Pročitao sam četiri kolekcije pod naslovom Clarke & Kubrick koje je prošle godine objavio Strip Art Features, odnosno SAF Comics Ervina Rustemagića i ovo predstavlja prvi put da su svi stripovi pod ovim naslovom okupljeni u jedno integralno izdanje (doduše u četiri toma) na Engleskom jeziku. Španski ECC Ediciones je kolekcije objavio u Španskom izvorniku prošle godine a SAF je onda uradio digitalnu ediciju na Engleskom i ovo je, za nas, starije čitaoce, jedna lepa prilika da se malo podsetimo kako smo ovakve stripove voleli osamdesetih godina prošlog veka.
Autor scenarija i crteža u ovom serijalu je, naravno, Alfonso Font, slavni španski crtač sa mnogo uspešnih radova iza sebe. Font je rođen još 1946. godine u Barseloni i njegova crtačka karijera krenula je šezdesetih godina, radom u lokalnom studiju gde je mladi, talentovani momak radio ilustracije za roto romane iz, za ono vreme uobičajenih žanrova poput vesterna, horora, misterije itd. Sa stripovima je krenuo kada su ga Editorial Toray zaposlili da crta vesterne u magazinima Sioux i Hazañas del Oeste, a njegova ambicija je bila da prnađe način da radi za strane izdavače. Ovo je i uspeo krajem šezdesetih, kroz agencije Selecciones Ilustradas i Bardon Art, koje su mu omogućile da radi za britanski Fleetway, i kasnije francuski Editions du Vaillant. Nakon što mu je serijal Sandberg, Pere et Fils prekinut od strane francuskog magazina Pif, zbog, kako su rekli, nekompatibilnosti sa uređivačkom politikom koja je pre svega bila usmerena na omladinu, Font, u to vreme naseljen u Parizu, se vratio u Barselonu i tamo započeo serijal Robinzoni Zemlje (tj. Les Robinsons de la Terre, kod nas je izlazio u Ježevom zabavniku) sa scenaristom Rogerom Lecureuxom, ali i ovaj projekat je prekinut zbog neslaganja između dvojice autora.
Veći uspeh je postigao radeći sa etabliranim i cenjenim scenaristom po imenu Victor Mora sa kojim je radio nedeljni strip tequila Bang o „politički aktivnom ženskom liku“, a ovo je Fontu dalo i dovoljno samouverenosti da počne da radi isključivo po svojim scenarijima. I pokazalo se da je to pravi izbor jer su radovi koje je pravio osamdesetih godina uspeli da mu isposluju dosta međunarodne prepoznatljivosti: Priče o nesavršenoj budućnosti (Cuentos de un futuro imperfecto), Mračne priče (Historias negras), Clarke & Kubrick (Clarke y Kubrick, Espacialistas Ltd.) i onda Zarobljenik zvezda (El prisionero de las estrellas) su sve stripovi koji su kombinovali Fontovo interesovanje za naučnu fantastiku sa jedne a onda i neku vrstu opšte društvene, političke, ekološke itd. kritike i satire sa druge. U drugoj polovini osamdesetih Font će kreirati jedan od svojih najuspešnijih serijala, Taxi, devedesetih će raditi za Bonnelija i paralelno raditi na mnogo autorskih albuma i serijala. Danas, i dalje aktivan, Font uglavnom radi stripove za SAF.
Clarke & Kubrick, dakle, spadaju u početak njegove zrele i plodne faze iz osamdesetih godina i mada se ne radi o hitu kao što su bile Historias negras ili Zarobljenik zvezda, ovo je rad koji u dobroj meri prezentuje Fonta iz ove faze, sa svim njegovim interesovanjima, ali i sa karakterističnim pristupom crtežu, pripovedanju i, generalno tonu stripa koji će kroz jedan zabavan, samo blago mračno komični fon plasirati neka njegova razmišljanja o savremenom svetu i putu čovečanstva u budućnost.
Clarke & Kubrick su mu očigledno bili vrlo dragi likovi, jer ih i danas Font koristi kao ilustracije za neke svoje ideje, a nakon sopstvenog serijala ova su se dva spadala pojavljivala i u drugim njegovim stripovima. Specifična komična tenzija i mračno-satirični naboj njihovog odnosa svakako u dobroj meri komunicira Fontov svetonazor i nije neko iznenađenje da i više od tri decenije kasnije, Clarke & Kubrick i pored raznih idiosinkrazija u svom tonu, tempu pripovedanja i samom volumenu, emituju jednu zavodljivu energiju.
Naučna fantastika je u evropskom stripu svakako bio popularan žanr u sedamdesetim i osamdesetim godinama, a pogotovo jer je u književnosti (poglavito američkoj), ovo bio i period rekonstrukcije samog žanra sa novotalasovskim prevrednovanjima vrednosti i drugačijim pristupom standardnim temama i motivima. Film Odiseja u svemiru 2001. koji je po romanu velikog Arthura Clarkea 1968. godine režirao veliki Stanley Kubrick je svakako u presudnoj meri obeležio novi smer u žanrovskom filmu, pomerajući se od popcorn zabave ka ozbiljnijim filozofskim temama, ali u književnosti je Novi talas vrlo snažno gurao u različitim drugim smerovima, kombinujući literarnost i filozofsku ambiciju sa poigravanjem sa aktuelnim zeitgestom i otvorenom društvenom kritikom.
Utoliko, iako glavni junaci ovog stripa nose imena po Clarkeu i Kubricku, nisu u pitanju dva vizionara i filozofa već dva obična službenika velike agencije koja se bavi eksploatacijom kosmičkih resursa na različite načine, uhvaćena u žrvanj ogromne obezljuđene, do srži korumpirane, preko svake mere razuma dehumanizovane mašinerije.
Clarke i Kubrick su na neki način tipični protagonisti svog vremena. Rađen u apeksu Hladnog rata, ovaj strip na neki način prikazuje i razočaranje u post-frankovsku Španiju, oslobođenu fašističke stigme, ali sada ubačenu u mašineriju globalnog kapitalizma koji pored svog svojeg humanijeg lika zapravo ne haje preterano za individualnost ili ljudskost. Utoliko, dvojica muškaraca u centru ovih priča su cinični, nervozni gubitnici svesni da je njihova pozicija u firmi, svetu i svemiru nevažna na globalnom planu jer će ih uvek lako zameniti bilo koja druga dva gubitnika, ali i da ih to neće spasti stalne i dosledne eksploatacije. Clarke & Kubrick su zbog toga nabijeni snažnim antiherojskim šarmom za vreme u kome je sloboda na svačijim usnama ali koja se, istinski, meri samo brojem ništica koje su drugi spremni da vam ispišu na čeku. Oni su buntovni, ali ne zaista u meri da imaju plan ili makar ambiciju da sruše nepravične sisteme sa kojima se suočavaju, njihov bunt je reaktivan, ljudski, ultimativno bespomoćan, kako se iz priče u priču vidi, ali razumljiv svakome ko čita ovaj strip.
Font je, dakle, u naslov stripa stavio imena dvojice vizionara naučne fantastike koji su insistirali na pozitivističkom, optimističkom pogledu u budućnost ali se za zaplete u velikoj meri inspirisao radovima Roberta Sheckleyja, bruklinskog Jevrejina čije su priče i romani odisali jakom satirom, koristeći naučnofantastične motive i mizanscene za razotkrivanje apsurdnosti savremenog društva.
Utoliko, priče u ovoj kolekciji i same prikazuju Clarkea i Kubricka u situacijama gde su neke od protivrečnosti modernog društa pogurane do zastrašujućeg i komičnog apsurda. U skladu sa erom u kojoj su nastajale, ovo su često priče o velikim društvenim sistemima što funkcionišu po pravilima koja su imala smisla u vreme kada su ti sistemi osmišljavani, ali koja su, slepom i nekritičkom primenom u međuvremenu dovela do potpuno neželjenih efekata.
Font je u prvo vreme stripove o Clarkeu i Kubricku radio kao kratke vinjete od po nekoliko strana, zadovoljavajući se time da postavi zaplet, pokaže koliko je ideja apsurdna u stvarnom svetu i svoje protagoniste ostavi neretko u užasnoj situaciji na kraju, ne trudeći se da napravi stvarni kontinuitet između odvojenih epizoda. No, kako epizode odmiču, priče postaju kompleksnije, problemi višeslojniji a refleksija protagonista na ono što rade i ono što im se dešava biva emotivno zrelija. Naravno, obojica su i dalje cinici, prznice, bundžije bez usmerenja i stvarne ambicije, ali zajedno sa autorom i glavni likovi kao da postaju sve svesniji da je odgovor na dehumanizaciju društva koji svako može dati – makar malo više empatije.
Utoliko, i kratke crnohumorne priče sa početka do kraja bivaju zamenjene dužim, složenijim zapletima koji imaju u sebi više pustolovne naučnofantastične prirode, ali koji su i u satiričkom/ kritičkom smislu potentniji. Fontu svakako ne nedostaje stvari koje bi ismevao i kritikovao, od Zemlje iz budućnosti na kojoj je cela ekonomija zasnovana na industrijskoj reciklaži zagađenja iako praktično sve što planeta proizvodi jeste oprema za reciklažu zagađenja (a čija proizvodnja proizvodi zagađenje), preko ugovora kojim Clarke i Kubrick nehotično vanzmaljcima prodaju čitavu planetu, da bi ih spasla hakerka iz sumnjivog kraja grada, pa do finalne priče koja zauzima ceo poslednji album i koja govori o do besmisla birokratizovanom svetu gde svaki stanovnik vergla članove zakona i pravilnika a društvo se oko njih raspada, ovo su priče čija aktuelnost nije zaista umanjena protokom vremena.
Font, naravno, sve pakuje u dinamičnu humorističku matricu koja se u ogromnoj meri oslanja na njegov izvrsni crtež. Zbog toga je možda i ljudski zameriti što autor često prepopterećuje table ogromnom količinom teksta koji, svakako, ima svoj glas i senzibilitet, pogotovo vezano za karakterizaciju likova, ali koji je često višak u odnosu na izvrstan karakterni rad sa likovima i savršeno energične kompozicije i vizuelno pripovdanje. Font je jedan od onih klasičnih majstora evropskog stripa čiji su vizuelni gegovi besprekorni a likovi sa svojim karikiranim pozama, gestovima i izrazima lica zrače šarmom običnih ljudi uhvaćenih u grotlu fatalne istorije koja se ne preživljava.
Sve u svemu, pričamo o klasicima koji, iako ne savršeni, apsolutno i danas zavređuju čitanje i doneće ljubitelju stripa puno ugodnih trenutaka. Pa proverite sami. Amazon ih prodaje ovde.
