/the-serpent-the-rainbow-the-curse
Bostonski Glacier imaju samo pet pesama u 46 minuta albuma A Distant, Violent Shudder, pa je jasno da se ovde svira teško, sporo i mučno. Ovo je instrumentalni bend a muzika je više post-metal i post-rok sviran doom tempom nego bilo šta drugo. I okej je, ima ovde na GY!BE nalik drame i očajničkih krešenda, samo uz više distorzija i gazećih ritmova. Solidno!
https://glacierma.bandcamp.com/album/a-distant-violent-shudder
Kalifornijski Hell Is A City sviraju bluzirani stoner-doom i to je simpatično. Album Narrow Seas ima pristojan, živi šmek, solidne rifove, gotivan gruv. Bend se ne izdvaja nekakvim preterano originalnim idejama, ali ima dosta otmene i elegantne energije u njihovoj sporoj, teškoj svirci:
https://hellisacity.bandcamp.com/album/narrow-seas
Velvet Curtain je prvi EP za francuski doom metal sastav Funeral Wisdom. Postava se ne zna, ali ovo je spora, tužna muzika sa finim gruvom i lepim ženskim vokalom koji svemu daje dosta vitalnosti. I nije da mu to izrazito ne pomaže jer ti evokativni, melodični vokali odlično grade na muzičkoj osnovi koja je hermetična skoro do karikature sa neverovatno niskim štimom i teškim zvukom. Vrlo lepo:
https://funeralwisdom.bandcamp.com/album/velvet-curtain
Da nastavimo sa finim ženskim vokalima tu su njemački Coltaine i njihov več četvrti album, Forgotten Ways. Bend je vrlo svežeg datuma, osnovan 2022. godine, kada je i izbacio prve tri ploče i, dobro, čuje se i ovde da su pesme uglavnom nastajale kao džemovi pa su onda malo dorađene. Ali ovaj album drži dosta dobru ravnotežu između doom i post-metal komponenti u muzici, sa spretno kreiranim krešendima gde izvrstan ženski vokal diriguje uraganom gitara. Ima tu onda i malo avangarde, pesama bez ritma i zvučnih, jelte, pozorišnih predstava i bude album do kraja zanimljiv, raznovrstan i generalnp prijatan za slušanje. A plaća se koliko hoćete!
https://coltaine.bandcamp.com/album/forgotten-ways
I Castle iz San Franciska voze se na prominentnom ženskom vokalu ali njihova muzika je gruverskiji, bluzerskiji stoner-rokerski heavy/ doom metal, a vokal basistkinje Elizabeth Blackwell je grublji, siroviji, tamniji. Evil Remains je šesti album benda koji se reaktivirao posle šest godina pauze i mada nažalost nema šest pesama, da se bude u, jelte, brendu, ovih osam pesama su ODLIČNE. Rifovi su sjajni, duo trese opasan gruv, solaže samo šibaju a produkcija je odlična. Benger, što bi rekli u engleskoj Americi:
https://castlesf.bandcamp.com/album/evil-remains
Blood of Artemis je u principu jedan baja iz Portugalije sa pseudonimom Melkor ali na EP-ju All Hope Is Broken ima dosta gostiju. On je, veli ovo počeo da snima još 2016. godine ali život se isprečio, no, kad čujete gotov materijal, to je sasvim solidan death doom sa sasvim solidnom produkcijom. Nije to sad nešto kao MAŠTOVITO ali odlično zvuči, sa epskim, sporim, tužnim rifovima, dobrim death vokalom i živim bubnjem ispod svega. Četiri pesme svakodnevne jadikovke, sasvim solidno:
https://studios13.bandcamp.com/album/all-hope-is-broken
Sardinijski The Blacktones su svoj treći album, The Longest Year objavili sedam godina nakon prethodnog za rumunski Sleaszy Rider Records i čini se da je pauza bila inspirativna. Možda pandemijska muka izvlači ono najbolje iz umetnika, tek sludge-stoner zvuk koji The Blacktones na ovom albumu vajaju i valjaju ima u sebi i dostojanstvenu, melanholičnu dimenziju, ali i agresivni, divljački metal udar. Odlično napisane pesme, kvalitetna izvedba (pevanje je pogotovo upečatljivo) i vrlo solidan miks čine ovaj album jednim od najboljih koje smo mogli ove nedelje čuti:
https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/the-blacktones-the-longest-year
Vrišteći, mučni sludge metal, to čoveku nekad treba da se STVARNO opusti. Britanski World Devoid ne kažu ništa o sebi ali album Alone In Your Tomb ima sugestivno ime koje dosta dobro najavljue muziku. Ovo je jako distorzirano, agresivno, ali ima i gruv i dobro curi. Šest dugačkih pesama torture za koju nekako ne želite da stane:
https://worlddevoid.bandcamp.com/album/alone-in-your-tomb
Za Fatimu uvek imamo vrremena. Ovaj francuski stoner-grunge-heavy-psych sastav ima novi album, Eerie i mada su sa godinama MALČICE popravli produkciju, ovo i dalje odiše vrlo garažnom energijom. Slušajte te riljačke gitare! U kreativnom smislu, nema ovde velikih odmaka od onog po čemu Fatimu već znamo, pa dobijamo još devet pesama sirove, fazirane a emotivne svirke na pola puta između panka i metala. Lepo!
Nismo posebno mnogo morali da čekamo novi album finskog space rock projekta Astral Magic. Santtu Laakso nekako uspeva da štancuje albume na svakih nekoliko nedelja i da oni budu dobri! Interstellar Relations je još jedna tipično jaka ploča kosmičkog gruva, bluzerskih rifova i psihodeličnih sintisajzera koji frcaju na sve strane. Ovde ima i pravih bubnjeva, pa i vokala na nekim pesmama, spisak gostiju je poveliki, ali Laakso je i dalje u centru svega i kao crna rupa usisava svačiju kreatvinost da stvori nešto jedinstveno u sungularitetu. Nepropustivo:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/interstellar-relations
Ripple Music, jedna od najpouzdanijih firmi u ovom biznisu, za ovu nedelju imaju u ponudi šesti album konektikatskih doom-stonera Curse the Son nazvan, sugestivno, Delirium. Ali, mislim, ovo je delirijum užitka. Curse the Son zvuče vrlo sabatovski na ploči koja voli dobar, težak iommijevski rif koji se preko slušaoca razliva poput užarene lave i svog ga prožme, voli spori gruv i masivni ritam, voli da vas sa svih strana obuhvati moćnim, toplim zvukom pa da odozgo posoli melodičnim, vrlo ozijevskim vokalom. Mislim, to da posle pedeset godina Black Sabbath i dalje ostaju ideal i smernica nije svedočanstvo o tome da je razvoj muzike stao, samo da je njihova fomrula bila skoro savršena. Curse the Son tom savršenstvu prilaze neobično blizu na ovoj odličnoj ploči energičnog, teškog, zlog a prijateljskog metala:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/delirium
Idemo sada na brže muzičke forme, thrash i speed metal, hardcore i grindcore i death metal. I Mindwars je, naravno, internacionalni projekat Mikea Alvorda iz klasičnih ’80s trešera Holy Terror a V je peti album ove transatlantske postave. I to sve zvuči baš kako treba, sa progresivnijim shvatanjem thrash metala i heavy metala kao formi koje pored standarne rifaške paljbe imaju još dosta toga da ponude. V, dakle, ima jedanaest pesama propisne hedbengerske rokačine, ali uz mnogo zanimljivih harmonskih i ritmičkih eksploracija, sve sklopljeno uz puno autoriteta i znanja. Lepo:
https://mindwars.bandcamp.com/album/v
Generalno se ne bavim singlovima u ovim pregledima, ali Canine Savior, novi singl losanđeleskih trešera Chain Wolf je predobar da bismo ga preskočili. Evo, poslušajte koliko je to LOŽAČKA pesma, a daunloud plaćate koliko hoćete:
https://chainwolf.bandcamp.com/album/canine-savior
Kanađani Infrared sviraju od polovine osamdesetih ali su tek pre malo manje od deset godina krenuli da snimaju albume. Pošteno, čekali su da sve sazri pa je njihova muzika, iako vrlo jasno utemeljena u thrash metalu osamdesetih, dovoljno moderna i uzbudljiva. Manifestation im je četvrti album i ako volite staru Metaliku, Sacred Reich, Dark Angel ili Forbidden, ovo je muzika za vas, disciplinovan, čvrst i ložački thrash prebudženog zvuka ali dobrih, raznovrsnih pesama i žestoke svirke:
https://infraredmetal.bandcamp.com/album/manifestation
Finci Mutant Blast svoju muziku opisuju kao death ’n’ roll, ali debi album, Soulsteeler, je uglavnom rokerski thrash metal sa ’80s imaginarijumom u prvom planu. Šarmantno je to, sa dobrom produkcijom i solidnim trešerskim gruvom, pa povremeno i odličnim pesmama (recimo Into The Night je vrlo solidan trešer) i vredi da se overi:
Čim vidite naslovnu stranu trećeg albuma kanadskih Korrosive znate da ste kupili kartu za lud provod. Katastrophic Creation je ploča energičnog, oštrog thrash metal jurišanja po šnitu old school Kreatora, Sepulture, Assassina pa, što da ne, i Slayera. Zvuk je sirov, agresivan, svirka nervozna i brza, a pesme su mračne i neviđeno zapaljive. Korrosive pritom nisu zaista old school i ni u tehničkom ni u produkcijskom smislu ovo nije nekakav napor da se rekonstruiše zlatno doba thrasha iz osamdesetih. Oni samo prirodno ekstrapoliraju njegovu toksičnu, zapaljivu srž u zvuk novog milenijuma i RAZBIJAJU. Nezaobilazno:
https://korrosivemetal.bandcamp.com/album/katastrophic-creation
Hmmmm… Struggle Session iz Ohaja nisu Struggle Session iz Kine, barem nemaju isti logo i ovi bi trebalo da su se raspali. A i, jelte, ne zvuče identično, mada je i jedno i drugo odličan fastcore/ powerviolence. Enivej, OVAJ Struggle Session ima Demo 2024 sa osam pesama besprekorne krljačine a naplaćuju ga samo koliko date, pa poslušajte:
https://strugglesessionoh.bandcamp.com/album/demo-2024
Brazilci Estado Laico imaju EP Sistema, sa pet pesama pristojno produciranog grindcorea. Ovo nije ni originalno ni maštovito ali je korektno napravljeno i lepo procuri. A i peva se na Portugalskom!
https://estadolaico.bandcamp.com/album/sistema
Chaos Must Bow iz Severne Karoline na istoimenom EP-ju, svom debi izdanju trpaju solidan i solidno produciran thrash/ grind/ hardcore. Ovo je teško i energično, smešteno negde između Pig Destroyer i, šta ja znam, nekog beatdown gagnsterskog benda koji volite, a pritom slavi Hrista. Da sam ja neki Porfirije ovo bi se vrtelo na molebanima diljem Srbije i Republike Srpske! Enivej, simpatična kombinacija čak i ako niste hrišćanin, jer je sve puno dobrih rifova i mrvećeg gruva:
https://chaosmustbow.bandcamp.com/album/chaos-must-bow
Artificial Extinction iz Masačusetsa i Fadead iz Italije imaju split EP bez posebnog naslova i ovo je devet pesama MOĆNOG, razbijačkog grindcorea. Artificial Extinction su politički osvešćeni i duhoviti, a sviraju superprecizno, brzo, sa dobrom, čvrstom produkcijom. Užitak. Fadead su JOŠ brži (mada na ime toga da im bubnjeve ne svira čovek već mašina) sa takođe odličnim pesamama, ali bez naslova pa ne znamo o čemu se u njima radi. No, ovo je „pravi“ grindcore sa jasnim uticajima Carcass, Napalm Death i Agoraphobic Nosebleed u zvuku benda, pa ako volite brzo, žestoko, nekomplikovano ali spretno, ovo je apsolutna ppbeda. A plaća se koliko date:
https://artificialextinction.bandcamp.com/album/fadead-split
https://fadeadgrind.bandcamp.com/album/split-w-artificial-extinction
https://grindwarrecords.bandcamp.com/album/fadead-artificial-extinction-split
CARRION BLOOM x PISS BAPTISM je „groteskno spajanje blek metala i grajndkora“ kažekalifornijski Transylvanian Recordings. I bendovi su iz Kalifornije i zapravo se lepo uklapaju, nudeći žestoku a ipak donekle promišljenu muziku sa obe strane zamišljene granice. Daunloud plaćate koliko hoćete:
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/carrion-bloom-x-piss-baptism
A Piss Baptism onda odmah imaju i samostalni EP, Relapse Straight Back to Hell. Ako korišćenje muslimanske molitve u uvodu za prvu pesmu, Blown Out Your Own Hole, ne shvatimo kao islamofobiju nego napad na religiju uoššte, ovo su tri lepe pesme agresivnog grajndkor zvuka sa blekend ukrasima. Haos ali kul haos. I opet daunloud plaćate po želji:
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/piss-baptism-relapse-straight-back-to-hell
Poljaci Czerń nominalno sviraju sludge metal i post metal ali novi album, Klątwa, drugi u karijeri benda, ima previše grindcore i death metal elemenata da bismo ih ignorisali. Dakle, ovde se krlja, zakucava i lomi, produkcija je GRANITNO čvrsta, bez trunke dinamike, prenapregnuta do pucanja, vokali su zvjerski i mada bend poznaje i povremeno koristi koncept melodije, sve je ovo jako agresivno. I time meni jako lepo:
https://czern.bandcamp.com/album/kl-twa
Tides of Technocracy su iz Kolorada i „kritikuju korišćenje tehnologije od strane vlada i korporacija da kontrolišu mase“ što je sve lepo i na mestu. Muzički, iako bend priča svašta, ovo je melodičan thrash/ death metal sa dosta progresivnog otklona i heavy metal trikova. Drugi album, Thread of Three Fates ima bizaran miks ali ni on ne smeta da se muzika zapravo lepo čuje i da se u njenoj maštovitosti uživa:
https://tidesoftechnocracy.bandcamp.com/album/thread-of-three-fates
Liturgical Perversions je drugi EP irskog death metal sastava Grave Sermon i to su četiri pesme hrskavog, aromatičnog krljanja. Grave Sermon su maštoviti iako sviraju uglavnom sasvim unutar klasičnog death metal formata, uspevajući da nađu originalan izraz i sveže ideje. Ovo nije ni prebrzo ni preteško ali dobro koristi i brzinu i težinu, producirano je pristojno i plaća se koliko sami odredite. Vredno pažnje!
https://gravesermon.bandcamp.com/album/liturgical-perversions
Nisam neki veliki ljubitelj melodičnog death metala, ali Poljaci Phantom Blade imaju i dosta poštenog, uličarskog thrasha na svom novom (prvom?) albumu Knife Scars. Pa se to onda malo lakše proguta. Zvuk je okej, pesme imaju lepe teme, svirka je oštra, napadačka, i da su solaže manje melodične ja bih ovo i više voleo. Ali lepo je:
https://phantombladeofficial.bandcamp.com/album/knife-scars
Španjolski Sanctuarium imaju drugi album, malo više od godinu dana nakon prvog i Melted and Decomposed je primereno naslovljena ploča. Ovo ima samo pet pesama u skoro pedeset minuta muzike koja je spora, hermetična, mučna. Baskijce ne zanima da budu komunikativni, čak ni da publiku nateraju u hedbeng, ovo je hipnotički spora svirka i zvuk koji se po slušaocu razliva zaista poput nečeg otopljenog i razloženog na osnovne komponente. Mučno ali na neki način i prelepo:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/melted-and-decomposed
Malo deathcorea, može? Killing of a Sacred Deer su nazvani po kultnom filmu a onda su i debi album tako nazvali, da bude nemoguće da ih izguglate. Enivej, ovo je izdao dosta ugledni Wax Vessel, a Killing of a Sacred Deer su sastavljeni od članova gomile aktuelnih kanadskih hardcore i deathcore bendova pa je i album kvalitetan i dosta maštovit. Mislim, sve je to slamming deathcore sa standardnim programom ali napisan ipak znatno iznadprosečno, sa odličnom produkcijom i jednim ozbiljnim pristupom sekvenciranju ploče. Kul:
https://waxvesselrecords.bandcamp.com/album/killing-of-a-sacred-deer
Novi bend po imenu Hacksaw dolazi sa Floride i Demo koji su snimili sa svoje dve pesme nudi mrveći, teški slamming death metal. Bend koketira i sa beatdown stilemama, ali, mislim, sve je to gaženje PRETEŠKIM rifovima u ugodnom srednjetempaškom tempu. Zvuk vrlo dobar, vokali korektni, sluša se sa uživanjem:
https://hacksawsfl.bandcamp.com/album/demo
Pa je onda na redu slemčina iz Oklahome. PeelingFlesh imaju debi album za Unique Leader, naslovljen The G Code i mada ovde ima dosta koketiranja sa gangsterajem i generalnim wigga slam nestašlucima (bend uostalom ima jednostavnu proklamaciju: slam iz gangsta rap), istina je i da je ovo uredan, kvalitetan album slamming death metala koji za razliku od mnogo drugog slema koji sam čuo ove nedelje, nije dosadan, naprotiv. Zabavno je ovo i pre nego što upadnu klin vokali koji repuju, a njihova kombinacija sa propisnim death klanjem je efektna i pritiska svu pravu dugmad. Ako volite i slam i crunk, ovaj album je krosover iz snova:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/the-g-code
A ako volite frankofoni death metal, Kvebečani The Flaying su ceo svoj treći album, za razliku od prva dva, snimili na Francuskom. Ni dieu, ni maître je ugodna ploča gruverskog, tehničkog death metala.i iako je ovo suštinski najbliskije brutal death metal formulama sa mnogo komplikovanih rifova, stalnim promenama ritma i blastbitovima koji neumoljivo polivaju odozgo, melodičnost tema i jedna dobronamerna razigranost u svirci svemu daju veoma prijatnu, prijateljsku dimenziju. Odličan album:
https://theflaying.bandcamp.com/album/ni-dieu-ni-ma-tre
Njemački bend hrvatskog porekla, Hereza, ima četvrti album, Decomposed Beyond Recognition, prvi posle pet godina i prekomponovanja postave gde je Slobodan Stupar ostale pozicije popunio nemačkim muzičarima. I ovo je ODLIČNO, dakle, old school death metal sa mrvicom thrasha, koji roka, ide brzo, ne filozofira nego poliva dobrim rifovima i rešeta brzim tempom, a samo povremeno odradi neku upečatljivu melodiju. Izvrsno je to i napisano i producirano pa preoručujem iz SVE snage:
https://hereza.bandcamp.com/album/decomposed-beyond-recognition
Brazilci Cascavel su još jedan od death metal bendova inspirisanih staroegipatskom mitologijom pa im se i drugi EP zove, slikovito, The Myth of the Bloodthirsty Lioness. Ovo je sirov, jeftino produciran, ali ambiciozan i energičan death metal koji je mnogo bliže old school foprmatu nego što su to, jelte, Nile, pa će vam biti i simpatičan ako volite old shool rokačinu. A ko je ne voli? Only fucking assholes, eto ko!
https://cascaveldeath.bandcamp.com/album/the-myth-of-the-bloodthirsty-lioness
Za Pestilent Ritual ne znamo odakle su ali njihov demo Pestilent Ritual izdaje Caligari Records i to je dosta jaka preporuka. Muzika je vrlo bučni, vrlo hermetični death metal na osetljivoj estetskoj granici između bestial death metal divljaštva i totalne buke. Strahovito agresivno, nemilosrdno i neumoljivo:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/demo-17
O bubnjaru Shaneu Elwellu, čoveku sa mnogo projekata u isto vreme, smo pisali koliko prošle nedelje a evo ga sada opet sa novim bendom. Enfrenzied je nova postava, sa još dva člana iz Virdžinije koji i sami imaju pregršt projekata sa strane a debi EP, Banishment of Sentient Miscreations ima četiri pesme, i jedan intermeco, kvalitetnog tehničkog death metala. „Tehničkost“ ovde, srećom ne znači da muzika neće imati gruv i tečne, prijemčive aranžmane, pa možete biti mirni u pomisli da se uz ovo lepo, jelte, giba i hedbenguje. Produkcija je dobra, rifovi dosta kompleksni, svirka izvrsna i sa Enfrenzied ne možete pogrešiti:
https://enfrenzied.bandcamp.com/album/banishment-of-sentient-miscreations
Novozelandski duo Ifrit ubija na debi EP-ju, Haunting Charnel Grounds. Ovo je death metal stare škole u kome ima dosta takođe old school blek metala pa je rezultirajuća smeša zapaljiva i zarazna. Momci pritom sviraju dosta „tehnički“ – negde na transverzali Morbid Angel i Immolation – a da pesme opet zvuče komunikativno i ne preteruju sa hermetičnošću. Jako se dobro ovde krlja, sa puno razumevanja za plemenitu formu nehrišćanskog, nesvetog metala i poštovanjem njegove istorije a da je opet sve sveže i moderno. Odlično:
https://ifritnz.bandcamp.com/album/haunting-charnel-grounds
Iako Colin Marston ne svira u njujorškim Pyrrhon, posle jedno tri takta njihovog petog albuma, Exhaust, sam počeo da tražim njegovo ime na Bandcamp stranici. Ah, naravno, on je ovo producirao! I kako i očekujete od benda koji zvuči kao da je Colin Marston u snu ustao i snimio album kog se posle ujutu ne seća, ovo je avangardni, haotični, eksperimentalni death metal koji je isto onoliko noise rock koliko i death metal, disonantniji od poslednjeg puta kada ste morali da spavate u vozu i iako abrazivan i pun vrištanja nekako topao i prijemčiv. Delom je to odlična Marstonova produkcija, a delom i bend piše odlične pesme, jebem mu. Jako dobro:
https://pyrrhonband.bandcamp.com/album/exhaust
Katalonci The Last Oblation opasno tuku na svom četvrtom albumu, Apex. Inače im naslovi svih albuma počinju slovom A, pa imamo posla sa bendom koji voli, jelte, KONCEPT, a to se čuje i u muzici koja je prilično progresivnog formata sa finim spojem death metal agresivnosti i težine sa jedne i maštovitosti, lepršavosti pa i melodičnosti sa druge strane. Ako volite, recimo, Aborted ali biste voleli da su oni malo više okrenuti u blek metal stranu, The Last Oblation su ljudi iz vaše mašte:
https://thelastoblation.bandcamp.com/album/apex
Evo nas na kraju i slušamo razne krosžanrovske ploče i klasični heavy metal. Debi album londonskih Phaëthon je vrlo jasno stilski formatirana komadina epskog hevi metala koji kao osnovnu inspiraciju uzima Bathory iz kasnije, vikinške faze ali i bendove poput Iron maiden, Cirith Ungol, Manilla Road itd. Wielder of the Steel je svakako album prepun epike, kako u raspevanim gitarama tako i u horskim, ratničkim refrenima, ali nije ni sasvim, jelte, savršen u tome što radi. Sa jedne strane su neke predugačke pesme koje kao da vuku noge po podu u pokušaju da nabiju minutažu albuma, stajući često da bismo čuli dramatične recitacije i nastavljajući arbitrarno izabranim novim temama koje nemaju mnogo veze sa onim što smo čuli pre toga. Drugo su vokali gitariste Vratha koji su, hm, OKEJ, ali ne dovoljno okej da iznesu sve zadatke koje je on sebi stavio u itinerar. Čovek je pun entuzijazma i trudi se ali istovremeno i nema dovoljnu tehniku za sve što pokušava i to ume da malo iritira. No, vredi ovo da se posluša jer je nekoliko pesama vrlo dobro:
https://phaethon.bandcamp.com/album/wielder-of-the-steel
Grendel’s Sÿster su zanimljiv folk-metal bend iz Štutgarta čiji debi album, Katabasis into the Abaton / Abstieg in die Traumkammer ima čak osamnaest pesama. Mnogo je to materijala i nije on sav istog kvaliteta, ali ima ovde dopadljivih pesama, koje u dobroj meri nosi prijatan, melodičan vokal pevačice Caro. Zvuk je čist, dovoljno ugodan, teme su narodnjački prijatne i ugođene sa fantazijskom tematikom pesama i mada bendu treba još sazrevanja u raznim dimenzijama, svakako obećavaju:
https://grendelssyster.bandcamp.com/album/katabasis-into-the-abaton-abstieg-in-die-traumkammer
Rumuni Sur Austru nisu sad nešto mnogo po mom ukusu ali ne mogu da ne cenim njihovu kombinaciju folka, blek metala i progresivnog metala, isporučenu teatralno i sa ubeđenjem. Treći album, Datura Străhiarelor ponovo izlaziza italijanski Avantgarde Music pa to sasvim plastično objašnjava koju publiku gađaju Sur Austru. Simpatično je!
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/datura-str-hiarelor
Trio Cryptide iz Njujorka svira blackened surf metal i verovatno bih EP Surf Metal preskočio posle dve sekunde da ne zvuči ovako DOBRO. Naime, ovo je propisan (uglavnom) instrumentalni surf-rock sa taman toliko „metala“ ili samo kinematske atmosfere da bude osoben. Jedna od pesama je obrada Emperora, ali se i ona sasvim uklapa uz sve autorske, sa finim distorziranim pančlajnima za teme i zaraznim ritmom. Odlično je:
https://cryptidesurf.bandcamp.com/album/surf-metal
Moose Cult su pola britanski, pola američki bend, takođe pola doom, pola heavy, pola black a malo i avangardna metal postava. Drugi album, Book of the Machines mi je više zanimljiv nego što mislim da je ODLIČAN, ali bend ima toliko ideja i toliko je uporan u tome da ih sve isproba u pesmama koje neumoljivo idu dalje iako je deset puta trebalo da se sapletu i padnu, da ovo moram da preporučim za slušanje:
https://moosecult.bandcamp.com/album/book-of-the-machines
Jason Hartman iz Vanishng Kids ima razne solo projekte a jedan od njih je i Diati čiji novi EP, Diati, ima tri pesme koje traže heavy metal zvuk kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih (navode se Ozzy Osbourne, Quiet Riot i Thin Lizzy), ali su i malo hermetičnije i psihodeličnije od toga. Vrede da se čuju:
https://diati1.bandcamp.com/album/diati-ep
Novi Consecration je odličan i kompletira transformaciju ovog sada već dugovečnog beogradskog benda iz sludge i post metal postave u post rokersku, blago šugejzersku ekipu. Smrt, ljubav, smrt je album sanjivih atmosfera i hipnotičnih ponavljanja melodičnih motiva, u neku ruku neambiciozan i staromodan jer su ovo post rok bendovi radili još devedesetih ali u drugu ruku ličan, neposredan, ranjiv i emotivan. Nije da nekakve ambicije ovde manjka, pesme umeju da zabodu i po trinaest minuta, sa eteričnim ženskim vokalima preko nežno razloženih akorda i gruverskog bubnja, a snimanje na mnogo lokacija u raznim kombinacijama ploči daje i jednu dnevničlu dimenziju. Nije ovo (više?) muzika baš za mene ali je poštena, iskrena, ljudska i veoma vredi da joj posvetite malo vremena:
https://consecration.bandcamp.com/album/smrt-ljubav-smrt
Kome je to sve super, al kad bi moglo da ima malo manje pevanja i malo više da je, ono, kinematski, evo, ima novi God Is An Astronaut. Embers je izdao Napalm Records i u pitanju je jedno od retkih Napalm izdanja koje ja mogu da pustim od početka do kraja, iako je i ovde ta postrokerska melodična meditacija u prvom planu a to nije sasvim moj, jelte, đir. Ali dobro je!
https://god-is-an-astronaut.bandcamp.com/album/embers
Za ljude kojima je sve to suviše komunikativna muzika, peblizu pop izraza imamo Imperial Dirge. Ova dva tipa iz Kentakija su upravo izbacila ne jedan nego dva EP-ja, Dirge i This Life Is Killing Me i to je BRUTALAN industrial (sa sve obradom Napalm Deathove You Suffer koja traje čitave dve sekunde), kao da ste spojili Einsturzende Neuebauten, Skin Chamber, Brighter Death Now i NoN, ubacili ih u mešalicu za beton a onda tu mešalicu ubacili u đubretarski kamion. I onda taj kamion ubacili u rikverc i sjurili u provaliju. Dakle, distorzija do neba, vrištanje, loopovi od kojih vam se mozak koči, česta klizanja direktno u power electronics ambis, APSOLUTNI UŽITAK:
https://imperialdirge.bandcamp.com/album/dirge
https://imperialdirge.bandcamp.com/album/this-life-is-killing-me
Šveđani Helvetets Port se diče time da su, osnovani 2001. godine, bili jedan od prvih bendova iz novog talasa tradicionalnog heavy metala koji je zapljusnuo Skandinaviju i svet. Treći album, Warlords, upravo izašao, je užasno prijatna ploča melodičnog a uličnog metala, punog a ne prebudženog zvuka, elegantne kombinacije težine i lepršavosti. Ovde nema nekakvih ekscesa ni u jednom smislu, ceni se lep rif, stamen ritam, dobar ali ne prenaglašen tempo, vokal je razgovetan ali ne i teatralan. Jednom rečju, lepo:
https://helvetetsport.bandcamp.com/album/warlords
Poljake Rakester dosta jebe vokal. U negativnom, jelte, smislu. Debi album ovog tradicionalnog heavy metal benda, Wanderer of Time ima popristojan zvuk i dosta gitarske pirotehnike, solidan tempo i pesme natrpane trudom da se pokažu sve ideje koje je bend imao od rođenja pa do danas (što je možda i previše) ali pevanje bi moralo da bude, pa… bolje. Ovo je momak koji može da pogodi notu samo kada se krevelji – to je doslovno i kako ja jedino mogu da pogodim note – ali to njegovo kreveljenje nije zanimljivo i odvlači pažnju od muzike koja bi značajno bolje radila posao uz pevača boljeg karaktera. No, ima sve to meni zdravlja:
https://rakester.bandcamp.com/album/wanderer-of-time
Vrlo je sladak Svartedans, drugi album norveških Ravn, sa svojim melodičnim, folkerskim rifovima i ekstremno prijatnim vokalima pevačice Hildegunn Eggan. Ovo je dovoljno tvrdo za moje potrebe a opet izrazito melodično i sasvim prigodno da se pusti i ljudima koji normalno ne bi slušali (ekstremni) metal. Pesme su pošteno napisane da imaju sav potreban hedbengerski sadržaj sa duplim bas bubnjevima itd, a da opet fokus bude na autoritativnom vokalnom programu i prijatnim narodnjačkim temama. Lepo:
https://officialravnband.bandcamp.com/album/svartedans
Belgijanci Fabulae Dramatis imaju treći album, Violenta i mada bend voli da se predstavlja kao avangardna postava, istina je i da je njihova muzika prilično komunikativna i zabavna. OK, ima ovde malo etničkih, ritualnih udaraljki, ali većina onog što ćete čuti je gruverski srednjetempaški metal koji lepo kombinuje melodične i „ekstremne“ vokale pevačice Isadore Cortine sa muzičkim aranžmanima koji su ambiciozni ali muzici ne oduzimaju vučnu silu i plesni potencijal. Simpatično!
https://fabulaedramatis.bandcamp.com/album/violenta-2
Losanđeleski Living Darkness imaju novi EP, The Three Daggers i ovo je vrlo fin, vrlo ubedljiv heavy metal. Bendu je programsko načelo da tradicionalni heavy metal i NWOBHM zvuk oplemeni sa samo malo thrash žestine pa su i ove pesme himnične, pevljive, energične, a lišene viška cheesy stilizacija. Odlično odsvirano, puno dobrih rifova, predvođeno karakternim pevačem, nema greške:
Debi album grčkih Mallevs, nazvan The Hammer, sa adekvatnim omotom, mi se dopao manje nego što sam očekivao. Ovo je vrlo tradicionalni ’80s heavy metal, sa suvom, čistom produkcijom i klasičnim rifovima, gitarskim harmonijama, solažama, vokalima koji često izlete u falseto, tu su i epski refreni i sve što treba, ali nekako songrajting nije na nivou iznad uslužnog. Zašto, kako, ne znam, ali Mallevs kao da gađaju da dobace do Maidena i Onslaughta ali su stali na stadijumu Kraljevskog Apartmana. I, sad, ni Apartman nije loš, slušljivo je ovo, ali omot me je toliko ložio da sam očekivao više:
https://flogarecords.bandcamp.com/album/the-hammer
Blitzkrieg iz Njukasla postoje još od 1979. godine a Blitzkrieg im je jedanaesti album. Nazvati album po imenu benda posle 45 godina rada (doduše do 1980. godine su se zvali Split Image) znači da ste spremni za ISKAZ i Blitzkrieg sa Blitzkrieg zaista sviraju epski i eneregično, vozeći se u jednom tradicionalnom ali ne zastarelom formatu, potvrđujući da se nalaze u drugoj mladosti. Gitare, dakle, lepo reže, vokali su autoritativni a ritam nabija snažno i bez rezervi. Blitzkrieg cepaju propisan heavy metal sa taman toliko progresive da ne bude da ne znaju koja je godina a vokali Brian Rossa (koga ove godine čeka i novi album sa njegovim drugim bendom, Satan) daju muzici mnogo karaktera i elegancije. Odlično je ovo:
https://blitzkrieguk.bandcamp.com/album/blitzkrieg
Album nedelje je PAKAO. Teeth iz Los Anđelesa, dakle, UBIJAJU na svom trećem albumu, The Will of Hate. Tranzicija iz grindcore/ sludge metal zvuka do brutalnog death metala sa malo old school i sludge preliva je na ovom albumu kompletna i mada mi se prošla ploča, pre punih pet godina, veoma dopala, The Will of Hate je demolira na svim poljima. Ovo je sada brutalni death metal bez tehničkog komplikovanja sa svirepom dispozicijom i disonantnim, lepljivim sludge rifovima koji savršeno pašu između blastbit mitraljiranja. Zvuk je težak, napucan, ali i dalje ne neizdrživo nedinamičan, ton je mračan a brutalnost neumoljiva. Izvanredno:
https://teethtl.bandcamp.com/album/the-will-of-hate
