Pročitao sam prvih deset epizoda aktuelnog marvelovog serijala Shang-Chi i prilično sam zadovoljan iako strip decidno nije pošao u smeru koji bih ja, nominalno, najviše voleo.
Kada sam pre malo više od godinu dana pisao o miniserijalu Shang-Chi, retroaktivno nazvanom Brothers & Sisters, izrazio sam izvesno nezadovoljstvo što strip napušta klasični špijunsko-trilersko-socijalno-kritički sloj svog izražavanja i zapućuje se u smeru istočnjačkog misticizma i legendi na kojima je bio baziran najveći deo zapleta. OK, boomer, kažete vi, znajući da ovu vrstu gunđanja možete da očekujete od ovako osobe koja je svoje prve Shang Chi stripove držala u rukama pre više od četrdeset godina. No, saslušajte me.
U jednu ruku, naravno, sasvim je za očekivati da će Marvel nastojati da sa aktuelnim Shang-Ci stripovima prebriše i anulira pradavne grijehe vezane za orijentalizam i liberalno korišćenje stereotipa nasleđenih iz palp literature što su obeležavali klasične Shang-Chi stripove iz magazina Deadly Hands of Kung Fu i Master of Kung Fu od pre pola veka. U drugu ruku, insistiranje na mitološkom, istorijskom i legendarnom kreira drugu vrstu problema – kineska kultura je ovde posredovana striktno kroz taj ključ egzotičnog i mističnog a što je opet pomalo stereotipno. Naravno, ovaj strip jesu pisali i crtali Kinezi, pa barem ne možemo govoriti o tome da se radi o šantavoj interpretaciji kineske mitologije od strane bijelih đavola, ali Gene Luen Yang, koji je pre nekoliko godina za DC radio New Supermana je sa tim stripom zapravo napravio izuzetno udobno spravljen prikaz moderne, nove Kine, naravno i sam ne potpuno lišen stereotipa, ali savremen po izrazu i senzibilitetu. Utoliko, može se reći da je sa Yangovim i Ruanovim Shang-Chijem od pretprošle i prošle godine napravljen i blagi korak nazad u odnosu na stare Shang-Chi stripove koji su, uračunavajući sve orijentalističke klišee kojima su bili opterećeni, nastojali da mladog Kineza suoče sa modernim svetom i budu utemeljeni u ovde i sada.
Gene Yang i Dike Ruan su vrlo brzo posle ovog miniserijala dobili da rade i tekući Shang-Chi, najpre, naravno, da se iskoristi sinergija sa ulaskom filma Legend of the Ten Rings u bioskope. Ovo je već sasvim uhodan scenario gde novi Marvelovi filmovi povlače sa sobom strip serijale sa istim junacima a koji se daju na izradu prilično prestižnim autorima bez obzira što možda godinama unazad nisu izlazili zahvajujući relativno niskoj popularnosti svojih poslednjih inkarnacija. Ovo je urađeno i sa Doktorom Strejndžom i sa Eternalsima, i sa Black Widow i sa Venomom, koji čak i nije stvarno Marvelov film… Sa Shang-Chijem je, srećom, Marvel pazio da štriklira onu kućicu na spisku koja će sprečiti glasnu manjinu na internetu da gunđa kako su OPET stripove o manjinskim likovima dobili na izradi isti stari bijeli đavoli i mada Ruan nije neka superzvezda, ovaj kineski crtač nastanjen u Italiji je i pored nekih mojih kritika vezanih za miniserijal, na ovom tekućem serijalu prosto zablistao. Sa svoje strane, Yang je veoma dobar scenarista koga sam uzduž i popreko hvalio za mnogo njegovih radova u DC-ju i samo je pravo da dobija visokoprofilnije tezge u Marvelu.
Ono što je neosporno je da se tekući Shang-Chi u potpunosti naslanja na Borthers & Sisters, predstavlja njegov direktan nastavak i bavi se sličnim temama, vezujući Shang-Chija za njegovo nasleđe, porodicu i komplikovanu politiku koja spaja ne samo kriminalne imperije stare po više stoleća već i polubožanske rase sa drugih ravni postojanja. Ako se iko, poput mene, potajno nadao povratku Shang-Chija u urbaniji mizanscen, sa pričama bližim političkom trileru i klasičnim ’70s akcijašima, od toga, sestre moje, nema ništa. Ovo je striktno porodični vodvilj sa braćom i sestrama, majkama, očevima i dedama, pun referenci na starostavnu magiju i stvorenja koja su ispala iz kineske mitologije (ili neke njene izmišljene varijante).
No, moram da priznam kako mi ovaj serijal znatno više prija od miniserijala koji mu je prethodio. Ruan i Yang su vrlo očigledno našli jedan udobniji ritam pripovedanja i sinergija teksta i crteža, karakterizacije i akcije ovde funkcioniše značajno ugodnije, sa vrlo malo frikcija i puno zabavnog sadržaja. Shang-Chi je sada brz, dinamičan strip čije se epizode pročitaju hitro i bez zastajanja da kontemplirate, ali im se onda rado vraćate da pogledate pojedinačne scene i uživate u njihovoj energiji.
Konkretan zaplet je prilično generički i tiče se Shang-Chijevog napora da organizaciju koju je nasledio od pokojnog oca, Društvo pet oružja, a čiji je on Vrhovni komandant, kako ga podređeni oslovljavaju bez imalo ironije, postepeno ali decidno odmakne od organizovanog kriminala i ratovanja sa drugim, well, bandama, sa kojima se ova u suštini porodična struktura sukobljava već stolećima. Ovo nije projekat koji smandrljate preko noći i mladi ali srčani i viokomoralni Shang-Chi mora da pronađe osetljivu ravnotežu između toga kako se zadobija poverenje svojih najviših oficira i toga da ih korak po korak sve prevede na stranu, jelte, pozitivaca.
Ovo je još kompikovanije time što se radi o, kako rekosmo, porodičnoj strukturi i što su ti visoki oficiri, predvodnici pet kuća od kojih je svaka vezana za jedno oružje, zapravo svi bliska rodbina. „Braća i sestre“ iz naziva prethodećeg miniserijala su zapravo sve deca Shang-Chijevog oca, Zheng Zua koji je tokom dugih godina svog života raznim ženama napravio mnogo potomstva i sva ova braća i sestre u Shang-Chiju gledaju pravnog i moralnog naslednika jedne legendarne figure iz sveta kriminala i tajnih ratova, koja tek treba da opravda tu titulu Vrhovnog komandanta kojom ga sa puno poštovanja oslovljavaju.
Utoliko, ovaj serijal se na jednom dubljem nivou može čitati kao analiza tenzije između modernog savremeno vaspitanog Kineza koji je upoznao svet i ima jednu globalnu, humanističku perspektivu, sa Kinezima zarobljenim u tradiciji i nacionalističkim mitovima. Iako je jasno da Yang „navija“ za Shang-Chija i njegov „pozapadnjeni“ svetonazor (uostalom, Yang je rođen u Kaliforniji), ovaj strip svakako profitira od toga što je prikaz sestara i braće koji sa njim sarađuju lišen nekakve snažne moralne osude. Oni jesu prikazani kao ljudi prilično snažno ukorenjeni u „starom“ shvatanju sveta, gde jaki treba da otimaju teritoriju od drugih i pokazuju vrlo malo milosti za svoje neprijatelje, ali ovaj serijal je prijatan za čitanje upravo jer su uprkos tome u pitanju otmeni, plemeniti likovi sa izgrađenim (ratničkim) moralom i snažnom etikom. Tako su tenzije unutar porodice koja se nalazi u praktično stalnom ratu, dok Shang-Chi nastoji da prevede celu organizaciju u ne samo legalne već i herojske vode, zakomplikovane autentičnom ljubavlju i toplinom koja postoji između braće i sestara.
Na nivou pojedinačnih priča, Yang se odlučio za oprobanu strategiju serije kameo-pojavljivanja prve lige Marvelovih superheroj au previh nekoliko brojeva. Ova prva priča, Shang-Chi vs. Marvel Universe prikazuje nam novopečenog Vrhovnog komandanta koji mora da Kapetana Ameriku, Spajdermena, Thora, Fantastičnu četvorku, Wolverinea itd. ubedi da iako predvodi, suštinski, više vekova staru kriminalnu organizaciju, zapravo ima najplemenitije namere. Yang ovde umešno ubacuje samo malo elemenata špijunsko-akcionog trilera da zamuti vodu i strip se vozi brzim, ugodnim tempom kroz scene visoke intrige i eksplozivne akcije. Dinamika odnosa među glavnim likovima je lepo pogođena i ovde dobijamo pravilne mere humora, vodvilja i drame pa je prirodno da čitalac i sam zavoli Shang-Chijeve sestre i braću koji svi deluju kao interesantni likovi sa intrigantnim istorijama. Pogotovo je jedna od sestara, sviračica mistične frule sa mutanskim moćima interesantan dodatak.
No, strip dalje vrlo ambiciozno ide na retkonovanje nekih fundamentalnih elemenata Shang-Chijeve istorije i može se slobodno reći da u ovom trenuktu OVAJ Shang-Chi ima zapravo vrlo malo toga zajedničkog sa klasičnim Shang-Chijem iz sedamdesetih. Nakon što je njegovom ocu promenjeno ime i poreklo, ovaj serijal pravi sledeći logičan korak i „oživljava“ i Shang-Chijevu majku, dajući njenoj ličnoj istoriji mistično-mitološki preliv i utemeljujući, posledično, samog protagonistu dublje u kineskoj kulturi i fokloru. U aktuelnim epizodama Shang-Chi predvodi svoje sestre i braću u praktično napadu na mističnu, starostavnu dimenziju u kojoj mu je majka trenutno zarobljena, a glavni antagonist mu je – deda.
Što je sve vrlo u skladu sa klasičnim istočnoazijskim legendama. No, Yang uspeva da zadrži jedan zabavan, savremen ton u dijalozima i karakterizaciji likova, da uplete u sve dovoljno humora i akcije, da ovaj strip odiše jednim marvelovskim šmekom i ne zaplete se u svoje mitološke komplikacije.
Pomaže i što je Dike Ruan zaista dobar u ovom serijalu, bar tih prvih osam epizoda koje je nacrtao, sa vrlo sigurnim, dinamičnim lejautom i atraktivno vođenom akcijom. Iako Ruan i dalje ne voli da crta mnogo pozadine kad ne mora, koloristikinja Triona Farrell koja je dodeljena timu za ovu priliku izuzetno dobro kompenzuje eventualne nedostatke njegovog crteža i ovo je veoma prijatan za oko, energičan strip sa puno akcije i karaktera. Od osmog broja crtež preuzima Marcus To i ovaj sada već iskusni Kanađanin sa dosta radova za DC i Marvel (ali i BOOM! i, uh, Aspen) pruža vrlo dobar, vrlo atraktivan program kome kolori Indonežanina Sunnyja Ghoa izrazito prijaju. Lično, preferiram više teksturirani, višeslojniji rad sa kolorom koji je Farrellova pružila u prvih osam brojev ali Gho korektno prati Toov energični crtež i strip i dalje ima potreban „azijski“ senzibilitet a da zadržava jasnoću lejauta i pripovedanja. Travis Lanham radi letering za sve epizode i ovo je uobičajeno nenametljiv a vrlo funkcionalan dizajn teksta koji strip bez frikcije tera napred.
Nadao sam se, dakle, više urbanoj, manje mitološkoj priči ali sam zapravo zadovoljan onim što smo do sada dobili. Ne znam kakvi su Yangovi dalji planovi sa Shang-Chijem ali kako je ovo, u njegovoj interpretaciji, praktično nov lik, gotovo bez balasta poluvekovnog kontinuiteta, jasno je da on može da uradi praktično šta god poželi sa njim. Kako Yang vuče korene iz nezavisnog i dokumentarističkog stripa, nije previše egzotično zamisliti da će njegov Shang-Chi pre ili kasnije biti suočen sa nekim aktuelnim sociopolitičkim temama. Bićemo tu da proverimo kako to ispada, a serijal na Amazonu možete pratiti ovde.
