Već to da Eye for an Eye 2 nema nikakav podnaslov (i na Mandarinskom je naziv takođe samo Mu zhong wu ren 2) – osim što u nekim distributerskim najavama vidim dodato „Blind Vengeance“ – sugeriše da u proizvođenje nastavka vrlo solidnog kineskog niskobudžetnog istorijskog akcionog filma Eye for an Eye The Blind Swordsman, a o kome smo pisali pre par nedelja, nije uloženo previše imaginacije. Ovaj film iz 2024. godine ne bih mogao da nazovem rafinmanom prvog filma, već najpre nastavkom po dužnosti a koji se mora napraviti kada je prvi film postigao dosta dobar uspeh na kineskim striming servisima ali i na zapadu. To da je distribuciju Eye for an Eye 2 na sebe preuzeo servis iQIYI, kineska firma sa više od sto miliona plaćenih pretplatnika (i, tvrde, više od petsto miliona mesečnih aktivnih korisnika čime se svrstava u šačicu najuspešnijih striming servisa na planeti), u vlasništvu moćne korporacije Baidu svedoči da je prvi Eye for an Eye napravio ozbiljne talase kada se pojavio 2022. godine na manjim platformama (prevashodno na servisu Hi-YAH! koji je specijalizovan za filmove o borilačkim veštinama). Imam utisak da je nastavak uhvatio autore malo nespremne pa je Eye for an Eye 2 jedan korektan film koji ne unapređuje koncept originala ni na koji način, ali su makar kvaliteti originala – odličan vizuelni sadržaj, kvalitetna akcija – očuvani bez gubitaka.
Ekipa koja je radila ovaj film je, što se tiče glavnih imena, ista ona koja je radila i original. Bingjia Yang i ovde potpisuje scenario i režiju, a Miao Xie igra glavnu ulogu, slepog lovca na ucene, Chenga, koji malo priča a mnogo pije. Produkciju je radilo takođe nekoliko istih imena, ali pošto ne mogu da nađem ko je bio zadužen za fotografiju, ne smem da tvrdim da je u pitanju potpuno isti tim. No, vizuelna dimenzija filma je i dalje impresivna i mada možda ne iznenađuje inventivnošću nakon prvog filma, ovde definitivno ponovo dobijamo vizuelni program za klasu iznad onog što se očekuje od niskobudžetnih neo-wuxia radova.
Kredit se mora dati tamo gde je debelo zaslužen, pa još jednom moram da hvalim kostimografe, maskere, scenografe i rekvizitere, ali i osvetljivače i one koji su radili gradiranje boja u postprodukciji jer Eye for an Eye 2 izgleda izuzetno dobro. Ne smem, naravno, da tvrdim da je Kina u periodu između sedmog i desetog veka izgledala BAŠ ovako – film nam ne daje precizniju vremensku odrednicu sem da se događaji koje posmatramo odvijaju za vreme dinastije Tang – ali postoji jedan intuitivan sklad između boja i materijala koji se koriste u filmu, odeće, opreme, nameštaja i drvene arhitekture koje gledamo na ekranu. Takođe, glumci su odabrani pažljivo a zatim još pažljivije kostimirani tako da gledalac nikada nije u dilemi ko je tu „naš“ a ko „njihov“. Glavni negativac, Li Jiu Lang je jedna dekadentna, psihopatska persona a Huang Tao koji ga igra izgleda odlično u kostimu i sa frizurom koji sugerišu čoveka naviklog da se ceo svet pred njim klanja i sklanja i da za njega ne važe ni ljudski ni prirodni zakoni.
No, Eye for an Eye 2 primetno podbacuje u odnosu na original u domenu zapleta i priče a što je već područje na kome ni original nije nudio bogznašta, jelte, originalno. Već smo u prošlom prikazu naširoko guslali o tome da je ovo kineska varijacija na avanture omiljenog japanskog slepog mačevaoca, Zatoichija, ni prva, a sigurno ne poslednja, ali u dobroj meri vitalna na ime kvalitetne fotografije, dobre akcije i harizme glavnog glumca. Klišeiziran zaplet gde se mrzovoljni ali u suštini pravdoljubivi lovac na ucene trgne i reši da ispravi nepravdu bez novčane nadoknade tek kad zbog njegove inertnosti najebu ne jedna nego dve nedužne žene je u prvom filmu svakako bio njegov najslabiji element i nisam oduševljen što moram da izvestim kako u Eye for an Eye 2 zaplet uspeva da bude istovremeno jednako klišeiziran, konceptualno ambiciozniji ali onda i slabije vođen nego u prvom filmu.
U nekim je najavama Eye for an Eye 2 opisivan kao prikvel za prvi film a što bi, naravno, imalo mnogo smisla jer bi nam omogućilo da u jednoj od sporednih uloga ponovo imamo odličnu Di Zhang, međutim, Eye for an Eye 2 DECIDNO nije prikvel. U pitanju je, hronološki gledano, nastavak prvog filma iako nekakav kontinuitet sa njegovom pričom nije bitan i samo to da lika koji je Di Zhang igrala nema sugeriše da se radi o događajima nakon onoga što smo gledali u prvom filmu. Po svemu drugom, ovo je tek još jedna priča o Chengovom životu i poslu, iznenađujuće do kraja formatirana i kao poslednja priča iz ovog univerzuma a što znači da će autori, ako budu imali prilike da produže franšizu, morati da zaista i posegnu za prikvelima.
Ovo naglašavam zato što se u scenariju vide tragovi napora da se glavni junak Zheng malo produbi, možda humanizuje, da se pokaže kako njegova „mean motherfucker“ persona zapravo predstavlja samo preraslo tkivo ožiljka ispod koga se krije ljudska duša što pati i u stanju je da se priseća vremena kada nije svaki dan bio samo crnilo ispred očiju koje presecaju zvuci metala i ljudski bolni krici. Zheng ovde u jednom momentu čak eksplicitno kaže da napušta svoj posao lovca na ucene i odlučuje da se vrati u rodni grad Chang An za koji ga vežu srećnije uspomene, samo da eto posvršava još par obaveza.
No, ovaj pokušaj razvoja lika je dosta neuspešan u finalnom produktu jer film, sa svojih devedeset minuta i dosta jakim akcentom na drugom liku, ne daje protagonisti dovoljno prostora da raste i razvija se. Štaviše, Cheng kao da je još jednostavniji lik nego u prvom filmu, sa motivacijama koje su svedene na to da hoće da jede, pije i spava (ali prevashodno da pije), i reakcijama na sve što mu odvlači pažnju koje su oterane u domen karikature. Kada ga taj pomenuti drugi lik moli za pomoć – a koja mu legitimno treba – Cheng se ponaša kao najizdrkaniji mizantrop na svetu i zapravo ne samo da je gledaocu teško da sa njim saoseća kada ga vidi kako samo i bespomoćno dete izbacuje iz kuće na ulicu jer ga smara da o njemu razmišlja, nego je još teže da se posle kupi njegova transformacija u kojoj Cheng postaje praktično brižni surogat-roditelj kome je do pomenutog deteta stalo. Možda je scenario imao više koraka između ova dva ekstrema, suptilniji put od neprijatnog drkadžije do nesavršenog ali posvećenog staratelja, ali u devedesetak skromnih minuta trajanja ovog filma nismo dobili dovoljno vremena da Miao Xie zaista prikaže ovu promenu.
Ako iz prethodnog pasusa nije bilo jasno, drugi lik oko koga se film vrti je dete. Devojčica Zhang Xiaoyu je žrtva lokalnog silnika, pomenutog Lia Jiu Langa, koji ne samo da teroriše sirotinju nego nema nikakav problem da ubija i decu kad mu se zateknu na putu. Nakon što ostane prepuštena samoj sebi i sa traumatičnim scenama pogibija majke i brata urezanim zauvek u sećanje, Zhang Xiaoyu pukim slučajem nabasa na Chenga i traži od njega da joj osveti porodicu tako što će ubiti Langa. Čak i nacrta poternicu na platnu, slično poternicama koje Chengu daju ljudi od kojih prima poslove, ali Cheng je, naravno, odjebe i, rekosmo, bez imalo empatije izbaci na ulicu.
Zhang Xiaoyu igra izvanredna Yang En You, veoma slatka i talentovana klinka koja je već igrala siroče što jedva preživljava akcident u komedij Lighting Up the Stars iz 2022. godine i film možda i prirodno u svom centralnom delu najviše pažnje posvećuje njoj. Tamo gde je sam Cheng veliki deo vremena statičan, nesimpatičan lik, koji se na dete breca u pauzama oblokavanja do nesvesti, Zhang Xiaoyu je topla, nežna ljudska duša koju je zadesila velika nesreća a koja preduzimljivošću i odlučnošću sebe tera da spidranuje odrastanje ali i da mizantropskom lovcu na ucene dokaže svoju vrednost kako bi je zadržao u svojoj blizini i na kraju joj pomogao oko pomenute osvete.
Tako onda Eye for an Eye 2 za jedan period postaje omaž Lone Wolf & Cub i tamo gde Bingjia Yang ne demonstrira originalnost u scenariju, makar ima prilike da režiera dosta vrlo uspelih scena zbližavanja dvoje glavnih likova na terenu. Zhang Xiaoyu ne samo da kuva, pere i čisti za gazdu kod koga se sama, na silu zaposlila, već mu pomaže – i pored njegovih insistiranja da mu njena pomoć ne treba – i „na terenu“, identifikujući ucenjene kriminalce pa ih onda i dovodeći na noge „šefu“, kako bi ih on brže i efikasnije uhapsio. Film ima i nekoliko scena u kojima Zhang Xiaoyu pomaže Chengu u akciji i nazire se tu zaista nekakva sinergija što se rađa između dvoje likova, pogotovo kada Cheng pristane da uči devojčicu kako da se bori, ali time da joj prvo u ruke umesto mača stavi kičicu i pošalje je da ljudima u gradu neprimećeno iscrtava tačkice na vratovima.
No, kratka minutaža filma i ovome presuđuje, reklo bi se, pre vremena i Eye for an Eye 2 mora da odvoji i dovoljno prostora kako bi se pokazalo da Cheng nije SASVIM bezosećajna osoba, pa je onda zbližavanje dvoje likova preko jahanja njegovog konja – sećate ga se iz prvog filma, to je onaj što navodno ne jede seno nego meso – jedan malo skarabudžen readymade alat da se ovo desi. Film ovde prelazi granicu otkrivanja empatije zakopane duboko u Chengu i strmekne se pravo u sentimentanost dok dvoje likova jure na plećima vranca i osećaju se, eto, po prvi put slobodno posle mnogo vremena. Ovo pogotovo bode oči jer konj, makar u ovom finalnom rezu filma, nema nikakvu dramaturšku funkciju sem da bude simbol te slobode i nesputanosti…
No, neka niko ne kaže da lep konj ne može da pomogne filmu makar vizuelno. Scene na širokim stepama, sa jahanjem ili bez njega, su odlično snimljene i daju filmu malo te simbolike širine i slobode na koju ljudi zaboravljaju kada su okupirani svakodnevnim kulukom ali i mislima o osveti…
Akcija je i dalje odlična a ovo pogotovo vredi da se naglasi jer Bingjia Yang radi dve stvari koje bi njegovim akcionim scenama mogle da budu smrtna presuda, držeći kameru često veoma blizu likova i koristeći puno rezova koji menjaju ugao gledanja na akciju i, kada je ta akcija brza, mogu da solidno dezorijentišu gledaoca. Imam utisak da su on i njegovi koreografi borbe – ponovo Peng Fei Qin plus Xiaohui Du – ovde veoma pažljivo promislili svaku scenu ne samo u domenu njene interne konzistentnosti i eskalacije, već i u kontekstu čitavog filma pa tako ovde imamo više akcionih scena od kojih su neke kratke i služe da pumpaju – jelte – tenziju a koja će biti oslobođena većim, kompleksnijim set pisovima. Miao Xie je, rekli smo već, veoma ozbiljan majstor borilačkih veština a koreografija scena ga stavlja u neke izuzetno kinetičke, elegantne kontekste, sa veoma ukusnim korišćenjem kablova za momente koji nisu napadni „wire fu“ već zaista deluju pre kao da gledate „realistične“ poteze ljudi koji su naprosto TAKO DOBRI u borbi, kretanju, percepciji prostora oko sebe. Borba sa žensko-muškim tandemom u kući na vodi tokom prve polovine filma je jedan od vizuelnih hajlajta cele produkcije, ali naravno da je finale u kome Cheng mora da pregazi doslovno stotine mačevalaca kako bi došao do Lija vizuelno najraskošnije. Ovde opet imamo sneg, pažljivo kolorno kodirane protivnike i glavnog negativca koji je upečatljiv.
Eye for an Eye 2 je možda i previše surovo nazvati stilskom vežbom ali ovo jeste film za koji bi se reklo da je urađen bez dovoljno vremena da se promisli kako da se zaista prodube motivi i karakterizacije iz prvog filma. Umesto toga, Miao Xie, a koji je počeo svoju glumačku karijeru kao dete, nekim karmičkim obrtom dobija dete za partnera i to dete ima zanimljiviji karakterni luk i svakako simpatičniju karakterizaciju od njega. Film je, bez ikakve sumnje, dovoljno zabavan i produkcijski, vizuelno i akciono dovoljno impresivan da ga svaki ljubitelj istočnjačke akcije obavezno pogleda, ali jeste šteta što u domenu priče pruža zapravo MANJE od svog prethodnika i što prostora da se uradi treći film možda neće ni biti.
