Dokaz da za mene ne postoje nedodirljivi idoli i bezgrešni autori je i to da sam tokom čitanja maksi serijala Sea of Stars više puta zavrteo glavom u neverici i mada sam se makar isto toliko puta od srca nasmejao i sa odobravanjem klimao glavom na neka grafička rešenja i duhovite dijaloge, ovaj je kosmički avanturistički rad na kraju ipak neka vrsta obroka brze hrane koji je, nekakvom tragičnom greškom, sebe transformisao u celoverčernju, jelte, večerinku, sa sve predjelima, kuvarom koji dolazi da objasni koja ćemo sve sledeća jela kušati i odbijanjem da se ikada završi. Jedanaest brojeva ovog stripa pokazalo se kao malo mnogo za prilično tanušnu premisu i prilično ravan rad sa karakterima a s obzirom na epski naziv serijala, koji je obećavao širinu i, jelte, dubinu čitavog kosmosa Sea of Stars je zapravo iznenađujuće sveden u mizanscenu, sa možda ne baš pozorišnom postavkom radnje, ali jeste priča koja se događa unutar malog broja lokacija i karaktera. S obzirom da je ovo potpisao meni dragi Jason Aaron kao jedan od dvojice scenarista i da se radi o jednom od njegovih retkih izlazaka iz Marvelovog zatvora u kome vredno radi poslednjih godina, nadao sam se nečem ipak upečatljivijem.
Aaron je poslednjih nedelja malko i na tapetu određene populacije čitalaca koja je vrlo negativno reagovala na najave trećeg broja Marvelovog serijala King Conan, što ga on trenutno piše, gde Konan sreće „indijansku princezu“ Pokahontas a koju je Mahmud Asrar nacrtao kao, jelte, seks-bombu koja Konana valja da zavede svojim moćnim oblinama i količinom „odeće“ kakve bi se postidele i profesioalne striptizete. Jeste, naravno, Konan uvek bio strip sa podrazumevanom dozom seksizma i „male gaze“ svetonazora, ali svakako da je umetanje lika iz stvarne ljudske istorije, a koji je poznat po tome da je bio nasilno otet od svoje zajednice, stavljen u seksualno ropstvo i prinudni brak, sa sve nasilnim pokrštavanjem i na kraju umro sa možda i nepunih dvadeset godina, pa, malo… neukusno. Nativni Amerikanci po tviteru su imali sasvim razumljiv meltdaun, a ovo je bila i prilika da vidimo kakav je stav ove populacije prema Aaronovom velikom stripu za Vertigo od pre više od jedne decenije, sa kojim je sebe i stavio na mapu savremenih američkih strip-scenarista – Scalped. Ne PRETERANO iznenađujuće, nativni Amerikanci nemaju naročito visoko mišljenje o serijalu koji se bavi njihovim životima u savremenim rezervatima, napisanom od strane belca sa juga SAD (i nacrtanom od strane Srbina, ali Gera, srećom, nije bio na tapetu) i mada mu neki priznaju zanatske kvalitete, kritika da je u pitanju „misery porn“ je svakako nešto o čemu vredi razmišljati bez obzira na to koliko, recimo, ja lično volim Scalped.
Elem, Aaron nije ni jedini, a mislim ni glavni scenarista Sea of Stars. Scenario ovde potpisuje u tandemu sa Dennisom Hallumom, kolegom koji je već radio dosta stripova za Marvel, uključujući i neke na kojima je Aaron bio glavni kormilar a u okviru informacija koje Image Comics nudi u dve kolekcije ovog stripa kopirajt za njega pripisuje se Hallumu i crtaču Stephenu Greenu, što ukazuje da je Aaron ovde bio više saradnik i neko čije ime je iskorišćeno da se projekat jače izreklamira. Što se toga tiče, na meni je taj dosetljivi Imageov marketing svakako proradio jer ni Green ni Hallum nisu u mom panteonu tako jaka imena da bih sad nešto ekstremno požurio da čitam Sea of Stars.
Nisam, da budemo fer, ni ovako požurio. Kada je postalo jasno da je Sea of Stars zapravo jedna i jasno ograničena priča a ne potencijalno tekući serijal, strpljivo sam sačekao da strip, koji je sa izlaženjem krenuo 2019. godine, ispuca svoje mesečne (well… teroretski mesečne) epizode, pa i da izađu obe kolekcije, pre nego što sam ga se dohvatio. Druga kolekcija je stigla u Decembru prošle godine i moram da priznam da sam prelistavanjem stripa osetio i blagi ubod krivice, diveći se Greenovom prilično upečatljivom crtežu i jakim, psihodeličnim kolorima koje je isporučio Rico Renzi. Image je ovo reklamirao i kao „mijazakijevsku svemirsku avanturu“ i, da se složimo, ko ne bi poželeo da tako nešto čita, pogotovo znajući da Aaron, uprkos svojoj reputaciji ozbiljnog scenariste koji se bavi teškim, neretko biblijskim temama, zapravo ima veliki talenat za komediju?
Sea of Stars je kosmička pustolovina koja, da bude odmah jasno, nije sigurna šta je njen osnovni senzibilitet i motiv. Iako pominjanje mora u naslovu sugeriše transpoziciju „morske“ pustolovine u kosmos, a što nije naročito retka forma naučne fantastike – uostalom „brodovi“ i „kapetani“ su deo vokabulara ne samo spejs opere već i ozbiljnog svemirskog programa već decenijama – već i sam Imageov reklamni pič govori o tome da „život svemirskog kamiondžije nije lak“.
I, da, Gil, jedan od dva glavna junaka ovog stripa je pre „kamiondžija“ nego „kapetan“ jer ima olupani teretni brod i brutalni radni raspored gde po nekoliko nedelja odsustvuje od kuće, prevozeći robu za razne firme po raznim lokacijama u svemiru, dok mu supruga rađa i podiže sina bez dovoljno očevog prisustva. Avaj, nešto pre početka stripa supruga umire, a relativno nesnalažljivi i nezreli ali požrtvovani Gil, na svoju sledeću turu mora da povede i sina, predpubertetskog mališana po imenu Kadyn jer nema kome da ga ostavi da ga čuva. Kadyn, naravno i dalje pati za majkom a svemir je, ispostavlja se, dosadno mesto na kome se ništa ne događa i klinac je razumljivo nesrećan i nemiran. Sve dok se ne dogodi kosmički, jelte, incident i otac i sin budu razdvojeni u ogromnom prostranstvu kosmosa…
Sve to zvuči dosta ozbiljno, pa i malo melanholično, ali strip je zapravo dinamična, pa i bombastična svemirska avantura koja sasvim lako cepa granice „ozbiljne“ naučne fantastike zarad razuzdane „swashbuckling“ spejs opere sa pesničenjem i pucanjem, te svemirskim životinjama koje govore i, pošto je ovde ipak Jason Aaron jedan od autora, solidnom dozom religijskog misticizma. Kadyn kao posledica incidenta koji im je uništio brod i bacio oca i sina u različitim smerovima, zapravo stiče mistične sueprmoći a otac i sam, nakon prolaska kroz fazu očaja što je izgubio jedinog sina i nešto najvrednije u svom životu, u sebi pronalazi preduzimljivost i odlučnost da ga nađe i spase. Tu je i rasa kosmičkih, pa, hm, u suštini Acteka (uhh….) koji imaju svoju mitologiju o velikom zlu koje im preti i legendarnom bogu koji se protiv tog zla bori i Kadyn, Gil i njihova ekipa (koja podrazumeva svemirskog majmuna i svemirsku ribu) sebe nalaze upetaljane u kataklizmične događaje što, reklo bi se, proističu iz drevnog proročanstva ali su svakako u dobroj meri pokrenuti ambicijama sveštenika koji radi sa nekada odbačenom pripadnicom plemena na tome da dete žrtvuje na oltaru kako bi kosmos bio prekomponovan po njegovim zamislima.
Sea of Stars je, dakle, nesumnjivo klišeizirana priča, ali nije to nešto imanentno rđavo. Pustolovni narativi generalno imaju konačan broj formi i publika im teži upravo zato što u njima nalazi prepoznatljive, familijarne i drage trope. Kvalitet u njima se sadrži u tome kako je zanatski deo posla obavljen, koliko su likovi zanimljivi a koliko je dinamika njihovih odnosa zabavna i inspirativna za čitaoca. Konačno, koliko je akcija atraktivno predstavljena a koliko su mitološko-religiozni elementi narativa sposobni da ipak u čoveku malo prodžaraju to čulo za duhovno i na kratko ga povežu sa večnim.
Ovaj strip svakako ima svoje kvalitete; kako sam već rekao, Green je crtač vrlo kadar da uradi ne samo atraktivne “kosmičke“ mizanscene, sa uverljivim prizorima ljudi (i… drugih bića i robota) kako „plivaju“ kroz svemir, bore se na egzotičnim lokalitetima i susreću sa bizarnom florom i faunom, već i da povremeno imaju jako izražajne izaze lica i poze, a Renzijevi snažni kolori koji forsiraju ljubičastu, neonski zelenu, žutu itd. daju svemu jedan atraktivan psihodelični preliv. Istovremeno, dijalozi u solidnoj meri daju stripu inerciju frivolnog, geg-humora sa likovima koji u trenucima kada im preti gotovo sigurna smrt izvaljuju duhovite opaske, te uspelim kontrastiranjima Kadynovog nedužnog dečijeg neshvatanja onog što se oko njega događa, pretećih razvoja zapleta, te njegovih neshvatljivo velikih moći. Na sve to idu letering i dizajn Jareda K. Fletchera koji stripu daju zabavan sloj retro-fantastike i jasno komuniciranih tonova i glasova.
Ali u celini ovo je prilično tanak narativ. Likovi su plošni uprkos tome što se scenario trudi da svaki od njih prođe kroz nekakvu transformaciju tokom narativa – svi oni na kraju deluju kao hodajući stereotipi čiji je vrhunac ontološkog statusa da učestvuju u duhovitim dijaloškim razmenama. Kadyn je, recimo, na kraju skoro čista karikatura (pa i Green ga neretko crta sa jasni aluzijama na Watersonovog Calvina) pa njegov i očev odnos koji valja zakrpiti do kraja narativa nikada ne doseže stvarni patos. Jedini ženski lik u stripu je klišeizirano „ranjena“ žena koja je izgubila bebu pa je zbog toga odbačena od strane svoje zajednice (uhhhhh…) a mada su pomenuti svemirski majmun i riba jedna sasvim kul kombinacija stereotipa, kao da ste R2D2/ C3PO i Han Solo/ Chewbaka dinamike spojili u jedno, to nije dovoljno da nas iznese preko čak jedanaest brojeva ovog serijala. Strip naprosto na silu gura predugačak narativ u kome ima premalo stvarnog razvoja situacije i likova i par puta mi je na pamet palo kako kada Mark Millar radi ovakve stripove, a radi ih dosta često, on bar ima milosti da to ne bude duže od četiri ili pet epizoda.
Povrh svega, Green nije sjajan pripovedač i u mnogo situacija ne samo da nije jasno gde se to protagonsiti nalaze i gde se to radnja odvija nego je i teško shvatiti šta se zapravo na panelu događa. Hoću reći, lepo je da scenario ne insistira da tekstualno objasni sve što vidimo „pred kamerom“ ali kada crtač u ključnim momentima nudi naprosto nejasne, zbrkane crteže, cela se konstrukcija blago urušava.
Sea of Stars, dakle, nije nekakav izvrstan strip, mada svakako ima svoje kvalitete. Kao uzgredni projekat za scenarista koji žive od Marvela, on zbilja deluje kao nešto rađeno u slobodno vreme i bez dovoljno uredničke podrške da se realizuju svi potencijali sasvim pristojne premise i, da bude jasno, kvalitetnog produkcijskog ansambla koji je ovde okupljen. Šteta, ali ako ste baš gladni dinamične, jeftine spejs opere, svakako proverite kolekcije ovde i ovde.
