U nedelji u kojoj nam je predsednik najavio najteža iskušenja u novijoj istoriji, kako za njega, tako i za nas koji ipak samo postojimo da bismo njega slavili, a Evropi je, dodatno, najavio najtežu zimu u poslednjih sedam decenija a mi do LETA imamo još mesec i po dana, izašlo je i dosta dobrog metala. Pa poslušajmo:
Blek metal za početak. Nemački Arioch su osnovani negde krajem prve decenije ovog veka ali su prvi album snimili tek sada. No, nekada zaista vredi pustiti da stvari sazru jer je Hallowed Be Thy Trigrammaton vrlo ubedljiv debi, sa kvalitetnim blackened death zvukom i svirkom koja je primereno agresivna a opet višedimenziona i spakovana u pametno aranžirane kompozicije. Ono što je u prvom planu je svakako naglašeni satanizam ovog benda, i Arioch su dah svežine u modernom blek metal pejsažu koji se, čini mi se, u proseku više bavi nekim samorefleksijama i istraživanjem emotivnog života nego, jelte, slavljenjem Sotone i besnom, pržačkom svirkom. Dobro, EKSTREMNO generalizujem ovde, ali Arioch uspevaju da imaju taj klasični agresivni i satanistički pristup žanru a da ne zvuče kao imitacija 2nd Wave bendova već da imaju orginalan, snažan zvuk. Sjajna ploča:
https://ariochcovenant.bandcamp.com/album/hallowed-be-thy-trigrammaton
Vojvođanski jednočlani projekat Ljuska, jedan u nizu za prolifičnog muzičara koji se krije iza imena Sifr Shraddha, sa drugim albumom, Thanatanamnesis nudi dosta hermetičan, ali zapravo ubedljivo ličan i meditativan blek metal. Drugi projekti ovog muzičara su već pokazali naklonost ka shoegaze/ blackgaze formatima, ali Ljuska, čini mi se, uspeva da ubedljivo odvuče muziku natrag prema „klasičnijem“ blek metalu, čuvajući tu „gaze“ emotivnost u dovoljnoj meri. Sifr Shraddha ima dobre teme i zanimljive kompozicije i mada zvuk ume da bude malo agresivan i prepucan, ovo je ploča koja zaista pre svega poziva na kontemplaciju, ali ne štedi ni na rifovima. Zadovoljan sam:
https://ljuska.bandcamp.com/album/thanatanamnesis
Evo nam i novog albuma za švajcarski Aara. Bend se do sada već pokazao kvalitetnim izdanjima koja su spajala emotivnost i hermetičnost pa je i četvrti album, Triade II: Hemera izrazito siguran i nudi četrdesetak minuta jake, energične svirke ali i te setne, melanholične atmosfere koja karakteriše savremeni black metal. Aara se od kolega izdvajaju jednim zaista dobrim izvođenjem, koje pesmama daje karakter i život i mada je i dobra produkcija tu zaslužna, muzičari mogu da kažu da su obavili izvrstan posao, oživljavajući ove kompozicije na najbolji način. Album izlazi tek trinaestog ali se već sluša na JuTjubu:
https://aara.bandcamp.com/album/triade-ii-hemera
Sepulchral Rift su iz švedske ali njihov debi album, Void Sorcery ne zvuči tipično švedski. Ovo je mračan, kavernozan black-death metal sa niskim štimom i ekstremno teškim zvukom gitara – što jeste u švedskom death metal maniru – te naglašeno hermetičnim svetonazorom. I mora se reći, efektno je to. Album ima šest pesama, tehnički gledano, ali dosta tu ima introdukcija i interludija koji od njega prave jednu celinu samo razdeljenu na različite delove. Veoma atmosferično, na momente sa naglašenim mračnim melodijama, pa onda aranžirano u dugačke komade od po deset i petnaest minuta, ovde se radi o kvalitetnom, originalnom i intrigantnom materijalu koji valja pažljivo slušati:
https://sepulchralrift.bandcamp.com/album/void-sorcery
Turci WoeDen zvuče lepo na svom drugom albumu, Deity of Revival. Iako se radi o savremenom black metal bendu, dakle, bez mazanja po licima i sa potragom za melodijom u muzici, pričamo o materijalu koji je energičan i surov, sa brzim pesmama, žustrom svirkom i tematikom koja deluje ugodno satanistički. WoeDen hvataju finu ravnotežu između blek metal teatralnosti i propisne, znojave svirke, sa zanimljivim korišćenjem klin vokala u nekim momentima da se muzici podari malo slojevitosti i, generalno, bend ima efektne, uspele ideje ovde. Bilo mi je zadovoljstvo da ovo poslušam:
https://woeden.bandcamp.com/album/deity-of-revival
Vrlo lepo zvuči i novi album nizozemsko-finskih Iku-Turso nazvan Into Dawnless Realms, nudeći old school pompu i jedan epski zvuk koji se ne ovaploćuje u prekomplikovanim aranžmanima već u ledenim, ubedljivim melodičnim temama i jednoj posvećenoj, srčanoj svirci. Iku-Turso zvuče kao da su ispali iz devedesetih sa svojim obilatim korišćenjem sintisajzera na ovoj ploči, ali to mislim u najboljoj mogućoj konotaciji, gde divljačko krljanje dobija jednu patinu teatra i otmenosti na ime ovih harmonskih dodataka. Baš dobro:
https://iku-turso.bandcamp.com/album/into-dawnless-realms
https://korpituli.bandcamp.com/album/into-dawnless-realms
Kanadski Vital Spirit spadaju u one bendove koji se inspirišu tradicionalnim, urođeničkim, jelte, folklorom za svoju muziku, ali debi album, Still as the Night, Cold as the Wind im je prilično strejt blek metal živahne, tvrde svirke i jednostavnih aranžmana. Bend se svakako trudi da u svaku pesmu ubaci razne teme i ideje, ali ovo je zapravo zabavno primitivno aranžirano i ta neka pankerska dispozicija meni prija:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/still-as-the-night-cold-as-the-wind
EP Sacraments of Pestilence kalifornijskog sastava Carrion Bloom je SATANSKI preglasno masterovan, a što je valjda adekvatno s obzirom na black metal orijentaciju benda, no, morao sam ga utišati da bih ikako preživeo. Ali kad se utiša na dovoljnu meru, ovo je šarmantan materijal pankerskog, sirovog ali zapravo ne primitivnog ili makar ne tehnički nekompetentnog blek metala. Carrion Bloom imaju šmeka i muzika im uprkos nominalno jednostavnim formama zvuči ozbiljno i usmereno, štaviše i proživljeno. Vrlo prijatno:
https://carrionbloom.bandcamp.com/album/sacraments-of-pestilence
Korektan unos norveškog klasičnog blek metala ove nedelje obezbeđuju nam Djevelkult svojim trećim albumom, Drep alle guder. Ovaj klasični kvartet ne donosi nikakva iznenađenja na novoj ploči ali sasvim je dovoljno što njihov blek metal zvuči autentično, proživljeno, takoreći prirodno. Djevelkult pritom pokazuju da „klasični“ blek metal ne podrazumeva ni generičke ritmove, rifove ili aranžmane, radeći bukvalno šta hoće u svojim pesmama, a da one zadržavaju prepoznatljiv zvuk i formu. Odličnih osam pesama i kvalitetan miks:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/drep-alle-guder
Pitsburžani Forever In Solitude su odabrali baš Bandcamp Friday da publikuju svoj prvi demo, nazvan jednostavno Demo. Iskusno. Njihov malo old school, malo depresivni blek metal zapravo zvuči simpatično u jeftinoj, kućnoj produkciji, spakovan u pesme koje iako svedene po idejama zapravo imaju dobre, zdrave osnovne teme i atmosfere. Nije loše a plaća se po želji:
https://foreverinsolitude.bandcamp.com/album/-
Kanađanin Geoff Coran je od 2020. godine snimio četiri albuma i masu singlova pod imenom Primordial Serpent i meni se ponešto od toga i prilično dopalo. Novi album, Tales From the Northern Vastlands je takođe prilično dopadljiv sa svojim jednostavnim, old school black metal pristupom, gde su pesme žestoke, sirove ali dovoljno kompetentno napisane, odsvirane i producirane na ivici lo-fi estetike da čovek u svemu tome lepo uživa.
https://primordialserpent.bandcamp.com/album/tales-from-the-northern-vastlands
Profound Lore records ove nedelje ima dva zanimljiva izdanja a prvo od njih je novi album teksaških Haunter, nazvan Discarnate Ails. Kažem „album“ iako ovo ima svega tri pesme ali to su dugačke pesme i bend ima mnogo prostora da demonstrira svoj brend progresivnog black-death zvuka. I odlično to rade. Naravno ovo krši većinu pravila pisanja pop pesme, ali Haunter imaju jasnu viziju kuda su krenuli i kreiraju tuđinski ali dosledan muzički ambijent, sa sve solidnom produkcijom i puno krljanja sred psihodelične atmosfere.
https://hauntertx.bandcamp.com/album/discarnate-ails
Suffering Hour su prošle godine snimili jedan od najboljih i najoriginalnijih blek metal albuma mešajući obilatu količinu nekontrolisane psihodelije sa za američke pojmove već nestandardnim blek metalom i poradovao sam se videvši da imaju novo izdanje. Radi se o split (mini)albumu Time’s Withering Shadow sa irskim black/ death sastavom Malthusian i, pa, fino je ovo. Suffering Hour još više proširuju polje borbe donoseći tri pesme gruverskog, atmosferičnog psihodeličnog metala koji uprkos svemu ne napušta black metal osnovu i nekako kreirajući kompozicije koje su i relaksirane i pune uzbuđenja. Malthusian imaju dva dugačka komada na svojoj strani i ovo je mračni, malčice avangardni, svakako hermetični ali pošteno, znojavo odsvirani blek metal koji reflektuje vreme u kome je nastajao (lokdaun iz 2020. godine) i širi teskobu na sve strane. Ali primamljivu teskobu. Odlično je ovo:
https://sufferinghour.bandcamp.com/album/times-withering-shadow
https://malthusian.bandcamp.com/album/times-withering-shadow
Prelazimo na stoner, doom, hard rock, psihodeliju, sludge metal… Meksički Patas de Khabra ima dve simpatične pesme satanističkog stoner-doom zvuka na EP-ju Necromante. Ovo je sirovo snimljen, gruverski fuzz-metal koji iznad svega vrednuje dobar gruv i u njemu nalazi tu nečistu transcendenciju. Vokali neće biti baš po svačijem ukusu ali jasno je da je namera da oni imaju svojevrsni obredni kvalitet, no muzika je sama po sebi hipnotična i ne bi trebalo da vam pevanje mnogo smeta. EP se prodaje po ceni koju sami odredite:
https://patasdekhabra.bandcamp.com/album/necromante
Darmštadski Beculted su strašni na svom EP-ju Arcane Manifestations. Blackened Doom metal je termin koji se često i pomalo neodgovorno koristi da opiše bilo koju ploču na kojoj ima sporog ritma i visokih, hrapavih vokala, ali Beculted posećaju koliko to može abrazivno, opasno da zvuči sa ovim materijalom što tri pesme pakuje u skoro četrdeset minuta mučne, zajebane svirke. Kada su vam pesme između jedanaest i šesnaest minuta, morate da znate šta radite i Beculted dosta spretno koriste taj spori tempo da im promene u aranžmanima deluju tektonski i ubedljivo. Pevčica zvuči kao da je došla iz samog pakla, ali samo da bi nas i same tamo odvukla.
https://beculted.bandcamp.com/album/arcane-manifestations
Novi Mournful Congregation izlazi tek krajem meseca ali je izdavač, Osmose Productions već pustio da se sluša preko uglednog JuTjub kanala posvećenog doom, stoner itd. muzici. Elem, The Exuviae of Gods Part I je zapravo EP iako traje čak 36 minuta jer je ovo ipak funeral doom metal i u ovoliko vremena staju samo tri pesme. Australijanci već imaju jako izgrađen zvuk i osećaj za komponovanje pa nije neko iznenađenje reći da je ovo vrhunski, čak malo i razmetljivo dobri funeral doom, sa pesmama koje ne zvuče namešteno i maniristički uprkos korišćenju svih uobičajenih elemenata ovog podžanra. Nekako je sve ovde na svom mestu: spor tempo, žalosne melodije, masivan zvuk… Vrlo lepo:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/the-exuviae-of-gods-part-i
https://listen.20buckspin.com/album/the-exuviae-of-gods-part-i
Green Hog Band, bruklinski heavy psych/ stoner trio o kome smo već pisali, ima novi album i Crypt of Doom je, uprkos imenu, prilično veseo materijal. Dobro, ne baš „veseo“ ali svakako višeg tempa nego što biste očekivali. Green Hog Band svoj psihodelični, fazirani rok ne voze isključivo u „doom“ brzinama, mada je naslovna pesma baš to, spori, lepljivi, post-sabatovski doom metal (sa pevanjem na Ruskom, za svaki slučaj). U drugim pesmama ima svega i svačega, ali uvek gruverski i uvek psihodelično. Bend i dalje ima dosta sirov zvuk, ali očigledno je da oni to tako vole i na kraju krajeva, njihova muzika očigledno ne pretenduje na mejnstrim publiku nego na frikčine. Valja to:
https://greenhog.bandcamp.com/album/crypt-of-doom
Novi Stone Rebel, Trinity, je manje više isti kao i svaki drugi album Stone Rebel koji ste čuli – prijatna, meditativna instrumentalna muzika koja vozi polako, relaksirano i ubacuje vam mozak u alfa stanje. Meni ovo ume da izrazito prija i novih četrnaest pesama koje je bend snimio za poslednja dva meseca procure kao najfiniji nektar. Bend kaže da, kada kupite bilo koji njihov album, možete da tražite kod za još jedan besplatan, pa iskoristite priliku, vredi:
https://stonerebel1.bandcamp.com/album/trinity
Ruski Temnee imaju drugi album za koji kažu da je mnogo mračniji od prvog. Dobro, ovo je instrumentalni, gruverski stoner rok i mada jeste, nominalno, mračan, on je uglavnom prijatan. Horror of Noon je očigledno inspirisan nekim od titana stoner žanra, uključujući Sleep, ali Temnee pakuju svoje ideje u uredne pesme koje ne traju ekstravagantno predugo (najduža je oko deset minuta) i prijatne su. Nema ovde velikih iznenađenja niti nekakvog lomljenja kalupa, ali solidna produkcija i tople, udobne gitare odrađuju posao:
https://temnee.bandcamp.com/album/horror-of-noon
Birdstone iz Francuske sviraju zabavan, raznovrstan psihodelični rok sa ambicijom da spoje bluz senzibilitet i ekspanzivni, maštoviti pristup klasične psihodelije. I nema prigovora, album Loss je napisan robusno sa pesmama koje imaju aranžmane što istovremeno zvuče ambiciozno i kompleksno, ali i spontano, kao da izrastaju iz te centralne teme svake od kompozicija. Fino produciran, album je možda najtanji u domenu glavnog vokala na koji se malo treba navići, ali generalno ovo je vrlo zanimljiva ploča:
https://birdstoneband.bandcamp.com/album/loss
Australijski Fuzz Meadows na svom debi albumu, Orange Sunshine nude instrumentalni, tripozni psihodelični zvuk sa puno faziranih gitara, gruva ali i simpatičnih, malo postrokerskih melodija. Sve je to sporo, masivno, spakovano u dugačke pesme koje imaju očigledne hipnotičke ambicije, pa ako ste hipnozi abrazivnim zvukom skloni, navalite, ovo nije nimalo loše:
https://copperfeastrecords.bandcamp.com/album/orange-sunshine
Meksički Vinnum Sabbathi imaju savršenu demonstraciju svog stila na živom albumu Live at Channel 666 snimljenom krajem Marta. Njihov instrumentalni, teški stoner rok sa semplovima se vrlo ugodno uklapa u realtime izvođenje – bend uglavnom tako snima i svoja regularna izdanja – a sirovi živi zvuk još pojačava „poruku“. Sabbathi su u odličnoj formi i prže skoro četrdeset minuta teškog, mrvećeg gruva a album se plaća po želji. Navalite:
https://vinnumsabbathi.bandcamp.com/album/live-at-channel-666
Vodafak, NOVI Rise to the Sky? Već? Pa kad spava taj čovek? I, nije da je često izdavanje albuma, pogotovo solo projekata sad neka retkost na andergraund metal sceni ali Čileanac Sergio Gonzalez Catalan iz nekog razloga ima više talenta od legija svojih kolega. Otud je i novi album, primereno (skoro pa parodično) nazvan Every Day, A Funeral zapravo IZRVSNA ploča žalobničkog, uplakanog funeral doom metala koji, uprkos svemu, ne zvuči ni maniristički ni odglumljeno već autentično proživljeno i, ako volite funeral doom, naprosto neodoljivo. Ne znam kako ovaj čovek to radi – produkcija mu je jeftina a mastering nepodnošljivo glasan – ali njegove tužne, veličanstveno depresivne teme zvuče neposredno i potpuno, jelte, STVARNO a pesme su mu ekonomične i uvek ubedljive. Odličan je:
https://risetothesky.bandcamp.com/album/every-day-a-funeral
Danski Kadavermarch kažu da im je prvi album, Into Oblivion, upravo izašao „svuda“ ali to „svuda“, eto, ne podrazumeva Bandcamp. Pervertiti. Dobro, strimovaćemo, već nekako, a u pitanju je šarmantan, gruverski, dosta melodičan stoner rok koji ima ugodnu psihodeličnu dimenziju ali se pre svega vozi na heavy rifovima i prijatnim, harmoničnim vokalima. Prija:
Belgijski Gnome su, pak, vrlo zabavni na albumu King koji je vrlo rifaški, gruverski stoner rok sa različitim vokalnim pristupima i povremenim iznenađenjima u aranžmanima koja skoro da sugerišu progresivnu komponentu u zvuku benda. Sve se to uvek vrati u osnovni gruv i dobro je da je tako jer Gnome umeju da naprave bleksabatovski štimung i mada još imaju prostora za onoliko sazrevanja, nude zanimljiv album:
https://gnome.bandcamp.com/album/king
Slovenci Britof na svom drugom albumu, Ruins, prže vozački stoner rok izmešan sa metalom, za jednu finu leguru koja je agresivna i žestoka ali ne gubi gruv i šarm. Ako volite stoner koji ide brže, nabada žešće i jednako je blizak bluz i thrash publici, lepo ćete se provesti uz ovaj autoritativno napisani, dobro odsvirani, dobro producirani album:
https://britof.bandcamp.com/album/ruins
Stoner rok publika ima ove nedelje vrlo primamljivo izdanje za ugledni Heavy Psych Sounds Records u vidu prvog albuma sastava STÖNER a koji se zove totally… I taman da zapitate kome se to dopušta da ima tako generički nazvi benda i albuma – da ne pominjem sliku peperoni pice na omotu – a onda vidite da su ovo Brant Bjork i Nick Oliveri i sve je jasno. Ako ste ikada voleli Kyuss ili QOTSA, Oliveri i Bjork pružaju zabavan, relativno lo-fi spinof projekat vezan za njihov glavni opus, sa osam pesama teškog, faziranog roka koji radi efektno i bez obaveza. Ovo nije nekakav VELIKI i DUBOKO PROMIŠLJEN projekat nego kolekcija jednostavnih rok pesama odsviranih sa puno gruva i osećaja. Ko voli rok muziku, pivo, pice i tako te stvari, ovo će progutati u jednom dahu:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/st-ner-totally
Kad smo već u Italiji, Ufomammut imaju novi album, Fenice i, pa, ako ste voleli ijedno od njihovih prethodnih izdanja, a bilo je tu osam albuma tokom proteklih dvadeset i kusur godina, ovo je album koji će vam leći kao melem na ranu. Deveti album je kvalitetno produciran i njegov psihodelični, tripozni zvuk provučen kroz tone efekata deluje istovremeno i jako „avangardno“ ali i pop na jedan umirujući, prijemčiv način. Od drona do rifa, Ufomammut imaju sve na ovom albumu, pa poslušajte:
https://ufomammut.bandcamp.com/album/fenice
Prelazimo na thrash, hardcore, grindcore, death metal… Nemački trio Insulter je još prošle nedelje za Witches Brew izdao svoj treći album, …to the Last! nego sam ja preko njega preleteo sa nepažnjom i na kraju ga nisam uvrstio u tadašnji pregled. Ništa zato, evo ga sada, a na, nadam se, radost publike koja voli kad se mešaju thrash metal i black metal. Insulter, da bude jasno nisu „obični“ blackened thrash koji karakterišu jednostavni aranžmani i brzina, već propisno raznovrstan bend koji old school zvuk pakuje u složenije kompozicije i dodaje dosta atmosfere. Album je šarmantan i sasvim pristojno produciran, pa urgiram slušanje:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/to-the-last
Čileanci Infinite su snimili prvi EP i Perpetual Void ima četiri pesme dosta hermetičnog thrash metala. Da ne bude zabune, ovo jeste žestoka i hedbengerska muzika, ali Infinite pišu srazmerno složene aranžmane i vuku na tehničkiju stranu podžanra, negde, recimo, između Testamenta, Holy Terror i Assassin. A što su, da se ne zezamo, dobre reference. Ovo je solidno producirano, vrlo srčano odsvirano i vredi da se čuje:
Češki Force of Hell ima novi album, Better Be Dead i kako su nas oni već navikli, ovo je brz, zakivački, kvalitetan thrash metal koji ne uzima taoce. Force of Hell sviraju u visokom tempu pa u pesmama od po dva i po minuta ima prostora da se spakuje dosta muzike, a bend je vrhunski uvežban i ubitačno precizan. Dobra produkcija i obrada Sepulturine Mass Hypnosis za kraj, čisto da bude jasno u kom je ovo stilu. Jake preporuke:
https://forceofhell.bandcamp.com/album/better-be-dead
Teksašani Ungrieved imaju vrlo nihilističku dispoziciju ali EP sa dve pesme Sleepwalking to Extinction nudi ugodan, rokerski thrash metal koji ukazuje kako bi Motorhead zvučao da je Lemmy bio rođen barem deceniju kasnije. A ne poteže se Motorhead olako, ovo je dobro:
https://ungrieved.bandcamp.com/album/sleepwalking-to-extinction
Flowers for Burial su hardkor pank/ powerviolence sastav iz mesta Poughkeepsie u državi Njujork i njihov FFB Demo 2022 prikazuje sastav u dobroj formi. Pričamo o kratkim, brzim pesmama koje imaju i atmosferu i gruv i sasvim pristojnu produkciju (za žanr koji uglavnom jedva da ima produkciju) a efikasne su i ekonomične, sa energičnim blastbitovima i finim, pankerskim ženskim vokalima. Odlično je:
https://flowersforburial.bandcamp.com/album/ffb-demo-2022
Deaf Club su svoj novi EP korektno i šmekerski nazvali Bad Songs Forever mada je ovo DALEKO od kolekcije loših pesama. Naprotiv, Deaf Club uzimaju pank, hardkor i taj neki klasični gitarski nojz pa ih sve komprimuju sve dok ne dođe do spontanog paljenja. Četiri pesme na ovom izdanju su PAKLENO bučne, često na ivici grindcore preterivanja i totalnog haosa a opet superzarazne i šarmantne. Sjajno, pa još i obrada Pixies koje ja ne volim ali ih Deaf Club apsolutno transformišu:
https://deafclub31g.bandcamp.com/album/bad-songs-forever
Wise Up iz Njukasla sviraju onako uličarski hardcore kakav ja u principu ne volim, ali sirovost zvuka i vrlo srčana svirka spasavaju EP Up 2 No Good od moje indiferentnosti. Pesme su kratke, produkcija jeftina, emocija autentična, a hip-hop interludiji su odlični. Plaćate koliko hoćete, naravno:
https://wiseuphc.bandcamp.com/album/up-2-no-good
Ali onda ja u principu VOLIM D-beat kakav sviraju Armagideon Time iz Ričmonda u Virdžiniji. Kratke pesme na EP-ju Crime as Theatre uspevaju da ponesu svu energiju klasičnog d-beat panka a da ne budu prosta ređanja Discharge rifova preko uobičajenog ritma već da imaju nešto ambiciozniji i melodičniji gitarski rad pa su atmosfera i aranžmani ovih pesama sasvim osobeni i osvežavajuće originalni. I dalje je to sirovi pank, ali sirovi pank sa vizijom. Super je:
https://armagideontimerva.bandcamp.com/album/crime-as-theatre
Evelyn’s Casket su pank bend iz Vašingtona i njihov melodični, atmosferični zvuk na albumu Zero Mortal Plan je negde između klasičnog horor panka Misfitsa i melodičnijih sledbenika iz devedesetih. Vrlo je to lepo napisano, kvalitetno odsvirano i producirano i ako ste ikada voleli Misfits, Lag Wagon i sve između ta dva benda, Evelyn’s Casket će vam biti po volji.
https://evelynscasket.bandcamp.com/album/zero-mortal-plan
Danski Throwe, pak, daju vrlo dobru demonstraciju kako blackened hardcore može da zvuči kvalitetno, savremeno i profesionalno. Album Forfald ima sedam ekonomičnih ali ne prekratkih pesama dobre, napucane produkcije i autoritativne svirke tako da se ponude i sažižuća energija i neizdrživa emocija i činenica da se ovo daje po ceni od koliko hoćete je skoro pa šokantna jer je odlično:
https://throweband.bandcamp.com/album/forfald
Italijansko-škotski This City Will Burn imaju samo tri pesme na EP-ju Quello Che Resta... ali to je kompetentan grindcore/ hardcore koji traje kratko, peva (odnosno vrišti) na Italijanskom i ide, uglavnom brzo (sem u prvoj pesmi koja ima sporije, atmosferične delove). Duo je sastavljen od članova već postojećih bendova Hollow Tomb i Skeletal Gore, ali svakako obećava kao individualni projekt. Plaćate po želji:
https://thiscitywillburn.bandcamp.com/album/quello-che-resta
Primal Horde su iz Montreala i njihov deathgrind je jako, JAKO heavy. Demo 2022 ima četiri kratke pesme ali ovo zvuči kao da vas mrve u industrijskoj, jelte, drobilici u koju se ubacuju automobilske školjke i istrošene veš-mašine. Primal Horde sebe vide kao deathgrind sastav, i mada umeju da zasviraju i brzo, glavna karakteristika im je taj teški, užasno teški spori, mrveći metal. Inače su solidno napisali pesme, imaju dobru produkciju, sve u svemu zvuče zrelo i ako im je ovo demo kakav li će tek da bude prvi album? Plaćate koliko hoćete.
https://primalhorde.bandcamp.com/album/demo-2022
Čikaški Sarin biju vrlo jako u svoje tri pesme deathgrinda na split EP-ju sa Middlewestlust. Ne znam kakva je strana ovih drugih, ali Sarin su perfektni sa dvominutnim i trominutnim komadima što ekstremnu agresiju kombinuju sa finim mošerskim gruvom, dajući nam i divljačke vokale i malo atmosfere i sve što treba. Plaća se koliko hoćete:
https://sarinnwi.bandcamp.com/album/split-with-midwestlust
Dobro, Skullshitter je fenomenalno ime za deathgrind bend i mada treba živeti sa tim da kad odete na slavu pa vas neko pita jel’ vi ono beše nešto svirate i kako vam se zove bend a vi morate da procedite „Skullshitter“, mala je to cena za zadovoljstvo kad vidite plakate sa svojim imenom po banderama. Enivej, bruklinski trio ima drugi album, Goat Claw i ovo je agresivan, bučan deathgrind sa šesnaest ekonomičnih ali ne prekratkih pesama napisanih dobro, sa dovoljno varijacije da album ne bude monoton a sa dovoljno obaveznog grindcore programa da ciljna grupa bude u ekstazi. Cepajte:
https://skullshitter.bandcamp.com/album/goat-claw
https://nervealtar.bandcamp.com/album/goat-claw
Elbow Deep iz Čikaga na svom četvrtom albumu, Homeschool Shooter a koji izlazi ponovo za vredni HPGD, prilično insistiraju na „ironičnom“ humoru vezanom za nasilje, sakaćenje, silovanja, mizoginiju. Treba za to imati stomak, da se razumemo, i mada bend ima pesmu čiji je naslov doslovno Pissing People Off For Fun, nikom ne mogu da zamerim ako žestoko prevrne očima i odluči da ova vrsta deathgrinda nije za njega. Muzički, Elnbow Deep su svakako kompetentni i humoristička komponenta ne umanjuje agresivnost nastupa ali doprinosi raznovrsnosti pesama:
https://hpgd.bandcamp.com/album/homeschool-shooter
Argentinski Massacred zvuči bukvalno kao da je buldožer naučio da svira i snimio album nabrutalnijeg deathgrinda koji može da se napravi u studiju pre nego što se elektrodistribucija samospali u protestu. Ali to nije neko veliko čudo jer je u pitanju jednočlani projekat Williama Edwardsa, čoveka koji nas je poslednjih par godina uveseljavao izvrsnim goregrindom u svom, takođe jednočlanom projektu Hatefilled. Elem, Hatefilled od kraja Marta zvanično više ne radi, ali Massacred nastavlja ekstremnu agresiju iz samo malo pomerenog rakursa. Ovo je, jednostavna, ali efektna muzika sa kratkim pesmama i betonski tvrdim miksom, samo za razliku od Hatefilled nema D-beatove već napucane moš delove sa duplim kikovima, a blastbitovi su još brži. Masakr, totalni:
https://massacred669.bandcamp.com/album/human-extermination
Pagan Insurrection su Mađari sa zanimljivim pogledom na death metal. Nazivajući svoju muziku paganskim metalom, na albumu Végzet Kürtje „normalan“ death metal program – sklopljen od jednostavnih, efektnih rifova i gruva – meša se sa šamanskim bubnjevima i frulama za kombinaciju koja često ume da krivo sraste ali to krivo srastanje i daje muzici zanimljivu tenziju:
https://paganinsurrection.bandcamp.com/album/v-gzet-k-rtje
Nuclear Christ sa Floride se dosta lože na vrlo stari Morbid Angel – sasvim ispravno – mada je njihova muzika MNOGO primitivnija. Kaseta Twisted Idols for Nihilism nudi primitivni, sirovi ali i šarmantni death metal sa satanističkim, nihilističnim dispozicijama i mada bend, naravno, ne nudi sad neke do sada nečuvene i originalne fore, i zvuči kao da je sve snimao u šupi, to na gomili zapravo odiše autentičnošću i, kako rekoh, šarmom. Nažalost, izdavač baš želi da kupite kasetu pa sam daunloud košta previše, ali poslušajte, ovo nije rđavo:
https://goatthronerecords.bandcamp.com/album/twisted-idols-for-nihilism
Mind In Lost iz Venecuele na svom prvom albumu, naslovljenom Isolation/ Erase sviraju vrlo prepoznatljivo švedski death metal. Spoj ledenog severa i vatrenog juga ovde odlično funckioniše i mada Mind In Lost ne osvajaju originalnošću, njihova muzika je karakterisana kvalitetnom egzekucijom. Ovo je vrlo kvalitetan, vrlo udarački, beskompromisan švedski death metal sa osam pesama surovog zakivanja, zverskih vokala i jako debelih, teških gitara. Kvalitet samog snimka je upitan jer je ovo sve TOLIKO usrednjeno da zvuči kao treći presnimak sa kasete, ali valjda je to ta SweDeath autentičnost na delu. U svakom slučaju dobra ploča:
https://mindinlost.bandcamp.com/album/isolation-erase
Brazilci The Damnation su negde između death i thrash metala na svom albumu Way of Perdition, i ovo je njihov dugosvirajući debi kojim, mislim, bend može da se ponosi. Ako volite srednjetempaški, ozbiljan, vrlo dobro produciran deaththrash koji osvaja pre svega tenzijom i kvalitetom atmosfere, The Damnation su za vas. Nije da ovde nema bržih momenata ali težište je na srednjetempaškom gruvu i atmosferi i, uz dobru produkciju, ovo se vrlo lepo sluša:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/way-of-perdition
Hypethral Ossuary je split EP kanadskih bendova Immortal Force i Nephilim’s Noose i ako volite old school death metal, ovi prvi su za nijansu trešerskiji i mošerskiji, ovi drugi kavernozniji i razmazaniji ali i jedni i drugi su dobri. Digitalni daunloud plaćate koliko hoćete:
https://immortalforce.bandcamp.com/album/immortal-force-nephilims-noose-hypethral-ossuary-split
https://nephilhimsnoose.bandcamp.com/album/hypethral-ossuary-split-w-immortal-force
Parižani Quantum Aberration na svom prvom EP-ju, nazvanom Call of the Void sviraju dosta brutalan, pomalo tehnički death metal i mada tu ima i deathcore elemenata, ipak se nalaze sa prave strane moje pažnje. Za prvo izdanje ovo je vrlo sigurno, uverljivo i odlično producirano a bend ima propisan death metalski gruv iako vole i deathkoraške fore u svojoj muzici tako da sam ja načelno vrlo zadovoljan. Šest kvalitetnih pesama za propisan hedbeng:
https://quantumaberration.bandcamp.com/album/call-of-the-void
Čim vidite da se bend zove Symbiotic Tomorrow, kako se bend Symbiotic Tomorrow iz Limerika u Irskoj zove, znate da ćete čuti progresivni death metal. Tako i jeste i EP Sacrificed to the Night sa kojim ovaj nekada jednočlani projekat nastavlja u četvoročlanoj postavi zapravo vrlo ugodno priziva old school death progresivu tipa Death ili Atheist. Ne nužno u imitiranju njihovih trikova i aranžmana ali zvuk i generalni pristup muzici da se održi izvorna varvarska death metal nota a da se preko nje gradi progresivno – sve je to tu. Iznenađujuće mi je prijalo:
https://symbiotictomorrow.bandcamp.com/album/sacrificed-to-the-night-ep
Phenom iz Oregona prže dosta agresivan i prijemčiv death metal na svom drugom albumu, Ov History and Death. Ovo je muzika sa prilično izraženom old school komponentom u tome da su pesme srazmerno jednostavne i fokusirane na glavnu temu, bez mnogo šaranja u aranžmanima ali je pristup između različitih pesama prilično raznovrstan pa je album osvežavajuće šarolik. Sviđa mi se:
https://diirecords.bandcamp.com/album/ov-history-and-death
https://phenom10.bandcamp.com/album/ov-history-and-death
Šveđani Wachenfeldt zvuče dosta originalno s obzirom odakle dolaze. Njihov death metal ima u sebi priličnu količinu black metal ali i thrash metal zvuka pa je album Faustian Reawakening, njihov drugi, prijatno teatralan i epski sa sve pomalo simfonijskim aranžiranjem, a da propisan, mošerski metal ne izostaje. Fino pogođena kombinacija i mada sam miks albuma pomalo doprinosi utisku da sve vreme slušate jednu pesmu, raznovrsnosti ima. Poslušajte:
https://wachenfeldt.bandcamp.com/album/faustian-reawakening-2
Za klasičniji švedski zvuk stiže novi album prolifičnih Demonical. Mass Destroyer je uobičajena kombinacija superteškog zvuka, brikvolovanog masteringa i žestoke, a melodične svirke. I mada Demonical sa ovim albumom nikako ne probijaju neke nove puteve za evoluciju death metala, on je više nego odličan u praktično katalogiziranju svega onog što volimo kod švedske inačice ove muzike i pružanju slušaocu tačno onog što voli:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/mass-destroyer
Tzompantli imaju debi album, Tlazcaltiliztli, izašao za 20 Buck Spin i ovo je, u skladu sa svojom inspiracijom nađenom u praksama nativnih stanovnika Centralne Amerike, zanimljiva kombinacija death i doom metala sa malo obredne muzike. Da bude jasno, znajući ko je ovde izdavač, valja očekivati mračnu, hermetičnu muziku i to se, svakako, i dobija, no kvalitet je neupitan i svaki ljubitelj teškog, primitivnog death metala će se pronaći u ovom albumu:
https://listen.20buckspin.com/album/tlazcaltiliztli
Dopali su mi se prethodni radovi jednočlanog kosmičkog death metal projekta Cosmic Putrefaction pa nisam iznenađen da je i novi album, Crepuscular Dirge For The Blessed Ones izrazito solidan, a u pitanju je i drugo odlično izdanje Profound Lore za ovu nedelju. Italijan Gabriele Gramaglia je superiorno talentovana osoba i pored ovog projekta ima ih još nekoliko, sa jednako intrigantnim materijalom, a Crepuscular Dirge For The Blessed Ones je do sada i produkcijski i kompozitorski najzreliji album Cosmic Putrefaction sa vrlo lepo odmerenim odnosom dobrih rifova, mračnih tema i atmosfere i krljačke svirke. Vrlo tehnički ali ne razmetljivo, idealno dok ne dobijemo novi album Wormed.
https://profoundlorerecords.bandcamp.com/album/crepuscular-dirge-for-the-blessed-ones
I evo nas u poslednjoj sekciji sa hevi metalom ali i žanrovski raznovrsnom muzikom. Tri sata vrlo raznovrsnog metalnog materijala dobijate na kompilaciji korektno naslovljenoj Metal Madness, a koju je sklopio nemački At Sea Compilations, malo nezavisni izdavač specijalizovan za promovisanje nezavisnih, jelte, bendova. Metal Madness je odlična kolekcija sa velikom žanrovskom raznovrsnošću ali i sa prilično visokim prosečnim kvalitetom muzike i zrelošću izraza, pa bukvalno možete velikom brzinom proveriti masu zanimljivih bendova, ili, čak i izmeriti svoje afinitete prema različitim formama metala. Odlično:
https://atseacompilations.bandcamp.com/album/metal-madness
Pyrithe iz Pitsburga zvuče pakleno na svom debi albumu naslovljenom Monuments to Impermanence. Bend, u osnovi sludge metal trio, ima MNOGO ideja o tome kako se klasična metal matrica može oplemeniti na različite načine pa je album ugodno raznovrstan i dinamički, jelte, dinamičan a da se ta paklenost ne gubi ni u tihim a pogotovo ne u glasnim delovima. Bend je vrlo dobar i kad treba tresti tvrdi, matematičarski sludge gruv sa disonantnim rifovima, ali i u proizvođenju praktično ambijentalnih improvizovanih pasaža bez ritma, sa apstraktnijim tendencijama u zvuku. Atraktivna, impresivna ploča:
https://gileadmedia.bandcamp.com/album/monuments-to-impermanence
I londonski Row of Ashes ima u sebi meru brutalnog sludge metal zvuka mada oni do njega dolaze više iz posthardcore smera. Bilo kako bilo, album Bleaching Heat je zbilja okrutan u svom mrvećem gruvu, teškim gitarama, očajnički odurlanim vokalima. Bend piše odlične pesme koje tu ekstremnu emociju i ekspresivnost stavljaju u male, probavljive pakete. Vrlo dobar album:
https://rowofashes.bandcamp.com/album/bleaching-heat
https://survivingsounds.bandcamp.com/album/bleaching-heat
Veteran avangardnog metala James Plotkin izbacio je album The Spectacle a koji je kolekcija meditacija na gitari koju u većini komada nećete uopšte prepoznati kao gitaru. Ovo su često dugački (i po dvadeset minuta), ambijentalni komadi bliži Thomasu Köneru nego, jelte, Old Lady Driversu, ali Plotkin je veoma verziran u tome što radi i ovo se prijatno sluša:
https://jamesplotkin.bandcamp.com/album/the-spectacle
Kad smo već kod avangarde i gitare, legendarni japanski gitarista, violinista, improvizator i nojzer, Tetuzi Akiyama snimio je album kolaboracija sa mlađim ali vrlo prolifičnim gitaristom po imenu Suzuki Junzo. Evaporation of Holy Water bukvalno zvuči kao naslov koji bi albumu dao Keiji Haino – sa kojim je Akiyama sarađivao – i morao sam nekoliko puta da proverim da ovo nije reizdanje neke klasične ploče japanskog improv nojza koju već znam pošto i sama muzika zvuči jako klasično. No, nije, ovo je snimljeno 2019. godine i dvojica tokijskih muzičara sa dve dugačke pesme kreiraju apsolutni blagoslov distorzije i buke. Ako ste ikada voleli Akiyamu, ali i Keijija Hainoa, te, naravno, Masayukija Takayanagija, ova ploča je za vas:
https://utechrecords.bandcamp.com/album/evaporation-of-holy-water
Midas su iz Detroita, osnovani pre par godina i upravo su izdali eponimni debi album, pa, ako vam se sluša prijatan hard rok/ hevi metal, ovo je adresa na koju ćete se obratiti. Mislim, prva se pesma zove Slaves to the Night, pa to ukazuje na nivo prijatnog sleaze sadržaja koji ćete ovde dobiti. Bend ima dobre rifove, drusnu ritam sekciju i svira pošten, neprskan metal koji najbolje uspeva na malim binama i pretrpanim, znojavim klubovima gde ljudi na sat-dva zaborave ko su i misle da su neko mnogo kulji. Midas im u tome pomažu, i hvala im:
https://midasbanddetroit.bandcamp.com/album/midas
Slanderus su iz Ontarija, ali Ontariija u Kaliforniji. I to ima! Elem, bend svira progresivniju varijantu hevi metala sa dosta melodičnosti u svojim pesmama i mada to nije nužno po mom ukusu, debi album Absorbing Infinity je zapravo iznenađujuće sirov u zvuku i žustar, prirodan u izvedbi pa je meni to bilo simpatično. Slanderus zvuče kao da su na bini i da pošteno tresu glavama dok ovo sviraju i to se mora ceniti:
https://slanderus.bandcamp.com/album/absorbing-infinity-3
Grci Echelon su sa Krfa i njihov debi album, Secret Power, dolazi skoro dve decenije nakon osnivanja benda. To objašnjava priličnu količinu karaktera i osobenosti u pesmama ali i u zvuku benda koji hevi metalu dodaje prijatnu dozu severnogrčkog folklora. Echelon sviraju moderan heavy metal ali uspevaju da on zazvuči i epski i teatralno na ugodne načine i mada je produkcija albuma mogla da bude i nešto prirodnija, radi se o lepoj kolekciji pesama sa himničnim refrenima i dualnim muško-ženskim vokaloma, pa se sve to sluša sa guštom:
https://echelongr.bandcamp.com/album/secret-power-2
Zato portlandski Soul Grinder donose dah sirovog old school metala sa novim EP-jem, Queen Corrosia. Trio iz Oregona ovde prži šmekerski lo-fi heavy metal sa prljavim ženskim vokalima i pesmama koje su nodoljive koliko su i opasne, pokazujući na oglednom primeru kako je klasični teški rok evoluirao prema ekstremnim formama koje danas poznajemo. Prijatno je:
https://soulgrinderofficial.bandcamp.com/album/queen-corrosia
Motor Sister je projekat raznih veterana američkog metala, članova legendarnih bendova kao što su Armored Saint, Fates Warning, Mercyful Fate, Anthrax, Exodus, The Cult, White Zombie, Testament… Hoću reći, John Tempesta, Joey Vera i Scott Ian koji čine osu oko koje se vrti ovaj projekat su neka od najvažnijih imena u američkom metalu ikada, i ovakav, neobavezan projekat koji je, praktično, osnovan da bi Scottova supruga Pearl Aday imala mogućnost da pokaže da ume da peva, zvuči odlično. Drugi album, Get Off je kolekcija energičnih heavy rock pesama koje će se dpasti svim generacijama, odsvirana profi, producirana profi ali sa dovoljno duše i svedenosti na suštinu da čoveku spontano na lice izmami osmeh:
https://motorsister.bandcamp.com/album/get-off
Album nedelje dolazi iz Teksasa i zvuči kao da se po vama razliva topla, prijateljska lava iz nekog starog, iskusnog vulkana. Sedmi album trija Wo Fat izašao je za moj omiljeni Ripple Music, zove se The Singularity i sa svega sedam pesama traje sedamdesetpet minuta. Zvuči zastrašujuće, ali Wo Fat su izuzetno vešti u kreiranju propisnog teškog roka koji samo malčice prelazi granicu radio-friendly izdržljivosti i čovek skoro da ni ne primeti da sluša pesme od jedanaest i trinaest minuta. Bend ima jedan odmeren, relaksiran tempo ali bez gubljenja vremena i pukog prebiranja po instrumentima – pesme ovde traju dugo jer imaju mnogo toga da kažu a ne jer bend pokušava u njima da nađe nešto što bi rekao, a sam zvuk je utemeljen na besprekorno distorziranoj gitari Kenta Stumpa koji i peva. Wo Fat su snimili album veteranskog stoner roka koji će se slušati mesecima, pa krenite odmah, ima tu dosta posla za vas:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-singularity
