DJ Meho: The Divination of David Toop

Jedan solidan niz godina sam muziku Davida Toopa samo zamišljao čitajući njegove kolumne na poslednjim stranama magazina The Wire.

Kada sam je na kraju čuo, ma koliko to malo verovatno bilo, ona je zvučala onako dobro mojim ušima kako je godinama zvučala dobro mojoj mašti. Toop je ona vrsta intelektualca koja o muzici toliko duboko razmišlja na toliko mnogo nivoa da je skoro pa nepravda da on istovremeno ima i onaj potpuno neintelektualni, potpuno intuitivni, PRIMALNI deo svoje ličnosti koji tu istu muziku ume da pravi a da ona ne deluje kao zvučni esej ili disertacija već da sve njegove ideje toliko detaljno secirane i obrazlagane prenosi neposredno, zbilja umetnički.

Toop spada u ključne stvaraoce u okviru britanske scene slobodne improvizacije – improvizacju je i predavao do pre četiri godine na Londonskom koledžu za komunikaciju ali za razliku od nekih ljudi sa te scene koje često pominjem – na primer Evan Parker, Derek Bailey, Fred Frith, Phil Minton, Basil Kirchin, Paul Lovens – Toopov pristup nikada nije bio ni puristički niti nužno utemeljen u restlovima džez tradicije i tradicije akademske muzike kao što se kod ovih drugih primećivalo. Štaviše, Toop je, sedamdesetih godina prošlog veka, kada je krenuo sa publikovanjem svoje muzike, možda bio percipiran kao bliži muzici kakvu je pravio, recimo, Brian Eno, sa svojim pan-globalnim interesovanjem za muzičke tradicije raznih kultura i trudom da u njima nađe inspiracije za svoje radove.

Muzika koju sam odabrao za ovaj mikstejp pokriva skoro punih pet decenija Toopove karijere, od radove sa sredine sedamdesetih u kojima je „etnička“ komponenta više primetna (Clive Bell, još jedan veliki britanski mislilac i muzičar sklon ukršanju raznih folklornih tradicija je delio studio sa Toopom na nekim od radova) pa do najsvežijih, iz prtošle godine, gde se kao instrument koji Toop svira navodi samo „bone conduction“, dakle, provođenje zvuka kroz kosti…

Jaka minimalizacija muzičke slike je kod Toopa način da se detaljima u njoj da više značenja, kod njega vrlo retko postoji „buka“ u smislu nekontrolisane kaskade zvuka ili čak frekvencija ali to ne znači da je njegova muzika iskalkulisana i rađena preko floučart planova već samo da u vrlo uskim opsezima zvuka, frekvencija i koncepata Toop vrlo komforno radi da proizvede nešto što, verujem, čak ni on ne doživljava kao „svoje“. Već kao nešto nezavisno od njegove svesti, emanaciju njegove volje koja, kada jednom uđe u zvučni opseg, ima svoj identitet i život. Ovakav, distanciran pristup muzici, možda i kontraintuitivno, toj muzici obezbeđuje slobodu da BUDE, radije nego da bude NEČIJA i to nije nevažna niti mala distinkcija, a Toop je jedan od muzičara koje ovakve stvari rade nepogrešivo duže od pola stoleća. Čak i u relativno kompleksnim kontekstima, gde su kompozicije nastajale kao eksplicitan deo veće instalacije ili narativnog konstrukta (na primer Pink Noir 1996. godine) kod Toopa nikada nećete čuti kompozitora koji muziku – ili svoje saradnike – zauzdava, podvrgava svojoj kontroli ili uteruje u neelastičan, rigidan format. Njegova muzika uvek deluje kao rezultat urednih, pristojnih pregovora između teksture, boje, dinamike, harmonije, vremena i prostora i ima samostalnost kakvu se malo koji kompozitor usuđuje da joj podari.

Nisam imao nikakav poseban povod za ovaj mikstejp. Toop je živ i zdrav u svojoj 76. godini i nadam se da ispred sebe ima još mnogo lepih i kreativnih godina. I meni je ipak zadovoljstvo da na nečiju karijeru mogu da se osvrnem a da to nije u trenutku kada je ona gotova. A kakva je OVO karijera!

Kao i uvek, omot je radio AI a sve pesme na spisku su linkovane za Bandcamp stranice izdanja sa kojih potiču (ili, gde to ne postoji, za JuTjub video, a gde TO ne postoji, nisu linkovane ni za šta) i možete se odmah pobliže upoznati sa ostatkom muzike, a mikstejp možete strimovati ili slobodno skinuti sa donjeg linka:

https://mega.nz/file/N0IzyR6R#DwBrZs–v6olAOLiQudKT1VywAlMPLXz05J9o7P0o64

1. The Chairs Story (New and Rediscovered Musical Instruments, 1975)
2. Extasy of a Bird Karma (Wounds, 1979)
3. LMC (b) (Whirled Music, 1980)
4. Buried Dreams (Buried Dreams, 1994)
5. Reverse World (Screen Ceremonies, 1995)
6. Pink Noir (Pink Noir, 1996)
7. Aether Talk (Spirit World, 1997)
8. Pink Fluffy Cubicle on Mercurius Port (Hot Pants Idol, 1999)
9. Breathing Chaos (Museum of Fruit, 1999)
10. Ill-Faced Doll (Aozameta Omozashi Ni Katadorare) (Black Chamber, 2003)
11. Air-con Function (37th Floor at Sunset, 2000)
12. Inscription on Skin (Doll Creature, 2004)
13. Auscultation (Sound Body, 2007)
14. In the dead body of a calf are generated bees (Wunderkammern, 2010)
15. dry keys echo in the dark and humid early hours (Entities Inertias Faint Beings, 2016)
16. Dirty Needle (Dirty Songs Play Dirty Songs, 2017)
17. A ghost travelling half a mile from its own shape (Apparition Paintings, 2020)
18. The Gleam of Candied Ginger (On White, Indigo and Lamp Black, 2020)
19. Witches Falls (Breathing Spirit Forms, 2021)
20. Animals & I (we had dealings together) (2024)
21. Bone Conduction (2024)
22. Music for Voilà side 1 (Music for Voilà, 2024)