Vann Nath – Painting the Khmer Rouge nije strip koji čitate da biste se opustili ili zabavili. Štaviše, ovo je strip koji može da vas ostavi u veoma lošem raspoloženju, zapitane da li je moguće da ljudi mogu da budu ovako okrutni prema drugim ljudima. I to u vremenu koje ni slučajno nije dovoljno udaljeno od našeg da bismo o prošlosti mogli da pričamo kao o proverbijalnoj „stranoj zemlji“. No, ovo je strip koji treba pročitati baš zato što podseća šta se dešava na ovoj planeti dok većina ljudi brine neke svoje brige i misli da je njoj, jelte, najteže, a koji pogađa čitaoca ne svojim umetničkim ambicijama već, naprotiv, dokumentarističkim pristupom. A opet, ovo je strip o umetnosti, konkretno slikarstvu.
Vann Nath je slikar rođen u Kambodži 1946. godine, a poznat je prevashodno po svom slikarskom opusu kojim je podsećao javnost decenijama na svireposti režima Crvenih Kmera, paralelno sa svojim aktivizmom kako na polju umetnosti gde je bio jedan od vodećih slikara koji su radili na, praktično, rekonstrukciji i obnavljanju umetničke scene u ovoj državi nakon pada represivnog režima Crvenih Kmera, ali i na polju razotkrivanja najtamnijih strana ovog režima. Vann Nath je jedna od svega sedam preživelih osoba interniranih u logoru S-21 u kome su Kmeri mučili i ubili nekih dvadeset hiljada ljudi i njegova priča je zastrašujuća i proed toga što je on, eto, imao sreće da ostane živ. Vann Nath je pred kraj devedesetih godina, dok se u Kambodži još vodila borba između različitih frakcija za prevlast (mada su Kmeri još od kraja sedamdesetih bili poraženi od strane vijetnamske armije i bili sve kasnije godine u egzilu) napisao knjigu memoara A Cambodian Prison Portrait: One Year in the Khmer Rouge’s S-21 Prison da bi početkom ovog veka radio sa režiserom po imenu Rithy Panh na dokumentarnom filmu S-21: The Khmer Rouge Killing Machine. Veliki deo života ovog slikara bio je obeležen paklenim iskustvom u logoru S-21, pa su i njegova platna rađena posle 1979. godine u ogromnoj meri bila posvećena beleženju slika koje je u ovom logodu sam video, ili koje su mu prepričali drugi zatvorenici.
Naravno, režim Crvenih Kmera spada u najsvirepije u novijoj ljudskoj istoriji i, zdušno podržavan od strane Komunističke partije Kine i Mao Cedunga, danas predstavlja simbol onog najgoreg što komunistička ideologija i praksa mogu da iznedre. Svakako, evropski komunistilki režimi su počinli solidnu količinu nečovečnih zločina tokom decenija od osnivanja Sovjetskog saveza, sa oduzimanjem imovine, zatvaranjima, logorima za prevaspitavanje, mučenjima i streljanjima. No, Pol Pot i Crveni Kmeri su tokom perioda između 1975. i 1979. godine kada su bili na vlasti u Kambodži sistematski pobili gotovo dva miliona ljudi. I dalje se debatuje da li se, tehnički, radi o genocidu s obzirom da su mahom ubijani sopstveni građani i pripadnici većinske etničke grupe (mada je ubijeno i oko sto hiljada Vijetnamaca i pripadnika etničke grupe Čam) a osnovni razlozi za ubijanje dolazili su prevashodno iz ideološke sfere. Režim Pola Pota spada u najparanoičnije, najapsurdnije represivne režime u novijoj istoriji sveta sa odvođenjem građana u logore iz potpuno nebuloznih razloga i sistematskim mučenjem i ubijanjem koje je bilo tolikih razmera da se praktično ne može „opravdati“ ni nekakvim strateškim planom da se ostatak populacije zastraši kako bi bio miran.
Matteo Mastragostino, italijanski scenarista je napisao Vann Nath – Painting the Khmer Rouge a crtež je delo takođe Italijana po imenu Paolo Castaldi, koji je dosada već radio različite grafičke biografije, uključujući o Dijegu Maradoni.
Matteo Mastragostino je i sam po vokaciji grafički dizajner ali se bavi i novinarstvom i pisanjem pa je do sada uradio dva grafička romana sa drugim crtačima. Vann Nath – Painting the Khmer Rouge je u engleskom prevodu objavio američki ogranak Humanoidsa, pod dirigentskom palicom Marka Waida i, u najmanju ruku, dobro je da Amerikanci imaju prilike da pročitaju ovaj strip jer je njihovo ratovanje po Vijetnamu i okolini u dobroj meri vezano za događaje opisane u ovom stripu.
Vann Nath – Painting the Khmer Rouge prikazuje protagonistu kako nakon završetka rata 1975. godine i dolaska Crvenih Kmera na vlast oseća izvesnu nelagodu jer siromašna država i dalje ne deluje kao da je došao mir. Vojnici su svuda i paranoja od američkog napada je snažna i koristi se i kao opravdanje za manipulaciju stanovništvom. Crveni Kmeri nikako nisu bili prvi režim koji je marksističko-lenjinističke modele vezivao uz nacionalizam, ali bi se moglo argumentovati da jesu prvi koji je zatim sistematski i u ogromnim brojevima ubijao pripadnike baš većinske etničke grupe – samih Kmera. Malo stariji čitaoci setiće se britanskog filma The Killing Fields iz 1984. godine koji je bio prvi veliki pokušaj da se neshvatljive razmere sistematskog ubijanja u Kambodži približe na umetnički način zapadnoj publici.
No, Vann Nath je onaj od koga je sve ovo krenulo. Uhapšen 1978. godine jer se „nemoralno ponašao“ Vann Nath je proveo godinu dana u logoru S-21 i strip pokazuje kako nakon ovog perioda on ponovo odlazi u sada napuštene prostorije u kojima su zatvorenici bili mučeni i ubijani i gde je svakoga dana strepeo za svoj život, da slika. Žena mu prebacuje da time samo ponovo otvara rane i ne dozvoljava sebi da zaboravi torturu kroz koju je prošao ali njegov odgovor je vrlo jasan: moj rad, moje slikanje, je jedino što će osigurati da nikada niko ne zaboravi šta je ovde rađeno.
Najveći deo stripa prikazuje upravo ovaj period proveden u logoru. Slike na kojima vidimo ljude stavljene u drvene okove, odvođene na brutalne sesije ispitivanja pa zatim vraćane, dok se njhovi sapatnici nemo u sebi zahvaljuju proviđenju što danas nije bio red na njih su doslovno toliko snažne da u čoveku izazovu mučninu. Osoblje logora, čuvari vojnici i oficiri su ljudi koji poput papagaja ponavljaju ideološke floskule i zatvorenike posmatraju kao nešto manje od ljudskog i mučenje i ubijanje su prirodan, normalan deo svakodnevnice. Vann Nath će ovaj period preživeti najpre jer će mu jedan od visokih oficira režima, saznajući da je u pitanju slikar, staviti u zadatak da slika Pola Pota i druge značajne režimske figure, kasnije i da pravi njihove skulpture, a što je ne samo protagonistu izvuklo iz neposredne životne opasnosti već mu i dalo mrvicu moći unutar zajednice logora. Naravno, strah za život, podstican ćudljivošću čuvara i oficira je uvek bio prisutan, pogotovo sa stalnim slušanje zvukova mučenja i svedočenjem tome kako ljudi iz logora odlaze i nikada se ne vraćaju…
Poslednji deo stripa odnosi se na savremeniji period (Vann Nath je umro 2011.godine) i suđenja ključnim osobama režima u Kraljevini Kambodži, a gde se neki od likova iz sedamdesetih pojavljuju da se pokaju, ali i da čitaocima prikažu zastrašujuću metodičnost ubijanja i kreiranja „polja smrti“, kao i jednodimenziono, represivno razmišljanje kojim se opravdavalo svakodnevno ubijanje. Kada jedan od oficira kaže da je on bio dobar vojnik režima ali da je i sebe samog smatrao žrtvom, ovo je baš onakva epifanija potrebna čitaocu da pojmi kako je uopšte moguće da iko sebi racionalno objasni da je ubijanje koje radi svakodnevno, bacanje tela preko tela u jame koje zaudaraju do neba, zapravo društveno koristan rad.
Utoliko, ovaj strip nema stvarnu dramsku strukturu i treba ga zaista posmatrati prevashodno kao dokumentaristički materijal, sa realistično pripremljenim inscenacijama. Castaldijev crtež i kolor su svedeni i snažni, prikazujući henumanost i svirepost na jedan hladan, naturalistički način. Kao posebno vredan dodatak treba istaći reprodukcije nekoliko platna samog Vanna Natha na kraju albuma, koja su znatno evokativnija i kolorno intenzivnija od crteža samog stripa a na kojima se vide zastrašujuće, paklene scene rekonstruisane iz prve ruke, kao večito podsećanje na zlo koje nije nekakav apstraktan pojam već praksa, deo svakodnevnice, na planeti koja je u periodu dok se ono događalo, gledala filmove o Džemsu Bondu, slušala pank, zajebavala se.
Utoliko, ovo je i opominjući strip za sve nas koji živimo svoje živote u senci režima sa autoritarnim tendencijama. Naravno da niko ne očekuje da na Balkanu plane novi genocid, ali, hej, pa nismo ga očekivali ni pre četvrt veka, a opet sudovi kažu da se dogodio… Comixology ovaj album nudi na prodaju na ovom mestu.
