Ronin Island, serijal koji je BOOM! Studios počeo da izdaje sa proleća 2019. godine je prvobitno bio zamišljen kao skromna, ekonomična priča od pet epizoda. No, odgovor čitalaca je bio vrlo entuzijastičan i izdavač je odobrio njeno proširanje na dvanaest brojeva koje su autori, Greg Pak i Giannis Milonogiannis sa zadovoljstvom isporučili, završavajući serijal u leto 2020. godine, time izbegavajući najveći deo haosa i potresanja koji su nastupili zahvaljujući zamahu što ga je pandemija COVID-19 u prvoj polovini 2020. godine ostvarila.
Greg Pak je scenarista svakako najpoznatiji po svojim uspešnim radovima za Marvel, uključujući različite X-men serijale ali i jedan od definišućih radova na Hulku gde je Pak od velikog zelenog čudovišta napravio, pa… neku vrstu globalnog ali i kosmičkog brenda, prolazeći kroz Planet hulk, World War Hulk, pa onda kasniji špijunski-hi tech triler koji je zbilja osetno proširio granice onog što smatramo „stripovima o Hulku“. Naravno, ne treba zaboraviti ni rad na Herculesu koji je sledio iza World War Hulk i smatra se jednim od najboljih stripova o ovom polubožanskom superheroju u Marvelovoj istoriji. Pak trenutno radi Star Wars stripove za Marvel ali iako je za druge izdavače mahom radio licencirane radove (Turok, Firefly, John Wick, Galactica itd.), pre nekoliko godina je imao vrlo zapažen serijal Mech Cadet Yu za BOOM! Studios, kreirajući autentičan „creator owned“ rad sa Takeshijem Miyazawom i naslanjajući se na bogatu tradiciju japanskih televizijskih mecha serijala. Iako je Pak polovinom korejskog porekla, kao i većina druge dece istočnoazijskih korena u Severnoj Americi, i on je na neki način prirodno u mladosti bio privučen japanskoj popularnoj kulturi, verovatno i zato što je ona prevashodno bila dostupna severnoameričkoj publici, pa je Mech Cadet Yu bio vrlo dobro primljen strip koji je klasične mecha action trope blago apdejtovao za moderno doba i američki senzibilitet.
Ronin Island je praktično prirodna ekstrapolacija ove ideje i mada na početku sve deluje kao tipičan spoof klasične japanske chanbara estetike, sa svojim postavljanjem u drugu polovinu devetnaestog veka, posle pada šogunata, i na ostrvo odvojeno od glavne kopnene mase gde samuraji bez gospodara osnivaju neku vrstu sopstvene društvene zajednice, kad čovek krene da čita dalje, shvata se koliko je Pak intenzivno promenio formulu i da su mu ambicije na sasvim drugom mestu od imitiranja starih samurajskih filmova.
Pakov saborac i ko-kreator na ovom serijalu je Giannis Milonogiannis, grčki crtač koji dobar deo svog hljeba zarađuje radeći ilustracije i naslovne strane za razne izdavače ali je u SAD skrenuo na sebe pažnju stripom Old City Blues koji je prvo radio kao web-strip, da bi ga na kraju na papiru izbacio ugledni Archaia Entertainment. Milonogiannis sa Ronin Island demonstrira vrlo sigurno grafičko pripovedanje i table mu ni malo nisu opterećene ilustratorskom statičnošću ili natrpavanjem detalja. Naprotiv, ovo je vrlo ekonomično, na momente i svedeno crtan strip koji se najpre ovaploćuje u snažnoj akciji i podjednako snažnim emocijama svojih protagonista.
Kako je Pak sada, možda slučajno, možda i namerno, neka vrsta glasogovornika za „sve“ istočnoazijske kreatore u američkom stripu, najpre na ime toga da se radi o uglednom i uspešnom scenaristi koji je istočnoazijskog porekla, ne iznenađuje da je Ronin Island strip u kome se tipično japanski, na unutra okrenuti, pa i nacionalistički senzibilitet samurajske avanture (ili samurajske drame ako više volite) vrlo brzo demolira za račun jednog progresivnijeg, panazijskog, ili makar pan-istočno-azijskog pristupa.
Za potrebe ovoga, Ronin Island je, pokazuje se vrlo brzo, zapravo neka vrsta alternativnoistorijskog narativa. Rat koji je u Japanu vođen u drugoj polovini devetnaestog veka – Bošin rat – doveo je do pada Tokugava šogunata, okončanja Edo ere japanske istorije koja je trajala više od dva i po stoleća, ponovnog uspostavljanja imperijalne vladavine na japanskim ostrvima i, mada je u pitanju bila građanska vojna, carski Japan je nakon preseljenja prestonice iz Kjotoa u Tokio (kako je grad Edo bio preimenovan), zapravo ušao u period Meiđi obnove, ubrzano hvatajući priključak sa ostatkom sveta, poglavito zapadom koji je u industrijskom i ekonomskom, pa i vojnom smislu bio daleko ispred suštinski još uvek feudalnog japanskog društva.
U Ronin Island, međutim, paralelno sa građanskim ratom dogodio se „Veliki vetar“, na početku stripa neobjašnjena kataklizma koja je poharala ne samo japansko ostrvlje već i dobar deo istoka azijskog kontinenta. Društvo ronina, odnosno zajednicu koja živi na ostrvu koju predvode samuraji bez gospodara, a koju pratimo u ovoj priči karakteriše nekoliko inače za ovaj period sasvim nekarakterističnih stvari.
U prvom redu je to da su samuraji koji su na čelu ove zajednice svesno odlučili da napuste šoguna kada je počeo Veliki vetar jer bi u suprotnom većina ljudi koje su štitili izginula. U drugom je to da je stanovništvo na ostrvu sastavljeno od ne samo japanskih izbeglica sa kopna, već i od kineskih i korejskih, koje sve žive zajedno, grade kuće zajedno, obrađuju zemlju zajedno i generalno insistiraju na tome da je, u kontekstu pošasti koja je imala potencijal da istrebi život na području istočne Azije, držanje nekakvih starinskih „nacionalnih“ podela besmisleno i kontraproduktivno.
Stanovnici ostrva, dakle, zahvaljujući svojoj relativnoj malobrojnosti i iskustvu gotovo potpune ekstinkcije, imaju za ono vreme vrlo napredna shvatanja života u zajednici. Ne samo da se ne gleda ko je korejskog, ko japanskog, a ko kineskog porekla, već su i rodne podele mnogo manje izražene nego što bi bilo očekivano u ovom periodu, pa tako selo predvode ne samo samuraji već i stare, iskusne i mudre žene i mada Ronin Island sasvim jasno ide na modernu, „woke“ rekonstrukciju žanrovskih tropa, on za to ima vrlo solidnu podlogu.
Pogotovo jer je prvi središnji konflikt ili makar tenziju u stripa postavio na klasnu ravan, pokazujući kako se mladi sin samuraja koji je bio jedan od predvodnika zajednice u vreme njenog osnivanja, i mlada korejska devojka, ćerka skromnih seljaka, zapravo ravnopravno nadmeću da uđu među elitne vojne kadrove koji brane ostvro. Hana i Keichi su istovremeno i rivali i dobri prijatelji koji osećaju snažnu, gotovo sudbinsku međusobnu sponu uprkos tome da Keichijeva majka ima izrazito netrpeljiv, rasistički nastup prema korejskom delu stanovništva koje je skromnog, prostog porekla i ispostavlja se da staleške podele, iako besmislene u društvu koje nema gotovo nikakvu imovinu niti stvarnu moć, i dalje utiču na njeno razmišljanje.
Ali i na Keichijevo, i Ronin Island je tokom svojih dvanaest epizoda priča o sazrevanju dvoje klinaca koji moraju da vrlo brzo prepoznaju kako njihov život u zajednici koja se kune u jedinstvo i solidarnost može i mora da postane komplikovan na ime njihovih porekla.
Naravno, ovo je i pustolovan strip kome se samuraji nalaze u samom imenu pa to sazrevanje i prepoznavanje ima formu jedne herojske potrage. Jer, konkretno, „Veliki vetar“ koji se pominje u ovom stripu nije ni metafora za rat niti za nekakvu veliku prirodnu katastrofu ili zarazu, već za – zombi apokalipsu.
Dobro, ne „čistu“ zombi apokalipsu, ali ovaj strip su neki čitaoci već krstili kao „The Walking Dead sa samurajima“ i mutirani, agresivni pripadnici ljudskog roda koje je u bezumne mašine za proždiranje pretvorila infestacija parazitskim sojem gljive predstavljaju primarnu pretnju u ovoj priči. Byonin, termin koji se koristi za ova stvorenja na Japanskom označava bolesne ili invalidne osobe ali su, u klasičnoj zombi-tradiciji, u pitanju kreature lišene viših kognitivnih funkcija, pretvorene u gotovo čist instinkt. Ali, kako to već u ovakvim narativima po pravilu ide, PRAVI negativci se zapravo nalaze među ljudima i Ronin Island kreira složenu tenziju između zajednice sa ostvra i novog Šoguna koji tvrdi da je njegov taktički i strateški genije jedino što čini branu potpunom istrebljenju ljudske rase. Naravno, Šogun je pritom, vrlo autoritaran i prati „stare“ etničke podele pa kada se naši junaci sretnu sa njim, Hana biva tretirana diskriminatorno i nalazi da u novom šogunatu pripadnici nejapanskih naroda imaju status možda tek malo iznad najobičnijeg roblja.
Pak naravno nema prostora da ovu priču iskomplikuje onoliko koliko je Kirkman iskomplikovao svoj Zombi-opus, pa je Ronin Island jedna svedenija, ekonomičnija pripovest o tome kako se u trenucima najvećih pretnji kristališu prioriteti pojedinaca i zajednica, ali i kako mlade osobe sa potencijalom da budu i ratnici i predvodnici mogu da na osnovu jedne odluke – koja, u skladu sa njihovom mladošću ne mora biti donesena naročito racionalno – odrede svoju životnu sudbinu. Psihološki portreti nekolicine glavnih junaka sasvim jasno asociraju na japanski žanrovski izraz ali im Pak daje svež preliv relevantnosti otržući narativ od prostog omažiranja već postojećih, dobro poznatih radova. Na kraju sam, moram da priznam, malo i požalio što Ronin Island nije imao još više prostora da radi sa svojim likovima jer je utisak da je Pak tek zaista ušao u njih i, provevši ih kroz teška iskušenja, tek im dao prostora da rastu, a strip se onda završio. No, ovo ne znači da sam strip nije ugodan za čitanje.
Slična opservacija ide i na crtež koji je dinamičan, energičan ali ne opterećen detaljima. Milonogiannis voli da prikaže akciju i emociju na svojim tablama, ali ne voli da se naročito mnogo smara oko pozadina pa čak ni oko samih figura, puštajući da konture rade najveći deo posla i to dosta dobro prolazi, pogotovo jer koloristkinja Irma Kniivila obezbeđuje dovoljno dubine njegovim crtežima. Simon Bowland radi letering i ovo je nenametljiv, funkcionalan dizajn.
Ronin Island nikako ne bih predstavljao kao nekakav moderni klasik ali on jeste svojevrsna prekretnica u smislu kako severnoamerički mejnstrim strip tretira tuđ žanrovski predložak. Greg Pak i Giannis Milonogiannis ovde uspevaju da na pravilan način iskombinuju poštovanje prema „drugoj“ kulturi i njihovim žanrovskim i drugim tropima sa jednim možda i ikonoklastičkim, ličnim pristupom žanru i tropima, žanrovskim i društvenim, nudeći nam klasičnu avanturu sa neklasičnim protagonistima i jednu zaokruženu, zadovoljavajuću priču. Koja itekako ima potencijala za još ako bude sreće. Za sada kompletan serijal možete ispazariti direktno od izdavača na ovom mestu ili digitalno, kod Amazona.
