Ne znam odakle ovoliko dobre muzike ove nedelje ali to je možda najava vrele muzičke jeseni. Pohitajmo, ima mnogo toga da se čuje.
Blek metal za početak, naravno. Daemon of Oa je jednočlani blek metal bend koji podseća na superiornost i osobenost grčkog, jelte, blek metala. Album Hesperian Shores je četvrti za Georgea Deliosa pod ovim imenom i mada se ne radi o nekoj kompleksnoj, konceptualno ambicioznoj muzici, melodičnost i neposrednst ovog izraza čoveka lako osvoje. Daemon of Oa počiva na prostim aranžmanima ali evokativnim melodijama i uz vrlo solidnu produkciju ostavlja više nego povoljan utisak:
https://daemonofoa.bandcamp.com/album/hesperian-shores
Goatflesh/Bestial Vomit 666 Split je split album dva ukrajinska lo-fi black-death benda i nekako je sva ta kombinacija prostote, sirovosti i agresivno loših emocija meni na kraju bila dopadljiva. Ovo je jako prljavo i disonantno i pankerski i nekako mu je teško reći ne:
https://bathoryhead.bandcamp.com/album/goatflesh-bestial-vomit-666-split
Ominous Hymn su dva momka iz Teksasa od kojih jedan sada živi u Kolumbiji i, eto, oni sviraju blek metal. I meni je to simpatičan blek metal. Novi EP, Profane Rebirth ima četiri pesme poštene, solidne svirke i dobrih rifova, bez mnogo naklona emo i atmo formulama koje su danas popularne. Ovo je prosto, dostojanstven, energičan blek metal. Fino:
https://ominoushymn.bandcamp.com/album/profane-rebirth
Nekada francuski, danas kanadski, nekada jednočlani, danas tročlani sastav Catacombes ima drugi album, Des Glaires et des Briques i meni je ovo odličan spoj sirove, organske svirke i melodičnih, svedenih tema. Šef benda, Antoine Guibert, koji piše svu muziku ima partikularno uho za romantične, pomalo, jelte „srednjevekovne“ teme a što se lepo uklapa uz jednostavne mada ne nemaštovite aranžmane i suvu, funkcionalnu produkciju. Vrlo mi se dopala ova ploča:
https://catacombesbl.bandcamp.com/album/des-glaires-et-des-briques
Francuzi Wyrms odlično zvuče na novom albumu, Sarkhral Lumænor – La lueur contre les fléaux i podsećaju zašto je francuski blek metal jedan poseban svet sa često originalnim, osobenim temama i idejama. Ovo je melodična a žestoka ploča na kojoj se ambijentalne ambicije benda čuju u tragovima a preovlađuje moćna, energična svirka sa često „srednjevekovnim“ temama. Jako dobro, jako ubedljivo i osvežavajuće:
https://wyrmsblackmetal.bandcamp.com/album/sarkhral-lum-nor
Francuski sobni projekat Spectral Void je samo malo usporio sa produkcijom pa je tako Doomsday, novi EP, zapravo prvo izdanje koje Nameless Entity izbacuje ove godine. I, ako ste do sada voleli Spectral Void, nema razloga da se ljubav okonča. Ovo je zapravo vitko, skromno izdanje gde pored introa i autroa imate samo jednu novu pesmu koja je odlična, hermetična a prijemčiva, plus obradu The Chameleons koja je takođe vrlo solidno urađena. Nemam pojma planira li Nameless Entity da sve ovo izdigne na viši nivo i snimi album, ali ovaj EP ukazuje da štofa ima:
https://spectralvoid777.bandcamp.com/album/doomsday
Ruski projekat А за Солнцем Луна… je prošle godine debitovao prvim albumom i meni je to bilo dopadljivo. Originalan zvuk i pristup proizvodnji teatralnog blek metala se nastavlja i na drugom albumu, Дисциплина и Kровь (Discipline and Blood) koji ima čak petnaest pesama iako su neke od njih samo introi i interludiji. Bend i dalje ima jedan izmeđužanrovski pristup blek metalu, pa ovo nije ni melodični blek metal ni simfonijski blek metal ni anime blek metal iako ima elemente svega toga. Produkcija je i dalje dosta jeftina ali bend i dalje ima dovoljno briljantne inspiracije da ostane zanimljiv tokom trajanja albuma:
https://hexencave.bandcamp.com/album/k-discipline-and-blood
Meni su Italijani Ponte del Diavolo mnogo dobri na novom, drugom ove godine, EP-ju naslovljenom Ave Scintilla! Njihova kombinacija doom i black metala je vrlo artistička, sa ženskim vokalima i pevanjem na italijanskom, nesputanom melodičnošću ali sasvim izvan danas uobičajenih formata bilo za doom bilo za black metal. Zanimljiv zvuk, nesavršena produkcija, ali jako visoke ocene za originalnost i osobenost:
https://pontedeldiavolo666.bandcamp.com/album/ave-scintilla
Čileanski (sada na stalnom radu u Švedskoj) Hetroertzen snimili su i sedmi studijski album, Phosphorus Vol I i ovo je skoro sat vremena hermetične, prilično teške satanističke muzike. Hetroertzen imaju puno karaktera i jednu jasnu estetsku ambiciju u onome što rade a to pomaže da se monotonost njihove muzike prepozna kao umetnički izbor i uho našteluje na nju pa da se u albumu pronađu brojni zanimljivi detaji. Dobro je, hoću da kažem iako u početku sve zvuči isto:
Pola vremena slušajući četvrti album francuskih ACOD, nazvan, pompezno, Fourth Reign over Opacities and Beyond mislim kako je ovo premelodično i preatmosferično za mene. A onda pola vremena hedbengujem uz razbijačku svirku. Hmmmm… dilema! Ali mislim, i nije, ovo je vrlo dobra ploča sa puno teatralnog i atmosferičnog materijala, al kad se krlja, krlja se pošteno. Odlična ploča za uvek pouzdani LADLO:
https://ladlo.bandcamp.com/album/fourth-reign-over-opacities-and-beyond
https://acod.bandcamp.com/album/fourth-reign-over-opacities-and-beyond-2
Poljski veterani black (i malo i black-death) metala, Behemoth se vraćaju sa novim albumom, Opvs Contra Natvram i ovde nema nekih iznenađenja, ali nema ni pada kvaliteta. Hoću reći, teško da će ikom ovo biti bolje od The Satanist, ali bend i dalje drži sasvim solidan nivo svirke i songrajtinga. Dakle, sada već pomalo starinska kombinacija melodičnosti i nemilosrdne brzine, teatralna ekspresivnost ali i oslanjanje na solidne aranažmane, sve što je Behemoth pretvorilo u instituciju je i dalje ovde, pa mislim da niko neće imati mnogo zamerki:
Rusi Crust nominalno sviraju sludge metal ali da se ne zajebavamo, novi album, Wanderers ima u sebi sludge metala i D-beat crustcorea ali u suštini ovo je (post)blek metal ploča. Ozbiljno, blastbitovi i tremolo rifovi su ono što ih je razobličilo! Ovo je i jako zanimljivo napisan i produciran album, sa pesmama koje iznenađuju ali i ODVALJUJU od batina, smenjujući ubedljivu agresiju i interesantne tangente ka drugim emocijama. Sjajno je i nekako mi je i toplo oko srca da uz svu – avaj i prilično zasluženu – lavinu antisruskog sentimenta u današnjem (zapadnom) svetu, neki od najboljih albuma ove nedelje dolaze baš iz Rusije.
https://slowsnowrecords.bandcamp.com/album/wanderers
Iako je Peaceville izdavač o kome nema ko nije rekao nešto ružno, fakat je i da i dalje imaju opasan roster bendova. Novi EP norveškog jednočlanog projekta Mork je veoma dobar i moram da ga preporučim bez obzira na izdavača. Thomas Eriksen ovde donosi tri nove pesme (dobro, snimljene ranije a jedna je i alternativna verzija postojeće pesme koja je već bila objavljena) old school norveške blek metalčine koja zvuči sirovo i himnično, plus tri pesme odsvirane uživo na recentnim nastupima i to sve zvuči jako dobro:
https://peaceville.bandcamp.com/album/den-svevende-festning
Grci Medieval Demon imaju novi album, i Black Coven nastavlja njihovu uspešnu fuziju klasičnog helenskog blek metala sa simfonijskim aranžmanima. Ovo je sada vrlo promišljeno napisano, pažljivo aranžirano i perfektno odsvirano ne da se postigne utisak bezdušnog studijskog savršenstva, nego, naprotiv, da muzika ima dovoljnu količinu duše da vas zaista dotakne. Izvrsna kombinacija old school black metal osnove (i to baš old school, dakle, pričamo o osamdesetima) i simfo nadgradnje u produkciji koja je osvežavajuće dinamična, prirodna i ne zamara uši. Sjajno:
https://medievaldemon.bandcamp.com/album/black-coven
Pređimo na stoner, doom, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Danski trio Trippelgänger ima novi, treći EP, Third Trip pa, kako je sve u znaku broja tri, on ima tri pesme. I odlične su. Trippelgänger su mi bili sjajni i ranije a na Third Trip je njihov doom metal, izmešan sa gruverskim stoner rokom dosegao zreliju formu i ovo su ovrlo lepo napisane pesme sa jednostavnim a eektnim rifovima i svirkom koja je uzdržana a sa opojnim efektom na slušaoca. Jedna od tri pesme je, pak, brža i eergičnija i ovo je lepa kombinacija stoner roka sa motorhedovskom vožnjom (a i zove se Ride), pa ovaj EP ima bukalno sve što možete da poželite. Izvrsno je
https://trippelganger.bandcamp.com/album/third-trip
Pančevački majstori sporog, mračnog post-metala Jewy Sabatay su svoj nastup sa televizije Metropolis iz 2007. godine sada izdali kao album i Live Tv Metropolis ima devet pesama vrlo prijemčivog, meditativnog i heavy, jelte, post-metala. Ovde ima pesama i sa njihovog poslednjeg, eponimnog albuma o kome sam svojevremeno sa dosta simpatija pisao ovde, pa i za ovaj živi snimak moram da kažem da mi prija, uprkos ponekoj zamerci koju mogu da nađem, možda pre svega na pevanje. Ovo je komad domaće rok istorije i lepo je što nam je sada dostupan:
https://jewysabatay.bandcamp.com/album/live-tv-metropolis
Scream Of The Butterfly iz Berlina vrlo lepo svoju muziku objašnjavaju kao kombinaciju teškog roka iz sedamdesetih i grandža iz devedesetih. Novi album, The Grand Stadium je vrlo srećna kombinacija ta dva uticaja sa maštovitim pesmama, interesantnim aranžmanima i pamtljivim, keči refrenima. Ovo nije muzika koja će pokušavati da vas obori na pod pukim volumenom zvuka i težinom, ali jeste pametan, imaginativan, psihodeličan tvrdi rok. Odlično je:
https://screamofthebutterflyband.bandcamp.com/album/the-grand-stadium
Donekle slični su i Great Grey iz Montane čiji novi album, Manifesto i sam ima u sebi dosta ’70s zvuka i ideja i ne pokušava da bude puka demonstracija snage. Naprotiv, ovo je jako odmerena, gruverska psihodelična ploča rok muzike koja je melodična pa i himnična, ali koja ne gubi sponu sa bluzom, naizgled staromodna po alatkama koje koristi ali zapravo vrlo savremena po temama i njihovoj obradi. Odličan materijal:
https://greatgreyband.bandcamp.com/album/manifesto
Brother O’ Brother su dva tipa iz Indijane – ne znam da li su braća – koja cepaju vozački teški rok. Album Skin Walker je u bluzu utemeljena, a na Motorheadu i garažnom panku uzgajana kolekcija odličnih pesama, sa prelepim fazom na gitarama i odličnim vokalima. Brother O’ Brother pišu jako dobro i sviraju sa perfektnim osećajem za rokenrol dramu – dakle, sa puno dinamike ali i jednim okom uvek na gas-pedali – a ovo je i solidno produciran materijal u kom se gitare zaista dobro razumeju. Izvrsna ploča za svakog ko voli glasniji rokenrol:
https://brotherobrother.bandcamp.com/album/skin-walker
Outward su praška ekipa koja svira blackened post-metal, pa ih onda logično stavljam među sludge i stoner bendove. MMXX – MMXXII je prvi album ali zapravo kompilacija raznh snimaka urađenih od 2020. godine naovamo i lepa je. Ovo znaju da budu i poduže pesme ali Outward ne gube kompas i ugavnom se dobro drže glavnih tema svojih pesama, sa smislenim razradama i bez previše nekakvih kontemplacija. Miks je solidan mada ne i skup pa malo i te sirovosti koja tu promakne ume da prija. Vrlo pristojno:
https://outwardcz.bandcamp.com/album/mmxx-mmxxii
Mauvaise Foi iz Pariza na svom drugom EP-ju, Mauvaise II Foi zvuče jako teško, sporo i izmučeno. Ovo je sludgecore, kako se sami opisuju, ali spor, sa doom komponentnom i ove četiri pesme idu naglašeno sporm tempom, uz solidne sludge rifove i gotovo neljudski izvitoperen vokal. Nije za provod i zabavu ali ima supstancu:
https://mauvaisefoiband.bandcamp.com/album/mauvaise-ii-foi
Magma Haze su momci iz Bolonje sa prvim, istoimenom albumom koji je prijatan, dosta sveden psihodelični stoner rok. Ovo je isprva bio instrumentalni trio i primeti se u zvuku još dosta tog džemerskog pristupa pravljenju pesama, ali je pevanje grandžersko i mada povremeno zvuči kao da je improvizovano, svakako oplemenjuje muziku. Nisam pao na patos ali ima ovde dosta lepog gruva i psihodelične, jelte, izmaglice:
https://magmahaze.bandcamp.com/album/magma-haze
Genijalni čileanski psihodeličari Los Tabanos Experience su nas obradovali novim albumom. A Conscious Dream je snimljern u Januaru ove godine, u jednom cugu, improvizovan od početka do kraja i ako ste slušali prethodne radove ovog benda znate da ovi ljudi i žene ZNAJU kako se to radi. Bend pominje ulazak u trans i alhemijski proces pretvaranja transa u muziku i sve se to jako lepo čuje ovde. Los Tabanos Experience su hardcore psihodeliči rok (sa samo malo električnog jazz zvuka u ovom izdanju) koji uopšte ne zanima ni koji je vek jer zna da je vreme, uostalom, samo iluzija. Slušajte, ozbiljno:
https://lostabanosexp.bandcamp.com/album/a-conscious-dream
Witchsnake su dva ekstremno naduvana Italijana koja sviraju psihodelični stoner rok. Istoimeni minialbum, snimljen Jula i Avgusta ove godine je zapravo kolekcija dva demo snimka, ali… ovo je dobro. Masni, polivački rifovi, sirov, ali topao zvuk, neodoljiv psihodelični gruv – sve je na svom mestu. Plaćate koliko hoćete pa svakako poslušajte vredi li (spojler: VREDI BRE):
https://witchsnake69.bandcamp.com/album/witchsnake
Britanski Ghozer za sebe kažu da su „full spectrum“ stoner-doom sastav, mada njihov debi album, Black Lotus zapravo za moj groš više ide na spajanje elemenata stoner roka i sludge metala a po zajedničkom imenitelju koji u obe muzike čini bluz. Nije to uopšte loše, ovo je gruverska, masna muzika, koja zvuči kao da je snimana spontano, odjednom (iako možda i nije), sa prljavim zvukom gitara i prilično prozračnim miksom. Ima atmoferu, ima šmek, dobro je:
https://ghozer.bandcamp.com/album/black-lotus
Portugalski Rituelen trpaju bolan, mučan sludge-doom metal na svom prvom demo snimku naslovljenom samo Demo. Ovo su četiri pesme mikrofonije, nisko naštimovanih, užasno distorziranih gitara, vrištanja i sporog, iznurujućeg tempa, ali Rituelen sve to rade vrlo dobro, sa uhom za atmosferu i dramu pa nemate utisak da vas samo petnaest minuta udaraju u istu tačku istom snagom. Ovo ima raspon dinamike i dobro je napisano i snimljeno. Odličan prvi materijal:
https://rituelendoom.bandcamp.com/album/demo
Nizozemci Blood Diamond svoj sludge metal objašnjavaju rečima „štogod počne u gnevu, završi u rifovima“. Fer. EP Blood Feast je zapravo, pretpostaviću, split sa takođe nizozemskim sludge sastavom Feast ali pošto na Bandcampu nema druge strane mogu samo da kažem da Blood Diamond sa svoje tri pesme odlično zvuče, provlačeći nešto melodičniji, ali i dalje heavy zvuk koji sludge formulu uspešno proširuje u emotivnom spektru. Vrlo dobro:
https://blooddiamondrocks.bandcamp.com/album/blood-feast
Indonežanski trio Ahool svira dostojanstven stoner-doom metal na prvom EP-ju, Black Covenant. Ima ovde dosta Black Sabbatha ali i modernijeg stila, malo možda refleksija industrial metala devedesetih, a sve u vrlo heavy zvuku i jakom gruvu. Snažno, atmosferično, zabavno, pa bogami u poslednjoj pesmi i pošteno psihodelično (i sabatovski), veoma vredi da se posluša:
https://ahool.bandcamp.com/album/black-covenant
Kad bend nazovete The Necromancers obećavate mnogo toga ali srećom ova francuska momčad mnogo toga i isporučuje. Treći album, Where the Void Rose nudi vrlo umiljati okultni rok/ doom/ hard rok sa zvukom i etitjudom koji jasno vuku na sedamdesete, veštice, progresivu, psihodelike i vreme kada su muškarci nosili zvoncare, štikle i jamboliju i mislili da je to mačo. Dobro je ovo napisano i bend ima zaista karakteran zvuk, sa bluzom koji je uvek negde u podsvesti ali sa prilično ambicioznim, na momente i kinematskim aranžmanima. Vrlo lepo:
https://necromancers.bandcamp.com/album/where-the-void-rose
Idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal, a svačega tu ima! Rodno mešoviti francuski sekstet Kamizol-K ima prvi album, Exile i meni se ovo dopalo. Moderniji thrash metal sa dosta mošerskog hardcorea koji ova ekipa provlači nije ni komplikovan ni nešto superiorno originalan, ali je energičan i gruverski i odlično odsviran pa u principu isporučuje sve što treba za publiku koja traži tvrdi, urbani zvuk. Valja:
https://kamizol-k.bandcamp.com/album/exile-2022
Oh, Reanimator imaju novi album. Ne, bre, ne TAJ Re-animator (on se piše s crticom). Ni taj drugi s crticom, to su sve bendovi iz osamdesetih, a ovaj o kome mi pričamo je iz Kvebeka i svira od polovine prve decenije ovog veka. Ali nudi sladak, starinski thrash sa dosta heavy metal elemenata. Commotion mu je treća ploča i na momente zvuči kao hardcore bend koji svira na nekom parkingu devedesetih godina i snima spot za koji se nada da će ga pustiti MTV a povremeno je to propisan heavy zvuk sa dosta rokenrola, piva i nevaljalštine u duši. Zabavno je:
https://reanimator.bandcamp.com/album/commotion
Mike Binsted iz Ontarija deluje kako parodija metalca iz nekog filma napravljenog devedesetih godina prošlog veka ali njegov jednočlani thrash metal projekat, Fracture je, kako to kažu mangupi u Americi, pčelina kolena. Hoću reći, prilično je dobar. Novi EP, Bone Saw, ima šest pesama ozbiljnog krljanja, pristojne produkcije i mada pesme nisu napisane sa nekakvom superoriginalnom dispozicijom, ovo je svirano srčano i sa osećajem za mošerske, slemerske impulse koje ovakva muzika treba da izaziva u slušaocu. Meni prija, a obrada Metallicine Whiplash je tu za neverne Tome da poveruju da Binsted vrlo dobro zna šta radi. Overiti:
https://frctr.bandcamp.com/album/bone-saw-ep
Novichok iz Kanade imaju drugi album, iako se smatra da su se raspali (a prvi album je bio pre trinaest godina) pa ko zna šta se tu dešava. Enivej, Geo-Desiccant je ploča poletnog thrash metala koji voli da ima horske, navijačke refrene, ali ne štedi na suptilnosti kad su u pitanju rifovi i aranžmani. Dakle, ovo je iznenađujuće sofisticirano i pored činjenice da je vrlo krljački a ima i lepu odl school crtu angažovanosti u zvuku koja me podseća na recimo Nuclear Assault ili Sacred Reich. Dakle, Jeff MacDonald koji peva naprosto zvuči vrlo zainteresovano i ubeđeno.Odlična svirka celog benda i solidna produkcija, ali pesme su najbolji deo paketa, maštovite i energične. Odlično:
https://novichokmetal.bandcamp.com/album/geo-desiccant
Guiltholder su iz Kalifornije i sviraju pankerski metal u kome ima malo death metala, malo blek metala, malo thrash metala ali najviše D-beat panka. EP Agony In White Silk ima četiri pesme sirovijeg kvaliteta zvuka ali ovo je onaj jeftin, organski, neprskan zvuk koji prija mojim ušima, ne za danas uobičajena kućna produkcija. Ima ovde lepih momenata i predlažem slušanje sa pozitivnom dispozicijom:
https://guiltholder.bandcamp.com/album/agony-in-white-silk
Recimo da i Tsuris iz Atlante sviraju pankerski metal sa malo black i death metala u sebi. EP Impious Flock ima samo dve pesme ali prilično jebe keve, kako zvukom koji je tvrd i agresivan (na momente i preglasan) tako i pesmama koje su tvrde, agresivne i dosta pametno, spretno napisane. Bend vrlo ubedljivo krlja a čak i ovo izdanje daje po ceni koju sami odredite, pa mislim da vredi da se posluša:
https://tsuris.bandcamp.com/album/impious-flock-2
Living Nightmare iz Ontarija sviraju vrlo heavy, vrlo testosteronski zatrovani beadtdown hardcore sa malo koketerije sa thrashom, death metlaom itd. Demo welcome to hammer city... die motherfucker ima četiri pesme bajinskog iživljavanja koje može čoveku da bude simpatično, posebno na ime sirovog, garažnog zvuka. Ima tu štofa a i daunloud se daje u bescenje:
https://livingnightmarehc.bandcamp.com/album/welcome-to-hammer-city-die-motherfucker
Još malo beatdowna, ovog puta iz Kvebeka odakle dolaze Wrvith. Likovi izgledaju vrlo… pa da kažem autentično, a eponimni EP sa četiri pesme ide sporo, slemuje, psuje, jebe keve i prilično je zabavan. Volim kad muzika u nekim trenucima postane ništa drugo do niske slemova a Wrvith ovo rade sa dosta autoriteta i mašte. Slatko je:
https://wraith3.bandcamp.com/album/wrvith
Mindforce iz Poughkeepsieja u državi Njujork sviraju metalizirani hardcore sa kratkim pesmama, negde između ’90s metaliziranog straight edge zvuka i Slayera. Zanimljivo? Pa, jeste, a novi album, drugi po redu, New Lords ima deset pesama u manje od osamnaest minuta. I to su kratke a raznovrsne trešerske pesme pa iako ne mislim da Mindforce pogađaju svakim metkom koji ispale, ovo ima mnogo šarma i vredi da se čuje:
https://bbbrecords.bandcamp.com/album/new-lords
Industrial Puke su novi švedski hardcore sastav koji spaja death meal zvuk sa hardcore energičnošću. EP Where Life Crisis Starts ima četiri kratka, razbijačka komada što nađu vremena i za malo SweDeath melodičnosti između nemilosrdnog krljanja. Fino je:
https://suiciderecordsswe.bandcamp.com/album/where-life-crisis-starts
Peruvian Necktie nisu iz Perua nego iz Bristola a njihov istoimeni EP nudi četiri pesme besnog metaliziranog hardcorea negde između klasičnijeg krosovera i modernijih moshcore formata. Ovo svakako ima dobre, trešerske rifove, razgnevljenog pevača i dobar gruv pa apsolutno vredi poslušati:
https://peruviannecktiehc.bandcamp.com/album/peruvian-necktie
PUSH! Sebe taguju i sa „NYC Hardcore“ iako su u stvarnosti iz Lisabona. Nema veze, njihov EP, Bad Intentions trese teško i jako, vozeći se svakako i nekim putevima na kojima biste mogli da se sudarite i sa nekim klasičnim NYHC bendovima poput, šta ja znam, Cro-Mags. Opet, ovo je moderniji zvuk i nije ni puki moshcore po formulama devedesetih, ima dosta originalnosti u sebi a udara mnogo jako i teško. Dopalo mi se:
https://pushhc.bandcamp.com/album/bad-intentions
Brazilski Fim da Humanidade Capitalista pak voze prljavi hardcore sa samo malo grindcrust elemenata. Ovo je sirovo, podrumski, besno i uglavnom spakovano u kratke pesme pa EP Tempos de Guerra proleti jako brzo. Nostalgično, old school, drago i plaćate koliko date:
https://fimdahumanidadecapitalista.bandcamp.com/album/tempos-de-guerra
Venecijanski Swallow su svoj drugi album, Sweeping snimili još 2019. godine ali on tek sad izlazi, valjda su čekali da dođe i prođe pandemija, šta li… Enivej, ovo je brz, metaliziran ali ne previše metaliziran hardcore, sa malo naklona grindcrust formulama. Drugim rečima, kao stvoreno za mene. Volim brze, kratke, grčevito odsvirane pesme, volim kad bendovi imaju zarazne rifove od četiri tona, volim besne vokale, volim sve ovo. Odlično i prigodno za svakog ko se sa sjetom seća late ’80s krosovera:
https://swallowhardcore.bandcamp.com/album/sweeping
Heart Museum iz Nju Meksika mešaju metalcore (sa sve brejkdaunovima) i melodični hardcore po recimo Propagandhi formuli i minialbum Relentless zvuči dovoljno sveže i originalno da ja poslušam njegovih šest pesama sa interesovanjem. Odlična svirka i solidna produkcija:
https://heartmuseum.bandcamp.com/album/relentless
Argentinci Necropsia besomučno polivaju na EP-ju Sumergido, nudeći prljavi, jako distorzirani deathgrind. Ovo je snimljeno tako da je na ivici da bude neslušljivo, ali ipak sa dobre strane a pesme su jednostavne, brutalne i sigurne u sebe. Nema ovde visokog koncepta ili neke pretenciozne forme, u centru je samo krljanje, i ja to veoma cenim:
https://blackrattrecords.bandcamp.com/album/sumergido
Pošto smo juče imali (srećno razrešenu) talačku krizu u Beogradu (mada bi neki rekli da je sve u vezi sa ovom vlašću, jelte, talačka kriza), onda je sasvim na mestu da poslušamo demo baltimorskih Hostage Crisis i nekoliko minuta uživamo u grindcore/ crust/ powerviolence zvuku i, jelte, krljanju. Nema mnogo filozofiranja, ovo je pet brzih, energičnih pesama koje traju kratko, kažu šta imaju ali dok pričaju zvuče lepo i pametno. Solidan zvuk i sigurna svirka, sve u svemu prijatan materijal. Plaćate koliko hoćete:
https://hostagecrisisbaltimore.bandcamp.com/album/demo
Kanadski Greber trpaju kombinaciju sludge metala i grindcorea, recimo? Zar to nije powerviolence, pitate sad vi, furiozno listajući metal-priručnik, ali ja ću u međuvremenu ukazati da je album Fright Without zaista više okrenut sludge metalu sa niskim štimom, zatupljujućim, hermetičnim rifovima i mrtvačkim gruvom, pa kad se to iskombinuje sa krljačkim tendencijama grindcorea, dobija se zaista potentna ali i prilično originalna mešavina. Bend ima dobar zvuk – uprkos jako komprimovanom masteru – sa jako hrskavim gitarama, dobro iskorišćenim mikrofonijama i dinamičnom, živom svirkom koja podseća da ima mnogo lepote u tome kad čujete da ovo sviraju živi ljudi bez kompjuterskog peglanja. Odličan materijal:
https://greber.bandcamp.com/album/fright-without
Viskonsinski Choke OPAKO prže na EP-ju Desiphon koji nudi promišljen, tehnički impresivan grindcore sa debelim, nisko naštimovanim gitarama i nemilosrdnim ritmičkim udaranjem. Pesme su kratke ali majstorski napisane i ovo je za svakog ljubitelja naprednijeg grindcorea (Rotten Sound, Nasum itd.) prava poslastica:
https://chokedeathmetalwi.bandcamp.com/album/desiphon
Prava grindcore proslava dolazi uz drugi album ruskih Tsygun, koji se zove Хворь i poliva IZ SVE SNAGE sa nekih jedanaest pesama crustgrinda PREMIJUM kvaliteta. Ovo ne samo da je vrhunski odsvirano i producirano tako da vam probuši rupu u lobanji i onda se u nju pomokri nego su i pesme fantastično napisane sa trajanjima bogami i od po tri i po minuta, ali tri i po minuta ODVALJIVANJA, sestre moje i braćo. Tsygun su kao da ste uzeli Nasum iz njihove najbolje faze i onda ih pustili da još petnaest godina sazrevaju pa ih pustili u studio. Remek delo, drugovi i drugarice, ko propusti odmah da se ispiše iz kluba grindcore omladine:
https://tsygun.bandcamp.com/album/hvor
Plague, Misery and Putrefaction je živi album brazilskih death metalaca Podridão, doduše snimljen u studiju, bez publike ali svakako sa spontanošću i prljavštinom primerenim živom izvođenju. Podridão nisu suviše originalni u svom zvuku ali ko voli sirovi, old school death metal posvećen najmračnijim ljudskim idejama i emocijama, sa po kojim lepim, evokativnim rifom i postojanom tvrdom svirkom, a ne smeta mu insistiranje na nekrofiliji i sličnim temama, ovo treba da provrti, dopašće mu se:
https://podridao.bandcamp.com/album/plague-misery-and-putrefaction
Slovenci Ensanguinate imaju vrlo simpatičan debi album – koji doduše neće izaći do prve nedelje Oktobra. Ali Eldritch Anatomy možete čuti na Jutjubu i pripremiti se za mošersku žurku kada album, jelte, izađe. Ovo je prilično old school intoniran death metal, ali bez pokušaja da se nadmeće sa kavernoznim dubinama karakterističnim za današnji OSDM. Ensanguinate umesto toga voze lepe rifove i trešerske ritmove pa je sve nekako simpatično i atmosferično a opet rifaški i kulturno. Vrlo prija iako ne izmišlja toplu vodu:
https://emanzipation.bandcamp.com/album/eldritch-anatomy
Kolumbijski T-Machines pošteno krljaju na debi albumu Sickness and Pain. Ovo je ložački, brzi deaththrash metal, sa ne sad nešto preskupom ali funkcionalnom produkcijom, brzim, zujavim, nervoznim rifovima i časnom, korektnom izvedbom. Meni je malo potrebno za sreću a T-Machines su me usrećili:
https://t-machines.bandcamp.com/album/sickness-and-pain
Ares Kingdom bi isto trebalo da budu deaththrash ali ovaj sastav osnovan još u devedesetima svira sirovije, šljampavije i njihov album, In Darkness at Last, peti u karijeri zvučno podseća na nekakav demo, a svirački… pa, isto na demo. Ali to jesu njegovi aduti. Ova sirova, spontana svirka se dobro slaže uz kompozicije koje nisu neki vrhunci modernog songrajtinga ali imaju u sebi ideje. Sad, nekome će sve to zvučati presirovo i glupo, ali meni je bilo šarmantno:
https://areskingdom.bandcamp.com/album/in-darkness-at-last
Recimo da je i muzika na novom albumu memfiskog benda Epoch of Unlight nekakav deaththrash iako oni sada sebe taguju i kao melodični blek metal sastav. Nema veze, verujte vi meni, ovo je death metal, dosta razgovetan i trešerski intoniran ali sa pesmama koje su nestašnije i sirovije od onog što se smatra melodeath zvukom u ovoj istorijskoj epohi, pa makar povremeno bile i melodične. At War With the Multiverse je prvi album sastava od 2005. godine i sviđaju mi se njegova užurbanost i nervozna energija. Pesme posle izvesnog vremena zaprete da postanu monotone jer bend voli isti tempo i ima prilično nedinamičan zvuk ali ima ovde dosta sofisticiranosti u komponovanju i ne mogu da ne hvalim razbijačku izvedbu:
https://epochofunlight.bandcamp.com/album/at-war-with-the-multiverse
Miscreance iz Venecije su se nekad zvali Atomic Massacre ali pod novim imenom rade već neke četiri godine i Convergence je njihov prvi album pod bilo kojim imenom. Ali je odličan. Bend izgleda kao da je ispao iz kasnih osamdesetih ali muzika najviše podseća na Death iz njihove poznije, melodičnije, progresivnije faze. Dakle, ovo je progresivni death metal ali sa odlično napisanim pesmama, uzgredno fenomenalnom svirkom i vrlo dobrim miksom. Sem činjenice da Miscreance ne zvuče originalno (čak i pevanje jako vuče na pokojnog Chucka) albumu ne mogu da nađem ni najmanju zamerku. Ovo je izvrsno napisano, maštovito aranžirano i fantastično odsvirano pa ko voli, nema šta da razmišlja, navalite:
https://miscreance.bandcamp.com/album/convergence
Češki Altars Ablaze sastavljen je od iskusnih članova više bendova pa nije neko iznenađenje da je debi album, Life Desecration prilično ubedljiv. Ovo je apsolutno razarački (pilično blackened) death metal koji poliva iz sve snage sve vreme kao da je 2004. godina a mi još uvek mladi i u snazi. Hoću reći, ovo je malo i kao da slušate Marduk ili Dark Funeral ili Hate Eternal iz tog perioda, nemilorsrdno brzo i agresivno, ali i dobro napisano tako da se izbegne monotonija i zamor koji bi proizveo stalno isti dinamički, jelte, maksimum. Ja sam ipak seljak-čovek i mene očajno lože ovako brze i žestoke ploče a kako Altars Ablaze pišu i prilično dobre rifove sa priličnom količinom maštovitosti i invencije, nemam stvarne zamerke:
https://lavadome.bandcamp.com/album/life-desecration
Mauled By Kittens su navodno bend i navodno iz Japana. Generalno, brutalni death metal sastav koji se tematski bavi mačkama zvuči kao čisti shitposting nekog dokonog Amerikanca ali debi album ekipe, MeowMaggedon zapravo NIJE LOŠ. Nije sad ni neko otkrovenje ali u regiji jednostavnog, nedinamičnog brutal death / slam zvuka snimanog kod kuće, ovo je zapravo simpatično s obzirom na sav mačiji sadržaj. Ne mogu ja protiv sebe:
https://mauledbykittens.bandcamp.com/album/meowmaggedon-2
Koliko god da cenim Unique Leader kao izdavača – a cenim – njihova tendencija da imaju APSURDNO prekomprimovane mastere za svoja izdanja je zamorna. Novi album švajcarskih Omophagia je sjajan primer kako inače vrlo solidna muzika postaje maltene neslušljiva sa masterom koji nema NI TRUNKU dinamike. Ovo je brutalan ali suptilan death metal sa dosta melodičnih ekscesa i generalnih harmonskih iznenađenja (slušajte arpeđa na The Consequences of Guilt koja podsećaju na, recimo, opus Nobuoa Uematsua), u skladu sa činjenicom da se članovi benda oblače u crna odela i izgledaju kao gospoda, i ostatak albuma je podjednako inventivan i uspešan u kombinovanju paklene brutal death kanonade sa imaginativnim rešenjima, pa je grdna greota da je zvuk ovako spljeskan. Svakako poslušajte jer ovde ima MNOGO dobre muzike:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/rebirth-in-black
Iako Gorgon Vomit sviraju BESTIJALNI death metal, njihov demo, Babylon Detonator ima dovoljno sofisticiranosti u sebi da ovo ne bude samo, jelte, iživljavanje neiskusne dece. Sve je to satanistički besno, jeftino snimljeno itd. ali pesme nisu napisane nasumično i ovo ima i štofa i pameti u potpuno dovoljnoj meri za moje potrebe. Što kaže naš narod, udri’n’razbi:
https://gorgonvomit.bandcamp.com/album/babylon-detonator
Kalifornijski Mortuous ima drugi album, Upon Desolation i njihov mračni, kavernozni death metal mi izrazito leži ovog kišnog vikenda. Bend je trenutno na turneju sa Blood Incantation i mada kod njih nema baš TOLIKO avangardnog impulsa kao kod kolega, ovo je album koji se ne drži pukih death metal tropa i trudi se da žanru nađe nove načine da se bude brutalan i agresivan. Suštinski ovo je old school death zvuk sa dementnim rifovima i mrtvačkim gruvom, ali uz ogroman napor da se stvari dinamizuju i dovedu na novu ravan. I Mortuous svakako isporučuju, nudeći kolekciju dinamične , zabavne muzike:
https://mortuousdeath.bandcamp.com/album/upon-desolation
Tu su i Teksašani Tribal Gaze sa debi albumom, The Nine Choirs koji nudi devet pesama dementnog, neolitskog death metala. Tribal Gaze u teoriji ne bi trebalo da su meni nešto zanimljivi jer sviraju uglavnom sporo, ali ovo je toliko sirova, varvarska muzika da ne mogu da joj odolim. Kvintet cepa teško i jako sve vreme pa onda kada i ubaci u višu brzinu to zvuči moćno – i i dalje dementno – što podseća na važnost KVALITETA pisanja pesama a ne da se gleda samo, jelte, tempo. Ovo je, prosto rečeno, sjajno i, ne znam jesam li rekao ali ova nedelja je baš sjajna za death metal:
https://tribalgaze-maggotstomp.bandcamp.com/album/the-nine-choirs
Onda idu i Innumerable Forms iz Bostona sa razaračkim drugim albumom, Philosophical Collapse i ja sam malo pišnuo od miline. Ovo je donekle u sličnom ključu sa muzikom prethodnog benda, sa kombinacijom sporog i brzog, svakako gruverskog old school zvuka s tim što Innumerable Forms vole da uspore sve do doom glacijalnosti i to im jako lepo stoji. Opet, ovo je album sa dobro napisanim pesmama, koji izvrsno koristi svoj kavernozni pristup da kreira istinski bolesnu a prijemčivu muziku, vozeći slušaoca između brzih i sporih pasaža kao da je u nekoj fantastičnoj kući strave. Dok ne stigne novi Tomb Mold, Innumerable Forms će mi biti fiks potreban da ustanem iz kreveta i suočim se sa svetom:
https://innumerableforms.bandcamp.com/album/philosophical-collapse
Pa je tu onda i Phobophilic iz mesta Fargo (!!!) u Severnoj Dakoti sa debi albumom lavrkaftovskog horora uobličenog u mračni, atmosferični death metal stare škole. Enveloping Absurdity je, pa, sjajan po svom dosta prirodnom, dinamičnom zvuku a onda i po mračno-melodičnim rifovima i iznurujućem, mrtvačkom gruvu. Phobophilic hoće i da krljaju i dobro to rade ali album se zasniva pre svega na hipnotičkom, onostranom gruvu koji slušaoca treba da potčini sebi i pretvori ga u posudu u koju će se utočiti tmina. Odlično je:
https://phobophilic.bandcamp.com/album/enveloping-absurdity
An Abstract Illusion je svakako adekvatno ime za bend koji svira BAŠ progresivni death metal. Možda čak i post-death metal? Ovi Šveđani na svom drugom albumu, Woe, zvuče kao jazz-rock bend iz sedamdesetih koji je otkrio dupli bas bubanj i blastbitove, a što na momente meni vrlo lepo sedne. Na druge momente, ovde svakako ima stvari na koje se treba navići (uključujući jako glasan mastering) ali Woe me je prilično lako kupio svojim dobro odmerenim odnosom progresive i poštene death metal svirke, te muzičarskim programom koji se srećom ne iscrpljuje u egzibicijama već je upregnut u izvođenje ambiciozno napisanih pesama. Vrlo preporučljivo za barem jedno pažljivo slušanje:
https://anabstractillusion.bandcamp.com/album/woe
Hekatoxen su iz Finske i njihov prvi EP, Utter Darkness je pošten, častan materijal sa četiri pesme old school prženja. Ne preterano originalno ali vrlo posvećeno, Hekatoxen cepaju u stilu starih majstora i zvuče kao da su časno prostudirali pogotovo skandinavske predloške sa početka devedesetih. Solidna pdorukcija, solidne pesme, dobar materijal koji ima atmosferu i šmek:
https://hekatoxen.bandcamp.com/album/utter-darkness
Dobra nedelja za death metal, jebem mu mater. Mnogo dobra. Evo i danski Dead Void je izbacio prvi album, Volatile Forms i ovo je pet pesama mučnog jako teškog hermetičnog zvuka. Velikim delom i prilično sporog ali Dead Void nisu death doom sastav, njihova sporost je dementnija i ovo je kao da slušate klasičan old school death metal usporen na šesnaest obrtaja u minutu, sa besmisleno niskim štimom i pesmama koje se zaista nikud ne žure. Komad koji ploču otvara ima preko devet minuta a nije najduži u ovom materijalu i Dead Void perfektno kreiraju muziku za ljude koji uživaju u hermetičnosti ali cene i pažljivo spravljene kompozicije. Vrlo dobro:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/volatile-forms
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/volatile-forms
Lurking into Absurdity je, pak, debi album italijanske ekipe pod nazivom Morbus Grave i mada je, dakle, u pitanju prvi dugosvirajući materijal, bend postoji preko deset godina i članovi su mu vrlo iskusni. Pa je onda i ovo vrlo simpatičan, old school, rifaški death metal sa mrvicom blek metala. Pesme su srazmerno jednostavne i organizovane oko pretećih, zaraznih rifova a zvuk je dinamičan, sa živom, naturalističkom svirkom. Prija kad čujete bend koji ne zvuči kao da je ispao iz kompujtera a ne škodi ni kad su pesme slatke:
https://chaos-records.bandcamp.com/album/lurking-into-absurdity
Dysthymia je, dalje, treći album brazilskih Escarnium i ovo je sa svoje strane prilično hermetična ali kompaktna ploča koja u manje od pola sata trajanja spakuje dosta preteće atmosfere i disonantnih rifova. Ovo je death metal koji ide na malo kontemplativnu stranu iako je muzika HEAVY, blastbitovi su ozbiljni a vokali okrutni. Ima tu malo monotonije ali ona je deo paketa i ovo svakako vredi poslušati:
https://escarnium.bandcamp.com/album/dysthymia
Evo nas i na kraju ovonedelnog pregleda sa heavy metal i poližanrovskim albumima. Ruski tandem Трель ima tri lepe pesme staromodnog ali prijatnog proto-metala na EP-ju Мы все прокляты давно. Kompozicije i aranžmani su odlični i mogu samo da zamerim dosta jeftin produkcijski setap uključujući programirane udaraljke, ali nije da mi je to MNOGO smetalo. Трель uzimaju formule sedamdesetih i uspešno ih koriste u 2022. godini što treba jako pozdraviti:
https://trel2022.bandcamp.com/album/-
Iako mu se novi album zove Archetype of Noise, Beastial Piglord na njemu zvuči najbliže ambijentalnoj muzici sa dugim tihim pasažima koji nemaju ritma. Ima ovde, da se razumemo i klasičnije svirke sa psihodeličnim gitarama i gruvom, ali pesme od po petnaest minuta izrazito forsiraju ambijent i relaksaciju. Plaćate koliko date, kao i obično. Vredi:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/archetype-of-noise
Španjolski ženski kvartet Bones of Minerva nije baš ČIST metal bend (sami za sebe kažu da sviraju „metal or something new“) ali njihov alternativni rok je vrlo energičan i glasan i mislim da bi se dobrom delu metal publike prilično dopao. Novi, drugi album, Embers, da ne brinete, ima prominentne metal elemente u jakim, tribalnim ritmovima, distorzijama i blekmetalskom lavežu pevačice Blue, ali se ne zadržava samo na metal stilizacijama i spretno kombinuje klasične metalske elemente sa slobodnijim pristupom rok muzici. Mislim, ovo je originalno, sveže a opet nekako i naivno, prirodno, bez suvišnih stilizacija i sa jednom spontanom energijom. Meni se dopada i pored prilične haotičnosti koju zaziva:
https://bonesofminerva.bandcamp.com/album/embers
Australijski Dead City Ruins na novom albumu, Shockwave sviraju dosta drusan, srčan heavy metal koji ima u sebi priličnu količinmu old school , bluzerskog ’70s hard rok pa i glam rok zvuka koji se onda lepo uklopi uz ’80s glam metal refrene. Svirka je energična, pesme su napaljive i ovo je izdanje uz koje se dobro osećate:
Incursion iz Majamija najavljuju svoj prvi album koji stiže u Novembru EP-jem sa dve pesme nazvanim Runnign Out. Super je. Ako volite energičan, melodičan, himničan, srčan NWOBHM koji se baš i ne stidi da podseti na Maidene, Saxon ili Tygers of Pan Tang, Incursion su ono što bi vam doktor prepisao da imate kul doktora. Dve pesme, puno šmekerskog etitjuda, rifaška svirka i visoki vokali, sve što volite u rokenrolu:
https://incursionmetal.bandcamp.com/album/running-out
Švedski Liar Thief Bandit sami kažu da svesno i programski spajaju melodičnost ’70s rokenrola i glam roka sa garažnom sirovošću muzike koju su voleli u devedesetima. Slatka je to kombinacija i ovo je melodičan a energičan album hardrokerskih himni i solidnog tempa. Koje „ovo“, pitate sad vi a ja zaboravljam da kažem da pišem o albumu Diamonds, četvrtom za ovu ekipu iz Malmea. Fin materijal, koji se može puštati i civilima a da vas ne bude sramota. Hevi metal, braćo i sestre:
https://liarthiefbandit.bandcamp.com/album/diamonds
U nedelji punoj izvrsnog death metal zvuka i album nedelje mora biti iz ovog dela spektra. Rotborn su iz Brazila i ovo je jedan vrlo svež bend, osnovan 2021. godine a čiji debi album, On the Perspective of an Imminent Downfall zvuči kao jedna izvrsna ploča iz 1999. godine. Ovo mislim u najpozitivnijem mogućem smislu jer Rotborn rade sve što ja volim: brze, energične pesme, pamtljivi rifovi, napržene solaže, pevač ko iz pakla, najvažnije – ozbiljna energija koja se ne temperira generičkim moš-deonicama. Jednom rečju loženje SVE vreme. Ako volite, recimo, Sinister, Krisiun ili Monstrosity, Rotborn su bend koji ćete obožavati, a ako su vam ovo sve isuviše stare reference, recimo da su me Rotborn pomalo podsetili na to koliko volim Necrot. A to nije mala stvar. Meni je ovo leglo ko budali šamar pa, evo, jake preporuke:
https://rotborn.bandcamp.com/album/on-the-perspective-of-an-imminent-downfall
