Za nedelju u kojoj sam iskašljao više mukusa nego Martin Schirenc za celu svoju karijru i počeo da se pitam da nemaju neke testove za tuberkulozu kad već nisam imao sreće da opet dobijem COVID, izašlo je i mnogo moćne metal muzike. Naravno, da nisam napisao NIŠTA o novom Kardashevu jer to nije moja, jelte, furka, ali, oh, izašao je novi Kreator, čuo sam nekoliko fantastičnih death metal radova i, generalno se proveo kao svinja u blatu ili japanski fetišista koji se posle naporne radne nedelje vratio kući sa umrljanim čipkastim ženskim gaćicama u znojavim rukama. Nešto od ta dva! Enivej, rat je, pandemija je a i cene hrane, ne znam da li ste primetili, divljaju. Jebem mu mater, podivljajmo onda i mi uz Hrvate, Makedonce, pa čak i Srbe:
Blek metal! Ne znam doslovno ništa o hrvatskom sastavu Morkera – ni odakle su ni koliko dugo sviraju ni koji im je ovo album po redu (dobro, Metal Archives tvrdi da je prvi) – ali album Entangled Excavations me je prvo privukao izuzetnim komadom vizuelne umetnosti na naslovnoj strani a onda impresionirao muzikom. Ovo je moderni, ali visoko izbrušeni blek metal sa naglašeno kvalitetnom tehničkom izvedbom, jako zrelim aranžmanima, produkcijom koja, da se razumemo PUCA od kompresije ali ovakva muzika to i traži. Reći da me Morkera podsećaju na Anaal Nathrakh može da bude i malo rizično jer se svakako ne radi o imitiranju britanskih legendi, ali zrelost i jedna, pa, jednostavnost u rešenjima, kada je jednostavno rešenje i najbolje, ih čine sličnim u mojim očima. Izvanredna ploča:
https://morkera.bandcamp.com/album/entangled-excavations
Iako je kalifornijski Gravespawn zapravo one-man projekat, za novi album, Scourge of the Realm je Reaver aka Rellik Sephiroth doveo prave muzičare u studio da realizuju njegove ambiciozne i, da, kvalitetne kompozicije. Ovo je vrlo nerdi blek metal (ako vam slučajno to nije bilo jasno iz imena autora) ali je album jako dobro napisan i odsviran i kogod voli epski metal inspirisan fentezi literaturom, igrama itd. a ne nužno direktno mitovima i folklorom ovo će voleti:
https://gravespawn.bandcamp.com/album/scourge-of-the-realm
Skrelle su iz Sijetla i sebi pripisuju simfonijske blek metal ambicije, ali prvi EP, Skrelle, je samo dobar i kvalitetan moderni blek metal sa po kojim simfonijskim ukrasom sa strane. No, da zvuči epski, zvuči i ovo baš vredi poslušati. Ljugitelji old school videoigračke muzike će se obradovati kad vide da sve tri pesme postoje i u chiptune verzijama. Ozbiljno, to je prilično kul:
https://skrelle.bandcamp.com/album/skrelle
Odličan blek metal stiže i na prvencu finskih Damnation Prayer. Blood Ritual: Symbols of Warfare and Annihilation je možda EP a možda i album jer iako ima samo četiri pesme, one su jako dugačke (poslednja preko sedamnaest minuta) ali i napisane majstorski. Ovo je blek metal negde između second wave žustrine i malo aranžmanskog oplemenjivanja klavijaturama (kojih, da se razumemo, nije da nije bilo u drugom talasu) i ako kažem da mi se ovaj izvrsni materijal u glavi smestio negde između Emperora i 1349 to će zvučati kao opasna preporuka. I jeste.
https://damnationprayer.bandcamp.com/album/blood-ritual-symbols-of-warfare-and-annihilation
A iz Kine, Dark Fount. Become the Soul of Mist im je drugi album a prvi je bio još pre petnaest godina tako da, velkm bek, gajs! Nije ovo, da se razumemo, najsofisticiraniji blek metal ikad ali ima solidnu produkciju i jednu autentičnu bestijalnost kakvu ja volim tako da sam sa radošću poslušao. Nije da ovde nema višeslojnosti i različitih ideja, pa svakako odvojite uho:
https://pestproductions.bandcamp.com/album/become-the-soul-of-mist
Londonski Sanguinem ne svira baš čist blek metal ali kombinacija blek metala i melodičnog death zvuka na debi albumu Solitude ima dosta šarma. Ovo nije tako melanholično i njanjavo kako naslov možda sugeriše, ali je svakako u pitanju odmeren, melodičan metal sa razrađenim aranžmanima i dosta naglaska na temama. Solidan debi bez ikakve sumnje:
https://sanguinemmetal.bandcamp.com/album/solitude
Ne znamo bogznašta o belgijskoj postavi Iron Death, ali njihov prvi demo snimak, Demo MMXXII je vrlo solidna izjava o namerama, sa četiri pesme bestijalnog war metal zvuka koji hrli napred orkanskom jačinom i ruši sve pred sobom. Volite li furioznu muziku, spakovanu u kratke, sirove pesme koje imaju potrebnu količinu tehničkoh kvaliteta da vam pomisli o amaterizmu ne odvraćaju pažnju od prženja? Iron Death su apsolutno za vas:
https://irondeath.bandcamp.com/album/demo-mmxxii
Ordeal of the Abyss je split album portugalskih Sardonic Witchery i brazilskih Héia i ovo je vrlo lep susret dve srodne škole blek metala, sa sirovim, underground zvukom ali sa definisanim karakterima i temama. Jednočlani Sardonic Witchery je noviji bend pa i njegova strana zvuči modernije, i bolje producirano, mada je ovo u dobroj meri i dalje 2nd wave black metal u svojoj suštini. I čovek peva na Portugalskom! Héia su bliži „klasičnom“ 2nd wave zvuku pa ako volite stari Darkthrone u najširem smislu, njihova strana to isporučuje. Daunloud se naplaćuje samo tri evra što je VEOMA fer, tako da, navalite:
https://tdpropaganda.bandcamp.com/album/ordeal-of-the-abyss
Old Nature je milioniti projekat britanskog muzičara po imenu Jon Rushforth koji je svirao u preteranom broju bendova ali od kojih vredi, uspostavljanja pedigrea radi, pomenuti Gorerotted i Hellbastard. Old Nature sa demom Triptych I donosi zapravo odličan blek metal, mračan, malo bestijalan, ali sa dosta atmosfere i promišljenog sekvenciranja kompozicija. Zvuk je jeftin i zujav ali sasvim, zapravo funkcionalan, a Rushforth vrlo fino ekonomiše idejama. Meni odlično:
https://oldnature1.bandcamp.com/album/triptych-i
Dosta mi je dobar i jednočlani Stellar Tomb iz Barselone. Demo: Singular Accretion ima tri pesme kosmičkog a dosta sirovog blek metala sa prilično pristojnom produkcijom s obzirom na jednočlanost, i solidnim kvalitetom pisanja. Atmosfera i energija su najbitniji a njih ima u potrebnim količinama:
https://stellartomb.bandcamp.com/album/demo-singular-accretion
Što se kaže, ne slušam često simfonijski blek metal al kad slušam volim da je iz Poljske, da je pametan, da je dobro produciran i da mi na uvce peva žena koja ZNA šta radi. Sacrimonia je kvintet iz Varšave koji ispunjava sve ove kriterijume na svom debi albumu, Anthems of Eclipse i mada ja ove partikularne klavirske akorde nešto ne volim preterano, mora se priznati da su IZVRSNO uklopljeni uz kvalitetnu, promišljenu gitarsku muziku, da su aranžmani jako dobri a da pevačica, Kamila „Lasaira“ Grabowska-Derlatka jebe kevu. Valjano:
https://sacrimoniaofficial.bandcamp.com/album/anthems-of-eclipse
Francuski Hats Barn svira preko petnaest godina i ima iza sebe već gomilu albuma, ali novi, šesti, nazvan prosto Y.a.HW.e.H i sa GENIJALNIM kozjim dizajnom omota je uspeo da u sebi sačuva svežinu i sirovost a da to spoji sa jednim zanatskim nivoom što ga očekujete od benda ovog iskustva. Nats Barn se drže old school pristupa u svojoj muzici i ovo su u suštini jednostavne tem , štaviše, moja zamerka na album je odsustvo pamtljivih rifova, ali ono gde bend kompenzuje je u toj izvedbi koja je lična, ubedljiva i draga. Pankerski, sirovo, pa čak i ranjivo:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/y-a-hw-e-h
Argentinski jednočlani Victimas del estado od 2020. godine iskašljao je nekoliko albuma blackened crusta i novi EP, Kaos Total zapravo pokazuje fino sazrevanje. Ovo je blek metal sa anarhopank/ antiestablišment osnovom i, mada je u pitanju kućna produkcija, sa propisno dobrim kompozicijama, upečatljivim temama i žestinom & brzinom koje opet nisu isključivi fokus. Autor, Fënrir Fëngärd je očigledno jedan od onih opsesivaca koji samo sede i pišu pesme, ali ume da se izmakne izvan svoje solipsističke perspektive i naprosto snimi kvalitetan materijal:
https://victimasdelestado.bandcamp.com/album/kaos-total
The Core of Revelation (Triumphant Resistance) je debi album indonežanskih blek metalaca Veneration i ima tu trijumfa. Pričamo o jednostavnom, old school pristupu sa solidnom ali nikako skupom ili prebudženom produkcijom i pesmama koje su emanacije loše emocije ali pre svega STRASTI, napisane spontano, organski ali onda kroz vežbanje dovedene do funkcionalne, efektne forme. Vrlo lepo:
https://fallentemple.bandcamp.com/album/the-core-of-revelation-triumphant-resistance
Isti izdavač, poljski Fallen Temple izbacio je i novi album finskih Vonülfsrëich. Kažem „novi“ mada je Ragnarök Rising drugi album benda (pet godina posle prvog) a kažem i „album“, uprkos tome što ovde imamo samo četiri pesme pošto posle uvodne old school sirovine dolaze epske pesme od 14 i 20 minuta. Seriously, Vonülfsrëich su samo dva čoveka ali imaju ambicije za bataljon orka. Ovo je jeftino i kvalitetno produciran materijal, napisan sa mnogo pažnje da klasičnu old school prangiju upakuje u epske aranžmane i ja ne mogu sem da skandiram iz sve snage:
https://fallentemple.bandcamp.com/album/ragnar-k-rising
Perpetual Dawn je nominalno australijski projekat ali njegov jedini član je izvesni Daniel Kuzmanovski, dakle naš (severno)Makedonac. Isto tako, ovo stavljam u blek metal iako je album Perpetual Dawn ne previše blek metal. Ovo je više tako neki meditativni progresivni metal sa malo folka, malo post-blek metal šmeka itd. ali atmosfere su toliko dobre a ono što Kuzmanovski radi u produkciji toliko solidno da sam ja nekako posle tri pesme osetio relaksiranost kao da sam odspavao celu noć na vodenom krevetu. Poslušajte:
https://perpetualdawn.bandcamp.com/album/perpetual-dawn
Volite li atmosferični blek metal u kome nema veze koji ritam se svira i menjalu li gitaristi akorde pošto sve zvuči praktično isto, rasplinuto ali ugodno i emotvno, sve vreme? Ako volite, jebiga, nije vam lako ali hajde da kažem da niste krivi i da vas ne osuđujem. U svakom slučaju, sanktpeterburški Olhava su tu da pritrče sa albumom Reborn gde od četiri pesme najkraća traje 16 minuta. Udrite, braćo:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/reborn
Apograha su iz Kentakija, te nesvete meke blek metala. Šalim se. Mislim, jesu iz Kentakija ali Kentakijeva reputacija u domenu blek metala nije BAŠ takva. No, Apograha su izvrsni na svom debi albumu, Curses koji je moderniji blek metal, na granici post blek metala, sa sve tom glasnom, napucanom produkcijom ali pišu odlične pesme, sviraju sjajno i uprkos projektovanju aure hermetičnosti (znate već, pesme imaju naslove date samo rimskim brojevima u sekvenci), muzika je raznovrsna i interesantna. Kad snimite ovakav debi imate pravo na malo nadmenosti. Evo, bukvalno vas ne bih osudio da se sad zavalite u fotelji i kažete sebi da ste zaslužili jednu cigaru.
https://apograha.bandcamp.com/album/curses
Umbra Conscientia sa svojim drugim albumom, Nigredine Mundi zvuče kao baš klasičan, maltene stereotipan okult blek sastav. To nije loše ako volite okultni blek metal, i ovo je album koji je u svojoj predvidivosti svakako i šarmantan. Bend nema problem sa kvalitetom, izdavač Terratu Possessions je tu garancija, i ovo je ploča koja se sluša sa osmehom na licu:
https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/nigredine-mundi
Isti izdavač izbacuje debi finskog jednočlanog Theriomorph (nastao na pepelu Cornigr) i bogami je Diabolical Bloodswords album koji, što se kaže jebe kevu, baš jebe, pa malo odmori pa nastavi da jebe. Ovo je vrlo old school i sirovo, na momente primitivno, a onda na momente sofisticirano sa prelepim skandinavskim folk napevima. A onda OPET JEBANJE, BRAĆO. Odlično je:
https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/diabolical-bloodswords
Blightmaker su neki gotivan sijetlski post-blek metal sa drugim EP-jem, Blightmaker koji ima četiri pesme lepih atmosfera, gitarskih ambijenata i vrištavog vokala. Možda je nekom sa strane i čudno da se bend ovoliko trudi oko atmosfere i aranžmana a onda pevanje bude samo AAAAAARGH AAAAAAARGH Argh AAAAAARAGH, ali mi to tako volimo:
https://blightmaker.bandcamp.com/album/blightmaker
Ahhh, a onda umetnost. Satyricon & Munch je album na kome ugledni norveški dvojac odaje poštu najvećem norveškom slikaru i ovo je jedna neprekinuta kompozicija od 56 minuta lake, zamišljene meditacije, bez pevanja, bez bubnjeva, sa u glavnom setnim i atmosferičnim gitarama. Satyrov ukus već znamo i znamo koliko, kad se trudi on ume da bude zaista ozbiljan umetnik tako da je ova zvučna podloga za novu izložbu u Munkovom muzeju u Oslu koja će trajati do Avgusta, veoma, veoma prijemčiva. Šta je Frost ovde radio, jebemliga, verovatno čitao novine u prostoriji sa mksetom i pokazivao palac na gore kad god bi gazda, oznojen posle još jedne sesija sipanja nežnih akorda pogledom tražio potvrdu da je bilo dobro. Ali, Frost je zaslužio i da malo odmori, jebem mu sve.
https://satyricon.bandcamp.com/album/satyricon-munch
Stoner! Doom! Sludge! Hard Rock! Psihodelija! Jednočlani stoner-doom projekat Watchman iz Indijane zvuči bolje od većine jednočlanih stoner doom projekata koje biste nasumučnim izborom pronašli. EP The End of All Flesh ima dve spore, heavy, lepljive, atmosferične pesme u kojima ćete uživati ako imate imalo duše. A i, da se dogovorimo, ako i nemate:
https://wetrecords.bandcamp.com/album/the-end-of-all-flesh
Thosar su dvočlani kombo bez gitare iz Austrije i drugi album, Elementa pokazuje da vam gitara i ne treba ako imate dovoljno talenta i dovoljno pameti da iskoristite pregršt pedala koje ste priključili na bas. I brdo para za sve te pedale? Možda, ko zna, možda su kupovane na popustu. Enivej, ovo je sludge metal koji ne sasvim sigurno profitira od jako dugačkih pesama i atmosfere džem sešna, ali kada Thosar ozbiljno sviraju, to i ozbiljno zvuči pa nikako ne preskakati ovaj album:
https://thosar.bandcamp.com/album/elementa
Swarm iz Helsinkija na svom istoimenom EP-ju kombinuu vrlo faziran stoner rok sa grandžom pa i šugejzom, uključujući eterični ženski vokal, akustične gitare i sve te neke… emocije. Not my cup of tea, rekao bih u normalnoj situaciji, ali ovo je veoma dobar materijal, stilski jasno zaokružen a opet raznovrstan, sa dobrim iskorišćenjem svih tih elemenata. Mislim, dobri su i poslušajte ih:
https://swarmgaze.bandcamp.com/album/swarm
Snakebite Delight su iz Čikaga i iako im se album zove Sorcerer’s Scroll ovo nije nekakav nerdi, D&D doom rock, nego više kafanski, fazirani hard rok koji s jednom nogom nalazi u ranim sedamdesetima, sluša bluz ploče svog starijeg brata i sanja o tome da sedne na motor i provoza se prostranstvima. Prijatno je to, rokerski i gruverski:
https://snakebitedelight.bandcamp.com/album/sorcerers-scroll
Meksički Sementales Salvajes (tj. divlji pastuvi ili, što bismo mi ovde rekli, ajgiri) na svom novom , trećem albumu, Umbral lll voze težak, jako faziran stoner rok bez pevanja i sa dosta džemsešn atmosferom. No, ne zvuči to rđavo pa ni nezaokruženo, vidi se da su ove pesme prosviravane i da nisu spontano nastajale u vreme snimanja, a opet u njima ima lepe spontanosti i atmosfere. Prijatno:
https://sementalessalvajes.bandcamp.com/album/umbral-lll
Neal Cassady je bio prominentna, veoma važna figura za bit generaciju vaših dedova a onda i za psihodeličare vaših otaca koji su iza njih sledili. Ili tako nešto! Prijatelj i inspiracija Jacka Kerouaka (koji ga je uzeo za uzor više likova u svojim romanima) ili Alana Ginsberga, Neal Cassady je danas ovekovečen i kao ime odličnog poljskog psihodeličnog rok benda, er, Neal Cassady. Album Damage Has Been Done je, pa, vrlo dobar sa finom merom old school psihodelije i pesmama koje su beznaporno gruverske i prijatne. Ima tu i mrvica ’70s progresive, u tretmanu klavijatura i pesme su vrlo raznovrsne, maštovite, a produkcija dobrodošlo prozračna, dinamična, lišena modernih loudness imperativa. Neal Cassady su mnogo dobri i ovo ne smete propustiti:
https://nealcassady.bandcamp.com/album/damage-has-been-done
Magnatar su iz Mančestera, ali u Nju Hempširu i kažu da je njihov debi album pogodan za ljubitelje Yob i Neurosis. Mislim, to su VRLO ozbiljne izjave kojima se ne treba olako razbacivati. No, nije uopšte loše što je album, Crushed zbilja vrlo solidan. Ovo je, dakle, emotivni, ali superteški sludge-doom i mada količina brkova koju bend kolektivno nudi na svojoj promo fotografiji sugeriše da će ovo biti mnogo prljaviji materijal – zapravo neće. Ovo je atmosferično i prilično plemenito a to momentima u kojima bend zaista krene da zakucava (npr. Personal Contamination Through Mutual Unconsciouness) daje posebnu potenciju. Odlično, dakle:
https://magnatar.bandcamp.com/album/crushed
Japanski Godzilla Snacks kombinuju stoner i desert rock na svom albumu There Be Monsters za sedam pesama ozbiljno dobrog rokenrol raspoloženja i žurke u pustinji. Iako je srž benda iz Fukuoke, album zapravo ima muzičare i iz Evrope (Nizozemska i Kipar) i mada snimanje na daljinu svakako ne donosi isti zvuk i vajb kao kad su svi muzičari u istoj prostoriji, ovo je bez sumnje prijatan, spontan a opet promišljeno napisan i aranžiran ROKERSKI materijal. Poslušajte:
https://godzillasnacks.bandcamp.com/album/there-be-monsters
Isto japanski Godzilla Was Too Drunk To Destroy Tokyo (kao da primećujem izvesnu temu ovde…) na svom istoimenom albumu prvencu zvuče mnogo dobro. Ovo je jebeno zapaljivi, garažirani stoner-punk sa nadrkanim ritam gitarama, uličnim refrenima i atmosferom znojave klupske svirke. Nema ovde mnogo sofisticiranosti jer ona nije ni potrebna, ove pesme hvataju na prvu i drže za revere dok vam se unose u lice i duvaju u njega alkoholno-duvansko-kanabiski dah i nema gde da se sklonite. I ne treba da se sklonite:
„Groove metal“ obično označava klonove Pantere i Sepulture sa sredine devedesetih, pa je norveški autfit Big Muff 68 (nazvan po kultnoj faz pedali) svoj album prvenac nazvao Swing Metal, da bude jasno da je ovo puno gruva, ali i svinguje. U pitanju je sajd-projekat nekih članova sjajnih grajndkor magova Beaten to Death i muzika je, pa, recimo, mešavina „komercijalnijeg“ stoner roka tipa QOTSA, energičnijeg garažnog panka i post-panka, i bluzerskih, hardrokerski himničnih momenata, sa sve multitrekovanim ženskim vokalima što pripomažu u refrenima. Ne dopada se meni to sve, ali je koncept zanimljiv i album ima puno delova koji čoveku donesu osmeh na lice.
https://bigmuff68.bandcamp.com/album/swing-metal
Dobar, drusan sludge metal stiže iz Bruklina sa EP-jem Scum Collector sastava Tidal Bore. Ovo je onako malo i na pank a malo i na doom metal ali sve sa puno teških gitarskih rifova, moćnog ritmna, muževnog, dubokog vokala. Uživanje:
https://tidalbore.bandcamp.com/album/scum-collector
Nisam sad neki veliki fan grandža ali novi album australijskih Foot lepo kombinuje grandž, stoner i meal po uzoru na Corrosion of Conformity iz njihove stoner faze. Album You Are Weightless je raznovrstan, sjajno napisan, pevljiv, čak, jelte „komercijalan“ u onom starom, netačnom smislu, pa poslušajte. Ima štofa:
https://copperfeastrecords.bandcamp.com/album/you-are-weightless
Danuta iz Oklenda prži odličan heavy rock negde između panka, stonera i grandža ali onog masnog, nestašnog grandža pre nego što je našao svoj dom na televiziji. Minialbum Danuta je prepun odličnog faziranog gitarskog rada, poletnog ritma, sjajno napisanih pesama a pevačica Stephany je trešnja na vrhu torte. Još i sve ovo dobijate po ceni koju sami odredite. Pa, mislim, može li bolje? OBAVEZNO:
https://danuta.bandcamp.com/album/danuta
Moram da poštujem svaki bend koji u tagove na bandcamp stranici pored uobičajenih „stoner rock“, „fuzz rock“ i sličnih odrednica doda i „Orange amp“. To je poštovanje za alat bez koga nema zanata, pa su kelnski phiasco odmah osvojili moje simpatije. Ni album Kessel nije loš, najpre na ime te sjajne gitare koja Orange pojačalo miluje sa svih strana, vozeći prelepe izbluzirane teme. Bend voli podugačke pesme što nisam siguran koliko radi u njihovu korist, ovi stoner-hitovi najbolje rade kad su baš to, hit and run situacije, ali album ima dovoljno lepih ideja da ga preporučim bez mnogo ograda:
https://phiasco.bandcamp.com/album/kessel
Argentinski Criptodonte, pak, sebe opisuju i kao „weed metal“ što je isto fer. EP Días grises stiže tri godine nakon prvog albuma i ovo su četiri pesme energične stonerčine, sa besnom svirkom i solidnom produkcijom. Uvek je slatko kada se peva na Španskom, pogotovo kada je muzika ovako rokerska pa to treba shvatiti kao dodatni bonus. Plaćate koliko hoćete:
https://criptodonte.bandcamp.com/album/d-as-grises-2
Potvrđujući da francuski istrumentalni psihodeličari svi imaju preteranu radnu etiku, AstroWeed izbacuju novi album svega par nedelja posle prethodnog. There Will be Smoke nije produciran IDEALNO ali je solidna kolekcija dobro postavljenih džemova u kojima klavijature igraju prominentnu ulogu i sede u nežnom kontrapunktu faziranim gitarama. Jeste da ovde sviraju dva člana King Weed, ali AstroWeed su uspeli da za kratko vreme nađu svoj zvuk i taj zvuk je više nego (bogo)ugodan.
https://astroweed1.bandcamp.com/album/there-will-be-smoke
Psychedelic source records su se malo primirili poslednjih nedelja, ali evo nam novog njihovog izdanja. Trio Highbay je izdžemovao album LightShower i ovo je za mrvu opuštenije, možda i sanjarskije od uobičajene PSR heavy psihodelije. No, neće opuštenost ništa da vam smeta a i ovo izdanje je po običaju dostupno za cenu koju sami odredite. Sirov ali prijatan snimak i prijatna ali ne prostačka svirka:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/lightshower
Flying Fuzz iz Viskonsina imaju živi album, X-Ray Arcade (6/5/22) i ovo je sjajno ako vam ne smeta malo tiši zvuk. Flying Fuzz ovde cepaju izvanredan koktel stoner roka, pank roka i generalno faziranog rokenrola sa dosta starih pesama koje su sada značajno ubrzane. Dakle, visokooktanska ponuda, što se kaže, i bend koji ne prestaje da me pozitivno iznenađuje svakim sledećim potezom, a u to spada i davanje ovog albuma po ceni koju kupac sam odredi:
https://flyingfuzz.bandcamp.com/album/x-ray-arcade-6-5-22
Thrash! Speed! Hardcore! Grindcore! Death! Klivlendski iskusni trešeri Vindicator izdali su kolekciju demo snimaka Injustice for All (The Demos), i ovo je apsolutna lektira. Odlično napisne pesme, karakterna izvedba a produkcija sam vrh te neke niskobudžetnije paradigme. Fenomenalno:
https://vindicator.bandcamp.com/album/injustice-for-all-the-demos
Latvijski Trade Makers su snimili demo Serial Killer i ovo je prelep speed metal kao ispao iz 1983. godine, samo uz čistiju (manje dinamičnu, naravno) produkciju. Ali rifovi, solaže, način na koji su pesme napisane, to preplitanje gitara PLUS taj vokal!!!!!! Sve je odlično. Da je ovo producirano samo malo skuplje (pre svega da bubnjevi imaju samo malo dinamičniji zvuk), bilo bi spremno da osvoji svet a i ovako je veoma vredno pažnje:
https://trademakers.bandcamp.com/album/serial-killer
Ako i pored toga svako jutro ustajete uz pomisao „dajte mi speed metal ili dajte mi death“, kao neki od nas, prvi EP belgijskih World Decay će pomoći da još malo poživite na ovoj lepoj, plavoj planeti. Blackened Soils ima četiri pesme spidčine koja je zapravo producirana BOLJE nego što joj treba. Seriously, ovom ne bi škodio malo podrumskiji zvuk ali pričamo o nijansama što opsedaju dokoni um. Sve ostalo je na mestu, zlo, rifovi, generalno prženje kako već nečastivi zapoveda. Navalite:
https://worlddecay.bandcamp.com/album/blackened-soil
Atomic Drop već znamo – ovo je jednočlani speed metal projekat iz Virdžinije tematski okrenut američkom rvanju i novi, četvrti album, Bootymania ne menja bogznašta u pristupu Lucasa Taylora. Imalo je tu uvek šarma pa ima i sada. Taylor bi mogao da malčice unapredi produkciju (mislim, vi’te kako je taj omot recimo super), ali svirka je i dalje solidna i žustra:
https://atomicdrop1.bandcamp.com/album/bootymania
Novi Kreator, nazvan, nemaštovito, Hate Über Alles počinje nežnom posvetom legendarnom italijanskom režiseru Sergiu Corbucciju a nastavlja se krljačkom naslovnom pesmom koja je kao Kreator koji pišu i izvode deca rođena 1998. godine kojoj su u obdaništu puštali aktuelne Kreator albume. Hoću reći, identitet ovog uglednog, dugovečnog nemačkog thrash projekta je danas praktično „bilo šta što Mileta zanima u tom trenutku“. Što je fer. Album je zbog toga pun simpatičnih, dragih podsećanja na to kako su Petrozza i saradnici bukvalno izgradili veliki deo istorije ekstremnog metala, ali i neobičnih, povremeno ekscentričnih skretanja u „običan“ heavy metal. Neka od tih skretanja rezultiraju zaboravljivim filer pesmama, ali Mile uvek isporuči i dovoljno klasičnog Kreatora da čovek ne ode razočaran sa ove žurke. Mnogo melodije, pogotovo u drugom delu albuma kao da sugeriše programsku orijentaciju ka „normalnoj“ publici (slušajte ženski vokal Sofie Potnet u Midnight Sun) ali to je sasvim pogrešno čitanje Miletovih namera. Iz svega što je ovde ponuđeno čuje se da je Kreator danas zaista skup njegovih interesovanja, nekih večitih, nekih novih koja ga trenutno inspirišu, i Hate Über Alles je prosto njihov katalog, spravljen uz očiglednu ljubav i strast. Ne mora sve da bude savršeno, pa ni prihvatljivo, ali da Kreator posle 38 godina rada zvuči i dalje gladno novih teritorija, plus energično i strastveno – pa, to se broji:
https://kreator.bandcamp.com/album/hate-ber-alles
Rusi Warona su „dark hardcore“, „emo-crust“ i „neocrust“ bend sa malo blek metala i post metala u zvuku. Zvuči kao preterano nagomilavanje koncepata za materijal od samo tri pesme na EP-ju Пустошь ali ne samo da je dobro imati na umu sve ove podžanrovske odrednice kad krenete u slušanje, nego je i taj materijal odličan. Promišljene i kvalitetne pesme, odlična produkcija i zapravo konceptualno vrlo zaokružen zvuk. Ne treba ovo zaobići:
https://warona.bandcamp.com/album/-
Tangents iz Ontarija rokaju ozbiljno dobar pank/ metal/ hardkor/ metalkor na EP-ju Tangents. Ozbiljno, ovo je muzika koja se ne brine mnogo gde se smešta na žanrovskom spektru i koja pruža interesantno napisane i majstorski izvedene pesme gde se pank, blek metal i metalkor sudaraju u okviru istih strofa. Vrlo dobro:
https://tangents1.bandcamp.com/album/tangents-2022
Pank je na jelovniku i na materijalu Demo 2022 ostinskih mugger. Ovaj rodno mešoviti hardkor sastav nudi punokrvni program muzike koja je radosna i optimistična istovremeno dok je abrazivna i destruktivna. Opušteno pank-feministički tekstovi, sjajan zvuk, izvrsna pevačica, ENERDŽIJA, cena od koliko sami date – ovo je za svakog ko voli pank, hardkor i metal, bez rezervi:
https://mugger-tx.bandcamp.com/album/demo-2022
Pank? Posthardkor? Ili progresivni rok? Ili metal? You decide! Pionera iz Španije imaju dve jako šarmantne pesme na EP-ju Cierto bierzo / Cachorrito i ovo je nenametljivo maštovita, nepretenciozno progresivna muzika sa distorzijama i kvalitetnom svirkom. Meni vrlo lepo:
https://pionera.bandcamp.com/album/cierto-bierzo-cachorrito-maxi-single
Čileanci Garuga zvuče kao da se devedesetdruga nikad nije završila na albumu Sistema Karcelario. Ovo je prljav, sirov crustcore/ d-beat daleko od upeglanijih formi koje su u ovu muziku u to vreme počeli da uvode razni Šveđani. Garuga su snimljeni u podrumu i sviraju primitivno, ali TAMAN toliko dobro da čovek uz ovo spontano krene da se šutira iako je sam u prostoriji. Da je bend bio aktivan početkom devedesetih, zabo bi se tu neki split-EP sa Agathoclesom ili Cripple Bastards, budite u to sigurni. Plaća se koliko date:
https://garugapunk.bandcamp.com/album/sistema-karcelario
Kad smo već kod devedesetdrugoe, The Lef7overs iz Montreala zvuče kao da nekakav Riot Grrrl sasatav iz ranih devedesetih. A zvuče odlično. Album Mercury Retrograde je izvrsna mešavina panka, hard roka i metala sa nevaljalim gitarama, odličnim vokalom i buntovnom dispozicijom. Pesme su kratke, šmekerske, stvorene za šutku ali i razmišljanje, zvuk je lep, nema promašaja:
https://thelef7overs.bandcamp.com/album/mercury-retrograde
Još devedestdruge? Ima, bre, kad je beg bio cicija! Reality Check iz Milvokija sviraju kao da su perpetualno u Bruklinu te godine, tresući klasičan moškor iz te ere na split kaseti sa Tr3y 5ive. A Tr3y 5ive krljaju beatdown, dakle, moderniji su, ali sve je to manje više ista muzika po mentalitetu samo vremenski pomerena. Svaki bend ima po dve pesme i odlične su, a daunloud plaćate po želji (kaseta ne postoji stvarno, samo je tako dizajniran „omot“ daunlouda):
https://realitycheckwi.bandcamp.com/album/split
Brazilski Dead Enemy još uvek nemaju propisan prvi album, ali sada imaju živi album, The Enemy Is Still Alive i ovo je sirov, ali šarmantan krosover-treš u kome bend demonstrira vrlo visoku uvežbanost i kvalite izvedbe. Živi zvuk je malo zajeban, pogotovo gitara koja zvuči kao vulkan što preti da eruptira i ispoliva lavom ceo auditorijum, ali svirka je bez greške a pesme su dobre i bend ima pravilnu meru sociopolitičke osvešćenosti. 100% šutiranja garantovano ili vraćam pare:
https://deadenemy.bandcamp.com/album/dead-enemy-the-enemy-is-still-alive
Kad se sludge metal komprimuje na trajanja pesama ispod minut, dobije se powerviolence pa je takav i Demo 2022 kanadskog Headcrawl. Moćno to zvuči ako volite jako debele gitare, vokale ko iz pakla i mikrofoniju. Iako demo, ovo je vrlo solidno isproducirano a same pesme su kratke, efikasne i jako brutalne. Plaćate po želji:
https://headcrawl.bandcamp.com/album/demo-2022
Španska – i veganska – etiketa Medusa’s Lair Records ima split dva španska benda nazvan prosto – Split. Fractura prži metalizirani, gruverski hardkor koji se meni dosta dopao, dakle, nema mnogo gangsterskog u sebi, a Urko vole death metal pa zvuče kao Moritican samo sa Boss MH-2 pedalom na gitari. Već znate da li vam se ovo dopada pa pohitajte, daunloud se plaća koliko hoćete:
https://medusaslair.bandcamp.com/album/mlr015-split
Kad Disintegration iz Ričmonda kažu da sviraju old school grindcore, to znači kratke pesme, spastične aranžmane, sirov zvuk ali ne i neznanje u pisanju pesma ili sviranju isntrumenata. Album Carbon Shadow je gotovo nekontrolisano brz i energičan, zvuk je mrveći u najboljem smislu te reči a jednostavnost pesama ne znači da su one glupe već samo idealno aranžirane. Vrlo lepo:
https://disintegrationgrindcore.bandcamp.com/album/carbon-shadow
Eigrom iz njemačke sviraju glasan, energičan deathgrind sa dosta nedinamičnim, programiranim bubnjem ali zapravo tri pesme na EP-ju Psalm 3:28 zvuče lepo. Kratke su, ekonomične i brzo trče. Sve što cenim kod ovakve muzike, plus generalno dobar zvuk ako se apstrahuje to oko bubnja:
https://eigrom.bandcamp.com/album/psalm-3-28
Pa… nisam očekivao da mi se bend nazvan Fucked sa EP-jem Pig Butcher dopadne ali guess what: dopalo mi se sve to. Ovo je odličan powerviolence/ grindcore sa kratkim, spaastičnim pesmama, jako debelim, teškim zvukom i kvalitetnom izvedbom. Poruka „Do drugs and kill people“, kako se treća pesam zove možda nije najdidaktičkija koju sam video ove nedelje, ali fajlujmo je pod umetničku slobodu. Odlično je:
https://5280fucked.bandcamp.com/album/pig-butcher
Poljaci Kingdom trpaju dve mračne pesme old school death zvuka na materijalu Kingdom – Promo 2022 i ovo zvuči odlično. Noćna atmosfera, jaki rifovi, paklena svirka kad krene sveto nabadanije – sve što treba tu je, pa još snimljeno niskobudžetno a dopadljivo. Odličan provod mada je pet evra za daunloud malo ambiciozno, ali vredi da se čuje:
https://rexdiaboli.bandcamp.com/album/kingdom-promo-2022
Sa druge strane, King Kaos iz Los Anđelesa je melodični death metal bend sa već drugim EP-jem ove godine, ali Wasteland nije „klasičan“ melodeath. U ovih pet pesma ima i ozbiljnog čukanja i malo groove metala koji lepo sedi uz ekstremniji zvuk i izraz i mada King Kaos na papiru nisu za mene, materijal mi se prilično dopao:
https://kingkaosmetalband.bandcamp.com/album/wasteland
Estonski Goatsmegma imaju drugi album, Goat Separatist Movement i mada sav taj kozji imaginarijum sugeriše blek metal, black death koji bend svira je bliži, pa death i deathgrind formatima. Niskobudžetno, sirovo, prljavo ali prilično kul, poslušajte:
https://goatsmegma.bandcamp.com/album/goat-separatist-movement
Portugalski duo Khthonic na svom prvom EP-ju, Immortal Abyss svira kombinaciju death i groove metala na koju bih se ja normalno namrštio ali ovo nije loše. Četiri pesme sa, da, dosta gruva, produkcijom koja je solidna i prilično ubedljivim izvedbama (vokal je čak, odličan), ne mogu da kažem, nešto od ovoga mi je ODLIČNO:
https://khthonic.bandcamp.com/album/immortal-abyss
Brazilski Gore Autopsy su uprkos imenu više death metal bend sa „gore“ temama nego goregrind sastav pa tako treba naštelovati i očekivanja za EP Disfigured Face. Iako surovo, sirovo i brutalno, ovo ume da bude i bolesno-melodično a ono gde bend nema na originalnosti dobija se na strastvenosti izvedbe. Prijatno je:
https://goreautopsy.bandcamp.com/album/disfigured-face
Njujorški Necrolord znaju da sviraju – uostalom, to rade trideset i kusur godina – ali ne znaju da broje. Treći EP ove godine, Thy Will Be Done se najavljuje kao „3 Song EP“ iako ima, jelte, četiri pesme. Dobro, jedna je instrumentalni intro i zapravo je vrlo kul. Ostalo je klasičan zakucavački death metal kakav ovi momci (sada već sredovečni) već dugo voze i mada bi produkcija mnogo toga mogla da unapredi, ovo je svejedno šarmantan materijal posvećen preminulom prijatelju:
https://necrolord.bandcamp.com/album/thy-will-be-done-2022-3-song-ep
Takođe Njujorčani, fenomenalni progresivni brutal death sastav Afterbirth je upravo izdao kolekciju demo snimaka i snimaka sa proba, Brutal Inception, prikazujući svoje stare pesme novoj publici sakupljenoj na ime fenomenalnog albuma Four Dimensional Flesh od pre dve godine. Ovo je svakako samo za sladokusce jer su u pitanju vrlo jeftino producirani snimci i muzika koja još nema sav taj proggy šmek, ali kao način da se vide, čuju i razumeju koreni zvuka Afterbirth, dragoceno je:
https://afterbirth-ny.bandcamp.com/album/brutal-inception
Iako Norbit ne zvuči kao idealno ime za death metal bend, Norbit sa Sumatre sviraju odličan old school death metal na debi albumu Haunted Blur. Ovo je disciplinovaniji, tehnički čistiji program koji me podseća na, recimo, Massacre, sa vrlo dobrom produkcijom, i mada je to na drugoj strani od uobičajene ponude brutalnog death zvuka iz Indonezije, to samo ukazuje na činjenicu koliko ova velika zemlja ima metal bendova raznih usmerenja i podžanrova. Norbit su vrlo dobri:
https://norbit.bandcamp.com/album/haunted-blur-2
Morgue of the Undead je već treći EP za sastav Corrupted Saint sa Floride i ove dve pesme donose vrlo ugodan death metal sa mrvicom thrash metala u sebi. Dakle, vrlo rifaška, mošerska muzika sa čestim promenama ritma i nemirnom energijom kao stvorenom za koncerte i šutke u bazenu piva i znoja. Odlična produkcija i generalno zreo materijal. Album, dakle, ne bi smeo da je daleko:
https://corruptedsaintthrash.bandcamp.com/album/morgue-of-the-undead
Mortuaire iz Liona voze fini old school death metal na EP-ju nazvanom EP I. Nema tu maštovitosti u naslovljavanju, slažem se, ali muzika je fina. Ovo su dugačke death metal pesme sa primesom doom metala, sve u velikim rifovima i atmosferi. Pevanje na Francuskom daje svemu jedan poseban štimung, ali rifčine i teški ritam su u prvom planu:
https://mortuairebdx.bandcamp.com/album/ep-i
Merilendski trio Yatra sa svojim četvrtim albumom za tri godine, Born into Chaos meša sludge i death metal za jednu jako dopadljivu kombinaciju. Ovo je, da tako kažem, album koji će voleti i ljubitelji Entombed i ljubitelji Eyehategod, sa vrlo malo razmišljanja o nekakvom dopadanju nekakvoj „normalnoj“ publici. Sve je ovde mračno, teško, hermetično i primitivno, a opet jako zarazno i kul. Odlično:
https://yatradeath.bandcamp.com/album/born-into-chaos
Voimaton iz Čikaga sviraju mračni, kavernozni death doom na svom debi albumu, Profane Vestige mešajući hromatske, mošerske rifove sa sporim tempom i vrlo heavy zvukom. Solidna kombinacija i mada je sam zvuk malo monoton i hermetičan, pogotovo sa neljudskim vokalom odozgo, pesme su dobre, miks je ugodan i ovo se lepo sluša:
https://voimatonddm.bandcamp.com/album/profane-vestige
Australijski Tumour mi super zvuči na svom debi minielpiju Tumour. Ovo je šest pesama death metala koji koristi razne moderne fore, čak malčice povuče na metalcore u tome, a da je opet mračan, muljav, malo i kavernozan, baš onako u old school stilu koji ja volim. Pet pesama jebenih rifova, dobrog gruva, zavodljivo mračne atmosfere, stvarno ne nalazim ni jednu zamerku ovom izdanju. Mislim, još ga daju po ceni koju sami odredite!!!!!!!!!
https://tumour.bandcamp.com/album/tumour
Španski Bleeding Darkness su osnovani pre desetak godina ali je Rise of the Tyrants tek njihov drugi EP. Radi se o dosta iskusnim muzičarima i njihov melodičniji death metal na ovom izdanju apsolutno ima i formu i suštinu. I elemente metalcorea za mlađu publiku, a uprkos čemu se meni dosta dopada. Bend naprosto svira kvalitetno a pesme su promišljeno napisane, sa pametnim aranžmanima i odmerenim ukrašavanjem. Vrlo prijatno:
https://bleedingdarknesstarragona.bandcamp.com/album/rise-of-the-tyrants
Švedski Soreption su svoju kombinaciju tehničkog death metala i gruva ispolirali do visokog sjaja pa četvrti album, Jord, sad maltene zvuči kao Meshuggah koji su pivotirali natrag na death metal. Ko voli visokotehničku muziku, punu sitnih čudesa i neprirodno komplikovanih aranžmana koji ipak ne deluju kao da je muziku sklapala mašina već imaju i malo duše i ljudske,toplije logike, Jord je veoma dobra ponuda. Unique Leader kao izdvač garantuje kvalitet produkcije, mada je to sve vrlo komprimovano i nedinamično, ali uz ovakvu muziku to još i ide:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/jord
Kome još nije dosta tehničkog i progresivnog zvuka, kalifornijski Inanimate Existence su za, evo, deset godina, izbacili već sedmi album. The Masquerade ja APSOLUTNO previše barokna ploča za moj ukus, sa previše ukrasa i egzibicija, ali je i jako kvalitetna i ova ekipa APSOLUTNO neće propustiti da servira i glavno jelo pored svih tih slatkiša. Pa, osladite se:
https://inanimateexistence.bandcamp.com/album/the-masquerade
Kanađani Besieged trpaju vrlo korektan deaththrash na svom drugom albumu, Violence Beyond All Reason. Ovo je jasan nastavak prvenca Victims Beyond All Help koji je izašao pre čak dvanaest godina i Besieged sa novom pločom demonstriraju sazrelost u muzičkom smislu i izvrsnu kompozitorsku ozbiljnost i maštovitost. Pritom, ovo je deathrhrash od početka do kraja, dakle, ne pričamo o nekakvim filozofskim i alhemijskim eksperimentima sa „totalnom“ muzikom nego o premijum programu rifova, galopirajućeg ritma i pržećih solaža. Ali sve je tako DOBRO! Bend se, čuje se, IZRAZITO trudio oko svakog detalja u produkciji i aranžmanima, proizvodeći album uz koji se prvi put šutirate sve vreme kao pomahnitali ali posle slušate i divite se koliko je zapravo komplekasn i višeslojan. Hel jea!
https://unspeakableaxerecords.bandcamp.com/album/violence-beyond-all-reason
Nizozemski Severe Torture nikad nisu bili bend koji će da sad nešto menja paradigmu death metala ali su umeli da napišu hit. Ili makar keči pesme u domenu umereno brutalnog death metala. Tako da mi je drago da se vraćaju. Novi EP, Fisting the Sockets, dvanaest godina od poslednjeg albuma ima ponešto osveženu postavu ali Severe Torture zvuče uglavnom onako kako ih pamtite i, ako ste kao i ja, volite. Dakle, tečno, prijatno, brzo, bez mnogo varijacije u dinamici ali opet ne monotono. EP ima puno lepih rifova i dobro je produciran tako da ja ovo računam u čist dobitak za sve:
https://severetorture.bandcamp.com/album/fisting-the-sockets
Suicidal Preacher (Demo 2022) je, jelte, demo, snimljen 2022. godine benda Suicidal Preacher iz San Dijega i, pa, ako volite old school death metal koji je jako kvalitetan a opet baš onako tradicionalan, ovo je dobar izbor. Suicidal Preacher se vrlo očigledno lože na Death – i sviraju jednu njihovu obradu – i muzika je na ugodnoj transverzali Death-Possessed-Obituary, sa dobro napisanim pesmama, dobrom produkcijom i odličnom izvedbom. Ljudi koji ovo sviraju imaju nešto iskustva i ne radi se o potpunim početnicima, ali to svoje iskustvo i znanje kanališu vrlo odgovorno. Obavezno:
https://suicidalpreacher.bandcamp.com/album/suicidal-preacher-demo-2022
I još old school death metala dolazi na debiju argentinskih Orbe. Album se zove Invocando Ira i super je kako bend kombinuje mračne, kavernozne rifove sa melodičnim (mada i dalje mračnim) gitarskim melodijama. Ovo nije ni najbrža ni najteža muzika na svetu ali bend vrlo spretno aranžira svoje teme da kreira jedan kontinuum atmosfere i ugodne pretnje. Solidna produkcija, lepe pesme, vrlo lepo:
https://orbedeath.bandcamp.com/album/orbe-invocando-ira
Soulmass sa Floride kažu a sebe da sviraju „soul crushing death metal“, ali novi EP, Eidolon, inspirisan je narativom igre Final Fantasy IX tako da znate da su ovi momci zaljubljeno gledali u Zidanea i njegovu ekipu tamo negde pre dvadeset gdoina, u svom najosetljivijem dobu i odmah su vam nekako dragi. Elem, solidan je taj death metal čak i ako mi nije smrvio dušu – ovo je nešto melodičnije i atmosferičnije od proseka onog što ja slušam ali je ambiciozno i korektno napravljeno:
https://soulmass.bandcamp.com/album/eidolon
Kad bend nazovete po albumu Suffocation, bolje bi vam bilo da ste mnogo dobri. Souls To Deny iz Slovačke su, pa, prilično dobri. Naravno, njihova muzika, na albumu The Tragedy Of Human Existence je prilično old school death/ deathgrind koji zvuči kao nešto iz 2003. godine, ali what’s wrong with that? Ako volite muziku kao stvorenu za Obscene Extreme mošpitove, bez mnogo originalnosti ali sa puno očigledne ljubavi i prema Suffocation i prema drugim prethodnicima, tipa, recimo, Dead Infection, produciranu pristojno, ovo je vrlo solidna ponuda:
https://soulstodeny.bandcamp.com/album/the-tragedy-of-human-existence
Dark Descent Records stvarno pažljivo biraju šta će da izdaju. Berator iz Čikaga imaju prvi EP, Elysian Inferno, četiri godine nakon demo snimka kojim su pozdravili svijet i ovo je dvadeset minuta PREMIJUM krljačine. Old school death metal sa prstohvatom blek metal diljaštva je ne samo nešto za šta uvek imam vremena nego nešto za čim mi srce i duša žude. Gitarista Richard Olsen (koji je napustio Profanaticu da bi se fokusirao na ovaj projekat) naglašava da su on i bubnjar svoje delove snimili zajedno, svirajući uživo baš da bi se postigao taj „autentični“ zvuk ljudi koji sviraju i znoje se u istom prostoru, posle čega su nasnimavani ostali instrumenti. Izdavač insistira da ovo nije ispolirani, moderni metal i nije, ali produkcija je dobra, ako već vrlo glasna. Ali pesme, gruv, atmosfera, sve je izvanredno. Ne propustiti:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/elysian-inferno
Ah, faaaaaak, novi Tomb Mold!!!!!!!!!!!!! Ah, faaaaaak, samo kaseta sa dve pesme (i introm)!!!!!!! Što se kaže, nikad se tako brzo nisam napalio i otpalio. No, dobro, i Tomb Mold sa samo dve pesme je dobrodošao Tomb Mold, kad nema više, i Aperture Of Body podseća zašto ovi Kanađani već nekoliko godina važe za ETALON moderne old school death metal produkcije. Kad smo već kod produkcije, čini mi se da je nađena idealna mera između tendencija da sve bude zbrljano i mutno i da se ipak čujemo i da imamo finu težinu a opet i mesta da se čuju suptilne sviračke bravure koje bend radi. Pesme su solidne dužine sa intrigantnim idejama, pažljivo promišljenim aranžmanima i ovo je, ako mogu tako da kažem, Tomb Mold koji ne razmišlja o tome da li je „pogodio“ svoj zvuk već naprosto živi taj zvuk i pravi fenomenalne pesme. Mislim, jebeno su fenomenalni i stvarno je krajnje vreme da nam daju novi album. A ovaj daunloud plaćate koliko hoćete:
https://tombmold.bandcamp.com/album/aperture-of-body
Poslednja sekcija i heavy metal, power metal i razne perverzije. Progresivni hevi metal koji sviraju Argentinci Lux In Tenebris na svom trećem albumu, Cultus Paganus mi je nekako mnogo simpatičan. Ovo je progresiva u produkcijski dosta svedenom kontekstu pa bend mora da atmosferu i narative kreira promišljenom svirkom i pročišćenim aranžmanima a ne studijskim trikerajem. Maštovito je, šarmantno i pevanje na Španskom je pravi potez. Poslušajte:
https://luxintenebrismetal.bandcamp.com/album/cultus-paganus-2
Bavarski Don’t Drop The Sword već svojim imenom daju čoveku koristan savet, koga se treba setiti ako se ikada zateknete na srednjevekovnom bojištu, a ni EP Prelude to the Age of Heroes nije rđav ako volite melodični, herojski power metal. Ovo je malo „tvrđe“ od standardne njemačke power ponude, sa možda malim skretanjima ka esktremnijem metalu ali ima toliko melodičnih, herojskih refrena da ja ne bih mnogo brinuo. Bend već iza seb ima jedan album, ali od pre pet godina pa je sasvim razumno nadati se da ovaj EP služi kao najava za novi:
https://dontdropthesword.bandcamp.com/album/prelude-to-the-age-of-heroes
Poljaci Monasterium na svom trećem albumu, Cold Are the Graves pevaju i o Simeriji i o Nekronomikonu, time pokrivajući najveći deo kul nerdi materijala od pre Drugog svetskog rata i pokazujući gde su im inspiracije. Njihov espski doom metal jeste jasno utemeljen na Candlemasss ali u sebi ima dosta cheesea i truda oko aranžmana da ga slušamo i kao „samo“ ambiciozni heavy metal za publiku normalnog usmerenja. Svakako ako volite Konana, Ktulua i sporu, otmenu a teatralnu muziku, ovo je prilično siguran pogodak:
https://monasterium.bandcamp.com/album/cold-are-the-graves
Daughters’ Desire su vrlo klasični heavy metal bend iz Njemačke i njihov debi album ne zvuči toliko „nemački“ koliko bih rekao da je pravljen pod uticajem onog što je Ritchie Blackmore početkom osamdesetih radio sa Rainbow, nakon odlaska Dia iz benda, kao i, donekle, albumima koje je u tom periodu radio Dio. I, mislim, ako volite Rainbow iz Down to Earth ere, i Dia, ovo je zapanjujuće uverljiv album. A ako ne volite, jebiga, ima još vremena da vam muzički ukus uznapreduje! Nemam pojma ko su Daughters’ Desire i koliko iskustva imaju – samo pevač Daniele Gelsomino ima stranicu na Metal Archives – ali ovo je mejnstrim metal visokog kvaliteta, napisan sa potpunim kapiranjem forme i produciran veoma dobro. Deset, dakle, pesama staromodnog ali dostojanstvenog metala za publiku koja to voli:
https://daughtersdesire.bandcamp.com/album/daughters-desire
Lords of Triumph su interkontinentalni studijski projekat (Danska-Amerika) koji je odsvirao jedan koncert u karijeri. Novi EP, Lost Times je vrlo atmosferičan heavy metal sa epskim prelivom i malo doom mirisa. Ovde imate dve dugačke, prave pesme, dva fina introa, odličnu produkciju, vrlo zaokružen koncept i generalno – kvalitet. Ne bežite od kvaliteta:
https://lordsoftriumphdoom.bandcamp.com/album/lost-times-ep-2022
Finci MegaSnake cepaju bajkerski rok na albumu Charming i ovo je perfektna muzika za sve vaše prijatelje koji vole stamen ritam, bluzerski šmek, vah-vah pedale, refrene koje peva cela kafana. A ako ste VI taj vaš prijatelj, još bolje. Ovo je hiperkvalitetan egzemplar ovakve muzike – produkcijski, aranžmanski itd. – i preporučujem ga od sveg srca:
https://megasnake.bandcamp.com/album/charming
Finski Hanoi Rocks su tamo negde polovinom osamdesetih bili vrlo solidan sleaze/ hair metal bend ali su i izgledali tako da sam ja na vreme shvatio da je sasvim okej masturbirati i na slike muškaraca i to mi je dosta olakšalo ostatak života. But enough about me, Michael Monroe, njihov harizmatični pevač ima novi album, I Live Too Fast To Die Young, i ovo je prijatna kolekcija himničnih sleaze metal i glam punk komada, sa dosta energije, dosta melodije, lepom produkcijom i podsećanjem da NEKI od nas mogu da žive u konstantmom spidu i da ih to samo inspiriše. Rispekt:
Album nedelje nije album već EP, ali dajte da se ne bavimo nebitnim detaljima, pošto ovde, za promenu, Srbija trijumfuje. Makar posredstvom dalekog ali prijateljskog Novog Zelanda. Power Concept, dakle, imaju novi EP, Inhuman Compatible i mada ovde više bubnjeve ne svira Kevin Talley, Robin Stone koji ga je zamenio je i sam prilično iskusan i vrstan bubnjar, a naš Bebac aka Branislav Belošević nikad nije zvučao dementnije i jače na vokalima. Ovo jeste tehnički, brutalni death metal ali i prethodni EP ovog projekta sa dva kontinenta (ali sada DRUGA dva kontinenta) je osvajao kvalitetom pesama a ne pukom „brutalnošću“ ili tehnikom pa je tako i na Inhuman Compatible, gde imamo tri pesme napisane odlično i odsvirane da se stvori utisak BENDA a ne četiri čoveka na četiri strane sveta koji svaki snimaju svoj deo. Zvuk je sjajan, sa perfektnim, pljeskavim basom, odličnim voluminoznim gitarama i napucanim a opet MALO dinamičnim bubnjevima, a Bebac, rekoh već, JEDE. Odlično je:
https://powerconcept.bandcamp.com/album/inhuman-compatible
