Pročitao sam The Magic Order 2, kolekciju koja sakuplja svih šest brojeva istoimenog miniserijala i koja je izašla krajem Maja ove godine. Image Comics i dalje ima vrlo plodnu saradnju sa Markom Millarom iako svi njegovi radovi imaju i veliki nalepljen logo Netflixa – kao posledica prodaje njegove kompanije Millarworld ovom gigantu striminga – i čini se da je ovde na delu najprostija funkcionalna razmena: Millar i dalje ima ime i kadar je da regrutuje odčične crtače za svoje creator owned radove, a veza sa Netflixom u kome on sada ima odgovornu a kreativnu poziciju donosi i potencijal dalje eksploatacije stripova što ih on kreira, dok Image i dalje ima logistiku i distribuciju, pa čak i da ne bude ništa od transformacije stripa u televiziju, svi će ipak obrnuti neke parice i biti u stanju da na kraju meseca plate račune.
Svakako je dobro primetiti i da ima već pet godina otkada je Millarworld prodat Metflixu a da se nije zaista materijalizovao ni jedan projekat koji bi uzeo za osnovu Millarove stripove i od njih napravio hit-televiziju. Što je svakako i svojevrsna ironija kad se uzme u obzir da on već praktično deset godina piše stripove maltene isključivo sa idejom da budu adaptirani u skuplji ali profitabilniji medijum. Naravno, ovo je još dvostruko bizarnije imajući na umu da drugi scenaristi njegove generacije poput Granta Morrisona ali posebno Gartha Ennisa imaju hit-serije, sa Ennisovim The Boys koji je jedna od najpopularnijih serija rađenih po stripu uopšte. Millar je bio praktično pionir u ovoj igri i njegovi stripovi poput Wanted, Kick-Ass pa onda i Kingsman dali su veoma uspešne filmove – bez obzira na njihov intrinzični kvalitet – žestoko protresajući pravila na sceni i pokazujući da jedan čovek sa nekoliko prijatelja ima kapacitet da napravi ono gde su često čitave gigantske korporacije bile neuspešne. Zašto je na kraju njegova Netflix karijera još uvek na prvom koraku, ne umem da kažem. Zlobnici bi rekli da se radi naprosto o tome da stripovi koji se pišu cinično, bez stvarne kreativne iskre, sa namerom da prosto budu platforme iz kojih će izrasti profitabilna televizija jednostavno nisu dovoljno dobri da bi ih iko ozbiljno razmatrao ali fakat je da ni pomenut Wanted, Kick-Ass ili Kingsman nisu bili sjajni stripovi i da radovi poput King of Spies ili The Magic Order ne zaostaju po kvalitetu za njima…
Prvi The Magic Order od pre par godina bio je donekle interesantan. Zamerao sam mu ravne i nezanimljive likove, ali Millar je ovde radio sa Olivierom Coipelom u ulozi crtača i imao makar zanimljivu postavku. „Odrasla“ priča o magiji i čarobnjacima koji žive među običnim ljudima i vode neke svoje tajne ratove svakako je imala imanentnog potencijala makar u toj ideji da se haripoterovski seting, ali za stariju publiku, upari sa likovima koji se ponašaju primerenije, zaista, nekoj Netfliks seriji. Plus, magija i način na koji je ona radila u ovom stripu delovala je interesantno.
The Magic Order je prikazao trvenja unutar jedne malo veće porodice, borbu za prevlast, unutarnje frustracije i godinama uzgajanu zlovolju i loše odnose koji su kulminirali u malom, prljavom ali od očiju običnog sveta uglavnom skrivenom ratu i glavni junaci su prošli kroz određene promene, predvidive ali zanatski korektno napravljene narativne lukove da dođu do njegovog kraja. Millar svoje savremene stripove ne zamišlja kao tekuće serijale sa desetinama epizoda tokom kojih bi likovi imali vremena da se zapravo supstancijalnije menjaju i da njihovi odnosi evoluiraju. Oni su uglavnom kratki, jednostavniji projekti koji čak i ako dobiju drugi miniserijal (kao u slučaju Prodigyja, recimo), to ne podrazumeva neki specijalno dubok dalji rad na karakterizaciji. Izuzeci postoje – Jupiter Legacy je svakako makar po formi bliži klasičnoj superherojskoj sapunici gde likovi imaju vremena da se promene ili makar da se drugačije postave jedni prema drugima – ali po pravilu Millarovi savremeni stripovi su zasnovani na jednom zapletu u okviru koga će likovi dosegnuti svoj ultimativni status kvo i potom se stvari završavaju.
Utoliko, The Magic Order 2 kao svoj glavni problem ima to da sada treba pisati o likovima koji su preživeli jednu veliku, sudbinsku krizu, dati im nove „obične“ živote i funkcionalan status kvo a koji će postaviti dramsku osnovu za novu krizu koja, po pravilima žanra, po dimenzijama i intenzitetu treba da prevaziđe prethodnu pa onda i da iz likova nacedi još nekakvog karakternog rada, drame, možda i emocije koju čitalac treba da oseti.
Millar, naglašavam to svaki put kada pišem o njemu, nije nespretan scenarista. Za razliku od, recimo Bendisa – ili da uzmem drastičniji primer iz starije generacije, Franka Millera – koji su se sa godinama potpuno pogubili u svom manirizmu i senariji im se asimptotski približavaju nečitljivosti na ime self-indulgentnih meditacija i artificijelnih dijaloga, Millar i dalje piše funkcionalno. Možda je ovde činjenica da se sve kreira sa ambicijom da na kraju bude pretvoreno u televizijsku seriju i zaslužna što Škotlanđanin pazi da mu likovi izgledaju, ponašaju se i govore koliko-toliko realistično, da njihovi dnevni životu deluju ubedljivo i da imaju taj neki KARAKTER koji ćete naslutiti već posle 2-3 rečenice koje oni izgovore. Utoliko, iako likovi nisu ZANIMLJIVI u ovom stripu, ma koliko se Millar trudio, dajući nam bivšu rok zvezdu sa heroinskom adikcijom i mladu ženu na čelu najvećeg magijskog reda na svetu, ti su likovi dovoljno funkcionalni da iznesu svaku scenu u koju ih stavite, bez obzira da li pričaju o bivšim romansama, o banalnim svakodnenim obavezama ili o magijskoj pretnji koja se nadvila nad čitavu planetu.
No, likova ima apsolutno previše i čak i ako ste čitali prvi miniserijal, čini mi se da je nezamislivo da ćete uspeti da u ovaj strip ubacite ikakvu emotivnu investiciju. Millar nas, u skladu sa svojom idejom da je ovo spektakl koji ne potrebuje vezanost za jedno mesto na planeti, lako i brzo vodi iz scene u scenu koje se događaju na različitim lokacijama i pokazuje gomile likova od kojih maltene ni jedan nije zaista zanimljiv. Nažalost, ovde su i prosti, jeftini likovi napravljeni za jednokratnu upotrebu i likovi koji treba da iznesu dramu ovog narativa napisani isto i deluju kao da imaju istu važnost u priči i ima ih toliko da se vrlo brzo gubi ne samo volja već i sposobnost da se prati ko tu šta radi i za koga mi to, kao navijamo.
Sama centralna tema, o borbi jedne magijske frakcije protiv svih drugih je takođe nezanimljiva. Millar pokušava da nam da pretnju koja ugrožava čitav svet i negativce koji imaju đavolski plan, ali ovde je sve veoma klišeizirano i u celoj priči su zanimljiviji detalji – recimo kako i zašto je bitka stara nekoliko vekova izgubljena kada je glavni negativac bez najave izgubio podršku moćnog demona – nego njen osnovni narativ.
Ono gde Millar uspeva da malčice zaintrigira čitaoca su svakako ti kontrasti između karakterizacija i magijskog mizanscena. Mnogi likovi ovde ponašaju se kao da su ispali iz filmovy Guyja Ritchieja i kontrast gangsterske estetke trenerki i zlatnih lanaca sa čarobnim štapićima jeste kul. Ali je i površan i nikako dovoljan da služi kao nekakva noseća, satirična ili makar komična snaga ovog stripa.
Zbog toga Stuart Immonen na crtežu mora da iznese najveći deo posla i, srećom radi se o jednom od najboljih crtača u američkom mejnstrim stripu koji lako rukuje i Millarovim stalnim promenama lokacija, i desetinama likova koji svi treba da izgledaju distinktno i prepoznatljivo (iako Millarovi dijalozi često čine da svi zvuče isto), i demonima i efektima magija koji su neretko psihodelični a još neretkije na granici horora. Immonen je ovde imao vremena da sam sebe tušira i rezultati su svakako atraktivni sa po pravilu moćnim kompozicijama, dobrom „glumom“ likova i kvalitetnim pripovedanjem a kolori koje su radili Sunny Gho i David Curiel još više ističu atraktivnost njegovog crteža. Uz letering Clema Robinsa, ovaj strip apsolutno odaje utisak visokobudžetne, kvalitetne produkcije kakvu očekujete od kombinacije Millara i Imagea i mami na čitanje. Naravno, nedostaje mu supstance i to je greota, no Millar se očigledno ne da i nastavlja da vozi dalje, siguran da će sutra-prekosutra NEŠTO od svega ovoga biti naredni veliki hit o kome će ceo internet brujati. Pa nek nam je svima sa srećom, a ovu kolekcoju možete, putem Amazona, kupiti na ovom mestu.
