Bilo je dosta dobre muzike ove nedelje, a čak sam i preskočio novi Animals as Leaders (suviše napredno za moj prostački ukus) i taj prvi i, pretpostavljam, poslednji album Davea Grohla na kome on svira blek metal (mada moram da priznam da par pesama ne njemu uopšte nije loše). Nažalost, upravo su javili da je umro Taylor Hawkins, Grohlov bubnjar iz Foo Fighters, pa, čak i da ignorišemo rat u Evropi (a neće on da ignoriše NAS), počinjemo ovaj nedeljni pregled u malo turobnom raspoloženju.
Ali makar smo dosledno nihilistični. Blek metal za početak. I možda zvuči kao prilično loš tajming da usred ruske, jelte, agresije na drugu državu kao Rus objavljujete EP koji se, kao i bend, zove Убий, ali blek metal je blek metal. Konkretno, OVAJ blek metal pravi jedan čovek (The Lord of Murder, molim lepo) i u pitanju je vrlo pažljivo produciran ali kvalitetno napisan materijal modernog, pomalo „sajber“ zvuka, koji atmosferu nelagode i pretnje preseca nabadačkom svirkom. Da prevedem: jebe keve. Agresivno je ovo, dakle, i u zvuku i u svirci, ali iznenađujuće odlično napisano i producirano. Ako volite (stariji) Anaal Nathrakh, Убий je očigledno utemeljen u sličnoj estetici samo sa psihopatskijim svetonazorom. Jebiga, kad je dobro, onda je odlično:
https://ubiy.bandcamp.com/album/kill
Rawness Obsolete je idealno za bend koji svira krljački old school blek metal. I kad kažem old school, ovo zvuči kao da je nastalo polovinom osamdesetih u nekom podrumu, sa sirovim, BAŠ sirovim zvukom, jednostavnim ali ekspresivnim pesmama, urlanjem na Italijanskom i generalno jednim spojem panka i metala kakav karakteriše ljude sa mnogo negativnih emocija i nešto manje apetita da se tu sad kao uči muzika. Uostalom, poslednja pesma je obrada kultnog italijanskog pank benda, Intolleranza, dakle, molim lepo. Rawness Oboslete su odlični a EP Assoluto apsolutan:
https://rawnessobsoletefirenze.bandcamp.com/album/assoluto-ep
Jednočlani švicarski projekat Türst na svom drugom albumu, Vertige, radi mnogo stvari koje rade i drugi moderni blek metal bendovi sa atmosferičnim ambicijama, ali se ovde čuje i nešto originalnih ideja i rešenja koja nisu puko perpetuiranje atmoblek formule. Drugim rečima, Morsur, autor i izvođač sve ove muzike uspeva da u jedan prilično jasno opisan žanr udene sopstveni karakter i da sve to isproducira sa dosta niskih frekvencija, što albumu daje simpatičan, takođe originalan zvuk. Ponekad je to dovoljno:
https://bmcproductions.bandcamp.com/album/t-rst-vertige
Upiór je, jelte, stara slovenska reč za ono što danas zovu vampirima a istoimeni bend dolazi – iz Francuske. Prvi album ovog projekta koji predvode dva Poljaka, The Forest That Grieves, donosi IZVRSTAN blek metal simfonijske ambicije i svežeg, autentičnog zvuka. Hoću reći, Upiór nije tek nekakvo „da probamo i mi“ preduzeće gde se preko umereno nezanimljivog blek metala presvuku sintisajzerski aranžmani, već pažljivo sekvencirana kolekcija kompleksnih i sigurno aranžiranih kompozicija sa kvalitetnim, punim zvukom i gotovo drskom spretnošću u povezivanju blek metala, drugih žanrova i ukusno urađenih orkestarskih elemenata. Bubnjeve ovde, u svojstvu sešn-muzičara svira Kévin Paradis iz Benighted, što bi trebalo da vam da nekakvu ideju o kvalitetu materijala, ali The Forest That Grieves stoji čvrsto kano klisurina na ime svojih kompozicija i produkcije, pa urgiram da se odmah posluša:
https://upior-band.bandcamp.com/album/the-forest-that-grieves
Drápy a tesáky je naslov prvog albuma čeških Sekeromlat i kogod voli užasno distorzirani, disonantni blek metal nabijen nelagodom i mizantropijom, ovo je njegova furka. Album je toliko hermetičan i neprijateljski nastrojen prema slušaocu da čoveka mora malo da zadivi da ovo ipak sviraju ljudi sa muzičkim znanjem i očiglednim trudom uloženim u pisanje pesama, svirku i produkciju. Što Sekeromlat izdvaja od mora no-fi blek metal projekata po internetu. Ovo je kvalitetno iako se trudi da bude neprozirno, hoću da kažem:
https://sekeromlat.bandcamp.com/album/dr-py-a-tes-ky
Za prijatniji provod, tu je debi album čileanskog benda Ad Finem Omnia koji je sav melodičan, poletan i, ako nije preterano da to kažem za blek metal ploču, optimističan. Dobro, možda ne ovo poslednje, preterano je, jer se ploča ipak zove No Peace · No Dawn, ali ovo je jako dobro odsviran, izuzetno snimljen, a i solidno napisan blek metal sa melodičnim gitarama, lepim bas-linijama i energijom koja, za promenu, nije raspršena u lošem masteringu. Ad Finem Omnia imaju svu melanholiju i emociju koje današnji blek metal bendovi tako vole ali ih pakuju u pesme značajno bolje odsvirane i producirane od proseka i, pa, milina je ovo slušati:
https://adfinemomnia.bandcamp.com/album/no-peace-no-dawn
Irci Senzar zvuče dosta ubedljivo na svom debi albumu, Pyre of Thrones. Ovo je blek metal sa dosta izraženom „post“ dimenzijom, čuvajući hipnotičke tremolo rifove, mrtvački lavež i blastbitove originalnog žanra, ali dodajući dosta postmetalskog harmonskog rada, miksujući ploču tako da se bas-gitara jasno čuje i generalno radeći sa rifovima i gruvom onako kako normalan blek metal nikada ne bi radio. Dobra je to ploča i ta kombinacija miksa u kome se instrumenti lepo razdvajaju i pesama koje imaju i atmosferu i gruv i energiju fino prolazi kod mene:
https://senzarband.bandcamp.com/album/pyre-of-throes
Šveđani Eucharist sa pauzama postoje još od 1989. godine, a u svojoj novoj inkarnaciji, koja je krenula negde 2015. godine svoj medolidični death metal pretvorili su u blek metal. Novi album, I Am the Void, stiže četvrt veka posle poslednjeg i nudi ubedljiv, prilično moderan blek metal zvuk, sa nekim tipično skandinavskim elementima u atmosferi leda i očajničke, dostojanstvene strasti, ali i sa disciplinovanom, preciznom svirkom koja vozi nasleđe death metala u njihovom zvuku. Nije ovaj album sad tu nešto razbio kalup i pogurao žanr u novi evolutivni ciklus, ali u pitanju je kvalitetna, prijatna ploča švedskog blek metala za one koji ga vole:
https://regainrecords.bandcamp.com/album/i-am-the-void
Chaos Invocation je ime koje sugeriše pravi, satanistički, zli blek metal i ova nemačka momčad isporučuje. Devil, Stone & Man im je četvrti album za poslednjih trinaest godina i ovde se krlja iz sve snage. Ali svakako sa osećajem: Chaos Invocation pišu odlične pesme koje besprekorno spajaju nasilničku energiju i epsku melodičnost ovog žanra, u dobrom miksu i sa VRHUNSKOM svirkom. Povrh svega, album je veoma raznovrstan u aranžmanima i idejama pa se ovo sluša sa velikim osmehom na licu:
https://chaos-invocation.bandcamp.com/album/devil-stone-man
Prvi album danskih Heltekvad nudi puno rifova sa „srednjevekovnim“ šmekom a što je zaštitni znak ove ekipe. Morgenrødens Helvedesherre je ploča prilično opčinjena monotonijom i hipnotičkim ponavljanjem pomenutih gitarskih tema a što je dobro jer je pevanje ekstremno ekspresivno, možda pomalo i na štetu benda. Album je prilično rastrzan i ume da čoveka trgne kad se najmanje nada ali ima ovde zanimljivih rešenja i ideja:
https://heltekvad.bandcamp.com/album/morgenr-dens-helvedesherre
Finci Palavat juuret ne traže nekakav visoki koncept u svojoj muzici i njihov prvi demo, Tekee varjoista peiton se ovaploćuje u formi jednostavnog, pankerskog blek metala za radnike, seljake i poštenu inteligenciju. Iako malo toga originalnog ima da se čuje u ove četiri pesme, Palavat juuret su toliko neposredni i autentični i u izvedbi i u zvuku da je meni ovo neodoljivo. Samo čukanje, organsko, neprskano, iz dubine pocrnele duše. Prelepo:
https://palavatjuuret.bandcamp.com/album/tekee-varjoista-peiton
Plenilunar Requiems je naziv split albuma dva američka jednočlana blek metal benda, Lamp of Murmuur i Ebony Pendant. Naravno, jednočlanih lo-fi blek metal projekata ima ko kusih pasa i u proseku ništa ne valjaju, ali ovo je prijatna ploča. Lamp of Murmuur iz Kalifornije pošteno i iz srca svira svoje tri pesme sirovog ali dovoljno sofisticiranog blek metala pankerske estetike ali ranjene emocije. Ebony Pendant, pak, za ovu priliku dovodi još muzičara u kombinaciju (bubnjevi, klavijature) i nudi još tri pesme nešto naglašenije melodičnosti ali i dalje uz sirov, lo-fi zvuk i pankersku svirku. Posledna pesma je interpretacija Šopena na klavijaturama, pa… eto. Ali svakako vrlo solidna ploča.
https://lampofmurmuur.bandcamp.com/album/plenilunar-requiems-split-w-ebony-pendant
https://ebonypendant.bandcamp.com/album/plenilunar-requiems-split-w-lamp-of-murmuur
Novi EP projekta Kanonenfieber, nazvan Yankee Division čekamo već nekoliko meseci otkada je gromoglasno najavljen i, naravno, Noise nije razočarao. Talentovani nemački muzičar poslednjih meseci imao je izdanja i pod drugim imenima, no Kanonenfieber je alias koji mu je doneo mnogo „mejnstrim“ prepoznatljivosti, makar u onome što bi se smatralo blek metal mejnstrimom. Kombinacija melodičnosti, ratnih tema i talenta za kreiranje modernih, pamtljivih kompozicija, sve to u dobroj produkciji ponavlja se i u ove dve pesme. Odličan tizer za naredni album.
https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/yankee-division-2
Jednočlani blackened speed metal je poslednjih godina postao neka vrsta tržišne niše u kojoj se pojavljuju iznenađujuće glamurozne, dobre ploče. Drugi album švedskog projekta Kvaen nije izuzetak. Jakob Björnfot na albumu The Great Below nudi i prilično razuzdan program u kome ima mesta i za vikinške teme i za malo gitarskih egzibicija a da ne skida oči sa lopte i pravi apsolutne speed metal hitove kao što je, recimo, naslovna pesama, ali i sedmominutne epove kao što je naredna, In Silence. Na ovakvim mestima Kvaen je bliži „normalnom“ savremenom blek metalu pa sam zato ovaj album stavio u ovu sekciju ovonedeljnog pregleda, no, kako god da okrenete, pričamo o hiperkvalitetnom, skoro pa „komercijalnom“ albumu u svojem odabranom podžanru. Svaka čast:
https://kvaen.bandcamp.com/album/the-great-below
Pređimo na stoner, doom, sludge, hard rok, psihodeliju… Rats Packing Grenades je odlično ime za bend, mada priznajem da sam očekivao nekakav pank ili hardkor a ne melodični, prijemčivi stoner/ hard rok koji ova ekipa isporučuje. Ne da to ikako smeta, Rats Packing Grenades imaju lep istoimeni album sa odličnim omotom i muzikom koja jeste malo više „komercijalna“ od onog što ja inače slušam, ali ovo su dobre, gruverske, radio-friendly pesme producirane vrlo pristojno i adekvatnog trajanja i forme pa nemam neke stvarne zamerke. Bend album i nudi po ceni koju sami odredite, dakle u pitanju su dobri ljudi:
https://ratspackinggrenades.bandcamp.com/album/rats-packing-grenades
Cassius King je odlično ime za bend a ovaj stoner rok sastav iz Nju Džersija ima i odličan singl sa dve pesme. Bad Man Down b/w Come On and Love Me nudi mastan, gruverski stoner zvuk koji ima puno elemenata klasične rokenrol svirke sa pevačem Jasonom McMasterom koji dominira narativom svojim pola-pank-pola-glam-pola-bluz stilom pevanja. No, bend je generalno impresivan sa neodoljivim pesmama i jednim neupitnim kvalitetom u svirci. Izvrsno:
https://nomadeelrecords.bandcamp.com/album/bad-man-down-b-w-come-on-and-love-me
Finska jednočlana stoner-doom mašina pod imenom Otu (čovek je izdao dvadesetoasm singlova u 2021. godini!!!) za ovu priliku nudi nam album Fuzzy Tunes koji ne samo da donosi lepo nafazirane gitare i hipnotički, nadrogiran gruv nego je u pitanju kolekcija obrada nekih poznatih pesama sa izvanredno originalnim aranžmanima. Otu uspeva da pesme sačuvaju svoje osnovne elemente ali da ih on tako prerasporedi da nam poznati materijal zvuči sveže što nije mali talenat. Mislim, pogotovo kada se čovek maša nekih zaista ključnih rokenrol komada kao što su Sabbathov Iron Man ili Zeppelinova Whole Lotta Love. Ili, eto, Motorheadov Ace of Spades. Sjajna zabava:
Appalachiatari iz Kentakija kažu za sebe da sviraju „planinski seoski metal“ a što je u prevodu vrlo zabavna rokenrol muzika sa puno bluza i folka u svojim korenima, odsvirana živo, organski, nadahnuto. No Life Til’ Leatherwood je album od šest pesama snimljen kao da prisustvujete džemovanju grupe najboljih ortaka ali su pesme vrlo pažljivo napisane i imaju sopstvene priče i karaktere. Appalachiatari su jedan od onih bendova koji kao da nisu slušali ništa od muzike iz poslednjih 20-30 godina i zvuče sveže, originalno, bez primisli o sviranju onog što se u žanru smatra uobičajenim programom. Odlična ploča:
https://appalachiatari.bandcamp.com/album/no-life-til-leatherwood
Dual Fighter iz Indianapolisa sviraju nabrijan, energičan teški rok na albumu Mean Machines. Ovo nije nužno „metal“ muzika ali je dovoljno metal za moje potrebe a bend i pored u teoriji radio-friendly zvuka ne smara sa nekim ambiciozno-komplikovanim aranžmanima, nego svira po sluhu i garantuje odličnu rokrenrol zabavu. Plus, omot albuma ispunjava ovonedeljnu kvotu naučnofantastiniuh motiva koji kombinuju nebeska tela i ljudske lobanje. I to se broji.
https://dualfighter.bandcamp.com/album/mean-machines
Bogami, Grke King Mountain nismo čuli jedno sedam-osam meseci, pa je novi album, Tempest at the Gate došao u pravom trenutku. Ovo je i dalje glasan, jako glasan teški rok u tipično grčkom stoner stilu koji podrazumeva ispoliranost izvedbe, promišljenost aranžmana, jedan zaokružen produkcijski rad koji može da se ponudi i ljudima kojima bi i sama pomisao na „ekstremni metal“ bila prejaka. King Mountain valjaju spore ali udobne heavy-bluzeve i trebalo bi da se dopadnu i starijim slušaocima:
https://kingmountaingreece.bandcamp.com/album/tempest-at-the-gate
Poljaci Antūmbra na svom albumu, Split the Sky nude nekakav simpatičan melodični psihodelični, recimo, teži rok. Ovo ima u sebi dosta savremenije indie estetike, ali onda ima i malo old school psihodelije u melodijama, pa fino isfazirane gitare i sa pesmama koje su uglavnom duže od sedam minuta pruža poštenu količinu materijala za hipnozu i kontemplaciju:
https://antumbra.bandcamp.com/album/split-the-sky
Elk Witch su iz Oregona i njihov album Beyond The Mountain ima jedan prirodnjački, neprskani šmek, nudeći gruverski stoner rok i bluzerske rifove, masne solaže i pesme koje su očigledno nastajale kroz džemovanje a ne kroz nekakav klinički, akademski proces pisanja. Ovo je album na kome je ponovo snimljen materijal sa prošlogodišnjeg debija (the Mountain) sa dodate dve pesme i mada je produkcija i dalje prilično sirova, bend svakako odiše jednim raspoloženim, jelte, raspoloženjem koje opravdava ovaj sešn:
https://elkwitch.bandcamp.com/album/beyond-the-mountain
Kanadski Uncle Woe mi je bio zanimljiv još prošle godine sa (mini?)albumom Don’t Look Down, a novi album, Pennyfold Haberdashery & Abattoir Deluxe je masivan opus od sedamdeset minuta u kome se jako sirov zvuk sreće sa jako ličnom, ali kvalitetnom psihodeličnom muzikom. Da budemo jasni, ovo nije album koji se stavi da bude pozadinska svirka u momentima kada biste da se opustite jer Uncle Woe zahtevaju punu pažnju za svoje sirove psihodelične obdukcije emocija i uspomena pa se spremite na dvadeset i kusur rundi ozbiljnog rvanja u kome ćete uživati svakog momenta:
https://unclewoe.bandcamp.com/album/pennyfold-haberdashery-abattoir-deluxe
Poljaci backbone sviraju mračan, preteći post-metal zvuk sa elementima doom i sludge žanrova i ovo je prilično ubedljiva kombinacija siledžijske svirke (slušajte taj vokal!) sa atmosferičnijim izrazom koji hoće da povuče i na stranu tanane emocije i melanholije. Debi album, Embracing Dissolution sadrži dosta raznovrsnih ideja ali je u suštini uvek gruverski i atmosferičan pa, ako vam se sve to svidi, ima ga podosta, sa trajanjem od skoro sedamdeset minuta:
https://backbonepoland.bandcamp.com/album/embracing-dissolution
Mount Saturn iz Vašingtona zvuče odlično na albumu O, Great Moon, sa psihodeličnim efektima i gitarama razdvojenim na posebne kanale, kako voze preko krljajuće heavy psych ritam sekcije. Ovo je masterovao Jim Plotkin pa je tačno na granici da se raspadne od prenapregnutosti, a pesme su odlični, ritualno-gruverski komadi vođeni jakim basom i zavijajućim gitarama, sa odličnim vokalima (koji se jedva čuju) i mnogo zdrave energije:
https://mountsaturn.bandcamp.com/album/o-great-moon
Smother Teresa je kul ime za metal bend, a taj bend dolazi iz Irske i svira dosta haotičan, psihodeličan, ali i jako HEAVY sludge-doom-death metal. Stalni eksperimenti sa miksom i efektima mogu da budu i malo dezorijentišući za slušaoca koji je došao samo zbog rifova, ali album A Guide To the Abyss je nesumnjivo maštovito sklopljen i pravi jak napor da se ne zarobi u kolotečini pukog ređanja rifova. Zanimljiv napor:
https://sandlesinthebin.bandcamp.com/album/a-guide-to-the-abyss
Brazilci Acidemia isto imaju kul ime i nude dosta tradicionalnije psihodelično doom-sludge iskustvo. EP Mórbido ima četiri pesme NESTVARNO distorziranih gitara i hipnotičkog psihodeličnog gruva, sa vokalima kao da dolaze direktno iz vaše podsvesti. No, tu su i akustučlne gitare i soundscape eksperimenti da se ne opustite potpuno pa Brazilci, može se reći, pružaju pun program i demonstriraju širinu vizije. Lepo:
https://acidemiaoficial.bandcamp.com/album/m-rbido-2
Berlinski Samavayo imaju već sedmi album, Payan, a i postoje dvadeset godina, pa nije preveliko iznenađenje da je ovo veoma kvalitetni psihodelično intonirani stoner rok. Pričamo o muzici napisanoj sa mnogo pažnje i onda odsviranoj sa vrhunskim profesionalizmom. Dakle, ovo nije stoner koji dolazi iz podruma i hvata na spontanost već minuciozno osmišljena i aranžirana muzika čiji je gruv isprobavan i poliran dok nije zasijao visokim sjajem. I, mislim, sjajno je, da izvinete na jadnoj igri reči. Jeste u pitanju malo „televizijska“ verzija stonera ali i to treba znati napraviti da valja a Samavayo definitivno znaju:
https://samavayo.bandcamp.com/album/payan
Italijani Toilet Snake za sebe kažu da su „spaghetti doomsters“ ali istoimeni minialbum zapravo nudi muziku koja od duma uzima samo rifove, dok su pesme kratke, kompaktne a izvedba žustra i efikasna. Kad bi postojao doom punk, mislim da bi se Toilet Snake koristili za njegovu definiciju. Fin materijal niskog štima i opasnih, pretećih rifova a plaćate koliko hoćete:
https://toiletsnake.bandcamp.com/album/toilet-snake
Grave Next Door iz Grend Repidsa u Mičigenu imaju EKSTREMNO sirov album, Sanctified Heathen na kome su uredno potpisali i producenta i sve, iako ovo zvuči kao demo neog benda sa kraja osamdesetih. No, to njihovoj muzici, jednoj pankerskoj, prljavoj interpretaciji hard roka i stoner metala, daje dosta autentičnosti. Bend svira iz creva i podsvesti i ovo je album što loše raspoloženje i negativne emocije egzorcira kroz teški, mučni rok koji vas na kraju potpuno osvoji:
https://gravenextdoor.bandcamp.com/album/sanctified-heathen-4
Hamburški Sleeping Child na svom drugom albumu, Supernovian Remnant zasipaju slušaoca visokim konceptima u tekstovima, ali muzika je umiljati stoner rok sa prstohvatom postrokerskih sanjarija. Fokus pažnje slušaoca nesumnjivo odlazi ka pevačici Jules Down koja jake gitare i nabadački gruv umekšava svojom izvedbom, pa bend i oko nje centrira svoje kompozicije sa dinamičkim krešendima i snažnim ritmom. Prijatna ploča:
https://sleepingchild.bandcamp.com/album/supernovian-remnant
Make Mama Proud su stoner rok trojka iz Istanbula i njihov drugi album, nazvan jednostavno II je kao da slušate lavinu u slou moušnu. Očigledno uzgojeni na najfinijim pušačima hašiša koji su ikada u ruke uzimali gitare, Make Mama Proud prže sporo, lepljivo i neodoljivo. 35 minuta sabatovskih gitara, moćnog, distorziranog basa i valjajućeg gruva najfinije gramaže samo za vas. Ne propustite:
Temple Of Deimos su italijanski stoner rok bend sa jako prljavim i PRELEPIM zvukom gitare proterane kroz ko zna koliko faz pedala. Pa kada gitara još krene da svira perverzno disonantne minisolaže preko bluzerske, rifaške podloge, čovek se sav naježi od miline. Album Heading To Saint Reaper je stoner rok poletnog tempa, rokerske, razuzdane atmosfere, negde između garažnog panka i ozbiljno nadrogirane psihodelije, sa pesmama od koje bar dve-tri idu u sam vrh kompozicija koje sam čuo ove godine. Sinergija izuzetno napravljenog zvuka, dobrih pesama i šmekerske, revolveraške izvedbe (slušajte klavir!!!) ovaj album stavlja u vrh ponude poslednjih meseci:
https://templeofdeimos.bandcamp.com/album/heading-to-saint-reaper
Heavy Psych Sounds Records za ovu nedelju imaju debi album sastava Witchpit iz Južne Karoline. U skladu sa reputacijom izdavača, The Weight of Death je kvalitetna ploča faziranog, energičnog stoner roka i mada je svakako malo pretrano reći da se ovde čuju značajni elementi Neurosis – kako promo blurb tvrdi – Witchpit su dovoljno gruverski i rokerski naoštreni da nemamo problem sa bilo čim na ovoj ploči. Mastering je dinamičan i prijatan što dosta pomaže s obzirom na to koliko je zvuk same gitare nedinamičan, pa se ovaj album fino sluša:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/witchpit-the-weight-of-death
Whoa, Mares Of Thrace je kanadski doom metal duo žensko-muške provinijencije sa zaista zanimljivim pesmama i prilično dobrim spojem ekstremnog i cerebralnog u svom zvuku, a da njihov rad nekako finansira i kanadska vlada. Ne znam kako su se uvalili na TE jasle, ali album svakako pleni raznovrsnošću i odličnim idejama. Pritom, ovde nema normalne gitare i čujemo samo bas i bariton gitaru pa je zvuk moćan i dubok, što predstavlja lep kontrast promuklom vrištanju gitaristkinje Thérèse Lanz. Vrlo dobro:
https://maresofthrace.bandcamp.com/album/the-exile
Stricken iz Sijetla su malo neuobičajen bend za roster izdavača Horror Pain Gore Death Productions koji inače više naginje grindcore/ goregrind/ death metal izvođačima. No, lepo je povremeno prošarati pa je From a Well of Emptiness, A Stygian Serpent Born, debi album ove trojke fina dopuna katalogu HPGD sa svojom emotivnom mešavinom sludge, doom i pomalo black metala. Sedam pesama na ovom albumu imaju istovremeno svedenu, fokusiranu formu ali i jedan ekspanzivni, ekspresivni kvalitet, nudeći glasne ali dostojanstveno melanholične rifove i energičnu svirku. Lepa ploča:
https://hpgd.bandcamp.com/album/from-a-well-of-emptiness-a-stygian-serpent-born
Španci Lunavieja su me prijatno iznenadili svojim istoimenim debi-albumom čiji je zvuk naglašeno psihodelični pa i pomalo psihotični stoner-doom. Lunavieja imaju težinu i distoriziju ali imaju i osećaj za slojevitost u pesmama pa one nisu svedene na jak rif i nabadački ritam iako toga ima koliko hoćete. Meni se hipnotičnost koju zid buke što ga bend podiže a da u tom zidu čujete mnogo slojeva odmah dopala, a dalje slušanje albuma me je uverilo da ova muško-ženska ekipa dobro zna šta radi i kako da unutar ove katedrale zvuka napravi dobre pesme, oslanjajući se u velikoj meri na jednostavne, analogne efekte i jedan obredni pristup muziciranju. Izvrsno!
https://lunavieja.bandcamp.com/album/s-t
Ubrzajmo sada sa thrash i speed metalom, hardkorom, grajndkorom i death metalom. Mladi thrash metal bend iz Finske, Accusator, donosi nam, recimo, puno sreće na svom debi albumu, Trial by Fire. Ovo je klasičan treš, sa malčice hardcore elemenata, onako, kako su i veterani poput Slayer ili Vio-Lence umeli da rade, ali Accusator su tehnički i muzički na vrlo visokom nivou spajajući neposredni, nabadački izraz sa kvalitetnim muziciranjem i dinamičnim aranžiranjem pesama. Volim kada thrash metal ide brzo i bez kompromisa a da pesme opet mogu da prebace i sedam (!) minuta i da imaju raznovrsnost ideja, atmosfera i pristupa. Disciplinovano, moćno a maštovito, pa još vrlo solidno producirano, Accusator su zablistali na prvencu. 2022. godina se ispostavlja kao jedna od najboljih sezona za thrash metal u recentnoj istoriji:
https://accusator.bandcamp.com/album/trial-by-fire
Grave Noise iz Španjolske na svom drugom albumu, Roots of Damnation isporučuju vrlo tvrd i disciplinovan thrash metal koji bi mogao biti opisan kao melodičnija, osavremenjena verzija Testament. I tu, da bude jasno, ako ne mrzite melodičnost, nema šta da se ne voli. Bend je uredan, sa aranžmanima koji ne forsiraju kompleksnost ali svakako rade na tome da se osnovne teme kompozicija razrade i ovo je prijatna ploča čija me melodičnost uvek iznova zatekne nespremnog:
Sviđa mi se šta rade Poljaci Edge Of Hell na EP-ju Behind the Holy Madness. Po slikama i snimcima na Fejsbuku, reklo bi se da su ovo stariji ljudi pa i ima smisla što njihov thrash metal odiše mirisima stare škole, uključujući melodični program karakterističniji za „pravi“ heavy metal. Ali bend piše i svira izvrsno, sa pesmama koje zaslužuju malo manje bučan mastering jer su remek dela aranžiranja melodije, promenljivog tempa, himničnih refrena i puno, puno energije. Žena koja peva je idealna a bend, naravno, u skladu sa tim old school svetonazorom ima i simpatičan kritički stav spram religije. Lepe četiri pesme:
https://edgeofhell.bandcamp.com/album/behind-the-holy-madness
Tremens iz Sijetla imaju odličan istoimeni EP sa tri pesme metaliziranog hardkorpanka, koji skoro pa idealno spaja grajnderski gruv, death metal ukrase na gitarama i jednostavni, poletni rifaški rad D-beat panka. Pa još brzina, odlični vokali i gnev usmeren na kapitalizam – skoro savršen bend! Snimak ima i sasvim pristojnu produkciju ali Tremens najviše impresioniraju time da pišu pesme duže od četiri minuta (dobro JEDNA je duža od četiri minuta, jedna je jedva preko minut) a da imaju i dovoljno ideja i znanja da to bude sjajno i da se ne izgubi ta crustcore štroka i neposrednost. Sjajan materijal a plaćate koliko hoćete:
https://tremenscore.bandcamp.com/album/tremens
Cacería iz Santjaga u suštini sviraju pank, ali album Contraimperio, njihov prvi, zvuči ekspanzivno sa spretnim spajanjem elemenata stoner roka i metala za paket koji ima i atmosferu i gruv ali i pankersko nabadanje bez posrednika.Sirov i čvrst zvuk drži na okupu ploču koja se na kraju ovaploćuje prevashodno u gruverskom rokenrolu sa retkim ali simpatičnim pevanjem na Španskom:
https://caceria.bandcamp.com/album/contraimperio
Pedazo de Imbeciles su čileanski krosover/ treš sastav iz Santjaga a album Que se pudran todos je osam pesama izrazito brze muzike koja puca od energije, besa, bunta. Bend piše fino metalizirane komade brze pank svirke oplemenjene mošerskim elementima, i izvodi ih tako da sve vreme zvuči kao da je na ivici totalnog haosa a nikada u njega ne upada. Dvojni vokali i zapravo maštovite gitarske akrobacije daju muzici lepo odmerenu dodatnu dimenziju, a poslednja pesma se zove Tuka – tuka y mosh. Pa šta vam JOŠ treba?
https://pedazodeimbeciles.bandcamp.com/album/que-se-pudran-todos
Dying Victims Productions ove nedelje nude sirovi speed metal pravo iz Italije. Hell & Sulphur je split singl bendova Bunker 66 i Sulphur i ovo je onako oštro i ljuto kako očekujete sa puno neodoljivih rifova i jakog tempa u ove dve pesme:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/bunker-66-hellcrash-hell-sulphur
Isti izdavač objavljuje i prvi EP sastava Terok Nor za koji ne znamo tačno odakle je ali, realno, sigurno su iz Nemačke kao i Dying Victims. Elem, Rematerialization fails je EP brzog, žestokog speed-thrash metala sa finim odnosom vrlo old school zvuka i rifova i malo modernijim aranžiranjem. Dakle, dobijamo svu energiju i brzinu izvornog speed talasa iz osamdesetih ali uz pesme koje su nešto promišljenije napisane i to je perfektno. Plus, bend se loži na Zvezdane staze i u tekstovima se bavi temama vezanim za ovaj properti. Pa prelepo! Odlična kaseta:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/terok-nor-rematerialization-fails
Bend se zove Drugblood, EP se zove 100 Cannibalistic Piss Bullets a na omotu je luča libre rvač – dakle ovo je pank? Da. Tri vro kratke, urlatorske pesme primalnog, žestokog hardkorpanka koje bend prži sa vrlo uverljivim gnevom, uz lo-fi saund koji meni vrlo prija i melodičnost što se jedva probija kroz distorziju i disonancu – sve to a po ceni koju sami odredite. Idealno! (Edit: U međuvremenu ovo izdanje zamenjeno je EP-jem od šest pesama, Endless War, ali za koje važi sve što sam rekao jer i sadrži originalne tri pesme!!!!)
https://drugblood.bandcamp.com/album/100-cannibalistic-piss-bullets-ep
Morrow iz Londona imaju novi album i njihov emo-crust je u odličnoj formi. Mislim, The Quiet Earth nije uopšte „quiet“ ali jeste album snažne emocije, jake ekspresije, bla bla bla, a da opet ima i maštovite, raznovrsne pesme. Statistički, ja sam premator da bi mi se ovo dopalo, ali… dopada mi se!
https://morrowpunx.bandcamp.com/album/the-quiet-earth
Bloodgate iz Sinsinatija kažu za sebe da sviraju blackened thrash metal i, dobro, rifovi jesu trešerski a pevanje jeste blekersko, ali pesme su kratke i eksplozivne u meri da mi je blisko pameti kako će se ovom albumu radovati i grindcore publika. Album u pitanju se zove Solace in Mourning, produciran je vrlo dobro, i pun razaračke svirke a dolazi nakon što su Bloodgate već objavili živi album ove godine. Vredni trudbenici! Povrh svega bend vam daunloud prodaje po ceni koju sami odredite, pa ovo nikako ne propustite:
https://bloodgateoh.bandcamp.com/album/solace-in-mourning
Utflod su norveški (post?)hardkor bend sa vrlo dobrim EP-jem, Undergang. Ovo je četiri pesme dinamične muzike kompleksnijih ritmova i gruva koji je negde između pank šutke, mošerskog metala i matematičarskih i disonantnih vinjeta. Muzika je sjajna ali pevačica Oda odnosi šnjur svojim BRUTALNIM vrištanjem koje svemu daje treću dimenziju. Odlična muzika, sjajna produkcija, izvrsno izdanje:
https://utflod.bandcamp.com/album/undergang
Kalifornijski Hazoret podseća da se i na najosunčanijim geografskim širinama snima najmračnija muzika. Demo 2022 ovog solo projekta ima tri pesme krvoločnog grindcore zvuka niskog štima, hrskave distorzije i brutalne, a vrlo organske, vrlo pankerske emocije. Hazoret, sa svojim rifovima i zverskim vokalima, te jednostavnim, efektnim aranžmanima u kojima se mošerski delovi smenjuju sa rafalnom paljbom, kao da je ispao za početka devedesetih i meni je to divno. Odličan zvuk pritom, pravi mali biser od demoa:
https://hazoret.bandcamp.com/album/demo-2022
The Drugpig je naslov drugog EP-ja novozelandskih death-grindera Gortology i ovo je jedan simpatičan, prilično razigran, pa i veseo materijal kao pravljen za lude letnje žurke na češkom festivalu Obscene Extreme. Gortology svakako umeju da sviraju i imaju nešto duže pesme pa je ovo podsećanje da grindcore ne mora uvek da bude spakovan u mikro-formate i diletantski sviran.
https://gortology.bandcamp.com/album/the-drugpig-ep-2
Ne znam kako Disavowed iz Arkanzasa nisu čuli za znatno poznatiji nizozemski bend istog imena, ali ajde. Ovaj grindcore sastav nudi vrlo ubedljiv materijal na albumu Red Room koji je ne samo mračna, konceptualna priča, nego i kolekcija ekstremno brze i, pa, ekstremne muzike. Ovo je superkvalitetan, tehnički superioran moderni grindcore sa interesantnim power electronics diverzijama, sve producirano tako da uši otpadaju, ali i da ne možete da prestanete sa slušanjem. Sjajno je, hoću reći:
https://disavowedhardcore.bandcamp.com/album/red-room
Ono što sviraju Burning Witch Corpse iz Ilinoisa na EP-ju Wicked Witch of the West i albumu The Cathedral of Silence (koji su na Bandcampu izašli zajedno ali i zvuče identično, kao da su snimljeni u isto vreme) nije ni lako opisati. Iako čovek očekuje nekakav klasičan doom metal, materijal ovde je kombinacija death metala, doom metala i mathcorea koja ima gruv i klin, melodične vokale pored hardkor izderavanja. Plus, sve zvuči kao da je snimljeno u kartonskoj kutiji. Bend ima impresivnu tehničku ekspertizu ili makar apetit da pamti komplikovane ritmičke obrasce a da mu gruv bude u prvom planu i ovo je jako zanimljiv materijal ako već ne IDEALAN:
https://burningwitchcorpse.bandcamp.com/album/wicked-witch-of-the-west
https://burningwitchcorpse.bandcamp.com/album/the-cathedral-of-silence
Infested Angel je, jelte, idealno ime za death metal bend a ova nam postava dolazi iz Birmingema, našeg, ne onog iz SAD, dakle iz doma nekih od najvećih metal bendova što je Britanija ikad dala. I trude se, EP Submit to Death ima čak sedam pesama (dve su intro i autro) i kombinuje divljačku lomljavinu sa samo MALO melodičnosti. Hoću reći, a ovo mislim u pozitivnoj konotaciji, 90% ovog materijala zvuči kao da su ga snimili trolovi. U pećini. Boreći se međusobno oko ostataka ljudskog mesa spremljenog na ražnju. A onda tu i tamo promakne poneka melodija. To su valjda te mlade generacije, osećajne i nespremne da se tih osećaja stide. Imaju, naravno svi moju podršku jer je ovo SJAJNO:
https://infestedangel.bandcamp.com/album/submit-to-death
Kad smo već kod divljine, Astral Tomb iz Denvera imaju prvi album i Soulgazer je pet pesama u 37 minuta mračnog, muljavog, pećinskog death metala koji kao da se sav sastoji iz mošerskih premlaćivanja i nekontrolisanih soliranja. Ozbiljno, ovo je kao da slušate bar dva death metal benda u isto vreme i nijedan nije siguran tačno kako pesme idu ali to muzici i daje jednu simpatičnu dinamiku. Pa onda tu dođu elektronski interluduji, kao da je neko otvorio vrata studija da uđu Tangerine Dream, pa onda krene totalni haos i slobodna improvizacija… Astral Tomb su kao da slušate Blood Incantantion na esidu ali niste sigurni da li su na esidu oni ili vi:
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/soulgazer
Aeviterne iz Njujorka nazivaju i eksperimentalnim death metal bendom zbog korišćenja elektronike i nekih maštovitih ideja u svojim pesmama, ali su pesme na debi-albumu The Ailing Facade pre svega energična, moćna death metal krljačina. Jeste, bude tu malo razlaganja akorda koji daju ovoj muzici post-metalski šmek i sve to, ali Aeviterne sviraju žestoko i nepraštajuće, sa teškim, masivnim zvukom i pesmama koje melju sve ispred sebe. Ovo je, što se mene tiče, prirodan smer evolucije death metala koji sam u svojoj glavi čuo još početkom devedesetih tako da, lepo da se neko setio da to i napravi:
https://aeviterne.bandcamp.com/album/the-ailing-facade
Sa imenom kao što je Bleeding praktično ste zakonski obavezani da svirate death metal, pa to ova ekipa iz Ukrajine i svira. I to već skoro tri decenije! Bleeding su iz grada kojeg mi, koristeći rusko ime zovemo Harkov a koji se danas, nažalost svaki dan pominje po vestima, često sa ukrajinskim imenom, Harkiv, i osnovani su još 1993. godine. Debi album izbacili su 1998. i nisam siguran otkud drugi, Infected Sanity da im izađe baš sad, usred rata i stradanja, ali eto, neki ljudi se ne predaju. Infected Sanity je ploča nostalgičnog ’90s zvuka sa pesmama oslonjenim na tvrdi mošerski gruv i hipnotičko ponavljanje rifova. Bleeding tehnički spadaju u brutalni death metal ali album se pre svega zasniva na gruvu i organskom razvoju aranžmana i atmosfere a što me je u solidnoj meri asociralo na, recimo, Sinister. Uz kvalitetnu produkciju ovo je, dakle, preporučeno štivo za old school slušaoca bez ikakve rezerve:
https://bleeding-deathmetal.bandcamp.com/album/infected-sanity
Švedski Grand Harvest svojevremeno su nazivali i najpotcenjenijim bendom švedskog death metala ali sada kada im je izašao debi album, Consummatum Est, valjda će stvari doći na svoje mesto. Jer, Grand Harvest sviraju ne specijalno originalan ali vrlo korektan, prijemčiv death-doom metal sa zavodljivim gruvom i elegancijom u sporoj, teškoj svirci koja ume da ponudi i po koji emotivan, melanholičan gitarski rif. Kome se svidi početak albuma, svideće mu se svih pedeset minuta i mada Šveđani definitivno odu u premelodične krajeve za moj ukus, kvalitet im neću osporavati:
https://grandharvest.bandcamp.com/album/consummatum-est
Još death dooma? Ima! Hex su iz Španije i EP Behold the Unlighted ima tri pesme jeftino produciranog ali srčanog death doom zvuka spakovanog u podugačke kompozicije koje osvajaju gruvom i poštenim rifaškim radom. Ovo je muzika za konstantni, lagani hedbeng i prijaće ciljnoj grupi:
https://hexandhell.bandcamp.com/album/behold-the-unlighted
https://vertebraebm.bandcamp.com/album/behold-the-unlighted
Rise Of Kronos iz Hamburga su vrlo solidni na drugom albumu, Council of Perdition, nudeći death metal sa malo thrash metal podloge za publiku koja voli hedbengerski srednji tempo i razbijačke blastbitove. Vrlo disciplinovano odsvirano ali i producirano da ne deluje prepeglano i mrtvački, ovo je na neki način slično klasičnim albumima Malevolent Creation u svom spajanju death metal elemenata sa jednom komunikativnošću koja obezbeđuje da pesme ulaze u uvo i ostaju tamo koliko treba. Album se poziva i na Platona za svaki slučaj a onda i ponavlja nekoliko pesama u drugim verzijama tako da ovde imate bogat i ukusan program. Obavezno poslušajte:
https://surface-kkr.bandcamp.com/album/council-of-prediction
As The World Dies iz Ujedinjenog kraljevstva su bend koji spaja modernije death metal ideje – sa atmosferičnim i melodičnim pasažima – sa old school prljavštinom. O poštovanju za staru školu svedoče i gosti koji dolaze iz Bolt Thrower, Massacre i Benediction (dakle, Karl, Kam i Dave na gostujućim vokalima) i album Agonist svakako ima dosta lepih rifova i uopšte, dobrog death metala. Ima i prekomprimovan mastering (što nije neko iznenađenje) ali i možda preterano oslanjanje na pomalo blekmetalske atmosferične momente. No, u manjim dozama, album mi bez ikakve sumnje prija:
https://astheworlddies.bandcamp.com/album/agonist-death-metal
Dark Descent records nas već par meseci tizuje sa najavama petog albuma finskih Desolate Shrine ali sada kada je Fires of the Dying World izašao, možemo da se opustimo. Da, ovo je onako snažna, duboka death metal ploča kakvu smo očekivali. Desolate Shrine sviraju death metal koji je mnogo više u atmosferi nego u mošerskom ritmu mada je prepun mošerskog ritma. No, naglašena višeslojnost muzike koja gitarama radi u više smerova odjednom nego što je princip u death metalu obezbeđuje prilično hipnotičnu zabavu koja Desolate Shrine primiče vrlo blizu death doom formulama, a da ipak pričamo o propisnom krljanju (slušajte The Dying World sa svojim polivačkim blastbitovima). Pesme su podugačke, zvuk snažan, mastering iznenađujuće dinamičan, pa nema nekog ozbiljnijeg razloga da ovog vikenda ne provedete sate gubeći se u lavirintu gitara i bubnjeva što ih ova ploča nudi:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/fires-of-the-dying-world
Stigli smo do poslednje sekcije sa heavy i power metalom, te eventualnim egzotičnim ekscentričnostima. Za Šveđane Gauntlet Rule znate da su Šveđani posle možda 7-8 sekundi njihovog debi albuma The Plague Court. A onda vidite da je u pitanju još jedan projekta čoveka po imenu Rogga Johansson, možda najzaposlenijeg muzičara u evropskom metalu, a i da su mu saradnici vrlo iskusni članovi nebrojenih bendova i sve sedne na svoje mesto. Hoću reći, ovo je naprosto hiperdisciplinovana i kvalitetna rekonstrukcija heavy metala sa NWOBHM i speed metal pozicija, sa puno melodičnosti ali i puno energije. The Plague Court je album dobrog tempa, šmekerskih rifova, dinamičnih solaža i epskih melodija u refrenima, baš onako da podigne puls i čoveku popravi raspoloženje. Ako bih išta prigovarao, to je samo malčice nedinamičan mastering ali ovo je u poređenju sa kvalitetom muzike relativno mala zamerka. Gauntlet Rule su obavezna stavka na jelovniku svakog poštenog hevimetalca pa ih ne propuštajte:
https://targetgroup.bandcamp.com/album/the-plague-court
Tročlani čileanski sastav Runaway svira sladak, vrlo grassroots heavy metal na debi EP-ju Abandono. Ove četiri pesme prizivaju rane osamdesete, NWOBHM, pa i sam Iron Maiden na momente i mada Runaway svakako imaju još dosta da sazrevaju i produkcijski i izvođački, materijal je više nego simpatičan (Edit: u međuvremenu je bend datum izlaska pomerio za kraj Aprila pa se i na Bandcampu da čuti samo jedna pesma u ovom momentu):
https://runawayheavymetal.bandcamp.com/album/abandono
Španjolski Chantrice su svoja tri singla spojili za EP Angel of Misery i ovo je prijemčiv heavy metal sa malo power metal elemenata. Bend svira klasične mejdnovske rifove, voli visoke, old school vokale i nudi lepe, prijatne, blago progresivne pesme a što je dobra kombinacija. Fali ovde malo sazrevanja u produkcijskom smislu, ali osnova je više nego zdrava i ljubitelji klasičnog heavy zvuka treba da poslušaju:
Argentinci Power and Glory sviraju vrlo autentičan ’80s heavy metal na drugom albumu, Road Werevolves. S obzirom da bend imenom aludira na Saxon a pesme se zovu Give me speed, Sharp as Steel, Freedom Rider ili No Guts, No Glory, vrlo je jasno kako će ovo zvučati i pre nego što čujete prvi ton, ali Power and Glory pružaju vrlo solidan šou, nudeći ne samo autentičnu svirku (pogotovo pevanje) već i produkciju koja ne pati od savremene beživotne preproduciranosti već zvuči sirovo i, pa, „pravo“. Odličan album za publiku žednu klasike:
Da li smo uopšte zaslužili novu ploču Crystal Viper ovako brzo nakon prethodne? Ne, ali Poljaci su nam upravo dobacili novi EP, The Last Axeman, sa novom verzijom naslovne pesme i sa čak osam pesama od kojih je jedna obrada kultnih ruskih Ария a jedna kultnih NWOBHM prvboboraca, Diamond Head. Pola EP-ja čine poznate Crystal Viper pesme snimljene uživo u studiju, tako da je ovo mešavina starog, novog i tuđeg materijala, ali bend svira TAKO dobro, a Marta Gabriel tako šmekerski peva da je ovo za svakog ljubitelja klasičnog, epskog i power metala praktično gratis drugi rođendan ove godine.
Španski Redshark vrlo autoritativno istrčava na stazu sa novim albumom, Digital Race, nudeći heavy/ speed metal stare škole koji se uopšte ne plaši ni savremene produkcije ni pisanja pesama koje će pored old school rifova imati i malo atmosfere i kompleksnijeg aranžiranja. Redshark su naprosto odlični, sa pevačem koji bez greške nosi čitav bend, ali sa očiglednim naporom da se prepoznaltjive forme razviju unešto produbljenije i savremenije. Izvrsno:
Hevi metal koji sviraju Luzifer iz Kelna je toliko old school da u njemu imate i popriličnu dozu glam roka ali i psihodelije iz sedamdesetih. I odlično mu stoji. Album Iron Shackles sa kojim ovaj bend konačno debituje je svejedno epska, prava metal poča sa svim elementima gizdavosti i šmekerskim izvođačkim trikovima koje očekujete, ali je pritom i veoma promišljen i aranžmanski i produkcijski i nudi izvrsno putovanje maštovitim svetom Luzifera. Sjajno!!!!!
A album nedelje dolazi iz Norveške i u pitanju je nova ploča projekta Abbath. Treći album, nazvan Dread Reaver donosi svu pompu i epiku na koju nas je Olve Eikemo navikao tokom decenija sviranja sa Immortal i u ovom nasledničkom projektu, ali u jednoj sazreloj formi koja mi, moram priznati vrlo prija. Ovo je norveški blek metal sviran prirodno, lako, bez hipoteke tradicije i potrebe da se bude lojalan poznatim formatima, pa Dread Reaver zvuči prirodno, sveže i neposredno, a da se dobija i sva podrazumevana tehnička izvrsnost i pristojan kvalitet produkcije. Ovo je black metal koji nema apsolutno nikakav problem da koristi thrash i death i heavy metal elemente u svojim kompozicijama ali da ode i izvan granica metal geta i unese trikove i ideje iz drugih tradicija kada se uklapaju u koncept. A koncept je, opet, jednostavan – ovo je ČIST metal album, krljački i vitalan, sa zlim rifovima i razuzdanim solažama, energičan i moćan. Verovatno je fer reći da neće SVAKOM slušaocu leći svaka ideja koji Abbath i kolege (koje od prošlog albuma ubrajaju i Miu iz Nervose na bas-gitari) ubace u miks, autor prikaza na Angry Metal Guy je, recimo, bio vrlo razočaran, ali meni se jako dopada ta ekspanzivnost koncepta koju čujemo na albumu, sa pesmama što se ne stide da budu ni naglašeno melodične (recimo Myrmidon), a da abrazivna, žestoka metal osnova ne bude kompromitovana. Sjajan album:
https://abbath.bandcamp.com/album/dread-reaver
