Završetak Marvelovog miniserijala Maestro: World War M se gotovo potpuno poklopio sa odlsakom sa ovog sveta jednog od najvećih crtača koje je superherojski strip imao poslednjih pola veka. George Perez je negde krajem godine objavio da se nalazi u terminalnoj fazi raka pankreasa i da mu lekari prognoziraju još oko pola godine života. Beskrajno optimističan, prijatan i naprosto fin, Perez je narednih nekoliko meseci davao periodične nove informacije o svom stanju ali najpre o tome kako se oseća, dok je svet američkog stripa odavao poštu još uvek živom velikanu, pomažući mu da u legendu ode dostojanstveno kako je i živeo.
Perez je na kraju umro u Maju ove godine, a poslednja peta epizoda Maestro: World War M izašla je u Julu na neki način simbolički obeležavajući i kraj njegovog života podsećanjem na njegov značaj i veliki trag koji je ostavio u superherojskom stripu.
Naravno, Maestro: World War M nije crtao Perez, kao što nije nacrtao ni prva dva dela ove trilogije što je izlazila tokom prethodne dve godine – Perez je sa svojom reputacijom svakako bio preskup i „preveliki“ crtač za projekat koji se ni po kom osnovu nije nalazio naročito visoko na listi Marvelovih prioriteta poslednjih sezona. U najboljem slučaju, Maestro: World War M i cela Maestro trilogija predstavlja Marvelov način da podseti kako se u Kući ideja i dalje poštuje legat koji su sotavile prošle generacije. U ciničnijem pogledu na sve možemo da kažemo da je u pitanju samo proračunat način da se publici srednjih godina uzme malo para na ime rasprodaje nostalgije. Istina je, verovatno, negde u sredini jer Maestro trilogija nije bila rđava i predstavljala je povratak scenariste Petera Davida radu na Hulku, a da opet kažemo da nije bila ni naročito neophodna. No, ostareli Marvel zombiji u koje potpisnik ovih redova hteo-ne hteo spada su svakako imali razloga za po koji osmeh.
Naime, trilogija o „najgorem“ od svih Hulkova, Maestru nastala je kao prikvel za jedan od sada klasičnih radova o Hulku sa početka devedesetih, miniserijalu Future Imperfect koji je uspostavio alternativnu budućnost sa distopijskom Zemljom kojom vlada ostareli ali apsolutno još u snazi Hulk sa svim fizičkim kapacitetima, jelte, Hulka, ali i sa potpunim (i velikim) intelektualnim kapacitetima njegovog ljudskog alter-ega, doktora Roberta Brucea Bannera.
U vreme kada je ovaj strip nastajao ideja o Hulku sa očuvanom intelektualnom snagom doktora nauka i, generalno, genija, bila je još prilično neizraubovana i potentna – danas je primitivni, „bebeći“ Hulk maltene izuzetak – a Peter David, tada već smatran najvažnijim scenaristom Hulka u istoriji stripova je od svoje urednice, Bobbie Chase, dobio zadtak da osmisli postapokaliptični, distopijski narativ u koji bi se nekako udenuo Hulk. Ovo je, kako podsećaju danas, bilo vreme u kome su distopijski modeli filmske naučne fantastike osamdesetih godina još snažno bili prisutni u svesti i publike i kreatora, pa je i Terminator bio praktično difolt obrazac na kome su bespoštedno nastajali nebrojeni stripovi kasnih osamdesetih i ranih devedesetih (mnogi od njih, naravno, u Marvelovoj produkciji, sa Cableom kao najblatantnijim primerom).
Peter David je i sam krenuo od Terminatoru-nalik postavke ali je namerno rešio da preokrene balans i postavi najveći deo narativa u budućnost. Negde nakon kreiranja scenarija ali pre ulaska u produkciju projekat je izgubio crtača, ali je David imao veliku sreću da je George Perez, u to vreme već smatran legendarnim crtačem, u neobaveznom razgovoru pomenuo da voli Davidov rad i da bi voleo da nađu način da sarađuju. Scenarista mu je odmah opisao koncept Future Imperfect a Perez je reagovao pozitivno i na licu mesta pristao da radi ovaj strip. David je, kaže, obavestio Chaseovu da je rešio problem oko crtača nakon čega mu je ona vrlo ozbiljno i poslovno rekla kako on ni u kom slučaju nije nadležan da ikome nudi posao ali čim je čula da je u pitanju Perez – promenila je ploču.
Future Imperfect je i danas drag i voljen narativ o distopijskom svetu kojim vlada tiranski Hulk i Marvel se ovoj verziji svoje budućnosti vraćao u par navrata, notabilno tokom Secret Wars krosovera koji je i inače korišćen da se „obiđu“ razne alternativne verzije Marvelovog univerzuma. No Davidova nova trilogija o Maestru, započeta 2020. godine sa Maestro: Symphony in a Gamma Key, nastavljena sa prošlogodišnjim Maestro: War and Pax i sada dovršena sa Maestro: World War M je detaljan i apsolutno, jelte, kanonski prikvel za Future Imperfect iz pera scenariste koji je čitavu tu koncepciju i osmislio.
I da se razumemo, „nepotrebnost“ ove trilogije petodelnih miniserijala je samorazumljiva. Isto kao što su se prikveli za Terminatora pokazali kao kreativno jalova rabota tako je i Future Imperfect zaokružen i samosvojan narativ kome nije zaista neophodno pojašnjenje kako se do te tačke došlo. No, ovo su superherojski stripovi u kontinuitet je u njima SVE pa će dodavanje tom kontinuitetu, ispisivanje onoga što je nekada bilo samo sugerisano uvek delovati kao da se ljubiteljima daje ono što oni najviše vole.
Generalno, David je sa ovom trilogijom trasirao put od „Hulka“ do „Maestra“, prikazujući buđenje dezorijentisanog zelenog čudovišta u svetu koji je pretrpeo veliku promenu a onda njegovo prilagođavanje tom svetu u kome su društvena pravila kolabirala a samo društvo se približilo svom „prirodnom“, darvinističkom formatu u kome jači uvek tlači.
Maestro je jedan od ultimativnih negativaca Marvelovog univerzuma i većina narativa koji su se njime bavili izvan Davidovih radova su ga kao takvog i prikazivali. Utoliko, ova trilogija i sam World War M su prikaz kako od antiheroja dobijamo negativca. Davida je svakako uvek interesovala psihologija samog Hulka, pa i psihopatologija, ali pre svega taj kontrast između ogromne fizičke snage i osećaja stalne frustriranosti i zarobljenosti na ime svoje unikatnosti i nepripadanja svetu koji ga se gotovo uniformno plašio. Maestro je njegov način da Hulka „sazri“ u smeru asertivnosti i da pokaže kako će se osoba sa ogromnom fizičkom snagom i ogromnim intelektom u društvu koje je samo sebe oteralo u hobsovski rat svih protiv svih prirodno ispeti na vrh lanca ishrane i da će sama za sebe osećati da je ovo pravedan, najpravedniji ishod.
Maestro: World War M, kao završni deo trilogije prikazuje Maestrovu konačnu pobedu nad drugim pretendentima na vladavinu svetom. Dobar deo narativa pričan je iz perspektive Abominationa, tj. Emila Blonskog, starog KGB-ovog operativca sa Hulku-nalik moćima koji predstavlja čestu Hulkovu nemezu, pogotovo iz doba ghladnog rata, a koji je ovde simbol starog poretka i stare podele moći koja je u novom, postapokaliptičnom svetu obesmišljena. Maestro je u ovom stripu ultimativno darvinistička verzija Hulka, fašisoidna figura bez ideologije, nagonski usmerena da vlada i, uprkos svom ogromnom intelektu, nezainteresovana da diskurzivno opisuje svoju volju za moć.
Nasuprot njemu stoje „stari“ vladari, Namor kao gospodar mora i Doctor Doom kao gospodar onoga što je ostalo od ljudskog društva na površini. U prethodnim nastavcima Maestro je već porazio Herkula i Dooma svrgnuo sa trona i World War M je prikaz poslednjeg očajničkog pokušaja ostataka „starog režima“ da se makar osvete velikom zelenom siledžiji.
Kao što svi znamo, ti pokušaji će biti jalovi, ali poenta i nije u ishodu već u tome da vidimo poslednje verzije Namora, Dooma i Abominationa, pred njihov silazak sa svetske scene. David ovde ispisuje nepretencioznu ali dovoljno ubedljivu dramu u kojoj veoma moćna bića navikla da vladaju i da se postavljaju iznad čitavih rasa na kraju padaju poražena pred nečim što je gotovo idealan spoj bestijalne sile i hladnog, proračunatog intelekta.
Ali, kad kažem „dramu“, naravno da mislim i „spektakularnu superherojsku tuču sa kaiđu elementima“. Peter David se izrazito trudi da ovaj strip ne bude naglašeno intelektualizovano promišljanje puta kojim Hulk stiže do mesta na kome smo ga zatekli pre trideset godina u Future Imperfect – to uostalom ne bi bio njegov stil, ali ne bi ni bilo u skladu sa samim protagonistom. Ovo je na kraju krajeva pripovest o stvaranju neke vrste ničeovskog natčoveka, bića s onu stranu dobra i zla, otelotvorene volje za moć čije je ponašanje prirodno i označava simbolički novu eru u istoriji ljudske civilizacije. Sa druge strane, razgovori između supermoćnih likova u ovom stripu pokazaju da se praktično niko tu ne smatra pripadnikom ljudske rase i ovo zbilja daje jedan distopijski, pomereni sentiment ovoj priči.
Ne bez humora, naravno. David voli da piše lepršavo i humoristički i mada ova priča deluje kao da u njoj nije primereno šaliti se, Davidov Hulk je prikazan kao biće volje koje reaguje na događaje onako kako ih susreće i ne intelektualizuje stvari kada to nije potrebno, dok je Doctor Doom dobio zanimljivu, blago tragikomičnu pozu svestan da ni tehnologija ni magija nisu dostatni da se porazi manifestacija kraja istorije spakovana u telo zelenog džina.
Ukratko, iako ovo nije „potreban“ strip, on nije neprijatan za čitanje pa čak i ako nemate prethodog iskustva sa Future Imperfect predloškom, on se bez problema drži na svojim nogama kao plastična demonstracija Hulkovog pokliča da je on nešto „najjače što postoji“ i demontiranja starih paradigmi u ime vladavine čiste volje.
Za treći deo trilogije se na olovke i tuš vratio German Peralta koji je nacrtao i prvi deo (sem što ga ovde u poslednjoj epizodi menja Sebastian Cabrol ali ne menja ništa značajno u stilu ili dinamici pripovedanja) i mada Argentinac nije ono što bih ja nazvao „atraktivnim“ crtačem, sasvim je funkcionalan i kreira jasan, tečan narativ koji ima dovoljno energije bez toga da nameće nekakav osoben karakter. Jesus Aburtov je radio kolore za celu trilogiju i ovde je kao i uvek na visini zadatka dok je letering radila Ariana Maher i i sama obavila korektan posao.
„Korektno“ je reč koja najbolje opisuje čitav ovaj projekat. Marvel sa njim nikako nije doneo nešto suštinski novo svom legatu, naprotiv, vratio se da obiđe staru, poznatu teritoriju, ali kao projekat na kome je David imao, reklo bi se, punu autorsku kontrolu i kao crowdpleasing priča za stare fanove, cela Maestro trilogija je sasvim prihvatljiva i zabavna. Probajte i sami. Amazon serijal prodaje ovde, a zatim ovde imate War and Pax, pa onda i prvi deo trilogije ovde.
