E, pa, vikend je, ratuje se, ali makar dolazi proleće. U poplavi pesimizma treba imati i neke optimističke primisli, na primer da ne može sve biti TAKO loše ako se pravi ovoliko dobre muzike. Ono, jeste, muzika je to koja peva o propasti, smrti, prokletstvu, al daj šta daš.
Idemo od blek metala, kao i obično. Italijanski Ad Omega sa novim EP-jem, Anathema, nudi vrlo disciplinovan i abrazivan blek metal koji nije zainteresovan za tananu emociju i kontemplaciju o samoći već prevashodno za mizantropiju i destrukciju. Ovo je i moderni blek metal pa je zvuk prilično agresivno komprimovan a pesme su rastrzane i, mada u njima čujemo i po koju melodičnu temu, uglavnom zasnovane na besprekidnoj agresiji i čestoj disonanci. Ne mogu da kažem da sve što Ad Omega ovde rade funkcioniše ali moram da pohvalim trud:
https://bmcproductions.bandcamp.com/album/ad-omega-anathema
Prvi i istoimeni album kelnskog blek metal benda Sumerian Tombs je fin primerak atmosferičnog blek metala kakav treba da imate sreće da pronađete u divljini. Hoću reći, ovo nije moja najomiljenija muzika, ali Sumerian Tombs pišu odlične pesme koje se čuju i pored insistiranja na vrlo hermetičnom zvuku. Ako volite epske, a melanholične teme i prštavu distorziju, a odlepljute na dugačke pesme, ovo je za vas:
https://sumeriantombs.bandcamp.com/album/sumerian-tombs
Brazilci Insane Devotion na svom trećem albumu, Tormento, mešaju death i black metal na najcrnje načine, kreirajući izuzetno mračan i preteći materijal koji istovremeno zvuči epski i ekspanzivno. Za to su, pored vrlo disciplinovanih gitara i bubnjeva zaslužne i vrlo prominentne klavijature u zvuku koje album koristi za kreiranje atmosferičnih, filmskih „scena“ a što opet fino uokviruje kvalitetan metal koji ovde slušamo. Album traje jedva više od pola sata ali ovo je premijum ponuda, sa moćnim rifovima i znojavom svirkom pa je ne treba olako shvatiti:
https://insanedevotion.bandcamp.com/album/tormento
Vanja Gvozdanovic aka Depressor, iz Đakova u Baranji je samo tokom prošle godine snimio pet albuma i mada jednočlani depresivni blek metal bendovi obično ne valjaju kursu kad se odaju takvoj preprodukciji, novi album, To See The World Asleep Again nije uopšte rđav. Da se razumemo, nije ovo najmaštovitija ploča što sam je čuo protekle nedelje, ali Gvozdanović drži jedan pristojan nivo profesionalizma i u smislu produkcije i u smislu samih kompozicija. Depresivni blek metal koji ovde čujemo ne iskače predaleko iz nekakvih standardnih kalupa, ali pruža sve što treba i što biste od njega mogli da tražite, dostojanstveno vozeći u brzoj traci i ja sam prilično zadovoljan:
https://vanjagvozdanovic.bandcamp.com/album/to-see-the-world-asleep-again
Odličan debi album za kopenhagenški Glemsel. Ovo je, za skandinavski blek metal standardno, hladna, disciplinovana ploča koja svejedno ima tačno potrebnu količinu ljudske emocije da dirne gde treba. Dakle, dobijamo prilično melodične, atmosferične teme na albumu Forfader svirane preko brzih, monotonih ali time hipnotičnih ritmova, i sve je kao da jašte nekakvom ledenom stepom i mislite o vječnosti. Još taj genijalni omot plus bend vam dopušta da sami odaberete cenu za daunloud. Ljudski!
https://glemsel.bandcamp.com/album/forfader
Bolgen iz Firence traže pet dolara za samo dve pesme na EP-ju Obscure Sunset, ali ovo je, moram da kažem, odlično. Atmosferični blek metal ovde dobija jednu razigranu, mišićavu formu i bend uspešno prolazi kroz sve standardne atmoblek harmonije i raspoloženja a da pesme zvuče autentično i sveže. Da su još malo dinamičnije masterovali snimak, gde bi nam bio kraj, ali i ovako je dobro:
https://bolgen.bandcamp.com/album/obscure-sunset
Kosta Rika snažno reprezentovana poslednjih nedelja. Ove nedelje, recimo, dobijamo novi EP satanističkog blek metal projekta Anebulah, a koji čini samo jedan čovek. I, Gathering of the Summoned je daleko iznad proseka kvaliteta jednočlanog blek metala koji ćete čuti nasumičnim pristupom internetu, sa solidnom produkcijom, dobrim (malo i trešerskim) rifovima i, pristojnim idejama o strukturi kompozicije, a da ne pominjem da se prva pesma zove Satan, The Air Born. Genijalno! Santiago Umaña koji ovo piše i svira ima još par jednočlanih bendova pa se nadam da ćemo uskoro čuti još njegove muzike:
https://anebulahmetal.bandcamp.com/album/gathering-of-the-summoned
Parižani Hell Militia zvuče i pomalo nekarakteristično militantno za francuski blek metal. Mislim, istina je da tamo ima raznih nesoja, ali Hell Militia ima jedan agresivan, opasan zvuk i tematski se bavi nešto drugačijim temama. Novi album, Hollow Void, dolazi posle čitave decenije diskografske pauze i osvaja na prvi ugriz energijom i jednim neupeglanim, ugodno sirovim zvukom. Lepo je i dalje moći čuti bendove koji kombinuju i iskustvo + zanatske kvalitete sa nepatvorenim emocijama. U ovom slučaju emocije su svedene na gnev, ali, mislim, blek metal je to. Valjano.
https://hellmilitia.bandcamp.com/album/hollow-void
Iako sebe nepretenciozno nazivaju tek blek metal bendom, Idol of Fear iz Ontarija su zapravo mnogo kompleksnija ponuda. Treći album, za dve decenije postojanja (mada su sva tri izašla u poslednjih osam godina), Trespasser vro dobro demonstrira eksperimentalne ambicije koje ovaj rodno mešoviti kvartet ima. Ovo je muzika koja u sebi ima i post metala, i doom metala, i horskih aranžmana i mnogo kontemplativnog materijala, producirana prirodnjački a što, s obzirom na njenu višeslojnost, nije baš ni mogao biti lak zadatak. Moderni metal u velikoj meri voli melanholične, meditativne atmosfere i čitavi su danas popularni podžanrovi na njima izgrađeni a Idol of Fear nude jedan masterklas iz melanholije koja je dostoanstvena i uvek temperirana izvesnim avangardnim odmakom da se ne pretvori u čist manir. Recimo da bi ljubitelji bendova poput Cult of Luna mogli da budu vrlo prijatno iznenađeni ovim albumom, te da i malo prošire interesovanja s obzirom na to šta Idol of Fear rade žanru:
https://idoloffear.bandcamp.com/album/trespasser
A da se trgnemo iz melanholije, Black Fucking Cancer iz Kalifornije imaju drugi album, Procreate Inverse i ovo je i dalje divljački blek metal koji uspeva da u svoj vrlo agresivni zvuk uvali i pesme od čak dvanaest minuta. Black Fucking Cancer na ovom albumu zvuče zaista dobro i vrlo sigurno blek metal osnovu proširuju death metal i grindcore elementima, za muziku koja nudi ultimativni extreme metal miks. Nizak štim, jako tvrd zvuk ali i mastering Jamesa Plotkina obezbeđuju ovom izdanju i karakter i moć. Sjajno:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/procreate-inverse
Kad pomislite da postoje skoro trideset godina, to da su Dark Funeral izdali tek sedmi album je pomalo i iznenađenje. Šveđani su odavno institucija u blek metalu i mada sam ih svojevremeno – ne bez rezona – prozvao Jay Z-jem blek metala, stoji da sa njima, bez obzira na stalno rotirajuće članstvo, uvek znate da ćete dobiti izvestan standard kvaliteta ispod koga se ne ide, i u svirci i u produkciji i u pesmama. Nova postava, nažalost, više za bubnjevima nema izvanrednog Nilsa Fjellströma aka Dominatora, mada je njegova zamena Janne Jaloma iskusan muzičar sa tezgama u milion bedova. Dobro, We Are the Apocalypse je tačno onakav album kakav očekujete od Jana Michaela Svanberga (aka Lorda Ahrimana) u 2022. godini, dakle kombinacija melodičnih, slatkih ali pretećih rifova, kombinacija blastbitova i srednjetempaških odmaranja, epski refreni i generalno mitska, widescreen atmosfera. Dakle, nema ovde ničeg novog ili eksperimentalnog i sasvim je fer reći da Dark Funeral odavno radi maniristički i u okvirima dobro isprobanih kalupa, ali, opet, ko voli ovakav zvuk, dobiće album veoma usklađen sa svojim preferencama:
Stoner, doom, hard rock, psihodelija! Dalmatinci Achachak se trude da ne budu nerazumeni pa je naziv njihovog trećeg albuma Planet Hashish, a naslovna pesma objašnjava da na planeti hašiša nema ni bola ni bolesti. Meni to zvuči dobro, možda bi trebalo da se daje deci od najranijeg uzrasta? A ni muzika ne zvuči loše, ovo je klasičan stoner rok sa dosta bluza u osnovi, gruverskim pesmama i vokalima koji zaista zvuče naduvano i pospano. Achachak ne izmišljaju bogznašta novo u okvirima svog odabranog žanra ali sviraju dobro i umeju da napišu i duže, psihodelično intonirane pesme (npr. Celebration for the Desert) koje se simpatično valjaju napred odmerenim, sanjivim korakom:
https://achachak.bandcamp.com/album/planet-hashish
Psychotect iz Britanske Kolumbije na istoimenom EP-ju zvuče gruverski i pomalo melanholično u svojoj mešavini sludge metala sa progresivnijim harmonskim radom. Ovo je solidna kombinacija čiji ishod nije baš klasičan progresivni metal ali ni klasični post metal nego nešto između, sa rokerskom oštricom koja prati „mastodonske“ proggy zahvate. Za prvo izdanje, ove četiri pesme su više nego ubedljive:
https://psychotect.bandcamp.com/album/pyschotect
Južnokorejski Gawthrop nude, pak, ekstremno težak i abrazivan sludge-doom metal na svom EP-ju Jumbo. Sladak magarac na omotu na stranu, ovo je muzika brutalnog, bolnog nihilizma, gde se po neki lep doom rif prepoznaje kao komad brodske građe za koji ćete se uhvatiti da ne potonete u okean distorzije i vrištanja. Spori ritmovi i odličan zvuk, spor tempo i lepljivi gitarski talasi – sve to a pesme su jedva duže od tri minuta. Osim poslednje koja je skoro šest minuta nabadanja. Vrlo dobro izdanje!
https://cursedmonk.bandcamp.com/album/jumbo
https://gawthropcult.bandcamp.com/album/jumbo
Norveški Saint Carloff su krajem 2019. godine napravili takav ršum svojim albumom Interstellar Voodoo da je, evo, dve godine i kusur kasnije njihov sledeći potez da objave živi album, Interstellar Voodoo – Live in Oslo. Kako je i originalni album bio jedna kompozicija od 40 minuta gde je najveći deo muzike zvučao kao da je ionako odsviran uživo, reklo bi se da Norvežani ovde imaju lak posao. No, ovo i jeste zapravo izašlo uz originalni album, kao drugi LP u vinilnoj verziji koji sada dobija svoju digitalnu formu. Kako god, ovo je i dalje vrhunski psihodelični stoner rok sa hipi šmekom ali sa odličnim rifovima i dominantnim ritmom, a živi zvuk ovde je fantastičan, pun i moćan pa je pravo uživanje slušati ga. Pretpostavljam da će Saint Carloff pre ili kasnije krenuti i sa novim pesmama, ali do tada, ovo je izvrstan predah:
https://saintkarloff.bandcamp.com/album/interstellar-voodoo-live-in-oslo
Sidus Atrum je jednočlani blackened death doom metal projekat iz Ukrajine i na drugom albumu, Spiral of Life ovo se manifestuje u muzici koja je i melodična i povremeno meditativna ali onda često i abrazivna, sa satanskim vokalima, meljućim ritmovima i hipnotičkim gitarama. Ima tu dosta slojevitog pristupa aranžiranju gde vokali autorke i izvođačice svega, po imenu Юлія Лихотвор daju muzici preliv anđeoskog blagoslova samo da bi vaspar sekundi kasnije, taman kad ste se opustili, strpali u kazan i skuvali i album je maštovito osmišljen i realizovan. Do mere gde se može govoriti i o post-metal elementima ove muzike. Žena je svakako vrlo talentovana i trudi se da iz žanrova koji je interesuju izvuče najzanimljivije elemente da ih suprostavi jedne drugima, pa album preporučujem za pažljivo slušanje:
https://sidusatrum.bandcamp.com/album/spiral-of-life
Voice of Doom iz Nju džersija svoj novi EP počinju tako moćno gruverskom pesmom (koja eksplicitno aludira na sjajnu Sabatovu Hole in the Sky svojim početkom) da sam im odmah oprostio nepristojno veliki broj mejlova u mom inboksu što me je jutros zatekao objavljujući da je izašao taj novi EP, The Blood of One. Mislim, Voice of Doom su odličan bend i zimus su mi se jako dopali a The Blood of One donosi još rokenrola premijum kvlaiteta. Ovde pored old school stoner-doom formi dobijamo i pank rok ugođaj i sve je to karakterno i snažno, sve snimljeno sirovo ali kvalitetno i Voice of Doom dokazuju da su jedna od najbolje čuvanih tajni Garden stejta. Ne propustiti:
https://voiceofdoom.bandcamp.com/album/the-blood-of-one
Primates of Noise dolaze iz Pariza i njihov EP, Throat ima četiri pesme atmosferičnog, pomalo i ritualnog stoner roka. Zvučno, ovo ume da bude dosta oštro, sa jakim metalskim rifovima na komprimovanim gitarama, ali bend ima atmosferu i gruv pa se fino provoza kroz ova četiri laka komada što istovremeno uljuljkuju u san i cepaju po košmarima. Fino:
https://primatesofnoise.bandcamp.com/album/throat-2
Spiral Drive su iz Manhajma i njihov psihodelični rok zvuči vrlo prijatno na albumu Visions In Bloom. Ovo je ukusno fazirana, gruverska muzika sa naglašenom „space“ komponentom, ali uvek sa srži propisnog roka. Čak i tiše pesme (recimo sjajna Space Train) postavljene su na osnovi kompulzivnog ritam-i-bas gruva a bend vrlo lako i rado kombinuje razna nasleđa psihodelije i eksperimentalnog roga, krautroka itd. za pesme koje uvek zvuče kao sigurni hitovi kada se sviraju na koncertima, pred masom. Dakle, lepo i za um i za telo i čak četrnaest pesama na ovom ambicioznom dvostrukom albumu:
https://spiraldrive.bandcamp.com/album/visions-in-bloom
Stoned Earth je još jedan od onih francuskih bendova koji sviraju instrumentalni, gruverski, nežno psihodelični rok i svi im albumi zvuče isto, ali svi su prijatni. Desert Spirit Collection traje preko sat vremena i sa jedanaest pesama dobro će poslužiti da vas uputi u zvuk i svetonazor ovog projekta. Sve je to solidno self indulgentno i jeftino snimljeno, ali gitare rade posao i šalju vam mozak u druge dimenzije:
https://stonedearth1.bandcamp.com/album/desert-spirit-collection
Italijanski Di’Aul ima treći album, Abracamacabra i ovo je prijemčiv doom ili stoner zvuk u kome imate solidnu količinu southern groovea. Da ne bude zabune, nije ovo puki kafanski rok i kada se izbacuju doom rifovi, album ne štedi na težini i pretnji. Ali kada se uleti u gruv, to bude baš dobro. Di’Aul operišu na osetljivoj srednjoj tački između muzike koja hoće da vas oraspoloži i zabavi i muzike koja hoće da pokaže da je, jebiga, teško i da se lepota mora nalaziti i u tužnim momentima u životu. I dobro im ide, ovo je dostojanstven, prijatan a svečan album:
https://diaul.bandcamp.com/album/abracamacabra
Ripple Music i ove nedelje imaju lepu ponudu donoseći novi album hard rokera iz Port Orchada, Stone Axe. Ovo nije zaista novi materijal benda koji je jedini album snimio 2010. godine, ali jeste kolekcija neobjavljenih pesama a koje su napisane, snimljene i producirane izuzetno. Stone Axe sviraju u vrlo prepoznatljivom ’70s stilu, mešajući southern rock, bluz, malo folka, nudeći male muzičke drame lepog gruva i naglašene atmosfere. Ja sam uz ovakvu muziku u priličnoj meri odrastao, i Stay of Execution, kako se ovaj album zove, mi veoma prija sa svojim nostalgičnim ali hiperkvalitetnim rekonstruisanjem zvuka od pre skoro pedeset godina. I vama će, sem ako nemate ukusa:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/stay-of-execution
Idemo na thrash, spee, hardcore, grindcore i death metal i, zaista, pravo je zadovoljstvo moći napisati da jedan od najboljih thrash metal albuma nedelje, pa i godine do sada, dolazi baš iz Beograda. Kobold su se za potrebe trećeg albuma, Technofascism baš utegli i dok ovaj materijal ima i solidnu količinu progresivnih istraživanja, u osnovi je stalno razbijački thrash. Kvalitetna svirka zaista dolazi do izražaja kad su pesme ovako maštovite i aranžirane da obezbede prostor za egzibicije i eksperimente a bez kompromitovanja centralnih tema i urnebesnog tempa. Zaista ne znam je li fer izdvojiti bilo kog od tri člana kad svi sviraju za sve pare pa ću samo istaći vokale gitariste Elia Rigonata kao izuzetno srećno pogođenu sredinu između urlanja i visokh speed metal vokala. No, ako su vam death metal ili grindcore na srcu, ovde ima toliko gostiju koji isporučuju i jedno i drugo da nećete otići nezadovoljni. Štaviše, lista gostiju je kao neki spisak zaslužnih građana srednje pa i starije metal generacije sa ljudima iz Concecrationm, Nadimač, ali i Scaffold i Rapid Force na pojedinim pesmama. Produkcija je vrlo solidna i ovo će, nadam se, biti album koji će od Kobolda napraviti i internacionalnoi prepoznatljivo ime. Momci su više nego zaslužili. Obavezno slušanje:
https://koboldserbia.bandcamp.com/album/technofascism
I Chemicide iz Kosta Rike na svom četvrtom albumu, Common Sense, prže veoma agresivan a disciplinovan thrash metal. Ovo je brza, energična muzika bez mnogo dinamike u zvuku ali sa odličnim rifovima i generalno dobro napisanim pesamama koje uspevaju da u besno zakucavanje udenu dovoljno varijacije i karaktera da se izbegne monotonija. Plus taj odlični pevač! Da su Chemicide samo malo dinamičnije izmasterovali ovaj materijal, slušao bih ga BEZ PRESTANKA. No, i ovako pričamo o moćnom, ubitačnom thrash albumu za tvrdo jezgro publike koja voli da se UBIJE plešući na koncertima:
https://ripriderecords.bandcamp.com/album/chemicide-common-sense-cd
Pimetimo koliko je protekla nedelja bila dobra za thrash metal! Evo, u to ime, i drugog albuma kanadskog (melodičnog, kako oni kažu) thrash metal benda Hyperia. I istina je da album, Silhouettes of Horror, ima malo elemenata melodičnog death metala u svojim rifovima i gitarskim harmonijama, ali je ovo, da bude jasno, pošten, znojav, ulični thrash metal najveći deo vremena, sa pržećim gitarama, nervoznom ritam sekcijom i pevačicom Marlee Ryley koja KIDA. Njen stil osciluje između „normalnog“, vikačkog thrasha (malo me podseća na Nicole Lee iz Znowhite) i paklenog blek metal urlanja i dodaje solidnu količinu energije. Sve u svemu, moćan, razarački thrash sa taman toliko modernih melodeath elemenata da ne bude retro, dobre pesme i daleko prekomprimovan master ali prašta se na ime odlične muzike:
https://hyperiametal.bandcamp.com/album/silhouettes-of-horror
Zaista, ZAISTA sjajna nedelja za thrash metal, a što dokazuje i debi album, losanđeleskih Ravage Realm. Ova kolekcija ubitačnih treš komada zove se Realm Of The Unknown i dolazi kao kruna rada dužeg od pola decenije tokom kog je ova četvorka izdala masu demo snimaka, singlova i EP-jeva. Otud Realm Of The Unknown zvuči zrelo i snažno, smeštajući se po estetici negde između klasičnog Bay Area Thrasha i deaththrash formula sa kraja osamdesetih, nudeći korektnu količinu atmosfere uz nemilosrdno prebijanje. Ovo je album preciznih, ubitačnih pesama, sa zujećim rifovima i krvoločnim solažama, za šutke i dobro raspoloženje, a uz solidnu produkciju i master koji je uradio Joel Grind, Ravage Realm imaju i potreban zvuk. Ovakve ploče se ne propuštaju:
https://ravagerealm.bandcamp.com/album/realm-of-the-unknown
Scavengers Circle su Šveđani i sviraju lako metalizirani crustcore. Kao što Šveđani i običavaju. Album In Futility ipak nije tek običan D-beat, sa pesmama koje su kompleksnije i imaju više old school metal šmeka, kako su već bendovi poput Hellbastard i slično umeli da rade. To ploči daje finu raznovrsnost a Scavengers Circle pritom sve drže u prilično solidnom tempu i temperatura je većinu vremena vrlo pogodna za šutku. Deset pesama, ni jedna duža od tri minuta, mračno i surovo, pa ako volite, plaća se koliko sami kažete:
https://scavengerscircle.bandcamp.com/album/in-futility
Italijani Annozero zvuče vrlo dopadljivo na EP-ju Bile koji spaja melodični hardkor pank sa metalom. Ovo je rifaški, energičan materijal, sa puno lepih melodija i zvukom koji je prebudžen ali ima u sebi dovoljno sirovosti za moje potrebe. Pet pesama koje su napisane maštovito, uglavnom brzog tempa, ali i sa iznenađujuće pažljivim radom na atmosferi, vrlo dobar materijal:
https://annozero.bandcamp.com/album/bile
Rusi Vietnamese Guillotine cepaju vrlo dopadljiv thrash-core-grind na EP-ju Криптомолитва. Tri su ovo pesme brzog tempa, dobrog gruva, jakih rifova, odlične svirke i generalno old school pristupa metalu, sa zdravom količinom panka u svemu. Vietnamese Guillotine pritom imaju i solidnu produkciju i ovo je duhovita, zarazna muzika za šutke i hedbeng sa tri pesme koje kupujete po ceni što ste je sami odredili. Idealno!
https://vietnameseguillotine.bandcamp.com/album/–3
Simpatičan thrashcore stiže i iz Mese u Arizoni sa EP-jem Gravechildren istoimenog benda. Tri pesme, simpatični pank-metal rifovi, neumoljiv tempo, pristojna porodukcija, sve u svemu materijal bez greške:
https://gravechildren.bandcamp.com/album/gravechildren-2
I Abrupt Decay iz Masačusetsa imaju dopadljiv thrashcore demo na materijalu 2 Song Promo. Dakle, dve pesme, trešerski rifovi, malo hardcore gang vokala, onako, nostalgično i prijatno. Malo je ambiciozno tražiti preko šest dolara za samo dve pesme ali su to solidne pesme:
https://abruptdecay.bandcamp.com/album/2-song-promo
Nabadački moshcore negde između klasike poput Cro-Mags i Madball, te modernijih slamcore rešenja nude Power Moves Only iz Arizone na kaseti Demo 2022. Četiri su to pesme besnog laveža, snažnih rifova i plesnog gruva, sa solidnim zvukom i sigurno napisanim aranžmanima, pa ako osećate neodoljivu želju da navučete hokejaški dres i izgledate opasno, ovo je saundtrak za tu vašu životnu fazu:
https://powermovesonly.bandcamp.com/album/demo-2022
Sasvim slično zvuče i glazgovski Nothin’ But Enemies čiji demo (nazvan samo „Demo“) ima tri pesme istog takvog zvuka. Ja sam devedesetih generalno nevoleo moshcore formule, ali ovaj novi talas u kome ima više ekstremnog metala mi je nekako simpatičniji i mada je to za mene po svetonazoru i dalje dosta daleka muzika, po samoj muzici i nije toliko. Nothin’ But Enemies su plesni, heavy i prijatni. Mali problem je što je kaseta rasprodata a digitalni daunloud se za sada prodaje po ceni koja znači da izdavač ne želi da ga kupite, ali… snaćićete se već:
https://northernunrest.bandcamp.com/album/demo
A u sličnom su stilu i No Cure iz Birmingema u Alabami, nudeći straight edge hardcore sa praktično death metal vokalima i vrlo metaliziranom svirkom. Album ...For The Stainless Steel je glasan i besan, meljući sve ispred sebe masivnim srednjetempaškim gruvom i prelazeći gde i kad treba u skoro čist death metal. Meni je ovo odličan materijal sa mosh factorom od najmanje 9 i preporučujem ga publici širokog profila:
https://nocurexxx.bandcamp.com/album/for-the-stainless-steel
Novi album australijskog dvojca WRØNG zove se Great Wheel Of Eyes i ovo je sada više sludge metal nego grindcore/ powerviolence/ sludge koktel koji smo imali prošli put. Bend i dalje ne svira SAMO sporo ali je naglasak u novim pesmama na gruvu. Jednoličnost zvuka (ovde imamo samo bas-gitaru i bubnjeve) i dalje se nadomešćuje dinamičnom, maštovitom svirkom i ovo svakako vredi čuti ako volite abrazivnu a istovremeno pomalo i intimnu muziku:
https://wrng.bandcamp.com/album/great-wheel-of-eyes
Poljaci Romantyczny Wieczór uprkos svom imenu i imenu EP-ja – Sympatyczne Melodie – sviraju deathgrind, a poljski deathgrind je obično odličan. I, zaista, ni ovaj materijal nije loš, sa očekivanim kombinovanjem gruverskog, plesnog zvuka i udaračkih blastbitova. Bend ima i optimističke, pozitivne tekstove i mada je sve to humoristički intonirano, muzika je vrlo solidna, kvalitetno odsvirana i producirana dovoljno dobro.
https://romantycznywieczor.bandcamp.com/album/sympatyczne-melodie-ep
Dvojica (jedinih) članova australijskog sastava Serrated na promo fotografiji nose majice Cannibal Corpse i Slipknot a što je zapravo IDEALNA ilustracija muzike na albumu Crown Me King. Ovo je gruverski, slemerski deathkoraški zvuk nastao ukrštanjem brutalnog death metala i nu-metala sa sve rečju „motherfucker“ koja ume da se začuje i teleportuje vas u devedesete kad se najmanje nadate. Generalno, nije ovo baš muzika za mene, ali Serrated imaju jednostavne, a zarazno plesne pesme i njihova neposrednost je, neću lagati, zavodljiva:
https://thebandserrated.bandcamp.com/album/crown-me-king
Španjolski Laceratus u toliko iskomprimovali zvuk na svom debi EP-ju Azag-thoth da sve pomalo zvuči i kao parodija na švedski death metal. Ali nije u pitanju parodija i kada se malo naviknete na apsurdno spljeskane gitare i shvatite da čujete i malo basa u pozadini, onda vam i pesme postanu simpatične. Nije ovo nikakva reinvencija (pod)žanra ali jeste sirov, težak i surov death metal za ljubitelje skandinavskog zvuka stare škole. Pa, zašto da ne onda, pogotovo jer se dobija čak sedam pesama po ceni koju sami odredite:
https://laceratus.bandcamp.com/album/azag-thoth
Let Them Die sa Floride ima slično prebudžen, nisko naštimovan zvuk ali je njihov izraz na EP-ju Gifting The Enemy to Total Darkness kombinacija teškog death metala, „tehničkijeg“ grindcorea i mizantropskog blek metala. Nije lako to ni izdržati ni svirati, ali ko voli abrazivni, mrski metal što istovremeno ne škrtari na kvalitetu svirke i ima sasvim razumno napisane pesme, ovde će se lepo provesti:
https://letthemdieband.bandcamp.com/album/gifting-the-enemy-to-total-darkness
Kad se bend zove Gurgulator, to može da bude samo goregrind. I nije da ovom svetu, kao, nedostaje jednočlanih goregrind projekata sa naslovima albuma poput Risen From The Slime! ali ovaj mančesterski jednosed se izdvaja kvalitetom. Pre svega, muzika je snimljena na „pravoj“ opremi i materijal je produciran, a onda i autor i izvođač, Tomas D. demonstrira talenat i znanje u pisanju pesama. Gurgulator je kao nešto kompleksnija, death metalu korak bliža varijacija na Regurgitate i meni je to ove nedelje vrlo prijalo, sa svim tim D-beatovima, karkasovskim solažama i seksi rifovima. Album ima i PRESLADAK omot a plaćate koliko želite. Treba prepoznati dobar dil kad se nudi:
https://gurgulator.bandcamp.com/album/risen-from-the-slime
Sa imenom kao što je Cryptworm, bristolski dvojac na albumu Spewing Mephitic Putridity može da svira samo i isključivo grdni i raspali death metal namenjen pervertitima i bolesnicima. I, mislim, NARAVNO da je tako ali je ovaj debi album dosta dobar. Ovo je jednostavna i pankerski sirova muzika koja sve te vizije raspadanja, smrti i strave pakuje u pesme što osvajaju mračnim gruvom i jeftinim zvukom koji je skoro demo-kvaliteta ali odlično radi posao. Za bend koji se bavi isključivo mračnim temama, Cryptworm su neobično prijatni, topli i umirujući:
https://cryptworm.bandcamp.com/album/spewing-mephitic-putridity
Sasvim sličan je i meksički dvojac Khasmata na EP-ju Eerie Dismal Gateways. Ova dva mlada čoveka proizvode spori, mučni a opet zavodljivi death doom metal sa podugačkim pesmama mračnih rifova, neljudskih vokala i otmenog, teškog ritma. Lovecraft je ovde eksplicitna inspiracija a lep zvuk koji Khasmata imaju obezbeđuje taj osećaj ugodnosti koji će ciljna grupa u publici imati slušajući ovaj materijal.
https://khasmata.bandcamp.com/album/eerie-dismal-gateways
Molgah iz Virdžinije sviraju mnogo čistiji, komunikativniji death metal na svom drugom albumu. Coffin Born je čisto i lepo producirana ploča progresivnijih death metal ideja koje ne idu uobičajenom prog-death putanjom i mada ovde ima poneki arpeđo, ima i dosta klasičnih heavy metal i thrash metal elemenata između autoritativnog death nabadanja. Pevač
Devin Whitley pruža posebno zanimljiv program svojim raznovrsnim stilom i različitim glasovima kojima peva pa je ovo materijal koji se sluša sa stalnim osmehom na licu:
https://molgah.bandcamp.com/album/coffin-born
Na svom četvrtom albumu, nazvanom samo IV, brazilski Corporate Death zakivaju pošten, znojav death metal. Ovo je brutal death po formi ali old school deathčina po suštini sa pesmama koje nisu prekomplikovane i vrednuju zarazne rifove i mošerske brejkdaune više nego nekakve superambiciozne tehničke zahvate. Otud se ovo sluša isključivo u pokretu, uživajući u agresivnosti i zaraznosti svirke a čemu doprinosi i sirova a vrlo adekvatna produkcija. Osam moćnih pesama, lepa ploča:
https://corporatedeath.bandcamp.com/album/iv
Metal Defence je mala etiketa osnovana od strane mladog Ukrajinca koji živi u Londonu, a za potrebe skupljanja para kojima će se pomoći Ukrajini u trenutnom, jelte, osetljivom momentu istorije. Compilation For Ukraine, For Freedom je kompilacija od koje će pare distribuirati među „civilima i vojnicima“ u Ukrajini otac vlasnika etikete, koji je vojnik, što sve zvuči dosta specifično i možete sami odlučiti da li vam se dopada kao ideja. Nesporno je da je muzika solidna, sa black metal i death metal bendovima kao što su Andracca, Cryptworm, Sepulchral Curse i cenom od svega jedne funte:
https://metaldefence.bandcamp.com/album/compilation-for-ukraine-for-freedom
Eldritch Horror postoje od 1989. godine, ali ovaj bend iz Raleja u Severnoj Karolini nije baš puno radio sve ove godine. Snimili su jedan album pre sedam godina a novi EP, At the Altar of Death ima tri pesme ugodnog death metala sa malo epskijih black metal preliva. Sirov, glasan zvuk ne prikriva muzičarske veštine i kvalitete benda koji piše himnične pesme sa plesnim, mošerskim ugođajem i generalno nudi prijatan program tokom celog trajanja:
https://eldritchhorror.bandcamp.com/album/at-the-altar-of-death-ep
Subjected to Insanity through Solitary Confinement je zapravo prilično promišljen naziv albuma s obzirom da je u pitanju slamming death metal. Ali u pitanju su, naravno, neki od najboljih ljudi u ovom podžanru. Ovaj 3-way kombinuje nove materijale tri jednočlana projekta, Anal Stabwound, Carnifloor i Gorecunt i bogami tu ima dobre muzike. Nikhil Talwalkar iz Anal Stabwound nastavlja da sazreva i nudi udarački brutal death i na ovom materijalu, sa još promišljenijim aranžmanima. Carnifloor je, podsećam, solo projekat Floora van Kuijka iz Korpse i ovo je konzistentno vrhunski slam, u skladu sa njegovom zasluženo visokom reputacijom, sa moćnim slem delovima i razaračkim blastbitovima. Gorecunt je drugi projekat Mikkela Sørensena iz Guttural Slug i ovo je manje gruverski, više polivački death metal sa, eh, ironičnim mizoginim naklonom. Znamo da je Sørensen inače promišljeniji u pogledu liričkog sadržaja – poslednji album Guttural Slug imao je i ekološku kritiku na programu – pa ovo moramo da gledamo kao terapiju. Ali, da, ubija.
https://carnifloor.bandcamp.com/album/subjected-to-insanity-through-solitary-confinement
U poslednjoj sekciji bavimo se heavy metalom, power metalom i multižanrovskim projektima. Prvi od njih je ovo poslednje. Déhà je snimio interesantan novi album, Decadanse sa dve dugačke kompozicije koje kombinuju ekstremni metal (black, death, doom, sve ono što on inače radi) sa elektronskim eksperimentima. Spakovane u komade od po dvadeset minuta, Déhine ideje zapravo imaju prostora da se lepo razvijaju i kako se radi o superiorno talenotvanoj osobi, ovde zaista ima šta da se čuje:
https://deha.bandcamp.com/album/decadanse
Njemački Powergame i na svom trećem albumu, Slaying Gods, sviraju heavy metal po uzoru na heroje osamdesetih i sa blago „power“ zanošenjem, u skladu sa svojim imenom. Dakle, melodično, epski,sa puno gitarskih harmonija i sa vokalom koji voli da izvuče i falset kad emocija ponese. Nisam suviše zaljubljen u boju glasa i tehniku pevanja gitariste Matthiasa Weinera, utrči on povremeno i u neki falš, ali dobro, nije da je istorijski heavy metal muzika savršenstva, naprotiv. Powergame pišu fine rifove, harmonije i teme, pesme su im solidno aranžirane i album je dobro produciran, sasvim dovoljno za moju pažnju. Još i taj omot koji mitoloku tematiku interpretira kroz lucha libre estetiku…
https://powergameheavy.bandcamp.com/album/slaying-gods
Mladi kalifornijski sastav Knight And Gallow svira Tolkin-metal PLUS Dark Souls-metal i to toliko eksplicitno da prva pesma na prvom albumu, For Honor and Bloodshed u prvih nekoliko stihova pominje i Gondor i Ente a posle dobijate pesmu Soul of Cinder. Dakle, znate šta vas ovde čeka i bez slušanja: cheesy, melodični, epski metal i ako ste u takvom raspoloženju, sasvim je to prijatno. Nisu Knight And Gallow još uvek idealni, ima ovde dosta i izvođačkih i produkcijskih stvari za popeglati, ali momci se trude i sviraju srčano i meni je sve to jako simpatično:
https://knightandgallow.bandcamp.com/album/for-honor-and-bloodshed
Fury su bend iz jednog od onih mesta čije izgovaranje izluđuje ljude koji nisu iz Engleske, naime Worcestera. Ovaj kvartet prži baš onako moćan koktel NWOBHM i thrash metala kakav nekako prirodno dolazi sa ovih geografskih širina i četvrti album, Born to Sin je PUN šmekerskih rifova i cheesy tema, u IDEALNOM odnosu. Već prva pesma, dinamična, brza a ne prebrza If You Get To Hell First je demonstracija kako Fury dobro razumeju klasičnu metal matricu sa kojom rade, nudeći ulični šmek ali vrhunsku svirku, refrene stvorene za horska pevanja na koncertima, ali i ritam koji prirodno izaziva šutku i tektonske poremećaje. I album onda ima deset pesama ovako sjajne svirke, producirane odlično – slušajte kako se dobro bas gitara Becky Baldwin čuje – i sa puno memorabilnih rifova, tema i refrena. Naravno, morate voleti klasični 80’s cheese da biste ovo pravilno trošili, ali ako ste ikada voleli ono što su radili umetnici u rasponu od Dia, preko Jaguara i Tygers of Pan Tang do Raven, Fury će vam biti idealni:
https://furyofficial.bandcamp.com/album/born-to-sin
Brazilski Facing Fear izgledaju kao da su ispali iz osamdesetih a i muzika je takva na drugom albumu, Marginal Metal. Ovo je old school, himnični street metal kakav biste čuli na saundtraku nekog B-filma o motoristima 1988. godine i onda ga u sebi nosili celog života. Dakle, prljavo, zarazno, epski a sa nogama čvrsto na asfaltu, producirano jeftino a adekvatno, sa KARAKTEROM istaknutim u prvi plan pa nek crknu dušmani. Izdavač koji je ovo izdao se zove Classic Metal Records i to vam govori sve što treba da znate:
Album nedelje je u death, da nekažem DAETH metal stilu. Austrijski (i delom nemački) Daeth Daemon je satanistički death metal bend stare škole. A nekada vam baš to treba. Debi album, Span Of Æons je pun lepih tremolo rifova koji kao da su ispali sa nekog od prva dva albuma Entombed, solaža po uzoru na Deicide, pretećih velikih zvukova po uzoru na Grave, ali i ratničkih tema koje podsećaju na Bolt Thrower. Zvuči kao skoro idealna kombinacija a Daeth Daemon sve popunjavaju i prilično srećno odabranim zvukom koji daje njihovoj muzici i težinu i čiste, dobro definisane i raspoređene instrumente, a bez preteranog napumpavanja koje karakteriše modernu produkciju. Album je uistinu odličan, sa pesmama koje su stilski ujednačene a raznolike i zabavne, pa je ovo jedna od najboljih death metal ploča što smo ih čuli ove godine:
https://daethdaemon.bandcamp.com/album/span-of-ons
