Konačno je provala oblaka prešla u blagu kišicu ili, da bude jasno, konačno je dotok novih ili barem novih i zanimljivih metal izdanja sveden na sitno curkanje. Velika većina notabilnih izdavača je na zasluženoj pauzi i novosti ćemo od njih dobiti uglavnom tek od polovine Januara pa na dalje, a ovo što smo danas napabirčili su uglavnom usamljeni jahači. No, nije da nije bilo ničeg dobrog da se čuje, naprotiv. Naredne nedelje, taman za novogodišnju noć, stiže i moj tradicionalni mikstejp koji će probrati neke od najboljih pesama iz oblasti mahom stoner roka, psihodelije, dooma itd., a onda ćemo polako da se dovezemo i do prvog Januara kada će, nagađam, biti još manje notabilnih izdanja. Do tada, da vidimo šta smo ove nedelje imali.
Blek metal! Legacy of Satan iz Sibira nisu zaista satanistički bend, već sebe vide kao militantne ateiste koji samo koriste „okultni“ vokabular da probude usnule duhove ne bi li zbacili religijske okove bla bla bla. Poštujemo, a kakva je muzika? Pa, odlična. EP Apokalypse donosi pet pesama vrsno odsviranog, kvalitetno prpoduciranog, jako agresivnog black-death metala sa zrelim aranžmanima i dosta lepih ideja u kompozicijama. Ovo jeste agresivna muzika ali je i inteligentna u tome kako kombinuje svoje elemente i postiže rezultate u nekoliko nivoa. Kvalitet! A samo pola evra:
https://kryrartrecordslabel.bandcamp.com/album/apocalypse
Ruski i beloruski Angr je osnovan prošle godine i album nazvan prosto „I“ predstavlja njihov prvi rad, nudeći dugačke, hipnotičke pesme i opojnu atmosferu. Za razliku od onog što sam nekako refleksno navikao da očekujem od Rusa, ova dva čoveka ne prave malenholičan, folki intoniran blek metal. Njihova inspiracija su očigledno sever i stare religije pa je i muzika primereno ledena i, well, duhovna. Dosta lepih ideja, i podugačke pesme obeležavaju ovo ambicozno, kvalitetno izdanje:
https://angrbc.bandcamp.com/album/i
Slovački šmekeri Aeon Winds su nam za kraj godine (da ne kažem Božić jer su i oni ipak blek metalci) spravili fin EP Enshrouded By the Veil of Night, sa dve pesme nebeskih atmosfera i svečane svirke. Meni je to jako zaslađeno ali Aeon Winds generalno znaju kako da sav taj atmo-cheese zazvuči ponosito i grandiozno a ne samo slatko, pa preporučujem slušanje. A ko poželi da kupi, sam bira cenu. Pošteno:
https://aeonwinds.bandcamp.com/album/enshrouded-by-the-veil-of-night-single-2021
I dok smo u Slovačkoj, Krolok iz Bratislave su snimili drugi album, Funeral Winds & Crimson Sky i ovo okultno, mračno, atmosferično sranje je tu samo za posvećene. Krolok su odlični u konstrukciji zvuka koji je heremetičan pa povremeno i odbojan a da imaju i izraženu dimenziju zavodljivosti sa svojim melodijama i neočekivanim, egzotičnim temama koje se provlače ktroz pesme (slušajte Towards the Duskportals posle nekih minut i po). Neki učen muzičar bi im rekao „Deco… šta to radite? Ne pišu se pesme TAKO!“ ali taj bi promašio poentu. Krolok su baš gde treba da budu sa svojim ikonoklastičkim blek metalom i preporučujem ih puna srca i čista uma:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/funeral-winds-crimson-sky
Preko, u Češkoj, praški sastav Sukkhu ima simpatičan debi album Labyrinths. Ovo je maštovit old school black metal sa opakim ženskim vokalom i dosta dobrih rifova i mada Sukkhu ume malo i da hvata na atmosferu, to je okultna i preteća a ne ova savremena „emo“ verzija atmosfere pa je meni svakako lepo prijala. Fin album:
https://sukkhuofficial.bandcamp.com/album/labyrinths
Finski Ulterror ima zanimljiv EP, Pristine Ruin na kome maštovito spaja blek metal epiku i death metal zakucavanje. Ovde imamo pet pesama raznovrsnih po atmosferi i idejama, ali stilski zaokruženih i ujednačenih, sa produkcijom koja nije IDEALNA ali je sasvim korektna i svakako se radi o projektu koji će vredeti pratiti u budućnosti. A Pristine Ruin pritom plaćate koliko želite:
https://ulterror.bandcamp.com/album/pristine-ruin
Down to Dust je belgijski projekat što spaja blek metal i post-hardkor na glasnom i uverljivom EP-ju No Room For Your Kind. U svirci ima dosta blek metal oštrine pored emotivnosti koja dolazi sa drugih strana, izmešano na maštovite načine, a naslovi pesama su u fazonu All Born Equal i Trading Economics što je meni odmah simpatično. S obzirom na visok kvalitet produkcije i cenu od koliko date ovo se izdanje vrlo uspešno plasira u sam vrh ponude ove nedelje.
https://downtodust.bandcamp.com/album/no-room-for-your-kind
Iako bergenski Olbak zvuči BAŠ norveški, njegov glavni član, i autor svih pesama, Kablo, je iz Španije a doselio se u Norvešku. No, očigledno je da je sudbinski bio predodređen da svira oštri skandinavski blek metal i drugi album projekta, Menneskehetens Død, je sav na Norveškom, žestok, hrapav i opasan i zvuči kao autentični norveški old school blek metal. Baš mi prija, hoću da kažem. Devet pesama, puno duha:
https://olbak.bandcamp.com/album/menneskehetens-d-d?
Ukrajinski Fakel kažu za sebe da sviraju „primeval black metal“ što deluje kao samo fensi način da se kaže „old school“ ali EP Hatful Flame of Blasphemy zapravo nije TOLIKO old school i pored sve te vatre, mržnje i blasfemije koje se isporučuju brzinom od 150 na sat. Kroz četiri oštre i napadčke pesme Fakel zapravo nude dosta sazrelih i savremenih rešenja. Što se pokazuje kao idealna kombinacija: i old school svedenost i news school osećaj. I dobro to zvuči, pa nek ide život.
https://fakelblcakmetal.bandcamp.com/album/hatful-flame-of-blasphemy
Stoner! Sludge! Doom! Psihodelija! Grčki Kemerov svira dopadljiv sludge metal na svom albumu Anti-Hero. Ovo je muzika rokerske osnove ali velike težine i naglasak je na hipnotičnosti jakih rifova, teškog ritma i mnogo ponaljanja valjajućih, rastopljenih tema na gitari. Uz brutalne vokale i atmosferične solaže, te taj simpatini omot koji omažira klasičan superherojski strip, ovo se lepo sluša (i gleda):
https://kemerov.bandcamp.com/album/anti-hero
Ruski Sand’n’Roll već imenom jasno signalizira šta ćemo dobiti na EP-ju Pathological Nature Of Human Stupidity. Dakle, ovo je beerdrinkerski, KST-ovski heavy desert rock sa dobrom produkcijom i pažljivo napisanim pesmama. Preblizu srednjem toku za moj ukus ali sa apsolutno neupitnim kvalitetima na svakom nivou. A i druga pesma se zove Solomon Kane, ne mogu da ignorišem tu ljubav prema REH-u koju i sam delim:
https://sandnroll.bandcamp.com/album/pathological-nature-of-human-stupidity
Deimos Rising je iz Blekpula u Britaniji i EP Devoured & Eaten je simpatičan primer spajanja industrial i sludge metala u jednom relativno lo-fi ali prijatno zvučećem kontestu. Nema ovde previše filozofije, dobijamo militantne ritmove, teške, preteće rifove i vrištanje, ali sve to dobro fukcioniše na gomili i lepo se posluša:
https://deimosrising1.bandcamp.com/album/devoured-eaten
Italijanski Demonio je očigledno inspirisan niskobudžetnim horor filmovima iz sedamdesetih godina prošlog veka pa, adekvatno, nudi niskobudžetni teški psihodelični stoner rok. Album Electric Voodoo je uprkos niskobudžetnosti vrlo prijatan za slušanje, sa ukusno faziranom gitarom i organskom, gruverskom svirkom ovog trija iz, jelte, pakla. Demonio rade sve što treba, pružajući slušaocu kiselinom natopljeni, cureći rokenrol koji zaobilazi racionalne barijere i ulazi direktno u podsvest gde posle pravi haos. Album plaćate koliko želite:
https://demonio666.bandcamp.com/album/electric-voodoo
Thrash! Hardcore! Grindcore! Death metal! Drowning In Blood su iz Kvebeka i sviraju lep, melodičan, pomalo pankerski thrash metal na EP-ju Crush the Weak. Uprkos „ekstremnim“ rečima koje bend koristi (i prva pesam se zove Chernobyl i koristi, zakleo bih se, iste semplove Gajgerovog brojača kao i igre iz serijala S.T.A.L.K.E.R.), muzika je promišljen, energičan ali pažljivo napisan thrash metal sa puno memorabilnih tema i melodija, odsvirana snažno i ubedljivo. Dobra produkcija i generalno odlična ponuda sa tri vrlo lepe pesme:
https://drowninginblood.bandcamp.com/album/crush-the-weak
Insecurity su simpatični čileanski trešeri čiji prvi album, Intruder of Realitzy izlazi prvog Januara ali se već čuje na internetu. Sve je to zapravo melodičnije i maštovitije nego što bi čovek očekivao i Insecurity su prijatno osveženje u često prilično ustajalom thrash metal krajoliku:
https://burningcoffinrecs.bandcamp.com/album/intruder-of-reality
Slovenci Black Reaper su baš na božić izbacili svoj treći album, Under the Dying Sun. Pesimistički! Enivej, radi se o vrlo vrednom bendu kome je ovo treći album za četiri godine a kvalitet svirke i produkcije su na zavidnom nivou. Srećom i kvalite komponovanja i generalno, estetike koju bend baštini su takođe impresivni i ovo je progresivniji thrash sa dosta death metal elemenata, koji je u ekvivalentnoj meri naklonjen melodiji kao i death metal zakucavanju i ekstremnim vokalima. Volim kada bend zvuči ovako disciplinovano i usvirano a da opet muzika ne pati od sterilne studijske upeglanosti. Black Reaper su na jako dobrom mestu u svojoj karijeri i ovaj album je jedna od najboljih stvari koje sam čuo ove nedelje a šlaćate ga koliko želite. Pa nije li to ljudski?
https://blackreaper2.bandcamp.com/album/under-the-dying-sun
Njujorčani Black Mesa na svom albumu 08+21 donose žive snimke iz 2008. i 2021. godine. I jedni i drugi su dosta lo-fi ali su oni iz 2008. godine baš naglašeno mutni. Zato se valjda ovo i prodaje po ceni koju sami kažete. No, bend ima simpatičan spoj metala i panka, jednu primitivnu, organsku muziku koja dolazi iz, što se kaže, stomaka. Pa eto:
https://blackmesany.bandcamp.com/album/08-21
808hardcore iz Sankt Petersburga ne sviraju, kako biste možda očekivali, nekakvu plesnu, elektronsku muziku nego bučni, negativni gitarski nojz-pank-metal. Album Дай Бог Live hvata duo u živom izvođenje od ove jeseni i u pitanju je ne mnogo originalna ali svakako autentična svirka koja ima energiju, sirovost, ali i dovoljno kompetentnosti i emotivnog raspona da bude primerena trenutku. A plaćate koliko želite. Meni su 808hardcore odlični:
https://808hardcore.bandcamp.com/album/live-2
War Of Knives su iz Oklenda i demo nazan samo Demo ima tri pesme žestokog sludgecore metala. Dakle, jaki, upečatljivi rifovi, dosta gruva ali i energične D-beat svirke kad zatreba, plus ikonični semplovi iz Deadwooda, sve ovo zvuči taman dovoljno sazrelo da pričamo o ozbiljnom bendu, a da je ipak očuvana sirovost i spontanost „mlade“ postave. Odlično je:
https://warofknives.bandcamp.com/album/demo
Već smo eksperimentalno utvrdili da mi groove metal prija samo ako je na Francuskom, ali evo, ispostavilo se da može i na Ruskom. Neorhythm iz Sankt Petersburga su sva svoja tri singla na Ruskom skupili na EP-ju Triad, pre nego što im izađe naredni, treći album i mada je ovo zaista tek groove metal, on je i izrazito dobar. Odlična produkcija, ubedljiva svirka, sjajni vokali pa još sve na Ruskom. Ponekad sam i ja sasvim nemoćan pred lepotom naše istočne braće:
https://neorhythm.bandcamp.com/album/triad
Nightfeeder iz Sijetla rasturaju svojim moćnim D-beat hardcore zvukom. EP nazvan isto kao i bend ima izvrstan zvuk i pesme jasno izatkane iz sećanja na Discharge i slične bendove koji već decenijama nose baklju ultimativne jednostavnosti i neposrednosti ove forme panka. Moćno, energično i, u okviru svoje jako svedne forme, maštovito. Još se i plaća koliko hoćete, pa je u pitanju maltene savršeno izdanje:
https://nightfeeder.bandcamp.com/album/s-t-ep
Invocation iz Kalifornije sviraju krishnacore koji je vrlo mišićav i robustan na EP-ju Clarion Call. Ovo je, onako srednjetempaški i gruvi, ali puno sjajnih rifova, sa pevačem koji zvuči pankerski razjareno i vrlo solidnim zvukom. Ako nemate nikakvih problema sa bendom koji muziku koristi da propagira relgijsko učenje koje mnogi smatraju socijalno vrlo štetnim, ovo je odličan materijal i daje se za onoliko novca koliko poželite da za njega date:
https://xinvocationx.bandcamp.com/album/clarion-call
Agamenon Project nastavlja sa serijom nedeljnih lo-fi splitova sa DIY bendovima sa raznih strana sveta. Ove nedelje je na programu Agamenon Project x Pneura gde naš omiljeni Brazilac nudi četiri pesme sirovog, surovog old school grindcorea a Pneura metalizirani D-beat. Kako ume da bude, ovo nije TOLIKO Lo-Fi a daje se kao i uvek za pare koje sami želite da izdvojite:
https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/39-21-agamenon-project-x-pneura
Snuffed Out su trio iz Mičigena sa dopadljivim EP-jem powerviolence krljanja nazvanim Amphetamine Aneurysm (a taj sam naslov iskucao skoro bez gledanja!). Šest pesama od kojih ni jedna ne prebacuje dva minuta, česte promene ritma, poštena, znojava svirka, generalno dobar provod i sve to za tri dolara. Pošteno!
https://snuffedout.bandcamp.com/album/amphetamine-aneurysm
Human Meat Grinder je ime brazilskog benda koji se raspao pre više od deset godina pa se sada pojavio novi Brazilac koji je uzeo isto ime jer, valjda, u deathgrindu vole da pevaju o raznim gadostima, ali su ipak ekološki svesni i promovišu recikliranje. Elem, EP Matadouro snimljen je „kod kuće“ i „sa ograničenim sredstvima“ ali pričamo o tri kvalitetne pesme deathgrinda koji ima dobre rifove, dobar gruv, energiju, sve što treba. Kakvog se smeća čovek nasluša u ovoj muzici, Human Meat Grinder je u ovoj verziji više nego odličan. Ne znam da li bih mu baš dao sedam dolara za tri pesme ali ovo jesu tri odlične pesme:
https://humanmeatgrinder.bandcamp.com/album/matadouro
Čileanci Necrobastard imaju naočit debi album nazvan Massgrave (proletos mi se dopala kolekcija njihovih demo snimaka). Ovo je dosta old school death metal sa lepim, zaraznim rifovima i pristojnim, svakako ne naročito skupim ali pristojnim zvukom, pa još sa malo doom metal mirisa u melanholičnim rifovima i sporom, valjajućem ritmu u nekim pesmama. Bend se potrudio oko aranžmana i ovo su lepo zaokružene kompozicije koje uspevaju da povremeno podugačku minutažu pošteno opravdaju. Bend veoma lojalno ponavlja neke klasične death metal pristupe koji su u svom apeksu bili pre tridesetak godina, ali to radi sa očiglednom ljubavlju i posvećenošću pa meni album zvuči autentično i ljupko:
Posercorpse je jednočlani projekat čiji je jedini član Niel Anilao, inženjer zvuka i producent sa Floride i, u skladu sa tradicijom, ovo je opasan, udarački death metal. EP Subtle Body ima četiri pesme napadačkih rifova, dobrog tempa, ali i izraženog gruva, sve u vrlo prepoznatljivoj tradiciji disciplinovanog, kvalitetnog death metala sa Floride. Ima ovde malo tih nekih modernijih elemenata u zvuku (Anilao koristi osmožičanu gitaru za taj debeli, masivni zvuk rifova) ali je ovo generalno death metal za kakav uvek imam vremena i volje i sa guštom sam preslušao Posercorpseov najnoviji rad, a koji sd ezavršava sa po jednom obradom klasičnih tema Cannibal Corpse i Gorgoroth. Stvarno ljudski.
https://posercorpse.bandcamp.com/album/subtle-body
Redreigner su vro simpatičan death metal peterac iz Grčke, sa istoimenim EP-jem. Ovo su četiri pesme disciplinovane, maštovite, pa i melodične svirke koja fino spaja death metal težinu sa očiglednim interesovanjem autora pesama da se istražuje egejsko harmonsko nasleđe. Dakle, hedbegnerski, ali i raznovrsno, pa i progresivno. Dobra produkcija, generalno vrlo dobar materijal:
https://redreigner.bandcamp.com/album/redreigner-ep
Za kraj, totalni mrak. Australijski Parasitic Equilibrium sigurno nisu slučajno baš na badnji dan po Gregorijanskom kalendaru objavili svoj album Dark Meditation. Ovo je surova, mračna ploča tipično australijski kavernoznog death metala i mada se Parasitic Equilibrium ne mogu optuživati za kopiranje Portala i drugih bendova sa ovog kontinenta koji su definisali taj zvuk, nema sumnje da rade u istom ključu. Ovde ima za nijansu više „pravog“ gruva i „čistijih“ rifova, ali pričamo i dalje o albumu izuzetno tamnog zvuka i preteće dispozicije. Meni odlično:
https://parasiticequilibrium.bandcamp.com/album/dark-meditation-cd
