Petak trinaesti sam proveo na kiši i vetru a provodim i i njegovu naslednicu, Subotu četrnaesti na isti način, podmećući pleća na vetrometini i vojvođanskim kišama za budućnost ove zemlje (bar ako se ta budućnost može spasati primenom laičke prve pomoći). Nadam se da ste barem VI smešteni negde na toplom, i da možete da odvojite malo vremena za muziku jer imamo dosta dobrog da ponudimo.
Blek metal!!!!! Jednočlani nizozemski melodični blek metal bend Marrow of Man, utvrdio sam, NIJE LOŠ. Ovaj momak je pod ovim imenom snimio već dva EP-ja ove godine, ali album Ancient Hymns of Apocalypse je onaj pravi, ubedljivi debi kakav čoveku skrene pažnju i zainteresuje ga. Sahand Mozdbar koji inače svira u Cult of Carnage je na ovoj ploči pre svega kreirao bogat, težak zvuk, nestandardno 6a žanr u kom svira, a onda i spremio neke dobre pesme. Rezultat je hipnotička blek metal ploča sa distinktno nordijskim zvukom ali originalna i moćna:
https://marrowofmanbm.bandcamp.com/album/ancient-hymns-of-apocalypse
Grci Isolert su u opasnoj formi na svom trećem albumu, Wounds of Desolation. Prethodni, veoma cenjeni World in Ruins je izašao pandemijske 2020. godine i ovaj novi zvuči kao povratak s one strane smrti, jedna bučna, energična, ekstremno pesimistična (u najoptimističnijem zamislivom smislu) erupcija emocije i ambicije da se svet pokori. Muzički, Isolert su na pola puta između modernog, atmosferi naklonjenijeg blek metala i neke klasičnije metal svirke, sa puno solidnih rifova i propisnim, prilično brutalnim zakivanjem, a produkcija je mada ne suptilna, dosta solidno u službi muzike. Jako je ovo, moćno, razjareno i mobilišuće, slušajte ga:
https://isolert.bandcamp.com/album/wounds-of-desolation
https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/wounds-of-desolation
Francuski jednočlani Larve ima drugi album, Occultus Tenebrae, i ovo je MNOGO zajeban blek metal. Mislim, on je „atmosferičan“ ali je atmosfera toliko BOLESNA da je to milina. Mislim, kome se sviđa bolest. Solidno napisane i razbovrsne pesme, opasna izvedba, pa i pristojna produkcija, neočekivano impresivna ploča iz zemlje koja ima osoben blek metal ukus:
https://larvefrenchblackmetal.bandcamp.com/album/occultus-tenebrae
Jer, onda imate i Le Coven du Carroir iz isto Francuske i debi album Tenebrae Fabulae, jednu dekadentnu, melodičnu, epsku ploču koja nema problem da najtvrđi blek metal kombinuje sa elektronskim, plesnim zvukom kada mu to najviše odgovara. Ne znam koliko članovi benda imaju iskustva u žanru ali se nalaze APSOLUTNO na liniji eksperimentalne tradicije koju francuska toliko voli. Ako VI volite raniji Blut Aus Nord, ovo je slično po eksperimentalnom instinktu pa poslušajte:
https://franceblackdeathgrind.bandcamp.com/album/le-coven-du-carroir-tenebrae-fabulae
https://lecovenducarroir.bandcamp.com/album/tenebrae-fabulae
Danci Ædel Fetich su toliko sveži i originalni na svom debi EP-ju, I Aftes i Tunnellen da sam se malo šokirao. Ovo je blek metal, ali koji uopšte nije zainteresovan da reciklira uobičajeni žanrovski nameštaj, pa pričamo o muzici koja je jednostavno ikonoklastična, drska, žestoka preko svake zdrave mere, a isto toliko zarazna. Ako volite bilo death metal, bilo grindcore, bilo čak i thrash ili metalcore, a istovremeno niste blek metal čistunac, nego cenite kad je on originalan i svež, ovo je ZA VAS. I još i plaćate po želji:
https://aedelfetich.bandcamp.com/album/i-aftes-i-tunnellen
A onda faking spektakl. Iako su Norvežani Trelldom naravno u osnovi blek metal, novi album, ...by the Shadows... je sve samo ne obična blek metal ploča. Ovo je, naravno, i sasvim razumljivo jer je prošlo sedamnaest godina od prošlog albuma a u ovom se periodu mnogo toga desilo. Kristian Eivind Espedal odnosno Gaahl je isto toliko vremena proveo otišavši iz Gorgoroth i tražeći nove blek metal formate i izraze (ne zaboravimo da je iste te 2007. bio i predmet dokumentarnog filma koji se bavio „istinskim norveškim blek metalom“). Elem, Trelldom postoji otkad i Gorgortoh, ali je Gaahl pevao u Trelldom godinama pre nego što je došao u Gorgoroth i ovaj je projekat, evo, 32 godine nizvodno i dalje blizak njegovom srcu. I, mislim, teško mi je da i opišem koliko je ...by the Shadows... lična i beskompromisna ploča koju prave muzičari što ih nije briga kako ćete definisati njen žanr ili da li ćete je uopšte prepoznati kao metal. Ovo je avangardna muzika sa jasnom metal oštricom ali bez potrebe da se dokazuje metalcima, sa prominentnim saksofonom koji sparinguje sa Gaahlovim sjajnim pevanjem, epska a intimna, moćna a suptilna. Maestralna je. Ne propustite:
https://trelldom.bandcamp.com/album/by-the-shadows
Idemo na stoner rock, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rock, pa nek puknu dušmani! Norvežani Forgotten King sviraju fin, tekstutiran, melanholičan ali bluzerski stoner-doom metal na svom debi albumu, The Seeker. Ovo je TEŠKA muzika koja ne prenaglašava svoju težinu nekakvim nepodnošljivim komprimovanjem zvuka u masteringu, zasnovana na lepljivim, dobrim rifovima i melodičnom pevanju, prašnjava i prljava ali istovremeno čista i neposredna. Lep, jednostavan a jak album:
https://forgottenking666.bandcamp.com/album/the-seeker
Sandkrawler iz Portlanda (u Oregonu) sviraju mastan, težak, brutalan sludge-doom metal na svom albumu prvencu, isto Sandkrawler. Ovo je svega pet ali podužih pesama teške paljbe, sporog, ali pokretačkog gruva, producirano vrlo dobro, sa sve Star Wars semplovima i promuklim, vrištećim vokalom. Ali, mislim, odlično je:
https://sandkrawler.bandcamp.com/album/sandkrawler
Isto onda i Plinian iz Čikaga sa EP-jem Plinian koji ima četiri pesme teškog, mučnog sludge-dooma. No, zvučno je ovo iznenađujuće prozračno i dinamično a pesme imaju prostora i za malo melodije i melanholije. Fino je a plaća se po želji:
https://plinianband.bandcamp.com/album/plinian
Najmučniji su Geisterfaust iz Njemačlke, sa debi albumom Geisterfaust koji je ne samo sludge doom nego blackened sludge doom metal. Možete da mislite kako je to dok vas odozgo zakucavaju teški, preteški rifovi i bubanj koji se svira ko čekićem a onda vas hrapav, promukao vokal izbode s leđa, u bubrege. Geisterfaust imaju zanat, imaju, dobar, težak zvuk i brutalni su a da ipak imaju i šmek:
https://geisterfaust.bandcamp.com/album/geisterfaust
Caffeine su isto Nemci i isto cepaju sludge metal ali album The Threshold ima i dosta mastodontskog proggy šarma. Dakle, HEAVY, agresivno a razigrano, ambiciozno, da zadovolji i mošera i ljubitelja muzičke teorije u vama. Album ima osam pesama ali traje manje od pola sata, dakle, samo krtina:
https://thelastingdoserecords.bandcamp.com/album/the-threshold
Mirniji, ali ne manje heavy su Star Beast iz Toronta. Ovo je melodičniji psihodelični rok sa puno slojeva u muzici, spretno korišćenom dinamikom, prijatnim, hipnotičkim klin vokalima. No album Star Beast nudi i težinu, snagu, kontrolisanu ali nepobitnu energiju. Lepo je:
https://star-beast.bandcamp.com/album/star-beast
Donekle sličan je album Trails američkog sastava Spirit Mother, a koji izdaje Heavy Psych Sounds Records pa odmah znate da vredi da se čuje. Ovo je psihodelični rok sa lepom dozom psihodeličnog folka i violinom u stalnoj postavi, melodičlan a težak, spritualan a sa nogama čvrsto na zemlji. Trails ima deset pesama napete, tenzične atmosfere i umirujuće, lepe melodije, odsviran i snimljen da bude heavy ali da vas ne odbije od sebe hermetičnošću, već naprotiv, da vas zaintrigira i usisa u sebe. Sjajno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/spirit-mother-trails
Iako çöküş u svom imenu spajaju sva turska slova koja znaju, bend je iz Čikaga i ne zvuči ni malo orijentalno. Album An Hour of Lies je debi za projekat nastao iz doom/ thrash postave Earthen Grave i kombinacija je doom metala i gruverskog hard roka. Ima ovde i Sabbatha i St. Vitusa, ali sve je odrađeno uz manje drame i teatra, bazirano na odličnim rifovima i upečatljivim melodijama. Bend ima kvalitetnu ritam sekciju pored tih prominentnih gitara i vokala i ovo je milina da se čuje:
https://cokus.bandcamp.com/album/an-hour-of-lies
Crobot su svakako prekomercijalni za mene ali ova ekipa iz Pensilvanije ima sasvim solidan album prljavog a opet za mase prijemčivog teškog roka pod naslovom Obsidian. Ovo je malo sleaze, malo southern groove, malo ima i grandža a ma koliko da na trenutke pomislite da je „komercijalno“ i producirano uz dosta para, u sledećem trenutku bend uleti u kaljugu i valja se po njoj poput krda svinja. Ima štofa:
Norvežani Slomosa tresu ugodan, melodičan stoner rok na albumu Tundra Rock. ovo je druga ploča za rodno mešovitu postavu iz Bergena i ovo je čisto produciran, harmoničan rok zvuk, bez masnoća, prljavštine, ili mnogo improvizacije. No, kvalitetno napisane pesme i dobri aranžmani obezbeđuju odmak od klinički sterlinog zvuka i ovo vredi da se posluša:
https://slomosa1.bandcamp.com/album/tundra-rock
Iako se album zove The Skull 3, ovo je debi ploča za čikaški Legions Of Doom. Osnovan 2022. godine, ovo je bend koji doom metal svira agregatno mnogo decenija pošto pored članova The Skull imamo i članove Pentagrama i St. Vitusa. Dakle, ovo je doom metal supergrupa i muzika je BAŠ takva, teška, a poletna, lepljiva a melodična, zarazna a ipak brutalna. Bend sa pedigreom koji seže u sedamdesete će, naravno, umeti da se snađe između tih ekstrema i ovo je vrlo prijatan album melodičnog doom metala, ne nužno revolucionaran ni po čemu, ali pitak i prijatan:
Idemo sad na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal! Njemački satanski black-thrash trio Sadistic Goatmessiah još nema album ali su sada na jednu ploču skupili materijal sa demo snimaka, sa sva tri split izdanja, dodali malo živih snimaka i imamo odličnu kompilaciju, Evil Witchcraft & Sado Magic. Bend je sjajan i nadam se da će ovo izdanje da ih podstakne da se uozbilje i snime propisan album jer nam TREBA još ovako žestoke, nemilosrdne a zarazno zabavne muzike (i semplovanog Evil Dead):
https://sadisticgoatmessiah.bandcamp.com/album/evil-witchcraft-sado-magic
Trešerski trio Bestia iz Bolivije ima krš produkciju na debi albumu Reinado del Terror, ali i to se uklapa uz njihovu muziku. Ovo je sirov, pošten, radnički i seljački thrash metal bez nekakvih gangsterskih poziranja, gruverskih ili avangardnih ambicija ili bilo čega drugog što bi narušilo čistotu izraza. Bestia pišu VRLO solidne pesme i rifovi umeju da odu i u harmonski progresivnijem smeru, ali sve je to mošerski, mišićavi thrash sa latinoameričkim šmekom i kao takav deo je nematerijalnog blaga čovečanstva koje valja čuvati i negovati:
https://bestiathrash.bandcamp.com/album/reinado-del-terror
Grci Cult of Orpist dobro krljaju na svom debi albumu, Attack Of The Zombie Cans. Ovo je osam pesama (plus intro) i neki sitan kusur odozgo thrash metala sa malo death metal boje u rifovima, produciran možda i prečisto ali ipak živahan, gruverski, poletan i drag. Bend se ne ubija od originalnosti ali ima šarma u tome da samo dobro svirate klasičan deaththrash u kome se čuju Sepultura, Kreator i ostali velikani. A i ta čista produkcija se onda uklapa uz kvalitetnu svirku i generalan kvalitet kompozicija. Dobro je:
https://brutalrecords.bandcamp.com/album/attack-of-the-zombie-cans
Pristojan drugi album za portlandski Atomic Terror. Ovo je, naravno, prililno old school thrash metal, sa sve produkcijom koja je polupodzemna i blago raštimovanim solažama. Nema na albumu Endless War ništa novo ni inovativno ni originalno ni ništa, ali je sve duševno i autentično a to se ipak ceni u ovoj kući:
https://atomicterror.bandcamp.com/album/endless-war
Filipinski Rabies su ambiciozniji u tome da thrash metal stave u neke progresivnije formate, ali i njihov EP, drugi za ovu godinu i naslovljen Time Paradox Meltdown, je propisno andergraund ploča. No, solidno producirana, napisana kompleksno (dosta podseća na Death iz faze prelaska u progresivni metal) i odsvirana momački, ona je namenjena sladokuscima među nama. Četiri pesme, mnogo užitka:
https://rabiesattack.bandcamp.com/album/time-paradox-meltdown-ep
Flotsam and Jetsam nađeni korektni i posle više od četrdeset godina svirke. Šesnaesti album, I Am the Weapon zvuči zrelo, dostojanstveno, energično i dovoljno maštvito. Niko ovde ne razara kalup i traži neku radikalnu novu muziku a i zašto bi? Ložački a dovoljno cerebralni i dovoljno melodični i epski thrash metal koji Flotsami cepaju je korektan i zabavan bez mnogo intervencija sa strane. Ima li bend danas šta da KAŽE, pitate vi zabrinuto, ali zapravo muzika govori više nego dovoljno. Eric Andrew Knutson odlično peva, ostatak benda svira bez greške, sve je kako treba:
ScarnOn je ima više australijskih bendova, pošto je to australijski način skraćivanja pitanja „What’s going on“, jelte. Ovi o kojima pričamo danas su iz Sanberija i imaju album Go Hard or Go Home natrpan zabavnom kombinacijom panka i hevi metala. Mislim, sve je to teški rok, karakterisan pre svega konfrontativnim stavom i tvrdoćom. ScarnOn su power trio u jednom vrlo ubedlivom formatu, maštoviti su i dobro producirani. Poslušajte:
https://scarn-on.bandcamp.com/album/go-hard-or-go-home
Sa istog kontinenta su Pissrash i njihova je muzika isto između panka i metala. No, EP World of Shit je bliži ekstremnijim formama, sa lepljivim, teškim rifovima i vrištavim vokalom. Sludgecore? Tako nekako, produciran dobro i pun solidnog gruva:
https://pissrash.bandcamp.com/album/world-of-shit
Fallen God a Floride su nekakav VEOMA metalizirani gruverski hardkor sa screamo vokalima. Zajebana kombinacija jer je minialbum Dismembered Thoughts and Memories onda vrlo agresivna, vrlo tvrda ploča koja zakiva u glavu svom snagom i ne pušta dok se ne stigne do mekog središta. Dobro je to, da se razumemo, sa solidnim rifovima i pozitivno neumoljivom energijom:
https://fallengodhc.bandcamp.com/album/dismembered-thoughts-and-memories
Šveđani Nix imaju album This is Petricore i to je petnaest pesama old school hardcore thrasha. Da nije čiste, savremene produkcije ovo bi lako prošlo kao nešto iz osamdesetih sa jednostavnim ali efektnim rifovima, odličnim ženskim vokalom i, takođe, jednostavnim a efektnim kompozicijama. Lepo!
https://nixumea.bandcamp.com/album/this-is-petricore
Ako više volite klasičan straight edge hardcore, Hindsight iz Nju Džersija na svom demo snimku Demo ’24 zvuče kao da je 1989. godina ili tu negde. Produkcija jeste modernija, ali je muzika neposredna, iskrena, gruv je organski, energija autentična. Tri pesme, tri dolara, milina:
https://hindsightstraightedge.bandcamp.com/album/demo-24
Imamo još straight edgea. Berthold City su iz, uh, Los Anđelesa a Where Did We Go Wrong? Je ploča krljačkog thrashcorea koji zvuči kao nešto sa kraja osamdesetih sa produkcijom ranih devedesetih Pesme su brze, napravljene za dinamičnu mošpit akciju, pevač je klasičan straight edge propovednik, a tu i je i puno horskog pevanja. Nema greške, ako volite Unison, ili još bolje, Youth of Today i njihove kolege a sve posle toga, Shelter, Earth Crisis itd. vam je pokvarilo čistotu forme, Berthold City su apsoltno za vas.
https://bertholdcityhc.bandcamp.com/album/where-did-we-go-wrong
Ako, pak više preferirate screamo, imate Cainhurst iz Bristola, i njihov EP A Sacrifice, a koji je skoro do karikature zaoštren krešendo za krešendom ekstremne ekspresije. Ovo ima i emoviolence komponentu sa ispadima brze, spastične, disonantne svirke, ali tu je, naravno i puno melanholičnih akorda i VRIŠTANJA VRIŠTANJA VRIŠTANJA. Onako, kvalitetnog. Dobro je ovo a plaća se po želji:
https://cainhurstswv.bandcamp.com/album/a-sacrifice
Teksašani iz Fort Wortha, Deep Cover su mračniji, više old school hardcore sa kombinacijom uticaja koji dolaze i iz SAD i iz Ujedinjenog kraljevstva, ali definitivno iz osamdesetih godina prošlog veka. EP One Way Out je malo kao da ste ukrstili maničnost Impulse Manslaughter i Crpytic Slaughter sa mračnjaštvom Amebix Hellbastard, pa ako to zvuči kao dobra kombinacija, a JESTE, poslušajte ih:
https://deepcoverhc.bandcamp.com/album/one-way-out
Švedski crustpunk veterani Wolfbrigade imaju novi album, Life Knife Death. Nije to ništa sad kao originalno ili inovativno, ali crustpunk je verovatno najkonzervativniji žanr u muzici uopšte, pa se gleda samo koliko je ovo iskreno i ubedljivo. I, dobro je, mislim, 12 pesama od kojih samo jedna (za sekund) prebaci tri minuta, propisna D-beat pičkaža, rifovi dobri, nekomplikovani a ipak maštoviti, ima melodije, ima žestine, ima teksture. Sve OK:
https://wolfbrigade.bandcamp.com/album/life-knife-death
Korroded iz Memfisa imaju jako prljav, hrskav zvuk na EP-ju Nanotech Assassination. Ovo su tri pesme deathgrinda prilično old school provinijencije (na primer, podsećaju na njemački kultni Blood) i svakom matorom grajnderu će izmamiti osmeh. Masterovao Will Killingsworth pa znate da ZVUČI kako treba:
https://korroded.bandcamp.com/album/nanotech-assassination-ep
Francuzi Tina Turner Fraiseur imaju petnaest odličnih grindcore pesama na albumu Destroy You Man. Ovo je brzo, manično, lepršavo, producirano odlično i, imajući u vidu o kom se žanru radi, odsvirano virtuozno sa razgovetnim, prijatnim zvukom. Fantastično:
https://tinaturnerfraiseur.bandcamp.com/album/destroy-you-man
Španci Silent Grinders su sve nego, jelte, „silent“. Novi EP, Grind Day je bučan i sirov, sa osam pesama solidnog grindcorea u prihvatljivo sirovoj produkciji. Nema ovde neke sveže perspektive, ovo je prosto old school krljačina za old school slušaoca, pa evo, izvolite:
https://silentgrinders.bandcamp.com/album/grind-day
Dva benda iz Sijetla, Impulse Noise i Disease su izdala split EP i ovo je beskompromisni, brutalni grindcore. Nema šta da se filozofira, pesme su kratke, gitare hrskave, bubnjevi mitraljez, vokali dolaze s one strane psihoze i oba benda vole kratke pesme i minimum mrsomuđenja. Plaća se po želji pa poslušajte, uživajte, podržite!
https://diseasegrind.bandcamp.com/album/split-w-impulse-noise-2
https://impulsenoise.bandcamp.com/album/split-w-disease
Sully su novi projekat gitariste Erika Burkea koji je svirao u Brutal Truth (pa i Nuclear Assault) i još milion projekata. Debi album, isto Sully, ima u postavi nekolicinu iskusnih muzičara i sklopljen je kao avangardnija, ekspeimentalnija grindcore ploča koja se nalazi negde na sredini između propisnog grind pokolja, noise rock i sludgecore gaženja i čistog, jelte, ludila. Svirka je žestoka, brza, energična, ekspresivna, pesme su hermetične ali brze i zarazne, produkcija je nesvakidašnja i ovo je sve izdao HPGD. Nema šta da mislite:
https://hpgd.bandcamp.com/album/sully
Gasoline Dream iz Portlanda (ali u Mejnu!) trpaju dosta dobar grindcore/ thrashcore. EP Cannon Fodder ima tri pesme uglavnom srednjetempaškog gruva ali sa dosta poštenog treskanja da ja budem zadovoljan. Rifovi su moderniji, sa dosta neugodne melodije i disonance, a produkcija veoma pristojna. Vokal je dobar, pesme dugačke taman koliko treba i ovo je bend čiji bih album rado slušao ako ga snime. Dajte im šansu!
https://gasolinedreamhc.bandcamp.com/album/canon-fodder-ep
Torture The Lamb je iz Budimpešte a da li je u pitanju jednočlani projekat ne znam, ali rekao bih da jeste. EP Malevolent Resonance je sveden, sirov, jednostavan ali ne sasvim primitivan, negde između thrashcorea, grindcorea, powerviolencea i death metala, sav agresivan ali ipak sa gruvom, produciran tako da sve puca ali jeftino… Ima tu i kvaliteta i dovoljno negativne emocije za svakog od nas ponaosob:
https://torturethelamb.bandcamp.com/album/malevolent-resonance-ep
Beastplague sa Floride sviraju grindcore sa malo slamming death metal šmeka. Dakle, kratke pesme, ali ne prekratke, prebacuju se ovde dva minuta rutinski, tvrd, zajeban zvuk, puno flažoleta u rifovima, slemerski gruv izmešan sa polivačkim blastovima, sve to prija čoveku ako ima uvo spremno na malo torture. EP Coerced Through a Killer ima samo tri pesme ali one ZAKIVAJU:
https://beastplague.bandcamp.com/album/coerced-through-a-killer
Haotičan, agresivan ali zabavan grindcore isporučuju nam Grci Vile Species na albumu nazvanom Disqualified As a Human. Ovo je druga dugosvirajuća ploča za momčad osnovanu u Atini 2018. godine i sa petnaest razaračkih old school krljačina – a po ceni koju sami određujete – osvojiće vam srce i ispuniti tmurne dane srećom. Vrlo jednostavna muzika odsvirana vrhunski:
https://vilespecies.bandcamp.com/album/disqualified-as-a-human
Finski Decedent svoju muziku opisuju kao „extremely death metal“ mada je debi album Decedent ipak tek odličan „normalan“ death metal. Mislim, maštovit i originalan, sa old school osnovom ali sa dosta rada na aranžmanima, ali ne sad nešto EKSTREMAN ni po jednom kriterijumu. Dobro, možda vokali, jer ovaj čovek zvuči kao da će eksplodirati svakog sekunda. Ali sve u svemu vrlo prijatno:
https://decedentband.bandcamp.com/album/decedent
Čileanski death metalci Evil Hatred imaju i sajd-projekat SpawnS koji je upravo snimio debi EP, Conmiseration i, uh, i ovo je death metal. Primitivno je to i garažno ali ne bez ambicije da osvoji malo i melodijom i atmosferom pored sirove energije sa kojom nastupa pa je meni odmah simpatično. Old school, autentično i razoružavajuće jeftino (mada EP nije jeftin, košta deset dolara za četiri pesme. Al dobre su!)
https://spawns369.bandcamp.com/album/conmiseration
Teksašani Horrific Visions još nemaju album iako su osnovani pre deset godina. No, EP Monopoly on Violence ih prikazuje u odličnoj formi sa četiri pesme brutalnog death metala koji je… pametan. Ne sad nešto pretenciozno PROGRESIVAN, AVANGARDAN ili išta slično, ali ovo je sofisticirana muzika koja svoju sirovu fasadu umešno koristi da vas iznenadi kvalitetom svirke i ideja koje u nju idu. Odlično napisano, odlično odsvirano i sa dosta karaktera a što je inače stvar koja najviše nedostaje brutalnom death metal zvuku:
https://horrificvisions.bandcamp.com/album/monopoly-on-violence
Australijanci Crypt Crawler sviraju death metal kao da su na balkanskoj svadbi i trude se da svatove satru pre ponoći da bi mogli da uzmu keš i beže kući. Treći album, The Immortal Realm je pun gruva i mošerskog plesnog ritma, pa onda i zaista orijentalnih, zapaljivih rifova. Nema ovde ni hermetičnosti, ni ekstremnih brzina, sve je nekako zabavno i slatko. I to je death metal:
https://cryptcrawlermetal.bandcamp.com/album/the-immortal-realm
Kanadski Insurrection nisu toliko zabavni i slatki na svom petom albumu, Obsolescence, ali ovo je kvalitetan, udarački death metal. I Insurrection više forsiraju srednjetempaški gruv nego brzinu, ali ovo je jako agresivan gruv, sa nemilosrdno rešetajućim duplim bas bubnjevima, tvrdim rifovima, jako bučnim, komprimovanim instrumentima. Ali, mislim, dobro je, ta kanonada rifova i bubnjeva, taj satanski vokal, sve to prija. Uživajte:
https://insurrectioncanada.bandcamp.com/album/obsolescence
Ako i pored novog albuma Nile imate neutaživu žeđ za JOŠ death metala sa staroegipatskm tematikom, Nijemci Apep su tu da vas zadovolje. Njihov drugi album, Before Whom Evil Trembles je erzac-Nile u najboljem mogućem smislu. Ovo je, dakle, virtuozno odsviran i ambiciozno napisan, brz i zabavan brutal death metal sa orijentalnim skalama i cheesy tekstovima, napravljen za sladokusce i onih još nekoliko ljudi koji odbijaju da poveruju da death metal može da bude muzika visoke sofisticiranosti. Super je ovo, sve dok ne očekujete neki preterano originalan napor:
https://war-anthem-records.bandcamp.com/album/before-whom-evil-trembles
Ali kako belgijski BleedSkin UBIJAJU na svom drugom albumu, prigodno naslovljenom Homicidal Therapy! Ovaj trio predvođen gitaristkinjom i pevačicom Céline Mazay apsolutno stavlja „brutal“ u brutal death metal a onda ga nabije nogom da bolje stane, ne pazeći oće li se nešto polomiti u tom procesu. Pričamo o muzici koja ne osvaja nekakvom originalnošću ili inventivnim reimaginacijama žanrovskih tropa, već naprotiv, jednom usredsređenošću, efektnim korišćenjem zaraznih rifova, visokog tempa, zverskih vokala. Ako volite Dying Fetus, Krisiun i slične brutal death metal ikone, BleedSkin će vam stvarno biti terapija:
https://bleedskin.bandcamp.com/album/homicidal-therapy
Na kraju smo pa evo malo krosžanrovskih avantura i onda PRAVOG heavy metala. Dale Crover, bubnjar Melvinsa je svoj treći solo album nazvao Glossolalia (fenomen o kome ćemo opširnije sutra, obrađujući jedno sveže džez izdanje) i ovo je baš onako eklektičan miks kako ste se nadali. Crover ovde spaja propisan, malo psihodeličan, malo garažni rok, sa taman toliko eksperimentisanja da ovo ne bude ploča samo za napušene neohipike i stoner-pankere. Pesme su odlične, produkcija izvrsna i ovo se supersnažno preporučuje svakom ko voli Melvinse ali i onima koji za njih nikada nisu ni čuli:
https://dalecrover.bandcamp.com/album/glossolalia
Imamo još veteranskog leftfild roka. Mislim, nisam OČEKIVAO da The Jesus Lizard izdaju novi album u 21. veku, ali ne bunim se, naprotiv. Rack je, u tradiciji onog što je bend radio do pred kraj devedesetih, glasna, energična ploča zapaljivog noise rocka, bez mnogo odlazaka u nekakve ekspeimentalne orbite. Mislim, naravno da je osamdesetih ovo DELOVALO eksperimentalnije i luđe ali su The Jesus Lizard i tada uglavnom svirali bluz koji se na momente otimao kontroli, pa je tako i sada. Rack nije ploča koja išta redefiniše ili propituje ičiju pravovernost, nego samo dobar, glasan rok album. I savršen je. Izvolite:
https://thejesuslizard.bandcamp.com/album/rack
Za redifinisanje i propitivanje imamo nemački Killing Spree. Projekat nastao kombinovanjem jazza, noise rocka i eksperimentalnog metala ima album Camouflage i ova se muzika od The Jesus Lizard nalazi na otprlike istoj distanci kao David Yow od Elvisa Presleyja. Prevedeno u razumljivije termine, Camouflage kombinuje matematičarske, kompleksne metrike, jake distorzija (uključujući na vokalu), saksofonske ispade, buku i generalno mnogo zabave i uzbuđenja. Ako volite Johna Zorna ili Billa Laswella iz njihovih metal faza, pa Mikea Pattona ili Boredomse, ovo je sasvim to.
Ne sećam se jesmo li već slušali Motor!k, ali ovaj belgijski krautrok kombo prirediće vam sjajnu zabavu svojim albumom, 5. Ovo je šest pesama drajverskog, hipnotičkog retro zvuka distorziranih sintisajzera, mašinskog ritma i zvonkih gitara. Neodoljivo je:
https://motork.bandcamp.com/album/5
Iako će se kasnije u tekstu potvrditi da đavo zaista ima sve najbolje melodije, evo, ni njihovi se ne daju. Stryper imaju petnaesti album, When We Were Kings i on je, oh, pa vrlo solidan na momente. Nakon ranije ove godine urađenog unplugged albuma, To Hell with Amps, When We Were Kings je povratak na klasiku, dakle propisna heavy metal ploča sa rifčinama i poletnim tempom u otvaraču End of Days, pa onda sa stamenim, udaračkim, sporim metalom Unforgivable i sve redom. Stryper niti izmišljaju toplu vodu niti eksperimentišu sa formatom, ali When We Were Kings je kvalitetan album hair metala koji je samo malo čistije i bolje produciran od vaših omiljenih Sunset Strip izdanja od pre 40 godina i čak i ako niste hrišćanin, ovo se sluša sa velikim guštom:
Syn Absence iz Kalifornije sviraju heavy/ power metal inspirisan klasičnom muzikom (naravno, odsviraju i Bahovi Tokatu i Fugu da bi ovo potvrdili van svake sumnje), ali u izvedbi on ima treršersku oštrinu i sirovost. Nijsam sad PAO NA DUPE od debi albuma Realm Of Hate ali je prijatno slušati heavy metal koji je melodičan a da nije produciran nepodnošljivo i da zvuči kao da su ga odsvirali mladi, energični LJUDI:
https://synabsence.bandcamp.com/album/realm-of-hate
Naravno, jasno je šta je album nedelje. Čuj mene, godine! Satan su bend sa tako visokim prosekom kvlaiteta muzike tokom četiri i po decenije karijere da je lako pomisliti da bi možda i mnogi drugi veteranski bendovi kretivno profitirali da su im albumi bili proređeniji a izraz rafiniran kroz vrlo striktan pristup pisanju pesama, i evoluiranuće, kompleksno filozofsko utemeljenje. Dakle, Songs in Crimson je tek sedmi album benda koji je krenuo sa radom još 1979. godine i održava ekstremno visok nivo kvaliteta ali i dubine koju sada očekujete, štaviše ZAHTEVATE od Russa, Stevea, Seana, Graemea i Briana. Satan su jedinstveni i po tome što je današnja postava praktično nepromenjena od ranih osamdesetih a njihov zvuk, kombinacija NWOBHM rokanja i ukusno okultnog roka, je zapravo prilično jedinstven sve ove decenije i nikada ne upada u izlizane stilizacije, a da je istovremeno uvek prepoznatljivo HEAVY METAL i ne beži u progresivističke ili neke druge ekstrapolacije. Prethodni album, Earth Infernal iz 2022. Je bio izvanredan i Songs in Crimson samo nastavlja bez gubljenja koraka, možda i PRELAKO, kao da ovde nije bilo porođajnih muka i bend je samo ispucao još deset pesama. Ali Songs in Crimson ne zvuči ni lapidarno, ni maniristički, i pesme, iako suštinski bazirane na zaraznim temama i u aranžmanima prirodne i organske, nisu zapravo proste. Dubina koju Satan imaju odnosi se baš na umeće razvijanja tema, davanja pesmama istovremeno visokog moš faktora i cerebralnog sadržaja, a onda sve to dodatno biva podržano produkcijom koja je razoružavajuće prirodna, čista, kvalitetna ali suva i bez studijskog peglanja koje bi bendu oduzelu tu neposrednost u ekspresiji što ih krasi. Izvanredan album i, ne stidim se, ponovo album godine za momčad iz Njukasla i okoline:
https://satanuk.bandcamp.com/album/songs-in-crimson
