Sa još jednim Bandcamp Friday uraganom iza nas, može se reći da smo se do vikenda jedva dovezli, osiromašeni ali srećni. Ili bar manje tužni nego inače. Šalim se, bilo je ovde mnogo dobre muzike, pa da počnemo:
Blek metal, dame, gospodo i propalice oba pola! Demoniac Harvest je sjajno ime za bend, a taj bend, nekako prirodno, stiže iz Brazila. I skoro da bez slušanja čovek može da pogodi kako će album The Midnight Obsessor zvučati: mračno, opskurno, ritualno, satanistički ali otmeno. Demoniac Harvest nisu siledžije koje se deru iz sve snage i sviraju brzo nego old school ekipa čiji blek metal u sebi zapravo sadrži mnogo DNK gotskog doom metala i old school death metala pa su ovo pesme sa praktično ritualnim atmosferama i jeftinim, sintetičkim klavijaturama i orguljama. Kako i treba da bude. Publika koja voli ovakvu muziku, satanističke horor filmove sedamdesetih i opijate traži upravo ovakve albume. Pronađite svoje mesto u koordinatnom sistemu kontuzije:
https://demoniacharvest.bandcamp.com/album/the-midnight-obsessor
Indonežani Ayawev su me uhvatili sasvim nespremnog na EP-ju A Death Sentence Called Life. U početku je sve zvučalo kao tipični depresivni blek metal, sav u teksturi i sa malo interesovanja za rifove ili teme, no, onda se to transformiše u propisni, RAZBIJAČKI blek metal koji što se kaže ne uzima taoce i puca iz svih oružja. Naravno, da i dalje postoji jaka depresivna komponenta i da je sve razmazano u miksu, ali Ayawev krljaju pošteno i ljudski. Osam dolara je poskupo za tri pesme, ali u Džakarti je možda kirija skupa… (Edit, poslednja rečenica je napisana na ime cene koju je ovo izdanje imalo na Bandcampu u trenutku kada sam ga poslušao. U međuvremenu je bend uklonio svu muziku sa Bandcampa pa evo Jutjub linka):
Prolifični nemački Vimbulnatt ima novi EP sa dve pesme, Quam Minimum Credula Postero, a to je posle jednog albuma i jednog EP-ja koji su već izašli u toku godine. Ovaj, nagađam, kućni projekat, ima svu hermetičnost i intimnost koju očekujete od blek metala što ga prave tužni, usamljeni ljudi zatvoreni u svojim sobama, ali i solidno napisane pesme sa melanholičnim i prijemčivim temama. Bubanj je izuzetno nedinamičan ali s obzirom na kućne uslove snimanja, ovo je sasvim pristojno produciran materijal Dve lepe pesme, puno tuge, sve na broju:
https://vimbulnatt.bandcamp.com/album/quam-minimum-credula-postero
Latvijski Imago nije baš sasvim po mom ukusu ali svakako vredi čuti njihov EP, The Demonologist. Triptych I, prvi u planiranoj trilogiji koji spaja progresivni metal sa satanističkim blek metalom za jednu ako ništa drugo a ono ambicioznu i interesantnu muljavinu. Ovo nije naročito skupo producirano (a zvuči odlično), pa mi se možda zato i dopalo – ovakvim projektima često zna da zafali malo duše a Imago nemaju taj problem. Proverite:
https://imago3.bandcamp.com/album/the-demonologist-triptych-i
Rebel Scum iz Bafala sviraju sjajan pankom i rokom obeleženi metal koji ima trešersku energiju ali i taj alkohol-i-žurke senzibilitet koji ga čini prijemčivim i normalnom svetu. EP Ritual Sin ima u sebi elemente ekstremnog metala, što u tekstovima što u pevanju koje je blek-metalsko pa i u povremenim skretanjima u skoro čist blek metal, ali muzika uglavnom zadržava šmekerski rokenrol gruv pa je ovo zdrava i lepa kombinacija. Vrlo prijatna ploča:
https://rebelscumofficial.bandcamp.com/album/ritual-sin
Što sam rekao pretprošle godine za švedski Netherbird može maltene od reči do reči da se ponovi povodom izlaska albuma Arete, samo da se sintagma „peti album“ izmeni u „šesti album“. Arete je, naime, još jedna eminentno kvalitetna ploča melodičnijeg black-death metala koja za moj ukus mrvicu suviše razmišlja, ali je puna lepih rifova, dobrih tema, odlične produkcije. Netherbird pritom zvuče napaljeno i žestoko i sviraju za sve pare i mada ja blek metal volim samo malo sirovije i surovije, ovo je vrlo dobra ploča sa mnogo upečatljivih momenata:
https://netherbird.bandcamp.com/album/arete
Baxaxaxa je, složićemo se, sjajno ime za blek metal bend a mada ova njemačka ekipa postoji već tridesetak godina, Catacomb Cult joj je tek prvi album. Ali, čuje se da je u pitanju odležao, proživljen materijal jer Baxaxaxa, za razliku od mnogih kolega nikuda ne žure niti se trude da budu najsiroviji, najmračniji ili štogod slično. Umesto toga, materijal na ovoj ploči je odmeren, ličan ali istovremeno i skoro ritualno ugođen, sa promišljenim temama i njihovim razvojem, kvalitetnom produkcijom i dinamičnim, prirodnim masteringom. Baxaxaxa zvuče vrlo old school ali bez nekakvog napora da to bude TAČNO onako kako old school zamišljaju mladi ljudi, već beznaporno, spontano, prirodno. Vrlo dobra ploča:
https://baxaxaxagermany.bandcamp.com/album/catacomb-cult
https://baxaxaxa.bandcamp.com/album/catacomb-cult
Nizozemci Weerzin svoju muziku opisuju kao black/ punk a to, na EP-ju Vitriool nije uobičajena kombinacija D-beata i sirovih rifova kako se obično radi kad ukrštate ove dve plemenite forme. Vitriool je psihodeličnija, možda i nešto avangardnija ploča prostačkih ritmova ali vrlo evokativnih gitara, nešto kao kada bi Dead Kennedys svirali blek metal, producirana jeftino a efektno i sa pesmama koje i pored za blek metal uobičajene monotonije, umeju da se lepo ponašaju i drže pažnju tokom celog svog trajanja. Vrlo lepo odrađeno, s dušom što se kaže, pa još imaju i gostujući trombon i pesme na nizozemskom. Šta biste vi još?
https://weerzin.bandcamp.com/album/vitriool
Déhà je izbacio preko tri sata vrlo raznovrsne muzike sa raznim saradnicima u vidu albuma Summertime MMXXI (Campaign). Radi se zapravo o kampanji sakupljanja para da znameniti belgijski muzičar, autor i generalno omiljeni metalac zanovi opremu u svom studiju, a kako je čovek, izgleda, alergičan na crowdfunding kampanje, snimio je materijala dostatno za 3-4 albuma i nudi ga po ceni koju sami odredite. Ovde ima SVEGA, od depresivnog, atmosferičnog blek metala, preko thrasha do grindcorea i death metala, drona… tako da ako volite ovog momka ili samo volite zanimljiv metal iz podzemlja, ovo ne treba zaobići:
https://deha.bandcamp.com/album/summertime-mmxxi-campaign
Njemački progresivni blek metalci Agrypnie su svoj šesti album nazvali Metamorphosis i ovo je vrlo raskošno producirana, dugačka ploča koja kombinuje grandiozne aranžmane sa post-blek-metalskom emotivnošću. Ne baš moj, jelte, đir, ali nema sumnje da Agrypnie sviraju odlično, da su vrlo jako promislili kompozicije i da je ovo zaista producirano iz sve snage pa će mlađoj publici od mene sigurno biti i bolje, a i meni je prilično prijalo:
https://artofpropaganda.bandcamp.com/album/metamorphosis
Melvyn Haas je pod svojim umetničkim imenom Irrweg izbacio već i četvrti EP za tri godine i Tiefe Wasser Weinen Nicht je vrlo ubedljiv materijal sa tri pesme melodičnog, melanholičnog ali zapravo energičnog i za moje kriterijume, sasvim korektno krljačkog blek metala. Ima ovde blackgaze melodija, naravno, ali Irrweg ih svira žustro i njegova muzika nije isproducirana tako da sve zvuči kao da se dešava negde preko sveta a vi dobijate strim putem analognog telefona. Mislim, nije da Haas na kraju masteruje ovo sa MNOGO dinamike, ali Irrweg ipak zvuči živo und prisutno. Lep EP, prodavan za onoliko koliko ponudite. Vreme je za album:
https://irrweg.bandcamp.com/album/tiefe-wasser-weinen-nicht
Iako stalno pričam da načelno ne volim britanski blek metal, povremeno se pojavi album koji me podseti da ima i tu da se probere lepih stvari. Debi rodno mešovitog sastava Abdicatrix, nazvan Melancholia je jedan takav album sa svojim melodičnim, a opet sirovim, prilično old school pristupom zvuku i pesmama. Produkcija je fina, ne prebudžena kako se to danas često radi, a pesme imaju u sebi tu neku second wave otmenost i zvuče sveže i autentično. Fin debi:
https://ukemrecords.bandcamp.com/album/melancholia
Kad vidim tag koji kaže „bestial metal“ na Bandcamp stranici nekog benda mene odmah obuzime određena milina. I mada je istina da gomila bendova koji se tako taguju kurcu ne valja, Savage Necromancy iz Finiksa u Arizoni su dosta dobri na prvom albumu, Feathers Fall To Flames. Ovo je, dakle, divljački, zvjerski black-death metal koji osvaja sirovim, paklenim rifovima, energičnom, brzom svirkom, neljudskim, demonskim kricima i pesmama koje su jednostavne i ekonomično aranžirane. Sve je, dakle, kako treba uz hitove poput Baptized in the Cum of Goat ili Genocidal Frostfukk Terrorism a album je i produciran iznenađujuće čisto i jasno a da je izbegnuto da sve zvuči sterilno i ulickano. Zaista divan balans u zvuku i lepe pesme i mislim da Savage Necromancy mogu da budu više nego ponosni na svoj debi LP. A pošto su pritom i divni ljudi, i download naplaćuju koliko VI odredite, ovo je obavezno štivo:
https://savagenecromancy666.bandcamp.com/album/feathers-fall-to-flames
Pređimo na stoner, doom, sludge, hard rock i psihodeliju. Nova Doomed & Stoned kompilacija se zove Doomed & Stoned in Chile i počinje fantastičnom mantričnom pesmom naših starih znanaca Los Tabanos Experience, u kojoj psihodelični stoner zvuk biva potpomognut egzotičnim tonovima sitara. Magično! Kao što je i običaj, Doomed & Stoned su napravili izvanredan izbor bendova od kojih za većinu niste čuli, a treba, i u ovih 99 lakih komada čućete razne aspekte stoner roka, psihodelije, doom metala i hibridnih žanrova koji spajaju sve ovo u jednu formu. Takođe kao i uvek, ovo plaćate koliko želite. Proslava!!!!!!!!
https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-in-chile
Kragujevčani Etherstone stižu, posle par EP-jeva, sa propisnim debi albumom i ovo je melodičan stoner metal u kome imam da zamerim ipak previše šumadijski naglasak u pevanju na Engleskom, ali je sve ostalo na mestu Nije ovo stoner koji vrti samo bluz teme i uživa u sirovosti već pažljivo napisan metal koji ima razvijene i promišljene teme ali ne zaboravlja ni gruv. S obzirom da su članovi benda vrlo mladi, ovo je i zapravo solidno zrela muzika koja tačno zna koju vrstu emocije želi da evocira i Etherstone svakako pogađaju većinu meta koje su nanišanili. Obavezno poslušati:
https://etherstone.bandcamp.com/album/the-missing-chapter
Dope Skum iz Čatanuge u Tenesiju sviraju prljav i nevaljao, napušen stoner rok na kaseti Tanasi koja sa svojih pet pesama predstavlja dovoljno materijala da se čovek uspava i ima žive, psihodelične snove. Iako prljavi i neumiveni, Dope Skum nisu rđavo snimljeni i ovo je prijatno za uho. Bend se ne trudi da bude preterano originalan i najveći deo fokusa je na valjajućim, teškim, lepljivim rifovima koji evociraju osećaj napuštanja sopstvenog tela i lebdenja iznad svega. Pa, ako vam se lebdi:
https://dopeskum-stumpgrinderrecords.bandcamp.com/album/tanasi
Meksički Heidrún na istoimenom albumu servira ukusne, hrskavo fazirane gitare i lepe pesme. Ovo je stoner rok sa metalskijim rifovima, ali bez siledžijstva, posvećen gruvu i lepoj atmosferi. Momci sviraju kvalitetno sa blagim naklonima progresivi i imaju vrlo čist zvuk koji nije prebudžen u masteringu pa je time i prijatniji za slušanje. Peva se na Španskom, kako jedino i prihvatamo. Lepa ploča:
https://heidrunmx.bandcamp.com/album/heidr-n
Flat Earth Rider je debi album norveških Suncraft i ovo je prijatan, gruverski hard rok produciran kvalitetno a sviran sa očiglednim uživanjem. Suncraft imaju prijatnu retro-crtu u svom zvuku, sa rifovima koji bi bili kod kuće i krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka ali izvedba je potpuno moderna i autentična i ovaj album ne zrači nostalgičnom radijacijom nego prži dobrim raspoloženjem. Dosta maštovitih, svežih ideja takođe. Odlična ploča.
Nema stoner roka dok ga Argentinci ne zasviraju, kažu upućeni pa sam sa zanimanjem poslušao novi album postave Halfaya nazvan – dovitljivo – Blunderblues. Nije ovo baš mnogo bluzerski (a za „blunder“ polovinu kovanice, pogledajte šta čiča sa omota ima naslonjeno na zid) i Halfaya zapravo tresu vrlo heavy, prilično razigran i razdžilitan stoner metal sa jakim rifčinama i teškim gruvom. Zvučno, ovde imamo posla sa brutalno distorziranom bas-gitarom i opasnim, zujećim metal rifovima, a bend nema nikakav problem da pređe i u thrash tempo kada okolnosti to nalažu. No, Blunderblues nikada ne gubi taj odlični gruv koji bendu dopušta da se igra sa različitim tempom, harmonijama i kojekakvim trikovima, sve dok pesme zvuče tečno, prirodno, rekoh već – razigrano. Ovo je pritom ozbiljno urađen abum, sa kvalitetnom produkcijom i vrlo dobrim pevačem pa Halfaya apsolutno potvrđuju da argentinske stoner-snage u ovom trenutku praktično nemaju rivala na ovoj planeti. Obavezno slušanje:
https://halfaya.bandcamp.com/album/blunderblues
Nešvilski Thorns Inside sviraju odličan hard rok na albumu For the Love of Rock ‘n’ Roll. Volim kad naletim na bend koji ne svira ni stoner, ni pank rok niti ijednu od „legitimnih“ modernih interpretacija formule težeg roka, već se vraća u kasne sedamdesete i rane osamdesete i svira uradnu, dobro napisanu muziku sa pamtljivim melodijama a koja uprkos jasnim dugovanjima glam rok i heavy metal bendovima iz tog perioda, ne zvuči ni malo retro. Thorns Inside su izuzetno dobri i ovo je muzika koju možete slušati i u društvu osoba koje nikada ne bi sebe okarakterisale kao heavy metalce i da svi zajedno uživate. Odlično, ne propustite:
https://thornsinsideband.bandcamp.com/album/for-the-love-of-rock-n-roll
Idemo na bržu i nestašniju muziku. Thrash! Hardcore! D-beat! Grindcore! Slušajući prvu pesmu na drugom albumu mladog čileanskog thrash sastava Amnesia Eterna, a koji se zove Malditos teško da nećete pomisliti na Metaliku. Amnessia Eterna prave vrlo jasan omaž kalifornijskim utemeljiteljima pre nego što ubace malo više melodije nego što očekujete i otkače se od Metallica templejta. No, dobro, šteta je učinjena, pa se Amnesia Eterna dalje sluša uglavnom sa pažnjom da se identifikuje koliko se ovaj bend razlikuje od Metalike a što nije fer. Ovo je zaista melodičan, prijatan thrash metal koji voli da dobro i momački reže ali voli i pevljive refrene i solaže koje su mnogo više Iron Maiden nego Metallica. I to lepo vozi čoveka i Amnessia Eterna svakako nalaze svoj zvuk negde između Metalike i drugih Bay Area Thrash prvoboraca (Death Angel, pa i Megadeth), ali i sopstvenog interesovanja za melodičniji, više heavy metal izraz. Produkcija je kvalitetna ali možda pa i malo suviše suva za muziku koja bi možda mogla malo i da se, jelte, skvasi, ali to su sitnice, ovo zvuči zdravo i prijatno i mada je album podugačak, pesme su uglavnom lepe:
https://amnessiaeterna.bandcamp.com/album/malditos
ShortageOfSanity iz Drezdena su trio sa dva Rusa i jednim, reklo bi se propisnim, Nemcem i oni kombinuju thrash i groove metal sa malo ekstremnijih elemenata (uglavnom vokali, poneki blastbit) ali i sa, kako sami kažu, iznenađujućim interludijima koji ispadaju izvan granica metala i, svakako, ekkelticizam je jedan način da se izdvojite ali ne i garancija da će vam muzika biti dobra. No, debi album benda, Relapse Again, je meni prilično solidan. Nemetalski elementi su odsvirani dobro i autoritativno (rokenrol pasaž u Hämatogeni, recimo) i imaju jasnu ulogu i funkciju a bend generalno svira dobro i piše pesme koje su smislene i u kojima njihovo svaštarenje nije nauštrb generalnog narativa. Lepo:
https://shortageofsanity.bandcamp.com/album/relapse-again
Njujorški mladi trešeri Final Siege uspeli su da svoj debi album March to Your Grave isproduciraju tako da bude istovremeno i tih i prebudžen – slušajte kako je bubanj iskomprimovan – a što je svojevrsni uspeh. Enivej, ovo je uglavnom srednjetempaški, mošerski trhash metal sa izvikivanim stihovima, baziran na rifovima i mlaćenju glavom. Bude to malo monotono, ali za određene slojeve thrash metal i moshcore publike, mislim da ovaj album isporučuje idealan materijal. Bend svakako svira odlično i ima dobro napisane pesme u okviru granica koje je sebi zadao:
https://finalsiege.bandcamp.com/album/march-to-your-grave
Njemački Karloff svoj debi album, The Appearing izbacuju za Dying Victims Productions što je samo po sebi preporuka, a interesantno je da se ova ekipa ne uklapa sasvim u nekakav stil koji Dying Victims inače provlače. Naime, Karloff su isto toliko pank bend koliko i metal bend, svirajući jednostavnu, ložačku muziku koja ne komplikuje sa gitarama ali koja ima metalski naklon ka samo malo gizdavosti i aranžmanima što putem sitnih ukrasa dobijaju mnogo na karakteru. Poison Idea ili Dwarves su obično bendovi koje pomenem u ovakvim trenucima i Karloff svakako imaju malo od ovih američkih bendova ali ovde ima i poprilično švedskog retro-D-Beat zvuka, po uzoru na, recimo Anti-Cimex ili Avskum. Lepa je to smeša i mada Karloff možda neće odmah da se vinu u istu orbitu sa nabrojanim legendama, The Appearing je drusna kolekcija kratkih i popaljujući pank-metal pesama koje mom uhu sve po redu prijaju. Zanimljivo je da je ovo jedan od retkih albuma gde bih voleo da je mastering malo komprimovaniji jer bi to pomoglo da pomalo snižene gitare u miksu dobiju više hrskavosti a što bi album u celini još unapredilo. Vredi čuti:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/karloff-the-appearing
Irski trešeri Gama Bomb imaju odličan novi EP, Thunder Over London sa tri pesme upečatljivih tema, kvalitetne svirke i sasvim lepo plasiranog humora. Gama Bomb su tajno jedan od najboljih thrash metal bendova koji radi na ovom ostrvlju pa su nas za Bandcamp Friday vrlo strateški obradovali jednom lepom pločom:
https://gamabomb.bandcamp.com/album/thunder-over-london
Jail iz Detroita na svom demo snimku nazvanom samo Demo prže jednostavni thrash-punk-metal i ovde ne treba filozofirati, muzika je žestoka, zvuk prštav, rifovi ložački, bend autentičan. Ovo je prljavština koja se najbolje oseća kad se ne kupa po mesec dana i problem vonja rešava time da jedan džoint pali o drugi. A imaju i dobre pesme. Platite koliko hoćete, nećete zažaliti:
https://jaildetroit.bandcamp.com/album/demo
Vulcan Tyrant uz Roterdama sviraju izuzetno sirov blackened thrash metal na svom dugoočekivanom albumu prvencu – Vulcanocide. Ovo je puno zlih rifova i krvoločnog pevanja, a zvuči kao da je snimljeno u podrumu bez izolacije i tokom zombi apokalipse pa naštelujte svoja očekivanja na pravu frekvenciju. Hoću reći, ima metal muzike uz koju se lepo filozofira ali uz ovu se najlepše šutira:
https://vulcantyrantrecords.bandcamp.com/album/vulcan-tyrant-vulcanocide
Lesterski hardkorovci Frantic State zvuče odlično na EP-ju The Xplosive Tape koji košta pet funti a za samo dve pesme što jeste malo ambiciozno, no Frantic State su vrlo sigurni u svirci, imaju karakter i odličnu produkciju, a pesme su im prilično zrele pa svakako vrede da se makar čuju:
https://franticstatehc.bandcamp.com/album/the-xplosive-tape
Fading Trail su finski grindcore projekat i, da, zvuče, BAŠ kako zamišljate, izuzetno disciplinovano, tvrdo, odlično producirano, vrhunski odsvirano. Reći da me album Count the Days, njihov prvi, podseća na radove Rotten Sound je takođe sasvim očekivano, mada Fading Trail imaju sopstvenu verziju ovo klasičnog skandinavskog modela, sa pesmama koje su nešto duže i uslovno rečeno sporije, sa nešto kompleksnijim aranžmanima pa i (SJAJNIM!) gitarskim solažama. No, svakako je to u okviru očekivanih parametara i Count the Days donosi svakom poštenom pankeru/ metlacu/ grajnderu puno razloga za sreću:
https://fadingtrail.bandcamp.com/album/count-the-days
Sa svoje strane norveški Husmanskost svoj grindcore svira lepršavije, bliže hardcore punku, mada ne u smislu nekakvog primitivnijeg pristupa rifovima i aranžiranju. Naprotiv, EP Sykkelstjæling je pun zamamno kompleksnih pesama koje imaju i spektar atmosfera, a sve to ne odmičući se od vrlo žestokog, brzog grindcorea. Husmanskost sebe nazivaju eksperimentalnim grindcore bendom, ali ovo pre svega nudi ozbiljno krljanje pa tek onda čudne harmonije i neočekivane ritmove. Odlična ploča:
https://husmanskost.bandcamp.com/album/sykkelstj-ling-e-p
Nova nedelja i novi split EP za brazilske grajndere Agamenon Project. Ovog puta su sa druge strane Estupida Humanidad, brutalni power electronics projekat koji će vam svojom bukom i mikrofonijom dobro prodžarati uši. Agamenon Project daju četiri pesme lo-fi grajdnovanja u sasvim klasičnom maniru. Platite koliko vam volja:
https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/19-21-agamenon-project-x-estupida-humanidad
Moldering Vibration su kalifornijski duo koji svira primitivan, ružan grindcore/ sludge metal i, pa, svakom u životu treba malo ružnoće. Novi EP benda, Endless Cycles of Insanity ima čak devet pesama i zvuči taman toliko profi da sva ta ružnoća ne bude jedini horizont koji se vidi, već da preko svega sija i malko svetlosti inspiracije. Dakle, nije rđavo:
https://molderingvibration.bandcamp.com/album/endless-cycles-of-insanity
Get Destroyed iz Arizone su izbacili svoju kompletnu diskografiju na kaseti „discography“ izašloj za španski Abusive Noise Tapes a što je vrlo dobro jer Get Destroyed sa svojim superkratkim, brutalnim powerviolence pesmama naprosto ne traju dovoljno dugo da čoveka zamore. Materijal, dakle, ima 26 kratkih komada ispaljenih iz sve snage pravo u facu, napisanih sigurno, produciranih vrlo solidno i oni među nama koji vole ’90s powerviolence po uzoru na, na primer, Spazz, ovde mogu da se ozbiljno poraduju:
https://abusivenoisetapes.bandcamp.com/album/055-get-destroyed-discography-profesional-tape
Utilitarian iz Šefilda su „radikalni D-beat anarhisti“ i njihov novi EP, Conservatism Is A Death Cult sve pare koje zaradi daje u dobrotvorne svrhe. Pošteno. Nove dve pesme koje ekipa ovde daje su vrišteće, besne, agitatorske levičarske metal-pank himne, dobro, ne baš „himne“ ali svakako emanacije, ejakulacije, eksplozije. Utalitarian možda pišu i predugačke pesme za ono što hoće da kažu i bubanj je apsolutno nedinamičan u zvuku, ali ovo je ipak pristojan, energičan spoj metala i panka koji postiže ono što želi, i čija „propagandna“ komponenta ne preteže nad umetničkom. EP sadrži i po jednu obradu Minor Threat i Suicidal Tendencies i mene je to odmah raznežilo. Bend, da bude jasno, ne svria D-beat već kompleksniju i metalskiju muziku:
https://utilitarianband.bandcamp.com/album/conservatism-is-a-death-cult
Ali otrite suzu, ljubitelji D-beata! Švedski World in Ruins sviraju tipično švedski – melodičniji a superteški – D-beat a EP No Lives Matter mada možda i malo problematično nazvan, ima četiri odlične pesme, snimljene vrlo solidno, a odsvirane sa strašću i energijom:
https://worldinruins.bandcamp.com/album/no-lives-matter
Maldrom iz Sent Luisa imaju zabavan i svež pristup grindcore/ deathgrind muzici. Album Gods of the End je vrlo dinamična, energična ploča sa puno čukanja, blastbitova i brutalnih vokala ali i sa neočekivanim harmonijama, mnogo maštovitih skretanja u aranžmanima, pesmama koje umeju i da prebace šest minuta. Ovo je muzika koja, doduše, svojim čestim mutiranjem može i da izazove utisak monotonije kod manje pažljivog slušaoca ali meni su Maldrom zapravo ostavili utisak benda koji se trudi da pesme, koliko god da deluju nestalno i promenljivo, ipak imaju konzistentne narative. U svakom slučaju, ovo je odlično odsvirano, dobro producirano i jako energično i brutalno pa se meni mnogo dopada.
https://maldrom.bandcamp.com/album/gods-of-the-end
Elder Devil iz Fresna u Kaliforniji sviraju nešto tehničkiji grindcore sa relativno razgovetnim pevanjem i blagim zanošenjem u post-metal. No, ovo njihov EP, Fragments Of Hell samo čini bješnjim i ubojitijim. Elder Devil ne sviraju grindcore kao seriju grčeva već više kao konstantnu agresiju sa opresivnim, teškim zvukom i svirkom koja slušaocu daje mesta da diše ali ne prestaje da ga pritiska. Vrlo dobro napisane pesme, odličan saund (ako volite BRUTALNI brickwall koji, ruku na srce ovoj muzici pristaje), generalno odlično:
https://elderdevil.bandcamp.com/album/fragments-of-hell
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/fragments-of-hell
Rise of Kronos iz hamburga na prvom albumu, River of Souls tresu mošerski death thrash. Ovo je sve uglavnom u srednjem tempu, onako, plesno i gruverski, sa dobrim rivoima i napaljenim death vokalima, odlično producirano i tematski okrenuto klasičnoj mitologiji pa će zadovoljiti i akademika i hedbengera u vama:
https://riseofkronos.bandcamp.com/album/river-of-souls
Moskovljani Tortured izgledaju veoma mlado na slici, kao da i dalje idu u srednju školu, pa im otud i prvi EP, Rites of Pure Disgust zvuči primereno mladalački. Ali u dobrom smislu. Death metal što ga ovi momci provlače kroz tri pesme je jednostavan, zasnovan na prostim ali funkcionanim rifovima i spontanim, prirodnim razvojim teme, no Tortured imaju odličan osećaj za gruv, pa čak i iznenađujuće dobar zvuk sa superteškim gitarama, prirodnim bubnjem i odličnim pevanjem. Nadam se da ova ekipa uskoro snimi još nešto jer ovih šest minuta old school slasti jedva da uspe da me zadovolji, a naplaćivanje istog zadovljstva svega jedan dolar je takođe pošteno. Kliknite:
https://tortured666.bandcamp.com/album/rites-of-pure-disgust
Španci Dystopian Omen su simpatični na debi EP-ju, Portraits of a Razed World, Part I. Ovo je dosta old school death metal sa rifovima koji su povremeno pozajmljeni direktno od Cannibal Corpse i sličnih kolega, ali Dystopian Omen uspevaju da zvuče autentično i autentično sirovo. Pritom, ovo nije samo ređanje rifova i dranje – mada će neiniciranom slušaocu baš tako zvučati – i njihova muzika ima određeni spektar emocija i raspoloženja. I povrh svega pevačica, María Rodríguez González aka Maria Banshee zvuči vrlo lepo. Meni simpatično:
https://dystopianomen.bandcamp.com/album/portraits-of-a-razed-world-part-i
Kad smo već kod old schoola, demo brazilskih Convulsive se zove Stinking like a Cemetery Grave što je već samo po sebi onako malo smešno a muzika je iskreni i vrlo primitivni death metal koji kao da je ispao iz 1991. godine. Pravolinijski, jednostavno, pravo među rogove:
https://convulsive666.bandcamp.com/album/stinking-like-a-cemetery-grave-demo
Još uvek kod old schoola, Nunslaughter imaju novi EP, Black Death Phantom i ovaj veteranski sastav iz Ohaja na svom bukvalno ne znam kojem po redu izdanju nudi… pa korektan ali ne specijalno inspirisan materijal. Nunslaughter su, da budemo fer, konstantno aktivni već duže od trideset godina i svake godine izbacuju po nekoliko izdanja pa se i ne može očekivati da će svako od njih biti nekakvo otkrovenje. U tom smislu, Black Death Phantom je prijatan, ne originalan i ne preterano maštovit EP sa šest kratkih, pošteno primitivnih ali sigurno odsviranih old school death pesama. Fast food? Svakako, ponekad je i to sasvim u redu:
https://nunslaughter-gurglinggore.bandcamp.com/album/black-death-phantom
Još jedan demo, ovog puta iz Kvebeka, a u pitanju je sastav Void Column sa prilično monotono produciranim snimkom The Chasmic Death. No, iako je ovo monotono u zvučnom smislu gde se dinamika zvuka ne menja bez obzira na tempo svirke, zahvaljujući PAKLENO komprimovanoj gitari, bend svakako ima određenog šarma za ljubitelje old school sirovine. A i plaćate koliko hoćete:
https://voidcolumn.bandcamp.com/album/the-chasmic-death-demo
Undead iz Madrida tresu jednostavan ali veoma prijatan old school death metal na, pretpostaviću prvom albumu Existential Horror. Ova četvorka svakako može da kaže da se bazira na Grave/ Autopsy formulama (slušajte početak Sin & Death) ali da ih je nadogradila lepršavijom, bržom svirkom (koja me malo podseća i na švedski Merciless) a što se lepo uklapa jedno uz drugo. Ružno, preteće al zarazno, Undead su isporučili tačno ono što nam danas treba:
https://undead-us.bandcamp.com/album/existential-horror
Bloody Cumshot iz Japana nisu baš meni najdraži stil muzike (a, ruku na srce, ni najdraži stil ejakulacije), jer se radi o ekstremno razmetljivoj kombinaciji melodičnog death metala i shred-metala, no ima nečeg zavodljivog u preterivanju u svakom pogledu koje se čuje na debi albumu, Nymphomania. Sve te neoklasičarske skale, taj visoki tempo kojim se sve svira, sve zvuči praktično kao saundtrak za neki budući Guilty Gear naslov, koji bi išao isključivo u death metal smeru i ja ne mogu, meni je ovo sjajno. Odvrnite do daske i navalite, pa neće krv sama da se pusti:
https://bloodycumshot.bandcamp.com/album/nymphomania
Italijanski Narascesi na svom istoimenom debi albumu trpaju brutalni death metal sa zanimljivim poigravanjem disonancama ali i tremolo temama koje bi bile, što se kaže, kod kuće i u blek metalu. Ovo nije hipertehnički brutal death niti slemu naklonjeno gaženje već više brutalčina starije škole po uzoru na, na primer, Banished ili Incantation. Narascesi, prema tome, vrte dosta gruva u svojim pesmama, mešajući ga sa bržim, energičnijim nabadanjima, sve u produkciji koja je i sama dosta old school ali izbegava brickwall ekscese modernog zvuka. Meni ovo, neiznenađujuće veoma prija:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/narascesi
Kyle House, nekada iz Vastum, i član Acephalix ima i novi projekat, Decrepisy i njihov prvi EP, Emetic Communion donosi četiri dugačke pesme (i jedan ukusni autro) hrskavog, gruverskog death metala. Zapravo, ovo ima toliko gruva da dok se ne čuju Houseovi podzemni, grleni vokali, ili mračne a zarazne melodije, muzika skoro da zvuči kao sludge metal. I to mislim u najboljoj mogućoj konotaciji, Decrepisy sa svojim lepim zvukom i old school mračnjaštvom ispunjavaju onu plesnu potrebu u death metal publici, gde muzika, iako brutalna i agresivna, zapravo sve vreme ima kinetički impuls koji nije destruktivan već poziva na kretanje i provod. No, kompozicije su dugačke – i preko deset minuta – i Decrepisy nastoje da gruvom slušaoca uvedu u dosta kompleksne lavirinte rifova i tema. I to, mada lično mislim da delova u pesmama ima možda i previše, uglavnom vrlo dobro funkcioniše. Poslušajte, nećete zažaliti:
https://decrepisy.bandcamp.com/album/emetic-communion
Moloch iz Rostoka na svom prvom EP-ju, What Once Was sviraju superzabavan simfonijski death metal koji, po prirodi stvari, zvuči svedeno i fokusirano. Hoću reći, ovo je očigledno mala operacija, možda i kućna, sa programiranim bubnjevima i simfonijskim slojem muzike pravljenim „u kompjuteru“ ali ovo čini da Moloch ne mogu da se oslanjaju na raskošnu produkciju i zvuk i da moraju da se baš potrude oko pesama. I rezultat je sjajan, ova tri komada koja čujemo na ploči ne zvuče kao Fleshgod Apocalypse za sirotilju nego kao dobro osmišljen i zaokružen materijal koji radi u okviru svojih ograničenja i pravi sjajne stvari. Da li bih voleo da je bubanj malo prirodniji? Svakako, pogotovo činele, ali Moloch nude jako ubedljivu muziku i obećanje za dobru karijeru:
https://molochepicdeathmetal.bandcamp.com/album/what-once-was
Marble Carrion su kvintet iz Novosibirske oblasti i njihov novi EP, Cannon Fodder donosi vrlo prosviran, siguran death metal koji, da budemo jasni, ne puca od originalnosti, ali Marble Carrion osvajaju superiornom produkcijom, odličnim rifovima i generalnim kvalitetom izvedbe. Ovo je jednostavna, gruverska muzika sa malo „modernije“ groove-thrash komponente (recimo, The Haunted…) i mada to nije sasvim po mom ukusu Marble Carrion svakako zvuče odlično:
https://marblecarrion.bandcamp.com/album/cannon-fodder
Ingested su pre deset godina svojim drugim albumom, The Surreption definisali svoj zvuk kao deathcore koji ima više maštovitosti od dobrog broja kolega i dobrodošla spajanja sa slamming death metalom, a to je bila i važna stepenica u pogledu razvoje njihove karijere. Danas su ovi mančesterski mladići jedan od važnijih bendova uglednog Unique Leader a dekada uspeha je obeležena – ponovnim snimanjem ovog albuma. The Surreption II je, dakle, rimejk celog albuma, pesmu po pesmu, sa malo modernijom produkcijom i, moram da kažem da ne vidim baš jasno opravdanje za ovaj potez. Originalni album je, za moj račun, zapravo bio bolje i življe produciran dok dvojka pati od, za Unique Leader uobičajenog brickwallovanja, tako da, možda bend smatra da je ovde pružio bolji performans. Kako god, Ingested su ovde imali uzbudljiv program kombinovanja deathcore neposrednosti i slamming death metal gruva, i to nije promenjeno tako da, ako niste slušali original, ovaj rimejk je svakako zanimljiv:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/the-surreption-ii-redux
Za ovonedeljnu porciju kvalitetnog tech-death metala tu su Ukrajinci Brilliant Coldness. Treći album ovog kvinteta, The Ultimate Dream. Plan B: Disposal of Humanity je onako, vrlo poštena tech death ploča sa podugačkim pesmama i izrazito kvalitetnom svirkom ali Brilliant Coldness, srećom nisu jedan od onih bendova koji ne umeju da napišu pesmu drugačije sem da povežu pedeset individualnih elemenata i nazovu to celinom. Tako da je The Ultimate Dream etc., naravno, pomalo dezorijentišući i namerno konfrontativan ali je ovo ploča sa jedanaest pesama napravljenih da budu jasni i distinktni narativi a i da, sakupljeni na gomilu, tvore i jedan meta-narativ. Vrlo pošteno, vrlo dobro odsvirano i manje fetišistički nastrojeno ka tehnici nego što ljudi od ukusa vole, a usmereno na kompozicije. Odlično:
https://deadcenterprods.bandcamp.com/album/the-ultimate-dream-plan-b-disposal-of-humanity
Aaron Spectre ima novi drumcorps EP, For the Living, i ovo je pet pesama kidačkog „elektronskog“ metala koji se od okeana sličnih projekata na internetu razlikuje najpre time da Spectre ovo radi mnogo duže od drugih i razvio je značajno zanimljiviji jezik kojim posreduje svoje ideje:
https://drumcorps.bandcamp.com/album/for-the-living
Sorceress of Sin iz Kembridža sviraju energičan i melodičan power metal sa prijemčivim ženskim vokalima i jednom lepom old school crtom u svom zvuku. Hoću reći, Constantine, drugi album ove ekipe uprkos naglašenoj melodičnosti pa i skoro operskim refrenima, ne zvuči baš ONOLIKO ulickano i upeglano kao moderni power metal u proseku nego ima taj neki klasični heavy, siroviji kvalitet koji mi, uprkos vrlo čistoj produkciji, veoma prija. Pevačica, Lisa Skinner pritom peva sa određenim promuklim, napuklim kvalitetom u glasu pa to svemu daje prekopotrebnu dozu karaktera. Plus, bend piše lepe pesme. Vrlo sam zadovoljan:
https://sorceressofsin.bandcamp.com/album/constantine
Za kraj, vredni brat iz latinske Amerike koji stoji iza Jutjub kanala NWOTHM Full Albums izdao je svoju prvu zvaničnu kompilaciju. Anderson već godinama preko svog kanala promoviše savremene bendove i albume koji sviraju „tradicionalni“ heavy metal, a što pokriva poširoku teritoriju od sleaze metala pa sve do proto-trešerskog zvuka. New Age of Steel Vol. 1 je zato takođe naglašeno raznolika kompilacija a čijih trinaest pesama dele jednu zajendičku crtu: dobre su. I, naravno, predstavljaju nove interpreetacije tradicionalne heavy muzike. Što znači da ovde zaista možete da čujete mnogo dobre i mnogo cheesy muzike i da se ova kompilacija ne preporučuje ljudima koji rogove pokazuju samo u šali a Iron Maiden majice nose ironično. New Age of Steel Vol. 1 je podsećanje da ima nas kojima sav taj cheese obeležava značajan deo života i da ima veličanstvenosti u toj kičastoj epici. Onima koji znaju ne moram ništa da objašnjavam i New Age of Steel Vol. 1 će, siguran sam, za nekog klinca biti jednako ogroman DOGAĐAJ kao što je meni bilo slušanje kultnih ’80s kompilacija poput Metalmanije ili Beyond Metal Zone. Obavezno:
https://nwothmfull.bandcamp.com/album/new-age-of-steel-vol-1
