Prošla nedelja je bila, da se ne lažemo, depresivno loša. Sa ratom koji ne pokazuje znake smirivanja i ljudskim licemerjem koje za više od osamdeset godina nije promenilo ploču i nalazi opravdanja za to što je neko nekog prvi napao, sa vestima da su Epic Games odvojili deo Fortnite zarade i lakonski kupili Bandcamp i ko zna kako će se TO završiti, niko vam ne može zameriti ako ste na najnižem nivou rapoloženja u ovoj godini. Vredi li makar da kažemo da je i ova nedelja donela dosta dobre muzike. Mislim, Vio-Lence su snimili novi EP! Idemo.
Idemo odmah na blek metal, dok smo još u voznom stanju. Harkonin iz Sent Luisa cepaju prijatan black-thrash metal i tako već dvadeset godina. Havoc Ritual im je peti album i na njemu se vrlo udobno spajauu mošerski treš delovi sa melodičnijim, epskijim blek metal momentima. Album je snimljen posle više od decenije mirovanja pa se i čuje energija napaljenosti kod benda koji radi disciplinovano ali radosno. Prijatna ploča:
https://harkonin.bandcamp.com/album/havoc-ritual
https://necroticrecords.bandcamp.com/album/havoc-ritual
Excruciate 666 su svoj četvrti album nazvali Antic Warlords Supremacy što se, pretpostavljam odnosi na antičke gospodare rata i njihovu nadmoć?? Enivej, ovaj bend postoji od polovine devedesetih a prvi album snimili su tek 2010. godine, pa je ovaj novi album lepa kombinacija old school prljavštine i napaljenosti sa ipak zrelijim zvukom i aranžmanima. Kažem „zrelijim“ ali naglašavam da Excruciate 666 prže zujav, nervozan blek metal koji ostavlja utisak jedva kontrolisanog haosa na najbolji moguć način, dakle bez melodičnosti i atmosfere karakterističnih za savremenije radove u ovom podžanru. Ovde se cene rifovi i šutka pa poslušajte tu lepotu iz sve snage:
Kali Yuga Boys je split album dva poljska blek metal benda i, pa, kako su Poljaci trenutno suvereni vladari evropskog blek metala, ovo je prilično očekivano ozbiljno. Martwa Aura iz Poznanja imaju dve poduže pesme ovde sa tim tipično poljskim spojem atmosfere, epičnosti i disciplinovane, tvrde svirke. Odlični su. Sa druge strane je jednočlani Yfel 1710 čija je muzika mnogo nestašnija, prljavija, bliža punk i thrash formulama, samo sa kvalitetnom produkcijom i odlično napisani i izvedenim pesmama. Izvrstan album:
https://martwa-aura.bandcamp.com/album/kali-yuga-boys
https://yfel1710.bandcamp.com/album/kali-yuga-boys-split-with-martwa-aura
Italijanski Fyrnir ima prvi album, Awakening i njihov paganski blek metal je prijatno disciplinovan i višeslojan na novoj ploči. Bend ima izrazito nedinamičan zvuk što je svakako mali minus, ali su kompozicije odlične a svirka vrhunska pa sam spreman da malo zažmurim. Ko voli melodičan blek metal ali koji ne baštini uobičajene šugejz matrice, ovde će se vrlo lepo udati:
https://fyrnir.bandcamp.com/album/awakening
Answer from Cygnus je, već po imenu se naslućuje, francuski jednočlani post-blek projekat koji, na drugom albumu, Cygnus, zvuči vrlo sigurno. Iako je meni ovo suviše šugejzerski da bih ga nešto mnogo slušao, kvalitet kompozicija i izvrsna izvedba su svakako razlozi da se albumu posveti malo pažnje i vremena. Autor očigledno ima talenta za ovakvu muziku a i produkcija je sasvim okej i, svakako poslušajte:
https://answerfromcygnus.bandcamp.com/album/cygnus
Imamo još Francuza u ponudi. Véhémence su ekipa sa tri albuma, čiji najnoviji, Ordalies donosi prefinjen i vrlo ambiciozan blek metal sa srednjevekovnim harmonijama i temama. Ne samo da se ovde između gitara i bubnjava svira i u frule, nikelharfu, hurdi-gurdi i violončelo, da ima horova i svakojake retro-egzotike, nego i ova ekipa uspeva da sve te instrumente i vrlo smele teme upakuje u dugačke pesme koje bi, idealno, bile malo mekše masterovane, ali su i ovako impresivne. Ovo je muzika koja puca od raspoloženja, pokazujući da blek metal ni slučajno ne mora da uvek bude uniformno namršten i mračan, a da se ipak ne napuste njegova snaga i tvrdoća. Atraktivna i kvalitetna ploča:
https://antiqofficial.bandcamp.com/album/ordalies
Škotski blek metalci Nyctopia imaju zanimljiv debi album, Full Moon Calling. Ovo nije uobičajeni škotski „naturalistički“ blek metal, već muzika koja se više okreće ka ritmu i rifu, mada sa dosta melodije i ekspresivnim pevanjem (koje povremeno zna da uđe u impresivne klin deonice). Nyctopia nisu atmosferični blek metal bend u užem smislu, mada njihova muzika svakako ima puno atmosfere, i kod njih se čuje više „svirke“, čak i mejdnovskih harmonija rađenih sa dve gitare u isto vreme a album prilično intrigira svojo raznovrsnošću. Iznenađujuće kul ploča:
https://warhorn.bandcamp.com/album/full-moon-calling
Mölag Bal je jednočlani projekat iz Kanade čiji jedini član, Cam Bastien na zanimljiv način spaja blek metal i sludge metal. Ovo je otud blekmetalski himnično i brzo ali naštimovano jako nisko i producirano da bude HEAVY, u skladu sa sludge delom jednačine. Autor je veoma glasni antifašista, EP Temples daje pola para u humanitarne svrhe – a naplaćuje samo koliko sami date – a pesme su vrlo dobro napisane i snimljene sa autoritetom. Vredi!
https://molagbalworship.bandcamp.com/album/temples
A Cailleach Calling su kalifornijski post-blek sastav sa odličnim EP-jem. U pitanju je bend već iskusnih članova, zagledan u kosmos i „lepotu beskraja“, kako sami kažu pa je Dreams of Fragmentation skoro četrdeset minuta naučnofantastične, svemirske muzike koja povremeno bude i propisan blek metal. Iznenađujuće lepo iskombinovano:
https://cailleachcalling.bandcamp.com/album/dreams-of-fragmentation
Grčki Embrace of Thorns daju dve pesme surovog, brutalnog black-death zvuka na najnovijem EP-ju, The Pantheon I. Bend svira još od prošlog veka i ovu ploču karakterišu kvalitetan songrajting i dobre ideje bez obzira na agresivnost postavke. Ima tu i drame i atmosfere, svega što treba:
https://embracethorns.bandcamp.com/album/the-pantheon-i
Whoa, kanadski Fall Of Stasis su mi se prikrali iz mrtvog ugla i svojim debi albumom me pozitivno šokirali. Ovaj sekstet sa sjajnom Jessicom Dupré na vokalima je na The Chronophagist iskombinovao folk, blek metal, gusarske popevke, snažnu cepačinu i slatke akustične vinjete za skoro pedeset minuta muzike koja je duhovita, pa na momente i otvoreno komična, ali ne neozbiljna. Da je mastering MALO prijatniji ovo bih slušao u krug, ali i ovako je The Chronophagist album sa puno ideja i energije koji, da bude jasno, nisu uvek najefikasnije upotrebljeni, ima ovde dosta eksperimenata itd, ali da je zabavno jeste:
https://fallofstasis.bandcamp.com/album/the-chronophagist
Ne zna se ni odakle je projekat Forvitnast (negde u UK) ni koliko tu svira ljudi (zvuči kao da je jedan) ali je prvi EP, Meditative Trepanation Above a Black Grave sasvim korektna kolekcija pesama u modernom blek metal stilu, sa, doduše, nešto ekstremnijim, divljačnijim naklonom. Ovo me po estetici ako već ne po nivou avangardne ambicije malo podseća na Funeral Mist a to je poprilično jak kompliment s moje strane. Pet pesama u kojima ima i atmosfere i OPAKOG krljanja, vrlo lep debi:
https://wulfhereproductions.bandcamp.com/album/meditative-trepanation-above-a-black-grave
Njemački Boötes Void je jedan od projekata prilično aktivnog pevača (i multiinstrumentaliste) Jonasa Müllera koji radi različite podžanrove ekstremnog metala u svojim različitim projektima. Ovde nije sam i Boötes Void (nazvani po delu svemira sa veoma malo – vidljivih – nebeskih tela) je propisan kvintet sa debi albumom C.O.L.D. koji nudi umiljato melodičan ali leden, atmosferični blek metal. Ovo nije šugejzerska muzika, doduše i Boötes Void, rekao bih, gađaju na više, nudeći album koji je zaista zagledan u nebo i prazninu radije nego u sopstveni pupak. Kvalitet muzike je visok, kao i uverljivost izvedbe i mislim da se radi o vrlo ubedljivom debiju:
Novi EP kiparskih Godblood, nazvan Morbid Heritage još čuva spone sa blek metalom ali ovo je sada u dobroj meri i death metal stamenog ritma i sitno naseckanih rifova. No, važno je da su pesme odlične i da bend puca od energije dok svira. Pevač pogotovo urniše mikrofon. Odličan materijal.
https://godblood.bandcamp.com/album/morbid-heritage
Noise, njemački umetnik iza vrlo uspešnog projekta Kanonenfieber (što je u toku ove nedelje imao singl Stop the War koji nisam pominjao jer se trudim da izbegavam singlove) izbacio je u toku ove nedelje i album svog drugog jednočlanog projekta, Non Est Deus. Impious je treći album ovog projekta i onako kako se Kanonenfieber bavi ratovima, Non Est Deus se pre svega bavi kritikom organizovane religije kroz svoj opus. Mislim, „kritikom“, naziv benda i pesme poput Burn it Down ili Fuck Your God su prilično ilustrativne u smislu nivoa kritike, ali ovo je blek metal pa je to i prirodno. Ali dobar je to, melodičan, prijatan blek metal savremene provinijencije gde se bes uvek temperira sa dosta melanholije i Non Est Deus bez greške nudi materijal visoke kakvoće pogotovo mladom slušaocu:
https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/impious-2
Hath iz Nju Džersija spremili su zaista solidan program na svom drugom albumu, All that Was Promised. Njihov patentirani brend progresivnijeg black-death metala ovde prosto blista kroz kvalitetno napisane pesme i robusnu svirku i da je mastering malo manje napucan ova bi se ploča mogla slušati u krug. No, i ovako, mada mi uši krvare, moram da kažem da je ovo album sa izvrsnim pesmama koji zadovoljava mnoge moje potrebe – od onih za intrigantnim, maštovitim komponovanjem pa do one za brzom, nabadajućom muzikom. Sjajan album:
https://hathnj.bandcamp.com/album/all-that-was-promised
Prelazimo na doom, stoner, psihodeliju, sludge i hard rok. Eye of Void su poljski doom/ stoner sastav iz Krakova i njihov istomeni album je procesija lepih, gruverskih a onako meditativnih metal pesama. Sve to ide jednim otmeno sporim tempom a da ne ostavlja utisak statičnosti, zvuk je ugodan i topao a rifovi su odmereno melodični. Vrlo prijatno izdanje:
https://eyeofvoid.bandcamp.com/album/eye-of-void-eye-of-void-lp
Doombrass su, kako i ime sugeriše, bend koji svira doom metal sa sve duvačkom sekcijom. E, sad, kolekcija demo snimaka, Pandemos, pokazuje da ovo nije baš „čist“ doom, već često samo tvrdo kuvani rokenrol sa fanki gruvom, ali pesme su toliko raznovrsne i zabavne da te akademske distinkcije nisu bitne. Slušajte recimo, The Slouchening sa svojim južnoazijskim šmekom, kako prirodno prelazi u teški rok! Prelepo! Bend je ove snimke uradio sedeći svako kod svoje kuće ali je produkcijski Pandemos sasvim legitiman i kombinacija distorzirane gitare, „death“ vokala, stoner gruva a onda saksofona, tube i trombona (bend nema bas gitaru) je LEGITIMNA. Poslušajte:
https://eightfootmanchild.bandcamp.com/album/pandemos
Hydranaut iz Australije hoće da budu sigurni da znate šta slušate pa se EP kojim debituju zove This is Hydranaut. Ali muzika je izvrsna. Ovo je debeo, mastan punk rock koji se vaćari sa stoner rockom u veceu znojavog bara u Subotu uveče i u nekom trenutku ni jedan od njih dvojice nije siguran ni ko je onaj drugi ni ko je on sam. Hoću reći, sjajno, teškorokerski, glasno i šmekerski. A daje se BESPLATNO:
https://hydranautrock.bandcamp.com/album/this-is-hydranaut
Low Tide Riders iz Brazila opasno tresu na svom EP-ju Wicked, nudeći teški, onako skoro pa ritualni rok što gazi iz sve snage dok peva himnu-koračnicu. Četiri pesme jakih rifčina i promuklih muških vokala, muzika za znoj, provod i dobro raspoloženje:
https://lowtideriders.bandcamp.com/album/wicked-ep
Nisam nikad bio neki preteran ložač na Crowbar, pogotovo iz njihove ranije faze kada su više bili siledžijski hardcore, ali novi album, dvanaesti Zero & Below je sasvim pristojan komad agresivnog sludge metala. Crowbar postoje od početka osamdesetih (doduše pod drugim imenom) a sa ovim imenom i u ovom stilu sviraju već više od trideset godina pa iako Zero & Below ne donosi nikakve sveže ideje i gestove, u pitanju je ipak ploča na kojoj se čuju kilometraža i sigurnost:
https://crowbar.bandcamp.com/album/zero-and-below
Nisam baš očekivao da jednočlani bend iz Malmea u Švedskoj, nazvan samo David bude ovako jak na istoimenom EP-ju, ali eto, mladi Karl Henrik Westman je spravio dve glasne, energične pesme stoner roka sa snažnim gitarama, pevanjem na Švedskom, malo folk elemenata… Dobro je to ispalo, mada su pesme APSURDNO predugačke i naravno da produkcijski ovo zvuči malo „kućno“, ali to sve uglavnom ne smeta da uživate u ovoj hipnotičkoj muzici. Plaća se koliko date (EDIT: ovo izdanje je nestalo sa lica planete u međuvremenu ali ostavljam tekst za slučaj da se pojavi):
https://davidthedragon.bandcamp.com/album/david
Takođe jednočlani Aglo iz Australije ubija vrlo teškim death doom zvukom na EP-ju Collector. Medveđi vokali, moćan a mračan gruv, jake gitare, ali i dosta svesti da tamni rif-rad treba obogatiti pažljivo odmerenim soliranjem, sve je ovde na svom mestu za potrebe nesputanog uživanja u lavini zvuka koju Aaron Osborne priprema za pravog slušaoca:
https://aglobrutal.bandcamp.com/album/collector
I Rotting Kingdom iz Kentakija rade death doom. Njihov EP, Wretched Enigma of Salvation ima dve poduže pesme koje mešaju gorkoslatke doom melodije sa mračnim death rifovima i dubokim, zverskim vokalima te kanonadama duplih bas-bubnjeva. Sasvim lepa kombinacija i petnastak minuta užitka u teškom metalu:
https://rottingkingdom.bandcamp.com/album/wretched-enigma-of-salvation
Psychedelic source records imaju novo izdanje, Mantras for Peace, nastalo u noći kada je Rusija napala Ukrajinu i od kojeg sva zarada ide Crvenom krstu. Pošteno. Ako volite standardni psihodelični džem zvuk koji vezujemo za ovaj kolektiv, Bence Ambrus, Krisztián Megyeri i Ákos Karancz nude skoro sat i po zbilja mantrične, ritualne psihodelije. Plaćate koliko hoćete a u dobre je svrhe i već znate da sa Psychedelic Source nema greške:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/mantras-for-peace
Stoned Karma na novom albumu zvuči… baš onako kako ste navikli da očekujete. Truth & Obsession je još jedna ekstremno prijatna procesija instrumentala koji se oslanjaju na nežan gruv i lepe, sanjive harmonije nedistorziranih gitara i ako su vam se dopadala dosadašnja izdanja ovog francuskog projekta, ovde ćete dobiti apsolutno isto to. Meni uvek prija da ih poslušam:
https://stonedkarma.bandcamp.com/album/truth-obsession
I kao po komandi i odraz Stoned karme u ogledalu, takođe francuski Stone Rebel snimio je novi album. Waiting For The World To Change i ni sam ne menja uobičajeni zvuk prijatnih instrumentalnih meditacija nudeći 66 minuta opuštene vožnje:
https://stonerebel1.bandcamp.com/album/waiting-for-the-world-to-change
I za prošli album solunskih Dope Default sam rekao da je njihov zvuk suviše „komercijalan“ za mene i to se nije promenilo. No, novi album, Division svakako podseća na kvalitete grčke stoner/ hard rock scene, sa skupom, ekspanzivnom produkcijom, ultra upeglanim aranžmanima, velikim refrenima i dovoljno raznovrsnosti između pesama da se ne kaže da bend samo štancuje iste stvari. Kako sam i tada rekao, ako volite Audioslave ili Alice in Chains, ovo je verovatno za vas:
https://dopedefault.bandcamp.com/album/division
E, pa, srećan novi Dungeon Weed svima koji, jelte, slave. Perjanice tvrtke Forbidden Place Records su pre par godina debitovale zapaženim komadom psihodeličnog stoner-dooma, konceptualnim albumom Mind Palace of the Mushroom God, a The Eye of the Icosahedron je nastavak i zaključak ove priče. I to prilično monumentalan. Sa šesnaest pesama – izdavač ovo publikuje kao dupli vinil – novi album je primereno epska oda psihodeličnim supstancama, izmenjanim stanjima svesti ali i magiji. Bend ima prostora i vremena da kreira relaksirane ali ne plitke faz-meditacije što se kreću sporo i nikud ne žure, pretvarajući ovaj album u jedan hipnagogički prostor gde vreme stoji a tekstura je toliko opipljiva da su dualni muško-ženski vokali gotovo iznenađenje svaki put kada ih čujete. Ovo je album za ozbiljno i dugačko slušanje i jedno od retkih izdanja koje Forbidden Place ne daju za dž. Poslušajte, nećete se vratiti:
https://dungeonweeddoomsludge.bandcamp.com/album/the-eye-of-the-icosahedron
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/dungeon-weed-the-eye-of-the-icosahedron
Warpstormer iz Londona su energičan, agresivan stoner-thrash trio koji ipak pre svega želi da se zabavlja. EP Here Comes Hell ima četiri kvalitetne, bučne pesme gruverskog metala koji se vrlo udobno smešta između stoner težine i thrash oštrine, pumpajući krv velikom brzinom i podižući temperaturu na opasne razine. Podsećanje da dobri vokali mnogo znače u ovakvoj muzici, takođe:
https://warpstormer.bandcamp.com/album/here-comes-hell
Iron Griffin su finski žensko-muški duo sa osobenom, prilično zdravom i zabavnom kombinacijom epskog heavy metala, doom rocka, okultnog roka itd. Drugi album, Storm of Magic je pun srednjevekovnih tema i izvrsnog vokalnog rada drugarice Maije Tiljander, a lepo napisane pesme, sa pomalo eksperimentalnim, istraživačkim ambicijama u aranžmanima užasno profitiraju od prirodnog zvuka i mekog, dinamičnog masteringa. Sjajno:
https://irongriffin.bandcamp.com/album/storm-of-magic
Meksički kvintet The Burial svira težak, abrazivan sludge metal i EP Delirium and Death – njihovo prvo izdanje, snimljeno u DIY aranžmanu – ima dve poduže pesme pune masivnih (ali i povremeno slatko melodičnih) rifova, promuklog urlanja i sporog ritma. Bend je propustio očigledan volej – da pesme nazove „Delirium“ i „Death“, naravno – ali muzika nije uopšte loša, naprotiv, a materijal je snimljen dosta zdravo. I još plaćate po želji. Sasvim lepa ponuda:
https://theburialmx.bandcamp.com/album/delirium-and-death-ep
Naš omiljeni kalifornijski izdavač, Ripple Music najavljuje Ripple Fest zakazan za 18. i 19. Mart u Nantu beplatnim semplerom RippleFest Nantes što predstavlja bendove koji će tamo nastupati. Ne bih vam savetovao da usred pandemije i rata sada potežete do Francuske, ali možete da uzmete ovaj album i uživate u vrhunskom stoner zvuku bendova poput Birds of Nazca, Appalooza, Kabbalah… Ja već toliko hvalim Ripple Music da mislim da svi znaju da se ovo ne propušta:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/ripplefest-nantes
Ali ne hvalim ja Ripple Music bez razloga. Poslušajte novi JIRM, takođe izbačen u toku ove nedelje za istog izdavača. Šveđane sam hvalio još pre četiri godine za njihov psihodelični, teški rok, a The Tunnel, The Well, Holy Bedlam je briljantna ploča duboke rokenrol hipnoze koja psihodeliju shvata kao licencu da se ide od čistog, bluzerskog rokenrola pa sve do kosmičkog free improva. Neretko u okviru jedne jedine pesme. JIRM sam prošli put poredio sa Pink Floydom ali The Tunnel, The Well, Holy Bedlam ide mnogo šire u svom zahvatu kačeći i Jefferson Airplane i Grateful Dead i razne druge klasične psihodelične stratege, a opet nudeći savremenu, vitalnu muziku 21. veka. Meni je ovo izvanredno i još jednom podseća da je pretplata na Ripple Music od pet dolara mesečno jedan od najboljih dilova koje možete napraviti ako volite teški, psihodelični rok:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-tunnel-the-well-holy-bedlam
https://jirm.bandcamp.com/album/the-tunnel-the-well-holy-bedlam
Ni italijanski Heavy Psych Sounds Records nam neće ostati dužan ovog tjedna. Novi album švedskih Endtime nudi superteški doom metal za sve ljubitelje horora, veštica, đavola, distorzije… Najgora stvar koju mogu da kažem za Impending Doom, kako se četvrti album moćnih Šveđana zove je da pričamo o ploči koja veoma liči na neke radove Leeja Dorriana. Ali, mislim, ako je TO najgore onda znate da smo na konju. Impending Doom je agresivni, teški doom metal koji priča o skorom kraju kroz napete rifove i izvikivane stihove, bubnjeve koji zakucavaju jače od Miroslava Pecarskog u njegovim najboljim danima i najniži štim koji ćete čuti ove nedelje. Ovde nema romantičarskih maštarija i gotskih lamenta, već samo snažnog horror-dooma za probirljivu klijentelu:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/endtime-impending-doom
Ako smo se dobro zagrejali, prelazimo na bržu muziku: thrash, speed, hardcore punk, grindcore i death metal. Sentinel Hill su iz Long Biča u Kaliforniji a njihov prvi EP, Horror’s Kingdom vozi sirov, neprskan blackened thrash metal i meni se ovo dosta dopada. Mislim, sve to zvuči vrlo lično i ekspresivno, sa prljavom, jeftinom produkcijom i, onako, jednim iskrenim srcem na dlanu ponuđenim publici. Ko smo mi da ga ne prihvatimo?
https://sentinelhilllbc.bandcamp.com/album/horrors-kingdom
Chronicles of Human Extinction je takođe sirov, neprskan i grub split EP dva južnoamerička benda. Hellthrasher su iz Perua i njihove dve pesme blackened thrasha su za nijansu melodičnije – sa drugom koja je praktično pank – i bolje producirane. Ruptura je iz Bolivije i njihov blackened speed je maničan i vrlo autentičan, sa sve drugom pesmom koja je i kod njih dosta pankerska. Do smrti, braćo i sestre!
https://sucremetalprod.bandcamp.com/album/split-chronicles-of-human-extinction
Leather Church je, naravno, jednočlani speed metal bend iz Teksasa i NARAVNO, demo nazvan samo Demo ima dve pesme muzike koju treba pakovati u špriceve i deliti deci. Posle će sami da pitaju kamo ta vakcina. Hoću reći, ovo je kao da Motorhead svira speed metal a to je verovtano najbolja sekvenca reči u univerzumu (EDIT: nažalost i ovaj snimak je nestao u međuvremenu, ali slutim da će se pojaviti jer je bio izvrstan pa neka teksta tu):
https://ceaseanddestroy.bandcamp.com/album/demo
Još speed-thrash metala dobijamo od strane teksaških X.I.L. čiji prvi album (posle nekoliko kraćih izdanja) nosi naslov Rip & Tear. I, mislim, kako su se autori igre Doom inspirisali ekstremnim metlaom pre tri decenije (kuku!!!!) tako se i on sad inspiriše Doomom i X.I.L. cepaju pesme sa naslovima Speedemons, Breakneck ili Learn to Bleed, nudeći zaista brzu, furioznu svirku sa jednostavnim rifovima i moćnim solažama, odrađenu bez mnogo stajanja i pauza da se uzme vazduh. Ovo je old school speed metal rokčina i rokačina negde između Agent Steel, Judas Priest i GBH pa ko TO ne voli stvarno više ne treba da sluša muziku:
https://xilspeedemons.bandcamp.com/album/rip-tear
Brazilski Headthrashers sa svojim prvim albumom, Insurreição donose autentični dah vrelog latinoameričkog thrash metala. Ovo je ploča sa vrlo old school zvukom i estetikom, pesmama koje nemaju pretenziju da razbijaju kalup žanra već se pre svega orijentišu na dobre rifove, mošerske ritmove i energičnu, agresivnu i zaraznu svirku. Uvek je lepo čuti ovako sirovu, a ipak adekvatnu produkciju i pevanje na portugalskom. Pobednički:
Francuzi Blackened ne kriju svoje uzore. Mislim, ime benda za poetak, jelte, a onda se i prva pesma na drugom albumu, Voices from the Void zove Trapped in Purgatory. No, Blackened nisu samo Metalika ukrštena sa Slejerom, i ovo je svakako klasičan thrash metal ali bez želje da bude rezurekcija ičijeg patentiranog zvuka. Blackened sviraju u prepoznatljivim formama i ne probijaju kalup ali unutar svega toga imaju svoja rešenja i svoj zvuk i izrazito se trude oko pesama pa ovde ima poštenih thrash komada od po osam minuta ali onda i akustičnih interludija sa sve gudačima od dva. Lep album:
https://blackened75.bandcamp.com/album/voices-from-the-void
Portorikanski Zafakon ima novi album, Aftermath i ovo je sad dosta progresivan thrash metal sa malo death metal začina. Bend se potrudio oko pesama – uostalom prošlo je sedam godina od prethodnog albuma – i ovo je ploča za sladokusce. Ne sa nekim nadžanrovskim krosover potencijalom, ali unutar tvrđeg jezgra ekstremnog metala, ovo je odlično:
https://zafakon.bandcamp.com/album/aftermath
Klivlendski Midnight radi skoro dvadeset godina a njegov jedini član, Jamie Walters ima već dosta iskustva sa gomilom projekata. Utoliko, novi album, Let There Be Witchery predstavlja dopadljiv i zabavan, rokerski speed metal. Nije ovo mene poravnalo sa patosom na način na koji su to učinile neke recentne speed metal ploče ali Let There Be Witchery je prijatan materijal sa dosta klasičnog heavy rock zvuka prebačenog preko bržih energičnih matrica. Uvek je lepo čuti bluz, pank, metal i satanizam izmešane na plemenit, prirodan način pa Midnight ovim albumom donosi užitak i zabavu:
https://midnight-ohio.bandcamp.com/album/let-there-be-witchery
Šveđani Unfair Fate snimili su drugi album, Into the Abyss i ovo je kvalitetna ploča thrash metala oprljenog sa malo death elemenata. Iako ja, kako se zna, najviše volim thrash kad ide samo brzo i nikako drugačije, Into the Abyss je ploča koja vrlo profitira od razrađenih aranžmana koji imaju prostora za dosta atmosfere i raznorazna harmonska istraživanja. Pošto je u osnovi ove muzike zdrava slayerovska formula, lepo je čuti kako Unfair Fate spretno nadograđuju klasiku čuvajući neposrednost muzike ali joj dajući puno novog „mesa“. Lepo:
https://unfairfate.bandcamp.com/album/into-the-abyss
Zagrebački death-thrasheri Nether i sami fino kombinuju thrash metal sa savremenijim, atmosferičnijim nadgradnjama na novom EP-ju nazvanom Bone Relic. Iako bend sebi kači i „progressive“ etiketu, rekao bih da ovaj konanovski intoniran materijal najpre živi na kombinaciji thrash osnove i death metal nadgradnje, sa puno stamenog gruva, ali onda i prijatne, mračne ali nedvosmisleno prijatne atmosfere. Ovo je ubedljivo, snažno i sa dobrim kvalitetom zvuka posebno u domenu masivnih gitara. Lepo!
https://tothenether.bandcamp.com/album/bone-relic
Bostonski Pyre sviraju užasno vrištav, jako distorziran i disonantan sludge punk na EP-ju Endless Nothing. Ovo je muzika bučnog očaja i ekstremne rezignacije, pretočena u gruverske, dinamične pesme od po dva minuta u kojima se može – uz dosta krivice – uživati. Plaćate koliko hoćete a vredi, odlično je:
https://pyrema.bandcamp.com/album/endless-nothing
Rusi Овод sviraju odličan pank sa mnogo metal elemenata a da to nije uobičajeno zanošenje ka siledžijskom hardkoru. EP (ili album?) Совесть je izvrsno produciran i pun kvalitetnih ideja, raznovrsnih pesama, veličanstvenih harmonija i generalno sjajne muzike. Овод su izrazito impresivni a još i sva zarada od ovog izdanja ide za pomoć ljudima koji protestuju protiv Putinovog rata u Rusiji. Ako je ikad bilo sevap nešto kupiti, ovo je:
https://teenagewasterecords.bandcamp.com/album/–4
Niški hardkor bend Polarni Fazani volim još od devedesetih a novi album, Đene-Đene i zvuči kao da su i dalje devedesete. Doduše, bend je svakako napredovao u svom zvuku u odnosu na legendarnu prvu kasetu iz 1998. godine, i ovaj album ima „metalniji“, tvrđi zvuk, ali i dalje u prilično prepoznatljivom ’90s stilu. Polarni Fazani i dalje provlače šaljive tekstove uz muziku pogodnu za klasične šutke i moshcore circle pit zajebancije i mada ovaj album ima na momente možda i preterano nostalgičnu dimenziju za sopstveno dobro, svako ko je pre trideset godina voleo Mucky Pup i beogradski SMF ovde će naći puno razloga da se osmehuje. Kao i sva ostala izdanja benda – uredno dostupna na Bandcampu – i Đene-Đene se prodaje po ceni koju sam kupac odredi i meni je toplo oko seca da je ceo opus jednog meni dragog benda dostupan modernoj publici. Reaguj, publiko:
https://polarnifazani.bandcamp.com/album/polarni-fazani-ene-ene-2022
Iako nazvani po čuvenoj pesmi britanskog death metal sastava Bolt Thrower, finski World Eater sviraju abrazivni, lo-fi grindcore stare škole. Ali ga sviraju odlično na materijalu Demo 2022. Ovo je kao da ste se vratili u 1987. godinu i trpate sve od Agathoclesa i LARM, do Heresy i Electro Hippies. Naravno da ovaj klasik iz podruma plaćate koliko hoćete a ne budite škrti, sjajno je:
https://worldeaterfin.bandcamp.com/album/demo-2022
Misterija u vezi sa bendom Colacon je u tome da li su iz Gruzije ili američke države Džordžije. Dok to proverimo, poslušajte EP isto nazvan Colacon koji nudi matematički precizan, ukusno disonantan grindcore. Muzički odlično, produkcijski iznenađujuće kvalitetno, vredno svake pažnje sa ma kog kontinenta dolazilo.
https://colacon.bandcamp.com/album/colacon
Izraelski xLODEAx odvaljuju klasičan, old school grindcore na albumu Chocolulu Shlacore. Dakle, mikrofonija, distorzirani bas, kratke pesme, dupli vokali, sve kako bog zapoveda. No, ovo nema lo-fi dimenziju i prezir ka bazičnom zanatskom znanju kakav se često prepozna kod bendova koji danas pokušavaju da sviraju klasičan grind, pa je tim bolje. xLODEAx su, hoću da kažem IZRAZITO dobri u svirci i pesme su im napisane kvalitetno a album je pritom i odlično produciran. Apsolutna, dakle, pobeda na svim frontovima a još i plaćate koliko hoćete. Ako ovo ne poslušate, nismo više prijatelji:
https://xlodeax.bandcamp.com/album/chocolulu-shlacore-2
Frustrated Existence je jednočlani grindcore projekat brazilskog Rubena Alvima, a koji svira u stoner bendu Sick Society. Album Frustrated Existence je sniman u kućnim uslovima ali ima sasvim prihvatljiv kvalitet zvuka za potrebe muzike koja je jednostavna ali ne primitivna. Ovo je, onako, grindcore iz domaće kuhinje, besan ali malo i dostojanstven sa puno dobrih rifova i brzom svirkom. Meni je malo potrebno za sreću:
https://sicksociety1.bandcamp.com/album/frustrated-existence-frustrated-existence
Novozelandski Rvkkvs kaže za sebe da izvodi „Maniacal Death Grind“ i to je sasvim korektan opis materijala od dve pesme koji se zove Demo 2022. Ovo je kratko i ubitačno mada moram priznati da pesme, koje ne dobacuju ni do dva minuta mogu da budu i efikasnije i da su aranžmani relativno nabacani. No, izvedba je oštra i napadačka, zvuk solidan i meni se ovo načelno prilično dopalo:
https://rvkkvs.bandcamp.com/album/demo-2022
Ako ne znate gde je Guam niste sigurno jedini. Ova mala ostrvska teritorija u zapadnom Pacifiku pripada Sjedinjenim akeričkim državama, a bend Zaias svira vrlo dopadljiv death metal na EP-ju Abysmal Divinity. Ovo je pet pesama žestokog, besnog death metala koji pritom uspeva da spada u „brutal death“ ogranak a da je muzika snimljena prilično razgovetna i sa puno dobrih rifova. Bend ume malo (ali baš malo) da zaokrene i u blackened smeru i ovo je u celini jedan zdrav i vrlo zabavan materijal. Da su bubnjevi samo malo dinamičnije snimljeni, pa pevali bismo:
https://zaias666.bandcamp.com/album/abysmal-divinity
Za porciju prljavog, moćnog death metala iz njemačkog undergrounda, Fucking Kill Records donose split album sastava Scalpture i Reckless Manslaughter. Scalpture imaju samo jednu ali odličnu pesmu dok Reckless Manslaughter utrpavaju četiri komada teškog prebijanja. Sve ovo jeste andergraund ali kvaliteta ne nedostaje. Kako na polju songrajtinga, tako i na polju svirke i produkcije. Čist, neprerađen death metal za ljubitelje:
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/scalpture-reckless-manslaughter-split
Čileanski melodični death metalci Altar of Ghouls su mi bili simpatični na istoimenom debi EP-ju Altar of Ghouls i pre nego što sam shvatio da im bubnjeve svira devojka! Doduše, na ovom materijalu bubnjevi su očigledno pravljeni „u kompjuteru“ ali bend makar ima lepe melodije i prilično zabavne pesme. Svirka solidna, materijal zdrav, dakle, još samo da se postigne adekvatna produkcija i Altar of Ghouls mogu u svet:
https://altarofghouls.bandcamp.com/album/altar-of-ghouls-ep
Fetal Blood Eagle je možda najšokantnije ime za death metal bend koje sam čuo ove godine a bilo je tu raznih kandidata. No, istoimena ekipa iz Belgije i SAD makar svira vrlo korektan, mošerski brutal death metal na svom debi albumu Indoctrinate. Hoću reći, ovo nije puki šok radi šoka a kad vidite postavu koju predvodi Sven de Caluwé iz Aborted, sa svojim karakterističnim deathgrind vokalima, postane jasno da je u pitanju ekipa iskusnih muzičara. Utoliko, ovo je ploča sa malo iznenađenja nakon onog prvog, da bend sa ovakvim imenom zapravo ume da svira sofisticirano, ali sa uniformno visokim kvalitetom pesama, produkcije i izvedbi:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/indoctrinate
Južnokorejski Morbidism svoj brutalni, disonantni death metal lepoo kombinuje sa neočekivano melodičnim pasažima na EP-ju Until We Die. Četiri pesme opasnog zakucavanja ali i lepih, pamtljivih tema, sa svirkom koja je energična i ubedljiva i solidnom produkcijom – moram da kažem da su me Morbidism prijatno iznenadili i ostavili gladnog za još (EDIT: i ovo je TREĆE izdanje ove nedelje koje je nestalo u međuvemenu. Avaj!!!!):
https://morbidism666.bandcamp.com/album/until-we-die
Njujorčani Hierarchy imaju demo sa četiri pesme (dve stare, dve nove) koji se zove Promo 2022. Radi se o sastavu koji operiše već dve decenije i ima iza sebe jedan album i mada njihov black-death metal nije ni originalan ni inovativan, ove se četiri pesme prijatno poslušaju a plaćate koliko poželite:
https://hierarchyband666.bandcamp.com/album/2022-promo
Ne znam šta su Poljaci Discordia čekali tri godine da objave materijal koji je sada izašao pod nazivom Let Us Slay, ali njihova tvrdnja da je ovaj album snimljen u prostoriji za vežbanje mi zvuči neverovatno. A i vama će kad čujete klasičan, superteški, supernabudženi švedski death metal zvuk koji ovi momci istresaju. Brutalno, žestoko, sirovo, napaljeno a opet kvalitetno i bez greške, sa pesmama koje jasno omažiraju klasični Dismember pa ako vam je tako nešto na srcu, navalite bez zadrške:
https://discordiapl.bandcamp.com/album/let-us-slay
Writhings sebe opisuju kao tri kahuna iz Luizijane koji su 2020. godine, inspirisani malo i pandemijom, krenuli da sviraju metal. Njihov prvi album, koji se zove EP, iako ima sedam pesama i sasvim solidno trajanje, donosi prijatan death metal zvuk koji u sebi ima priličnu količinu hardcore punk filozofije. I meni to godi – ovo nije sad nešto INTENZIVNO maštovita muzika, ali Writhings zvuče autentično i njihova muzika nije puko imitiranje onog što rade drugi bendovi već nešto što, reklo bi se, dolazi iz njih samih. Fino.
https://writhings.bandcamp.com/album/ep
Mora biti da su se finski Thyrargo negde prešli postavljajući cene na Bandcampu jer im EP Impluses košta 99 evra za daunloud (a nema fizičkog izdanja koje bi podrazumevalo ovu vrstu obeshrabrenja kupovine daunlouda) ali su pojedinačne pesme po jedan evro. Bizarno, ali dobro, Impulses je ODLIČAN materijal žestokog, moćnog death metala koji pritom ima izvesnu lakoću, pa se ne upliće u žanrovski nameštaj i krlja brzo i zanosno. Solaže sjajne, vokali ubedljivi, aranžmani odlični, sjajna ploča:
https://thyrargo.bandcamp.com/album/impulses
I sada smo u poslednjoj sekciji ovonedeljnog pregleda sa žanrovski manje jasnim izdanjima, te sa klasičnim heavy metal i power metal pločama. Od bezbroj izdanja u toku prošle nedelje čiji je sav profit namenjen pomoći ljudima pogođenim ruskom agresijom na Ukrajinu, izdvojiću kompilaciju irskog andergraund izdavača Cursed Monk Records čija zarada ide za Lekare bez granica. A Drop In The Sea (A Compilation in Aid of Ukraine) ima pedeset pesama autentičnog andergraund zvuka koji se kreće od raznih formi ekstremnog metala do tamnog ambijenta i power electronics komada. Svako će ovde naći nešto što će ga zapanjiti a kupovinom će pomoći nešto plemenito. Nije to loša kombinacija:
https://cursedmonk.bandcamp.com/album/a-drop-in-the-sea-a-compilation-in-aid-of-ukraine
All For One je kompilacija sa sličnim povodom, sao što zarada ide Reporterima bez granica a na njoj su mahom melodičniji, power metal bendovi. Blazon Stone su ovde svakako najpoznatiji pa su i odabrani da otvore album, ali ima ovde još odličnih stvari, kao što su Evil Hunter, Kramp, Drunktank itd. Po standardima na brzinu sklepanih kompilacija, All For One ima jako visok kvalitet muzike i prodaje se po ceni koju sami odredite.
https://allforonecompilation.bandcamp.com/album/all-for-one-compilation
Grci Forbidden Seed imaju treći album, On Blackest Wings, Shadow of the Crow Pt. I to je solidnih sedamdeset minuta epskog power metala sa čak šesnaest pesama i orkestarskim dodacima. Nije to skroz po mojoj meri, dakle, na ime svoje naglašene pompeznosti i tako to, ali je dobro, kvalitetno i ubedljivo i mislim da će publici kojoj je namenjeno biti prilično prijemčivo. Bend je izdao i verziju albuma na kojoj se čuje samo orkestarski aranžman (dakle, bez „benda“) i to je zanimljiv potez:
https://forbiddenseed.bandcamp.com/album/on-blackest-wings-shadow-of-the-crow-pt-i
https://forbiddenseed.bandcamp.com/album/on-blackest-wings-shadow-of-the-crow-pt-i-orchestrated
Takođe Grci, Steelwitch, nazvali su svoj debi album The Witch is Back što im odmah daje auru veteranskog, voljenog benda iako su pre ovoga izdali samo jedan eponimni EP pre dve godine. Lukavo! Ali album je, da budem fer, lep. The Witch is Back nudi relativno lo fi heavy metal o motorima, letenju, kosmosu, borbi neprestanoj i svim tim voljenim metal temama, uz muziku koja je na prelazu iz NWOBHM šaketanja u ful speed metal šutku. Uz melodične teme i visoke, prilično brusdikinsonovske vokale, Steelwitch donose žurku pravo u vaše zvučnike nudeći dobro napisane pesme i produkciju koja nije IDEALNA ali drži vodu. Fino!
https://steelwitchgr.bandcamp.com/album/the-witch-is-back
Nadja su se zgodno uklopili u aktuelni istorijski momenat i njihov novi živi album, BSP Live Series: 2021-09-04 Kharkiv snimljen je prošle godine u Ukrajini a i sve pare od njega idu za novinsku kuću Kyiv Independent jer je nezavisno informisanje bitno itd. itd. itd. Ako volite Nadjin patentirani drone’n’drums pristup, ove tri pesme su dobre kao i bilo šta drugo što vam može pasti na pamet. Ja volim:
https://bspliveseries.bandcamp.com/album/bsp-live-series-2021-09-04-kharkiv
Novi album Beastial Piglorda zove se samo The Lord (mada na omotu piše Pig Lord) i ima dosta „metalskih“ elemenata međ svom za njega karakterističnom eksperimentalnom muzikom. Ovaj album se i, za razliku od njegovih starih, naplaćuje po fiksnoj ceni (EDIT: ne, cena je promenjena u „plati koliko hoćeš“) pa bi se reklo da umetnik iz Severne Karoline ovo smatra kvalitetnijim među svojim radovima. Svakako ovde ima mnogo zanimljive muzike i preporučujem radoznalo slušanje:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/the-lord
Švedski Palantir svoj drugi album, pet godina posle prvog umotava u umiljate barokne harmonije i oplemenjuje klavijaturističkim linijama koje asociraju na „stare“ instrumente sa dirkama poput klavsena. Lepo. Chasing a Dream je onaj prijatan, dobrohotan kič kakav pristaje kvalitetno napravljenom, tehnički superiornom power metalu i kogod da je osamdesetih čuo Yngwiea Malmsteena i pomislio „to je to“, Palantir će mu biti prava stvar:
https://palantirsweden.bandcamp.com/album/chasing-a-dream
Cobra the Impaler su bend nekih bivših članova Aborted i njihov debi album, Colossal Gods je kombinacija melodičnog heavy metala sa malo thrash i groove elemenata. U oči, tj. uši mi je prvo upalo koliko je ovo dinamično izmasterovano što nije baš standard za muziku sa ovim nivoom „thrash“ pristupa u zvuku. Drugo je da su pesme iako imaju melodične refrene napisane sa dosta progresivističke ambicije u aranžmanima pa tu ima mnogo ozbiljne svirke i raznolikih delova. Zanimljiv album:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/colossal-gods
Nizozemski Martyr su svoj prvi album snimili još 1985. godine a Planet Metalhead im je tek peti i tek treći u ovom veku. I čuje se da veterani na ovoj ploči sviraju raspoloženo i žestoko. Martyr su negde između klasičnog ’80s heavy zvuka, power metala i speed metala a ovih deset pesama u pedesetak minuta ne donose sad neke inovativne formule u tu kombinaciju, ali su pošteno napisane i, kako već rekoh, odsvirane sa dosta entuzijazma. Martyr, dakle, solidno spajaju iskustvo sa činjenicom da se nisu ubijali od izdavanja sve ove godine i Planet Metalhead je zabavna, melodična i energična ploča dobrohotnog metala:
Merciless Law iz Čilea imaju vrlo jak prvi album. Troops Of Steel je klasični cheesy metal sa speed metal koketerijom i dovoljno melodije da i ljubitelji prvog Helloweena pocrvene kao bulke. Ovo je retro muzika ali napisana i odsvirana vrhunski, kao da je trenutno 1986. godina a mi smo mladi i imamo puno kose. Ko voli metalčinu što se oseća dobro samo kad preteruje, ovo ne sme da propusti. Te solaže, ti falseti! Sjajno!
https://mercilesslaw.bandcamp.com/album/troops-of-steel
Twisted Tower Dire su iz Severne Karoline i sviraju hevi metal već duže od četvrt veka. Najnovije izdanje im je kolekcija demo snimaka koje su napravili pripremajući svoj album iz 2003. godine, Crest of the Martyrs. I ako to ne zvuči MNOGO uzbudljivo, Crest of the Martyrs Demos kombinuje sjajne, zabavne heavy metal pesme sa finom, ne preskupom ali prirodnom produkcijom i dinamičnim masteringom za užitak od četrdeset minuta prvorazrednog NWOBHM-a koji u ovoj formi zvuči najprirodnije moguće. Ne propustiti:
https://twistedtowerdire.bandcamp.com/album/crest-of-the-martyrs-demos
Bruklinski Sanhedrin sa svojim trećim albumom, Lights On nude himnični heavy metal sa ’80s šmekom, za ljubitelje, što se kaže, klasike. Ovo je puno standardog rifaškog rada, atmosferičnih razlaganja, energičnog, stamenog ritma, a zvezda ploče je svakako basistkinja i pevačica Erica Stoltz sa izuzetnim vokalnim stilom i harizmom u performansu. Album je napisan odlično, nostalgično ali dostojanstveno sa taman toliko cheesa da zamiriše, a odsviran znojavo i pošteno, te produciran prilično umiljato. Pritom, Sahendrin se tekstualno bave savremenim, jelte, socijalnim temama što uvek treba pozdraviti. Vrlo dobar album koji pokazuje kako se i u okviru sasvim klasičnog zvuka može zvučati autentično i savremeno:
https://thesanhedrin.bandcamp.com/album/lights-on
Album nedelje je… pa zapravo EP. Ali, ljudi moji, KAKAV EP! Vio-Lence su svoj poslednji album snimili 1993. godine, a i njega su se u međuvremenu odrekli tako da je Let the World Burn zapravo „pravi“ nastavak EP-ja Torture Tactics iz 1991. godine i, pa… ja sam prepun emocija. Prvo ću reći šta mi smeta: prekomprimovana „plastična“ produkcija koja je česta u savremnom thrash metalu ali koja naprosto nije adekvatna za bend čiji je bubnjar jedan od najboljih koji su ikada svirali thrash i čija se meka ruka i suptilna dinamika ovde gube zbog te kompresije. Ali, da se ne lažemo, Perry Strickland je TOLIKO dobar i maštovit bubnjar da čak i tako potpuno dominira ovim pesmama. Vio-Lence su bili na ivici da izgube pevača Seana Killiana pre nekoliko godina kada su ga decenije alkoholizma ostavile sa tako urnisanom jetrom da je bio jednom nogom u grobu. Transplantacija mu je spasla život i mada je fer reći da bi možda novu jetru više zasluživao neko ko se nije svojom krivicom doveo do praga paklenih vratnica, drago mi je da je Killian pretekao jer se radi o jednom od najboljih pevača i tekstopisaca u Bay Area Thrash orbiti i na ovom materijalu on naprosto razara, zvučeći bešnje i „kritičnije“ nego ikada. Phil Demmel na gitari kao i uvek prosipa izuzetne serije moćnih rifova. Ovaj vrhunski trešer je prosvirao svoje smene i u Machine Head (čiji je Robb Flynn i sam svirao u Vio-Lence) i u Slayeru i u Lamb of God i u Overkillu, čiji je Bobby Gustafson ovde sada na drugoj gitari kao jedan od dva „nova“ član i njihov napad sa dva krila je moćan, ali dobrim delom i jer srednji red drži belgijski basadžija Christian Olde Wolbers koga pamtimo iz Fear Factory ili Apshyxije. I sad, ovo je prejaka postava ali Vio-Lence su se uvek izdvajali ne samo moćnim sviračkim nastupom već i kvalitetom pesama a što na ovom EP-ju ne da ne nedostaje nego se možegovoriti o prirodnoj i dobrodošloj evoluciji zvuka benda koji i dalje krlja prepoznatljiv Bay Area Thrash ali sa osveženim, osavremenjenim pristupom kompozicijama. Ovo je povratak kakav se samo mogao poželeti. Dobrodošli nazad, momci.
https://vio-lence.bandcamp.com/album/let-the-world-burn
