Ubiše vrućine ali ako na ljutu ranu ide ljuta trava, onda će nam valjati malo metala. Naravno, čuvajte se pandemije i rata, to se podrazumeva.
Blek metal! Džordžijski Chronometris za svoje debi izdanje, EP nazvan Dolos, ima tri pesme vrlo kvalitetno odsvirenog i produciranog black-death zvuka koji u sebi možda ima malo i modernog deathcore šmeka. Hoću reći, ovo je savremen blek metal, ali i vrlo rifaški, tvrd, sa dosta mošerskih elemenata i mislim da bi se ova kombinacija srednjetempaških brejkdaun delova i blekmetalskih melodija solidno dopala i deathcore publici. Svakako to dobro i profi zvuči:
https://chronometris.bandcamp.com/album/dolos-ep
Britansko-poljski dvojac Eihort ima solidan debi album, Consuming the Light. Ovo je relativno jednostavna i organski sklopljena posveta 2nd wave zvuku i filozofiji, ali Eihort nisu ničija imitacija. Njihove pesme stoje same za sebe sa svojim temama, rifovima i atmosferama i prilično uredno pogađaju sve one tačke koje očekujete da su nanišanili. Meni se ova kombinacija poljske epike i britanskih rifova dopada:
https://odiumrecords.bandcamp.com/album/eihort-consuming-the-light
Ruski sastav Путь ima split EP Трепет sa takođe ruskim Ignis i ovo je odlično. Путь su blek metal izmaknut u stranu post-blek formula i zvuče sigurno, prodorno i šmekerski, manje melanholično i šugejzično nego što sam očekivao, već prilično otresito i snažno. Ignis su bliži modernom slovenskom blek metalu, melodični i emotivni ali i oni pošteno krljaju i daju ubedljivu, upečatljivu izvedbu. Vrlo dobro:
https://pskovway.bandcamp.com/album/–6
Smrt su iz SAD, konkretno Džordžije i njihov debi EP, takođe nazvan Smrt je lepa ploča sa šest pesama kvalitetnog black-death metal zvuka. Osim možda malo preplastične produkcije, ali koja mi nije zaista smetala, nemam šta da zamerim izdanju koje lepo spaja blek metal atmosfere i harmonije sa death metalskim zakucavanjima i mošerskim deonicama. Odličan, ubedljiv debi za ovaj dvojac upečatljivog imena:
https://smrt1.bandcamp.com/album/smrt
Belphegor mi nikad nisu bili nešto omiljeni bend ali od njih uvek znate da ćete dobiti određen nivo kvaliteta pa tako da notiramo da i novi album, posle pet godina pauze napravljeni The Devils nudi, pa, standardni black-death zvuk ovog austrijskog benda. Možda spakovan u mrvicu meditativnije pesme, ali Belphegor nisu izgubili ni svoju eksplozivnost i brzinu, a dodali su i malo interesntnih melodičnih vinjeta, pa ako ste ih ikada voleli, The Devils apsolutno zavređuje slušanje:
https://belphegor-austria.bandcamp.com/album/the-devils
Ruski dvojac Grima u principu svira atmosferični blek metal koji i nije neka moja preferenca, onako, sladak je, zagnjuren u svoje misli i melanholične emocije itd. ali omot novog albuma, Frostbitten je toliko lep da sam se naterao da slušam i muziku i, jebiga, prijalo mi je. A i valja malo hladnoće na ovu žegu. Ovo je lepo produciran album meditativnih pesama koje, da, imaju jake, emocije i glasno ih izražavaju i sva ta melodičnost i epska melanholija su simpatične. Grima su već iskusna ekipa i ovo je jako profi spravljena ploča na svakom nivou pa je bez rezervi preporučujem svakom ko voli malo atmobleka u svom životu:
https://grima.bandcamp.com/album/frostbitten
Perish iz Njemačke su negde na pola puta između atmosferičnog blek metala i energičnije, grublje svirke na svom debi albumu, The Decline. I dobri su, mada nemaju mnogo apetita za kompromis – već prva pesma traje devet minuta i ceo album je sklopljen od dugačkih komada koji imaju puno atmosfere i melodije. Ali sve je to dobro urađeno i mada možda previše „atmosferično“ za moj ukus, svakako će mlađoj i manje konzervativnoj publici biti izvrsno:
https://scrmetal.bandcamp.com/album/perish-the-decline
Za publiku skloniju grubljem, divljačkijem blek metal zvuku, španski Fogos izgledaju kao da se spremaju da otvore kombinaciju galerije i modernog kafea na promo slici ali debi album Corpses and Ashes je paket krljačkih pesama zlih rifova, satanskog pevanja i brzog ritma. Ovo je blek metal koji modernu produkciju i zvuk stavlja u službu jedne klasičnije muzičke matrice, zasnovane na rifu i epskom, ratničkom šmeku. Pritom, tematika tekstova je filozofska i ozbiljna i Fogos su mi jedno od najlepših blek metal otkrića ove godine, taman po meri ovog starog čoveka koji i sam stalno razmišlja o, čekajte da proverim, a, da, fatalizmu i nihilizmu. Odličan album prebijanja i promišljanja:
https://fogosofficial.bandcamp.com/album/corpses-and-ashes
Trinaest godina nakon albuma-prvenca, norveški Ulvhedner se vraća, sveže reformisan prošle godine kao šestorka i ovi muškarci u džemperima, sa kratkim kosama i bradicama sviraju tačno onako kako biste očekivali da ostareli ili makar sredovečni blek metalci sa sada normalnim životima sviraju i stvaraju. Album Legd je zreo, sveden i organski aranžiran, bez nekakvog gubljenja u baroknim aranžmanima i krosover ambicijama. Ovde je svaki ton na svom mestu i Ulvhedner perfektno mešaju sirovo blek metal nabadanje sa eteričnim, melodičnim napevima koji potiču iz folklora. Odavno mi se nije ovoliko dopao neki narodnjački blek metal album kao Legd jer bend naprosto perfektno odmerava sirovu blek metal prangiju i lepe, umiljate melodije da nam ih plasira u idealnom odnosu. Slušati da se podsetite zašto je norveški blek metal THE SHIT, bio i ostao:
https://ulvhedner.bandcamp.com/album/legd-2
Stoner rok, doom metal, pshodelija, hard rok, sludge! Svideo mi se i prošli album Wailin Storms pa sam i od novog, The Silver Snake Unfolds očekivao lepe stvari. Ova ekipa (koja je ipak iz Severne Karoline) apsolutno isporučuje, nudeći osam pesama vrlo atmosferičnog, heavy zvuka koji nije namešteno teatralan ili nemaštovito grub, već, jelte, suptilan, dobro napisan, pefektno izveden, stručno produciran. Wailin Storms obitavaju na razmeđi stoner roka i post roka ali u svemu tome ima dosta southern groove šmeka i odlične, kinematske atmosfere a album je jako raznovrstan i dinamičan. Apsolutne preporuke:
https://wailinstorms.bandcamp.com/album/the-silver-snake-unfolds
Lengua Negra su iz Bolivije i njihov EP, sa tri pesme, Todas las miserias je prilično dobra vizit karta, prikazujući ih kao sposobnu, šarmantnu stonersku, psihodeličnu ekipu koja zna šta radi. To što konkretno rade su dve pesme faziranog, energičnog gruva, dobro napisane i odsvirane u ubedljivom karakternom maniru, kao i jedan laganiji instrumentalni interludij da se pokaže i nežnija strana ekipe. Odlično to zvuči i Lengua Negra deluju kao da prave ršum na koncertima. EP plaćate koliko želite, pa svakako poslušajte:
https://lenguanegratarija.bandcamp.com/album/todas-las-miserias
Berlinski DEATH CULT 69 su na novom EP-ju, Ritual Queen obradili Fire od Crazy World of Arthur Brown a imaju i jednu svoju pesmu. Ritual Queen je solidna gotsko-psihodelična popevka, ali Fire je ovde zanimljiva u svojoj gotik obradi. Dobro je da bend ovo naplaćuje koliko želite jer nisam neki gotski fan, ali ako jeste, materijal je sladak i zanimljiv:
https://jointhedeathcult.bandcamp.com/album/ritual-queen
Vrlo solidan psihodelični program donose Redwood iz Kalifornije sa svojim prvim EP-jem, Redwood. Ovo je heavy psych rokanje koje ne ide samo na rifčine, već ima dosta prostora, atmosfere, naprosto vazduha i ako moram nešto da zamerim to je preglasan mastering za muziku koja bi mnogo profitirala od dinamičnijeg završnog mastera. Ali ako se to stavi na stranu, ovo je prijatan, ugodan psihodelični rok koji valja slušati sa apetitom:
https://redwooddoom.bandcamp.com/album/redwood
Italijanski Funeral Boogie lepo spaja sludge metal sa klasičnijim hard ’n’ heavy formatima. Debi album, A Mournful Ground je stoga malo kao da ste uzeli Motorhead i naučili ih da sviraju sludge metal a što, moram priznati, na kraju ispadne dobra kombinacija. Znojavo, heavy, distorzirano i jako glasno:
https://funeralboogie.bandcamp.com/album/a-mournful-ground-2
Taxi Caveman smo već slušali a Poljaci imaju novi EP, Galactic Slope, sa dve dugačke pesme (po petnaest minuta, jelte) superteškog, sporog a neodoljivog psihodeličnog stoner-doom metala. Nema ovde mnogo filozofije, ali nije u pitanju ni puko džemovanje.Taxi Caveman sviraju hipnotički sporo i disciplinovano, uključujući gitare direktno u vaš mozak, uljuljkujući vas u mantrična ponavljanja i hipnotičke odjeke. Sve je to jako prijatno i ne valja da se propusti:
https://taxicaveman.bandcamp.com/album/galactic-slope
Carrier Wave sviraju „kosmički doom“, što je između ostalog šifra za to da prva pesma na istoimenom albumu traje četrnaest minuta i da joj treba preko pet od tih minuta da dođe do svog prvog stvarnog doom rifa. Ali dobro, ima nečeg simpatičnog u tome koliko sporo i odmereno Carrier Wave dolaze do svojih poenti. Istoimeni album ima četiri pesme i mada treba biti spreman na glacijalnu sporoću njihovog razvijanja, one su vrlo solidne u celini a album ima lepu, prirodnu produkciju i rado se sluša u krug:
https://carrierwavedoom.bandcamp.com/album/carrier-wave
Psychedelic Source Records su malo usporili sa izdanjima, ne najmanje i jer je Bence Ambrus postao otac, ali novi živi album, Obscure Supersession Collective je tu da podseti da ovaj mađarski kolektiv nikad ne razočarava. Četiri džema na ovom albumu urađena su ne u uobičajenom improvizovanoim setapu na vikendici već u klubu Aurora u Budimpešti i miks i zvuk su odlični, a ekipa uobičajenih muzičara svira sjajno. Sam Ambrus je ovde posle dosta vremena ponovo na gitari i sa dve gitare i jako raspoloženom ritam sekcijom ovo je razarački psihodelični džem za svakog ko voli da se tjun inuje, trn onuje i frikautuje. Album se daje po ceni koju sami odredite a izdavač celu svoju diskografiju trenutno prodaje za svega 2,7 evra. Budite pametni:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/obscure-supersession-collective
Thrash, speed, hardcore, grindcore, death metal! Lankaširski Insurgency imaju novi demo koji izdaje Dying Victims i, mislim, nemački izdavač svakako ima reputaciju kvaliteta pa je i ovo MNOGO jako pakovanje sa tri pesme surovog speed metala. Primitive Shrines ne zvuči suviše retro i ovo je sirov i jednostavan zvuk, ali pesme nisu pokušaj rekonstrukcije zvuka iz 1982. godine već jedna smislena i jako zabavna nadgradnja. Ovde se, da bude jasno, vozi brzo i roka iz sve snage i Insurgency su STVARNO zreli da snime album:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/insurgency-primitive-shrines
Isti izdavač izdao je i novi demo poljskih Sexmag, nazvan Żelazna dziewicai, pa, da, i ovo je pakovanje rokačkog old school zvuka koji je negde između kasnijeg speeda i ranog death metala. Moćna kombinacija i Sexmag se vrlo lepo preporučuju za album koji bi trebalo da izađe naredne godine. Do tada, ovde imate tri pesme ozbiljnog brijanja naoštrenim rifovima i brze, energične svirke:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/sexmag-elazna-dziewica-mc
Iron Hörse su Kinezi koji sviraju pankerski speed metal ali iz imena, da ne pominjem omota, je, naravno, jasno da je Motorhead najveći uzor. I tri pesme na EP-ju B.M.F. ovo potvrđuju sa motorhedovskim bas-rifovima, motorhedovskim gitarama, ritmovima i pevanjem. I, mislim, super je, onako, sirovo, ljudski i čovečanski kako svi volimo. Obavezno slušanje:
https://tdr666.bandcamp.com/album/iron-h-rse-b-m-f
Kad smo kod speed metala, poljski Gallower opasno cepaju na novom EP-ju, Eastern Witchcraft. Osam je to pesama vrlo old school, patinirane svirke i adekvatnog zvuka uz puno sirove energije ali i dovoljno kvalitetnog zanata da svi budemo srećni. Ko voli sirov, pankerski speed metal, ovde će se jako dobro udati:
https://gallower.bandcamp.com/album/eastern-witchraft-ep
Monster Wolf je muzički projekat meksičkog Lucha Libre rvača po imenu, jelte, Mecha Wolf. Album stiže kasnije ove godine, ali sada imamo EP Lust for Flesh koji stiže nekoliko dana nakon izlaska prvog živog albuma. U skladu sa teatralnim elementima rvačke profesije i muzika je teatralni ali jako prijatni sirovi pank rok na tragu GG Allina, Misfitsa itd. Dok je živi album imao više metal elemenata (takođe sirovih), ovo je pankerskije, rokerskije i vrlo ložački. Svakako poslušati:
https://monsterwolf1.bandcamp.com/album/lust-for-flesh-2
Skrik je norveška reč za vrisak (tako se i zove Munkovo čuveno platno) a i ime moskovskog metaliziranog hardkor sastava čiji album Mass Grave ozbiljno udara. Ovo je u suštini bazirano na d-beat i crustcore formulama, ali ima jako snažan, heavy zvuk a i muzičari sve izvode moćno, ubedljivo, sa pevanjem na Ruskom. I kombinacija je idealna, sa pesmama koje nisu sve identične i pokazuju zavidan spektar varijacije u jednom prilično omeđenom formatu. Plaćate, naravno, koliko hoćete i ovo je jako dobro:
https://skrikhc.bandcamp.com/album/mass-grave-4
Kalifornijski T̷R̷Ï̷S̷T̷Ë̷ cepaju dobar blackened hardcore na EP-ju Sad//Wolf na kome se, iznenadićete se, ni jedna pesma ne zove ni Sad ni Wolf. Ovo je glasno, disciplinovano i solidno producirano, sa blagim intelektualnim odmakom koji ipak nije preteran i ne stoji na putu cepačini. Cenu određuje kupac što je, s obzirom na kvalitet više nego fer:
https://tristepv.bandcamp.com/album/sad-wolf
Praetorian iz engleskog (Severnog) Hertfordshirea cepaju jako slatku kombinaciju hardkora i sludge metala. Njihov EP, A Deluge Of Bad Faith ima tri pesme jakih gitara, fine, organske svirke i dobro odmerene nasilnosti. Solidno producirano, pankerski a disciplinovano, sve u svemu vrlo prijatno i potvrđuje da su momci zreli za album:
https://praetorianuk.bandcamp.com/album/a-deluge-of-bad-faith-2
I Teksašani Civil Serpents mešaju hardcore i metal na svom EP-ju Searching For Signs Of Unhappiness. Ovo je trešerskije i brže, vrlo disciplinovano odsvirano ali sa dovoljno pankerskog nestašluka da ne bude sterilno, sa dobrom produkcijom i puno energije. Odličan materijal:
https://civilserpentsep.bandcamp.com/album/searching-for-signs-of-unhappiness
Australijski Inevitable Decline? sviraju solidan grindthrash na EP-ju I Can Predict Tomorrow. Ovo su kratke, ali solidno napisane pesme sa dosta dinamičnim aranžmanima i pristojnom produkcijom. Inevitable Decline? uspevaju da grindcore ekplozivnost povežu sa malo thrasherskog gruva i to je fina, udobna kombinacija neudobnosti i nefinoće. Daunloud plaćate koliko hoćete:
https://inevitabledecline.bandcamp.com/album/i-can-predict-tomorrow-ep
Indonežani Horrified svoj EP Harmony of Decay opisuju rečima „This EP serve 5 Track Deathgrind, with mix between Death Metal, Grindcore, Noise and slightly Sludge.“ Ali, mislim, nisu morali da se trude, kako uopšte mislite da bi zvučao bend koji se zove Horrified? Dakle, ovo jeste užasno old school ali zapravo nije TAKO generički i par puta sam se iznenadio na ime harmoničnog blek metal programa međ sirovim, primitivnim krljanjem. Odlično je!
https://horrifiedhordes.bandcamp.com/album/harmony-of-decay
Last dolaze iz Belgije i kombinuju grindcore, hardcore i malo death metala i to tako što imate i moshcore delove i blastbeatove i death metal rifove. EP The Sinless Birth ima čak osam pesama i nisu uopšte tako kratke pa se ovo može smatrati i albumom ako želite, ali u svakom slučaju Last udaraju veoma jako, sa teškim zvukom i energičnom svirkom. Meni odlični:
https://lasthc.bandcamp.com/album/the-sinless-birth-4
Neuromoral Dissonance su belgijsko-australijski brutal death metal projekat i novi EP, Nothing Escapes nudi pet pesama školskog, prijatnog brutal death zvuka za ljude koji znaju šta hoće. Ovde, dakle, ima tačno toliko „tehničkog“ elementa da zvuči profi, i tačno toliko slem rifova da bude zapaljivo, a da muzika ne ode predaleko ni ujednu stranu. Pesme su naprosto solidifikovani komadi brutalnosti i mržnje, sa mnogo blastbitova, denflovanih rifova i surovih vokala. Ovde nema melodičnih tema, klin gitara, razlaganja, niti bilo kakve ljudske topline, ali Neuromoral Dissonance vrlo dobro rade u omeđenom prostoru koji su za sebe odredili i pružaju ugodan program za ljude koji ovo vole. Plus taj smešni omot!
https://neuromoraldissonance.bandcamp.com/album/nothing-escapes
GoreAmore je bizarno ime za bend, sem ako nije u pitanju izmišljeni bend za potrebe nove GTA igre, ali ovi Poljaci ne haju i udaraju jako i grubo na EP-ju Grave Matters. Ali, mislim, ovo ima osam pesama pa je u pitanju praktično njihov prvi album. Bend sebe opisuje kao „straightforward death/ sludge metal“ i muzika je upravo takva, gruba, gruverska, bez previše sofisticiranosti ali tehnički veoma korektna i uz punu svest da služi za intuitivni, primitivni ples. Voleo bih za nijansu dinamičniji zvuk jer me od ove kompresije bole uši, ali generalno, sve je ovde na svom mestu:
https://goreamore.bandcamp.com/album/grave-matters
Sedimentum iz Kvebeka udaraju jako ali prijatno na debi albumu Suppuration Morphogénésiaque. Ovo je skoro idealan spoj sirovog, surovog old school death metal zvuka i fino napisanih pesama koje se ne prave da su neka progresiva ali nisu ni puki hedbengerski materijal. Ima ovde mnogo dobre atmosfere, odličnih rifova i pametnog poigravanja sa ritmom i tempom. Sedimentum se legitimno upisuju na listu novovalnih old school death metal bendova na kojoj već imamo Tomb Mold, Mortiferum i slične titane našeg doba, nudeći ploču crnu kao noć i duboku kao bezdan. Lepo!
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/suppuration-morphog-n-siaque
Uleteo sam na premijerno emitovanje albuma Undead Symbiosis rumunskih Necrotum na JuTjubu baš kad je na redu bila poslednja pesma, obrada Graveovog kultnog hita Extremely Rotten Flesh i to mi je neviđeno ulepšalo dan. Mislim, to je praktično Smoke on the Water za old school death metal publiku. A i Necrotum to solidno sviraju. Ni ostatak albuma nije rđav, ovaploćujući se u mračnom, istrulelom old school zvuku i prilično jeftinoj ali prijatnoj produkciji. Gadne rifčine, gadni vokali, iznurujući ritmovi: sve je na svom mestu. Navalite:
https://necrotumdeathmetal.bandcamp.com/album/undead-symbiosis-album
Portlandski dvojac Triumvir Foul sa svojim trećim albumom Onslaught to Seraphim servira osam pesama mučnog, iznurujućeg old school death metala. Bend ima dosta iskustva i dobro razume format u kome operiše pa su ovo odlično napisane pesme kvalitetnih rifova, kavernozne atmosfere ali dinamične svirke i upečatjivih vokala. Ko god da voli zvuk i svetonazor ranih devedesetih i bendova poput Incantatoon, Baphomet itd. ovom treba da pruži malo pažnje:
https://vrasubatlat.bandcamp.com/album/vt-xxvii-onslaught-to-seraphim
Brazilci Dreadful Deathreign voze vrlo dopadljiv deaththrash na novom EP-ju,The Bloody Terror. U skladu sa tim vrlo simpatičnim nazivom izdanja, i dve pesme koje čujemo su jednostavne, iskrene, pravolinijski usmerene da proizvedu šutke, podizanja rogova i mlaćenja glavom. Old school death metal za staro i mlado, a sve za dolar, navalite bez oklevanja:
https://dreadfuldeathreign.bandcamp.com/album/the-bloody-terror-ep
Kad već gore pominjem Incantation, jete li spremni na proslavu? Njujorški sastav puni trideset godina postojanja i Relapse su za ovu priliku izdali trostruki kompilacijski LP Tricennial of Blasphemy sa čak tridesetjednom pesmom za sladokusce. Incantation su bend koji je ostvario ogroman uticaj na razvoj death metal scene tokom ove tri decenije a Tricennial of Blasphemy je kolekcija retkih i neobjavljenih snimaka koja prosto obara na pod svojom kombinacijom nemilosrdnog, beskompromisnog andergraund udaranja i sofisticiranosti izraza kakva priliči rodonačelnicima. Ovo je apsolutna lektira i prodaja daunlouda za samo deset dolara je EKSTREMNO fer:
https://incantation666.bandcamp.com/album/tricennial-of-blasphemy
Debi album novozelandskih Exaltation će vrlo lepo leći posle slušanja Incantantion jer ovi momci iz Oklenda opaljuju mračan, old school death metal sa samo malo blek metal arome da zamiriše i to rade uz mnogo uverenja i ubedljivosti. Under Blind Reasoning ima osam pesama pravoverne old scool krljačine koja idealno spaja taj dostojanstveni, skoro religiozni odnos prema mošerskim rifovima i mrvećim srednjetempaškim deonicama sa zanimljivim atmosferičnim pasažima i propisnim krljanjem. I produkcija nije loša, sa dosta prostora i dinamike. Vrlo sam zadovoljan:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/under-blind-reasoning
Britanski Imperium svoj treći album, Ex Mortis Gloria izbacuje tek u Septembru ali već je ceo na Bandcampu. I ko voli pompezni, a opet tehnički naoštreni death metal inspirisan greko-rimskom istorijom i mitologijom, ovde će dobiti vrlo solidan program. Imperium su raspoloženi i pesme su im fino odmerene da ne budu samo puke tehničke egzibiucije već da imaju epsku dimenziju, himničnost ali i jedan ljudski, radnički element. Fin album:
https://imperiumdeathmetal.bandcamp.com/album/ex-mortis-gloria
Sa svoje strane, kvebečki Insade imaju prvi album, Ready for Hell i ovo je mnogo sladak i dopadljiv daththrash stare škole. Čuje se ovde i stari Death i Master i svi ti ’80s uticaji u jednoj vrlo spontanoj, vrlo organskoj svirci, ali Insade pišu i lepe pesme i ovo je vrlo zadovoljavajući paket rifova, solaža, grubih vokala i funkcionalne a sirove produkcije. Užitak:
https://insade.bandcamp.com/album/ready-for-hell
Evo nam i novog albuma omiljenih brazilskih brutal death veterana, Krisiun. Mortem Solis je dvanaesti album za više od trideset godina rada ove porodične manufakture i Krisiun još jednom pokazuju da nisu slučajno omiljena institucija u death metalu. Naravno, sa svakim njihovim albumom TAČNO znate šta dobijate pa je i Mortem Solis već sasvm prepoznatljiv u svojim formama, temama, melodijama, ritmovima, ali Krisiun uvek zvuče pozitivno i strastveno u onome što rade i nikada nemate utisak da je ovo just another gig pa je i novi album ugodno familijaran i nikada generički. Uživajte:
https://kmsolis.bandcamp.com/album/mortem-solis-explicit
Reeking Aura iz Njujorka i Nju Džersija snimili su debi album, i Blood and Bonemeal je fina, mučna old school ploča death metala zaprljanog doomom. Reeking Aura vole veliki rif, mračnu atmosferu, mošing, ali i po koju ukusno ubačenu doom melodiju pa album fino curi sa ugodnim, hrskavim zvukom i vrlo dobrom svirkom. Preporuke:
https://reekingaura.bandcamp.com/album/blood-and-bonemeal
Teksašani Fleshrot vole old school rifove i kanalizacionu atmosferu, pa im je debi album, Unburied Corpse prava proslava old school gadarije i prljavih, prašnjavih šutki u polupraznim klubovima. Sve je to vrlo kompetentno spravljeno, pogotovo jer ovakva muzika profitira od osećaja da je sviraju ljudi koji se tek uče da ZAISTA sviraju pa se primitivnost i jednostavnost podrazumevaju i očekuju. Lepo je:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/unburied-corpse-2
https://fleshrottx.bandcamp.com/album/unburied-corpse-2
Death metal očigldno ima odličnu reprezentacju ove nedelje a u to ubrajamo i debi album projekta Castrator. Ovo izdaje Dark Descent Records a što je već i garancija kvaliteta, no treba i istaći da su članovi iskusne death metal face iz projekata poput Gruesome, Harlequin, Tartarus, itd. Defiled in Oblivion, kako se album zove, donosi odličan spoj old school surovosti i nešto disciplinovanijeg, tehničkijeg death metala i, mislim taj je spoj ovde ostvaren na meni gotovo idealan način, tako da se ne luta u nekakvom egzibicionističkom smeru i da štagod da dobijamo od „tehničke“ svirke ide u smeru podupiranja samih pesama. Nije da Castrator ZVUČE kao Cryptopsy ili Abnormality, ali tu su negde u sličnom filozofskom prostoru i album zaista odaje utisak zrelosti i zaokruženosti. To da sve instrumente ovde sviraju žene deluje kao nebitan podatak iz pozicije neke idealne istorije u kojoj smo odavno postigli rodnu ravnopravnost ali pošto nismo u toj poziciji, eto, vredi i to istaći. No, bez obzira na hromozome i opremu među nogama, Castrator ODVALJUJU i ovo svako ko sluša death metal mora da provuče kroz uši:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/defiled-in-oblivion
Poslednja sekcija, sa raznožanrovskim programom, power metalom i heavy metalom. Primitive Vices su iz Edinburga i njihov debi album, Savage Sonic Sermons je uslovno rečeno progresivni, moderni zvuk po uzoru, kako sami navode, na bendove kao što su Gojira, High on Fire ili rani Mastodon. I, dopada se to meni. Zvuk albuma je dovoljno sirov i prirodan da se čovek lepo opusti uz rifove, da mu je simpatično da sluša različite vokalne stilove koje koriste gitaristi, i ovo je generalno pristojan mošerski a opet ambiciozan program. Bend album naplaćuje samo koliko ste sami spremni da date što je vrlo fer jer je ovo i solidno producirano i odlično odsvirano:
https://primitivevices.bandcamp.com/album/savage-sonic-sermons
Kalifornijski Resistance imaju četvrti album i Skulls of My Enemy je vrlo poštena porcija herojskog heavy metala. Ponekad poželite samo da slušate melodičan, energčan metal uz koji sebe zamišljate kao Konana kako podiže mač i korača hrabro napred u borbu onako kako drugi ulaze u kafanu i Resistance isporučuju apsolutno baš to. Album je produciran, napisan i odsviran na najvišem nivou profesionalnih standarda, sa muzikom koja NWOBHM matricu rekonstruiše sigurno i ubedljivo, sa odličnim, popaljivim pesmama i konanovskim omotom koji je radio naš Dušan Marković. Ovo bi moralo da bude dovoljno da svako ko se oseća kao hevi metalac proveri ovaj album. Nećete biti razočarani, Pure Steel Records praktično NIKAD ne greši:
https://resistanceusa.bandcamp.com/album/skulls-of-my-enemy-2
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/skulls-of-my-enemy
Jer, evo, isti nemački izdavač izbacio je i treći album klivlendskih Sunless Sky i Prelude to Madness je odlična demonstracija kako se može svirati progresivniji power metal a da zvučite savremeno i ne kao imitacija herojskih projekata iz osamdesetih i devedesetih. Ovo je pažljivo i metodično napisana ploča, odsvirana sa puno uha za detalj i mikroaranžiranje, a teme zvuče ozbiljno i zrelo. Najvažnije? Ovde se CEPA. Baš cepa, sa dosta trešerskih deonica i junačke svirke. Odlično:
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/prelude-of-madness
Peruanski Blizzard Hunter i sami sviraju herojski heavy metal na svom drugom albumu, The Path of Triumph. Ovo je melodično, energično, sa sve visokim, multitrekovanim vokalima i entuzijastičnim solažama, nabadačkim bubnjem i brzim tempom. Blizzard Hunter lepo odmeravaju cheese i pružaju perfektan odnos uličnog i progresivnog sa pesmama koje su sjajno napisane i nose slušaoca od krešenda do krešenda najboljom putanjom. Izvrsno:
Album nedelje je jednom, za promenu iz domena (i demona!) čistog hevi metala! Originalno argentinski ali danas španski Raptore izgledaju kao da su ih 1987. godine izbacili iz nekog bara na Sunset Stripu, i to kroz prozor, ali da su se prizemljili u 2022. godini, osvrnuli se oko sebe i rešili da naprosto snime svoj drugi album, Blackfire kao da razlika od 35 godina ništa ne znači. Bend, da bude jasno, postoji samo 10 godina a samo tri u ovoj postavi, ali Blackfire JEBE kevu svojim spojem street metal šibanja i malo sweet metal glamura da to sve lepo zamiriše. Osam je to pesama solidno iskombinovanog krljanja visokim tempom i himničnih melodija, i pokazuje se da je bila dobra odluka da pevač i gitarista Nico Cattoni napusti svoju prekoatlantsku domovinu i u Španiji nađe nove muzičare za ovaj projekat. Power metal, sleaze metal, heavy metal i NWOBHM publika sa ovim albumom sebi će naći novu omiljenu ploču, garantujem. Jebanje!
https://raptore.bandcamp.com/album/blackfire
