Pre par nedelja završio se petodelni Marvelov miniserijal Ka-Zar – Lord of the Savage Land, a koji je izazvao dosta prašine među ostacima američke strip-kritike. Urednici na kraju pete epizode vele da je na ovom projektu tim radio gotovo dve godine a što je prilično impresivna količina vremena uložena u reimaginaciju jednog od Marvelovih likova koji ne spadaju baš u prvi ešelon njihovih teškaša i za koga se za sada ne bi reklo da mu je u pripremi film ili televizijska serija.
Naime, Ka-Zar je nastao polovinom šezdesetih kao još jedan od likova kakve su Stan Lee i Jack Kirby, čini se, štancovali na nedeljnom nivou u ono vreme. Iako je delio ime sa Marvelovim likom još iz tridesetih godina, a koga je kreirao sam Martin Goodman pod pseudonimom Bob Byrd i prvo ga stavio u palp magazin koji je nosio njegovo ime, a kasnije i u stripove (Marvel Comics i Marvel Mystery Comics), moderni Ka-Zar iz Srebrnog doba je „prepisao“ samo najosnovnije karakteristike ovog lika – činjenicu da je u pitanju beli, kavkazoidni muškarac koji je odrastao u džungli, među životinjama, a sa velikom mačkom koja mu je najbliži saradnik u bori protiv, jelte, nepravde. Stan Lee je tvrdio da nije čitao originalnog Ka-Zara, ali, naravno, Stan Lee je tvrdio mnogo toga.
U svakom slučaju, Ka-Zar je – u obe svoje inkarnacije – bio sasvim očigledna Marvelova taktika da ima „svog“ Tarzana a da ne mora da plaća nikakve tantijeme nekom trećem licu i ovaj lik je, smešten u „Divlju zemlju“, antarktičku džunglu kojom i dalje hodaju dinosaurusi, tokom godina evoluirao od primitivnog „divljeg“ čoveka, do sofisticiranijeg lika koji se smatra „gospodarom“ i zaštitnikom Divlje zemlje, a koji uprkos jednoj intuitivnoj skepsi ka civilizaciji i svetu, jelte, „belog čoveka“, zapravo relativno redovno sarađuje sa američkim superherojima kada su u pitanju nekakve velike, globalne pretnje.
Iako se ne radi o jako popularnom liku, Ka-Zar je imao svoje serijale i u sedamdesetima i u osamdesetima pa i u devedesetima, a koje su pisali ugledni scenaristi (od Gerryja Conawayja i Douga Moencha, preko Brucea Jonesa do Marka Waida) da bi njegov poslednji samostalni momenat bio miniserijal iz 2011. godine iz pera Paula Jenkinsa. Ima nečeg, pokazuje se, ipak neodoljivog u tom palp arhetipu o belom muškarcu koji odrasta u divljini, ima uz sebe inteligentnu, moćnu divlju životinju koja mu je najbliži saradnik, i čije su borbe često metafora za nekakvu širu ekološku brigu. Tako je i Ka-Zar kod nas objavljivan početkom osamdesetih godina u Stripu 82 i uživao određenu popularnost u jugoslovenskim okvirima.
No, može se argumentovati da su ovi palp-tropi o velikom belom lovcu koji gospodari divljinom i zastareli, i da su duboko ukorenjeni u kolonijalnim fantazijama koje danas valja malko propitati, pa je Ka-Zar – Lord of the Savage Land zapravo napor da se ovaj lik dekonstruiše i rekonstruiše na modernijim principima koji će ekološku dimenziju staviti u prvi plan a sa druge strane ublažiti kolonijalni kliše o belcu koji pokorava divljinu. Kanađanin Zac Thompson, koji je ovaj strip napisao igra i na kartu odnosa između otaca i sinova, prikazujući u flešbekovima odnos mladog Kevina Plundera (kako je Ka-Zarovo „pravo“ ime) sa svojim ocem, američkim bogatašem opsednutim lovom na egzotične životinje, bez ikakve empatije ili razumevanja za ekosisteme čije lance ishrane i generalne ravnoteže snažno narušava, ali i pokazujući Ka-Zarov odnos sa sopstvenim sinom, Matthewom koji odrasta u džungli ali, kako ulazi u tinejdžerski uzrast sve više je sklon propitivanju svetonazora svojih roditelja i njihovom pogledu na to kako se održava ta ravnoteža u kompleksnom, egzotičnom ekosistemu.
Zgodno je, naravno, što je Ka-Zar nedavno bio ubijen, u okviru krosovera Empyre, pa je zatim brzo i oživljen na… dosta komplikovan način, i iskustvo umiranja i vraćanja u život daje protagonisti ovog stripa jednu sasvim zarađenu reflektivnu pozu u kojoj on mnogo razmišlja o životu generalno, sebi kao aktivnom činiocu života u Divljoj zemlji ali i svojoj maloj porodici i ovo je jedan mnogo filozofskiji Ka-Zar nego što smo možda navikli.
A što je sasvim u skladu sa Thompsonovim senzibilitetom i interesovanjima. Već sam pisao o njegovim stripovima, a poslednji put govoreći o Aftershock serijalu I Breathed a Body, jednom zapravo slično filozofski intoniranom fantastičnom narativu nastalom na spoju egzotične biologije i čovekove interakcije sa prirodom. Ka-Zar – Lord of the Savage Land u tom smislu ima prepoznatljiv thompsonovski poetski ton u monolizma, pa i dijalozima, sa bogatim literarnim imaginarijumom u tekstu i legitimnom zapitanošću protagonista u vezi sopstvenih odluka, ali i percepcija. Sa druge strane stola imamo, pak, crtače kao što su German Garcia (glavni crtač), Alvaro Lopez i Lalit Kumar Sharma (koji uskaču da pomognu kad treba) a koji kreiraju jedan vrlo opipljiv prikaz egzotičnog, divljeg, vlažnog ekosistema prepunog života koji je u stalnom pokretu, promeni, mutaciji.
Zaplet stripa ovde Ka-Zara i njegovu porodicu, sina Matthewa, suprugu Shannu (koja ovde ne koristi svoj nadimak She-Devil i sva je duhovna i intelektualna), te sabljastog tigra Zabua, miljenika publike, stavlja nasuprot nečemu što se naziva Domovoy the Flesh Weaver i predstavlja primordijalni, haotični pristup životu kao konstantnoj mutaciji i borbi večito i nepromenljivo suprostavljenih sila, ali i kombinaciju ovog divljeg, amoralnog života sa tehnologijom. Zac Thompson voli da ovako promeša motive i Domovoy uspeva da bude uzbudljiv antagonist sa svojim monstruoznim biotehnološkim i mutiranim „proizvodima“ ali i ubedljivom pričom o tome da život koji ne evoluira jeste život koji nestaje. Mladi Matthew, Shannin i Ka-Zarov sin je ovde sklon da mu poveruje jer ga privlači energični, dinamični pristup razvoju u kome ništa ne ostaje isto i stalno je u fluidnoj, uzbudljivoj formi. Sa druge strane su njegovi roditelji koji su – možda i iznenađujuće – konzervativni u tome kako ga vaspitavaju, stalno mu ponavljajući da je bitno da se što manje „kvari“ ravnoteža u prirodnom ekosistemu, i držeći ga na striktnoj veganskoj dijeti.
Sukob između Domovoya i Ka-Zara, ipak, nije sukob između revolucionarne i konzervativne političke struje. Domovoy više predstavlja neusmereni, amoralni pristup evoluciji, gde je promena dobra sama po sebi bez obzira čemu vodi i gde se priroda valja ukrštati sa tehnologijom bez rezervi, jer to vodi bržoj promeni. Ka-Zar je na drugom kraju ideološke skale jer on smatra da promenu treba prihvatati kao prirodan ishod procesa u superorganizmima – kako Shanna naziva velike ekosisteme – i da je ne treba na silu nametati već prihvatati u hodu ono što džungla „sama“ odredi kao potrebno u tom trenutku.
Jasno je da Divlja zemlja navija za Ka-zara već i time što on vrlo rano u stripu dobija moći kakve nikada ranije nije imao, a na ime svoje sada „zvanične“ titule zatočnika Divlje zemlje*. Ne samo da Ka-Zar ovde ima neku vrstu empatske komunikacije sa životinjama i može da vidi i oseti ono što one vide i osećaju, već u trenucima sukoba, borbe, akcije, njegovo telo na mestu evoluira u nove forme, dajući mu krila, rep, snažne noge itd. da bi prevazišao trenutnu krizu.
*a što, da bude jasno, domorodačkom stanovništvu nije baš pravo
Thompson baca JAKO mnogo toga na čitaoca u ovoj rekonstrukciji Ka-Zara koji više nije ubačeno, „belo“ strano telo u egzotičnom ekosistemu već neka vrsta njegovog imuno-odgovora na pretnje. Ovo jeste plemenit način da se preformatira lik i njegov značaj unutar literarnog kontinuiteta Marvelovih stripova, te da se teret bele krivice transformiše u obavezu bele odgovornosti gde lokalne sile zapravo vode i diktiraju smer razvoja, a benevoletni beli, moćni čovek im u tome „organski“ pomaže.
No, Thompson i u ovom stripu kao da ima previše koncepata, sa likovima čiji dijalozi prečesto moraju da na vrlo neprirodne načine objašnjavaju ne samo šta se dešava već i šta je simbolički značaj tih dešavanja. Utoliko, Thompsonovo odmicanje od palp-korena Ka-Zara i Shanne deluje na momente gotovo parodično, sa likovima koji deluju pre kao beli intelektualci koji debatuju o filozofskim konceptima za nekakvim okruglim stolom, nego kao osobe što su u neposrednom, primalnom dodiru sa prirodom oko sebe. Ovim Ka-Zar – Lord of the Savage Land malčice gubi iz vida koji je stvarni potencijal ovih likova da se osavremene i da, zadržavajući deo svog „divljeg“ kvaliteta budu nešto više od kolonijalnih stereotipova, a bez prelaska u ful „akademike“.
Druga zamerka je možda i previše nerdovska, pa se i ne mora tretirati preozbiljno, ali svakako je teško ne primetiti da u svojoj rekonstrukciji Ka-Zara Thompson poseže za konceptima „cenjene konkurencije“ i da je njegov Ka-Zar praktično kao da ste na originalnog Kevina Plundera zašili DC-jevog Animal Mana i Swamp Thing. Što nije, možda, negativno samo po sebi – svevišnji zna da i Marvel i DC vole da „pozajmljuju“ funkcionalne koncepte jedni od drugih i da to tako ide već decenijama – ali jeste na neki način indikacija da je Thompsonov način da osavremeni lik ne da uđe duboko u njegovo palp-poreklo i pronađe način da njegove sržne motive organski evoluira* već pre da mu preko veze dodeli moći i svetonazor Swamp Thinga i Animal Mana.
*u skladu sa tematikom ove priče, dakako
Utoliko, momenat kada u jednoj od borbi u ovom stripu Ka-Zar ostane bez glave a onda se malo napregne pa mu izraste nova glava jeste onako stripovski preteran i simpatičan kako to svi mi volimo, ali je i signal da je ovaj lik tretiran prevashodno kao tabula raza kojoj se mogu dodavati razne sasvim preterane moći (i njima odnosni filozofski koncepti) i gde se njegove originalne karakterizacije i motivi smatraju toliko zastarelim da ih ne vredi spasavati ili dalje razmatrati.
Opet, naravno, uzbudljiva je ovo priča o divljački, nekontrolisano mutirajućem ekosistemu i porodici koja pokušava da ga „spase“ ali samo tako što će pratiti njegov puls i prirodne impulse, nacrtana atraktivno i kolorisana sa puno pažnje (Matheus Lopes kao glavni kolorist i Matt Milla u četvrtoj epizodi), te sa standardno odličnim i maštovitim leteringom Joea Caramagne, pa Ka-Zar – Lord of the Savage Land, iako ne ispunjava baš sve moje kriterijume da ga nazovem izvrsnim stripom, bez sumnje zaslužuje pažnju. Evo Amazon stranice.
