Pa, satrli smo se od muzike ove nedelje. Čak i kad kažem da sam potpuno ignorisao novi Lamb of God i Queensryche, a jesam, izašlo je MNOGO dobre muzike – bio je i Bandcamp Friday – pa bolje da odmah krenemo da ne provedemo ovde ceo dan.
Dakle, blek metal za početak. Teksašani Ohth pošteno jebu kevu na svom drugom albumu, None Shall Escape Death. Osim što je naslov albuma veoma tačan i stoprocentno dokaziv, muzika je i sama poštena, neposredna i bez mnogo filozofiranja. Ohth svakako umeju da pišu aranžmane ali kod njih nema mnogo okolišenja i pesme su im postavljene oko razvoja glavne teme i sve zvuči vrlo organski i ubedljivo. Zvuk je glasan (mastering VRLO glasan) a izvedba zlokobno efektna, i ovo je deset ubitačnih pesama koje krljaju bez pardona ali sa puno sofisticiranih elemenata, uključujući melodične refrene (slušajte Locus of Control) i druga fina iznenađenja. Odlično:
https://ohth.bandcamp.com/album/none-shall-escape-death
Selenoplexia su iz Čikaga i njihov blackened death je osvežavajuće jednostavan, bez mnogo komplikacija i teatra. EP Agony je prosto jedna krljačka, zabavna ploča gruva i udaranja, odsvirana živahno i sa miksom koji je ako ne najprirodniji na svetu ipak dovoljno dinamičan i eksplozivan da posluži svrsi. Svrha je da se osetite energizovano, jelte, i Selenoplexia sa čak šest pesama na ovom debi izdanju nudi razne brzine u kojima svira ali uvek jedan vrlo spontan, prirodan gruv koji je meni baš prijao:
https://selenoplexia.bandcamp.com/album/agony
Ne znamo ko su i šta su Nifldreki ali njihov (prvi?) EP, Gnawing Upon the Roots nudi pet bezimenih pesama mračnog, antikosmičkog, jelte, black-death metala. Ovo je vrlo fokusirano na to da ostavi utisak hermetičnosti i nihilizma i mada je to lako postići, nije lako pritom ostati zanimljiv tokom petnaest minuta. A ovim ljudima – Amerikancima, čak – to polazi za rukom. Rispekt:
Ni o nemačkom Des Teufels Sturm nemam neka znanja, ali slutim da je ovo solo projekat. No, kvalitetan je, veoma, jer je EP ...in Aufruhr odlično napisan i sadrži pet pesama modernijeg, razbijačkog, ali istovremeno i prilično atmosferičnog blek metala. Za početak, prija mi što ovo nije preproducirano a onda je tu i praktično grindersko formatiranje mnogih delova pesma sa smenama blastbitova, keca, gruverskih brejkdaun pasaža… Jeste ovo jedan jeftin projekat ali je ekonomično spravljen i krlja koliko je potrebno:
https://desteufelssturm.bandcamp.com/album/in-aufruhr
Lloigor su dva lika iz Sirakuze u Njujorku čiji istoimeni EP ima četiri pesme lo-fi ali ambicioznog lek metala. Ovo je moderno, sa dosta atmosfere i truda oko harmonija a opet odsvirano pomalo sloppy i producirano jeftino što mu daje dosta šarma. Plaćate po želji:
https://lloigor.bandcamp.com/album/lloigor
Prošli put sam za Asgrauw pričao da za mrvu su premelodični za moj ukus ali sada, sa petim albumom, Façade su se oni ili doveli na moj nivo (ne)melodičnosti ili sam ja malo popustio pod stare dane. Tek, Façade mi zvuči fenomenalno. Melodično, da, ali bez forsiranja melodičnosti zarad melodičnosti. Pesme naprosto zvuče prirodnoo, slobodno, blek metalski, bez nekakve nepotrebne stilizacije, već zaista prirodno, snažno, izražajno i mada Asgrauw jesu moderan bend, ovde ne nalazim previše spona sa trenutno aktuelnim melodičnim blek metal trendovima, štaviše, imam utisak da je ovaj album više inspirisan nekakvim tehničkijim hardkorom. Šta god da je, Asgrauw su izvrsni na svom petom albumu i urgiram da se slušaju:
https://asgrauw.bandcamp.com/album/fa-ade
https://deathprayerrecords.bandcamp.com/album/fa-ade
Irski Procession of Spectres imaju novi EP, treći za sedam godina, što nije neka radna etika, ali je makar A Vast Tomb baš lepa ploča. Dve pesme ovde na gomili traju skoro dvadeset minuta a Procession of Spectres kombinuju malo folk uticaja sa kavernoznim, hermetičnim blur-core stilom i ta vožnja između melodičnih tema i iznurujuće buke je potentna. Odlično:
https://processionofspectres.bandcamp.com/album/a-vast-tomb
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/a-vast-tomb
Inanimate je jednočlani projekat iz Britanske Kolumbije a koji se bavi „istorijom doseljenika i domorodaca na severu (Kanade)“ i mada to zvuči vrlo ozbiljno i ambiciozno, muzika na EP-ju Narratives of Subsistence spakovana je u pesme kraće od dva minuta, vrlo pankerske jednostavnosti a agresivne, metalske žestine. Čukanje za sve pare a para dajete koliko hoćete!
https://inanimatebc.bandcamp.com/album/narratives-of-subsistence
Isto iz Kanade dolazi i duo Cogadh a njihov EP Runetongue nudi četiri pesme nekomplikovnog old school blek metala. Ovo je melodično pa i lično na svoj način ali pre svega zvuči organski, neprskano, čak malo lo-fi a to samo dodaje na šarmu. Odlično je i sve se završava korektnom obradom Immortal:
https://cogadhofficial.bandcamp.com/album/runetongue
Grčki progresivci Aenaon imaju novi, četvri album, Mnemosyne i ovo je vrlo umešno spravljena ploča na kojoj se ide u solidnu stilsku širinu ali bend sve uspeva da drži fokusirano. Pesme su, i pored ambicioznih aranžmana, dakle, usredsređene na teme i njihovu razradu a svirka i produkcija su vrhunski kvalitetni. Vredi svake sekunde koju u ovo uložite:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/mnemosyne
Još blek metal progresive donose The Antichrist Imperium sa svojim trećim albumom, Volume III: Satan in His Original Glory. Obično tu ja nešto kao gunđam da ne volim britanski blek metal ali ova londonska ekipa je nešto posebno i ovaj album dugačkih, ambiciozno napisanih pesma daleko proširuje stilske granice i nudi ozbiljnu, ekspanzivnu muziku koja je istovremeno iskreno satanistička. Lepo. Omot albuma je zapravo iznenađujuće detinjast u odnosu na materijal koji se na njemu čuje pa imajte to na umu:
https://apocalypticwitchcraft.bandcamp.com/album/volume-iii-satan-in-his-original-glory
Prelazimo na stoner rok, doom metal, sludge metal, psihodelični rok i hard rok. Promače mi prošle nedelje novi album sjajnih japanskih stoner rokera Sonic Flower, izašao, naravno, za božanstveni Heavy Psych Sounds Records iz Rima. Elem, Me and My Bellbottom Blues je premijum kolekcija starinskog teškog roka, svog u bluzerskim temama i ekspresivnoj, gruverskoj svirci. Sonic Flower su u jakoj formi i njihova muzika zaista kao da kompilira najbolje elemente ’70s rokenrola u zapaljivu, neodoljivu smešu rokanja i, jelte, rolanja. Moćno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/sonic-flower-me-and-my-bellbottom-blues
Inanimus iz Severne Karoline kreće na svom debi albumu, Martyrdom, sa dungeon synth zvukom ali ono što sledi je RAZBIJAČKI, brutalno fazirani, recimo, doom-sludge-post metal. Vrlo je sve to gruverski, ali ima mesta i za melanholičnu emociju pa i za blek metal urlanje i mada album traje preko pedeset minuta i masterovan je tako da uši otkažu najmanje pola sata pre kraja, vredi ga slušati iz više puta jer je stvarno lep:
https://inanimus.bandcamp.com/album/martyrdom
Ne znam gde im je taj Temple of Doom ali živi album stoner sastava iz Tenesija Wicked Trip, naslovljen Live From The Temple of Doom zvuči maltene kao da je snimljen u mojoj dnevnoj sobi. No, taj DIY kvalitet snimka zapravo nije rđav jer muzici daje intimnost i neposrednost a što sjajno paše materijalu natopljenom u sabatovski gruv i esid. Wicked Trip vrte dobre rifove, masno su fazirani, prži ih mikrofonija, ali uvek odaju utisak benda koji je tu pre svega da vam izmasira slepoočnice i pomogne vam da dosegnete blaženo alfa-stanje. Veliki, fazirani rifovi sa bluzerskom osnovom, plačni vokali i valjajući ritam će jako pomoći u tome. Odličan album:
https://wickedtrip.bandcamp.com/album/live-from-the-temple-of-doom
Američki post-metalci Thumos su prvo u Januaru pa onda u Julu imali albume a sada su izbacili EP, Kallipolis sa „B-stranama“ sa tog albuma iz Januara. Pretpostavljam da hoće da kažu da su tri pesme na ovom EP-ju snimljene na istoj sesiji. Enivej, ovo je spori, melanholični, ali svedeni, gruverski, teški post-metal, bez pevanja, a što mu daje finu hipnotičku dimenziju i vrlo lepo to procuri. Thumos dobro sviraju i ovo se odlično posluša:
https://thumos.bandcamp.com/album/kallipolis
Kanadski trio Kurse ima novi, treći EP, Prophecies, Episode II: The Apprehension i ovo je vrlo uspešno postavljen stoner rok. Kurse vole težak zvuk, sa žvaćućom bas-gitarom i moćnim rifovima, a četiri pesme na ovom materijalu imaju pravu meru gruva i melodije. Kurse su bend sa jakom inspiracijom u narkoticima i ovi komadi i zvuče kao poluupamćene vizije iz nekih, jelte, zajebanih sesija okultno-drogeraškog tipa, a da su ipak formalno zaokružene i kvalitetne. Vrlo fino a u trenutku dokj ovo kucam naplaćuje se koliko date:
https://kurseband.bandcamp.com/album/prophecies-episode-ii-the-apprehension
RealBadRealFast su, pak, kombinacija sludge metala i panka i dolaze iz Čikaga. EP Educational Instruction osvaja odličnim gruvom i zapaljivim temama a bend svira izvanredno, sa puno energije ali i osećaja, nudeći tešku rok muziku za publiku koja voli i da pijano zapleše ali i da očajava. Pet kvalitetnih, pržećih pesama za pet dolara, pošten dil:
https://realbadrealfast.bandcamp.com/album/educational-instruction-ep
Britanski Amon Acid su već imali jedan album ove godine a novi, Cosmogony, izlazi u Novembru. No, njihov izdavač je već pustio da se sve to čuje na JuTjubu i pošto je u pitanju ugledni švedski Regain Records, recimo da ljudi znaju šta rade. Amon Acid voze izuzetno prijemčivi, psihodelični doom metal koji ima mnogo težine ali i mnogo zaraznog gruva, ovog puta sa živim bubnjem koji zaista donosi kvalitativnu razliku kakva se samo poželeti može. Pesme su poduže, naravno, i idu sporo ali osvajaju sjajnim psihodeličnim melodijama i efektima a pevanje je taman onakvo kako treba da bude da slušaoca drži da ne odluta i izgubi se u svom tom faziranom svemiru. Vrlo prijatan, tripozan album:
https://regainrecords.bandcamp.com/album/cosmogony
Chest Rockwell je samo jedan od projekata vrlo prolifičnog multiinstrumentaliste iz Kentakija po imenu Josh Hines. U ovoj inkarnaciji, koja ima iza sebe evo već osam albuma za dvadesetak godina, svira se progresivni rok koji je na osmom albumu, Mentis Oculi, pa, vrlo prijemčiv. Hines piše odlične pesme, ima osećaj za aranžmane, za dobru temu ali i za psihodeličnu nadgradnju i ovo je kolekcija vrlo dobrih komada teškog roka, sa sve finalnom pesmom dužom od dvadeset minuta KAKO I DOLIKUJE.
https://chestrockwell.bandcamp.com/album/mentis-oculi
Brethren Hogg iz Nju orleansa sviraju „južnjački doom metal“ i to baš lepo curi na njihovom drugom albumu, Relative Swine. Ovo je heavy i catchy muzika, sa odličnim gitarskim idejama i stamenim, čvrstim gruvom, te dobrom produkcijom i generalno moćnim zvukom. Brethren Hogg ne moraju da sviraju brzo da bi zvučali žestoko niti da usporavaju do kraikaturalnih sporosti da bi imali duže pesme. Nego su maštoviti i zabavni baš ovakvi kakvi su:
https://brethrenhogg.bandcamp.com/album/relative-swine
Argentinci Mephistofeles već imaju solidnu reputaciju zarađenu decenijom rada na garažnom, okultnom stoner-doom punk-metalu. Novi album, Violent Theatre, ima osam pesama ozbiljnog gruva i faziranog desperado-doom metala koji nije toliko stonerski koliko, jelte, heroinski nakrivljen, ali koji osvaja moćnim, lepljivim rifovima i bezobrazno zaraznim pevanjem:
https://mephistofeles.bandcamp.com/album/violent-theatre-full-album
Merilendski Faith in Jane su vrlo lepo iskombinovali stoner rok i, er, gospel na svom novom albumu, Axe to Oak. Mislim, slušajte himničnu She Moved Through the Fair! Sjajna je, zar ne? Album je čitav u sporim, hipnotičkim pesmama, psihodeličan, neužurban i opojan. Odličan spoj stonerske težine i duhovne lepršavosti:
https://grimoirerecords.bandcamp.com/album/axe-to-oak
Grief Circle su iz Poljske i njihov debi album, Weightless je, dobro ne baš weightless, jelte, prilično je HEAVY, ali na jedan lak način. Ovo je post-metal po raspoloženju i harmonijama a doom metal po tempu i težini i to je dobra, prirodna kombinacija. Grief Circle pišu dugačke, emotivne pesme i sviraju ih vrlo dobro pa je u ovom albumu lako izgubiti se:
https://griefcircle.bandcamp.com/album/weightless
Gotenburžani Död SoL imaju istoimeni mini LP kao svoje prvo izdanje i ovo je dopadljiv, malo anarhičan doom metal sa garažno-psihodeličnom notom. Ima u svemu tome dosta retro šmeka ali Död SoL su TEŠKI i jako distorzirani tako da se ne radi samo o ’70s ritam i bluzu sviranom četrdeset i kusur godina kasnije. Ovo je izdrogirano, abrazivno i mada disonantni vokali malo izbace čoveka iz gruva, zanimljivo je:
https://dodgbg.bandcamp.com/album/d-d-sol
Grales iz Montreala su, pak, vrlo agresivni na debi albumu Remember the Earth but Never Come Back. Ovo je mučan, težak sludge-doom sa vrištavim vokalom i dugačkim pesmama gitarskog prženja i iznurujućeg gruva. Ko ima snage, ovde će naći dosta dobre muzike za sebe:
https://grales.bandcamp.com/album/remember-the-earth-but-never-come-back
Sludge-doom je na programu i na trećem albumu italijanskih Tons. Hashensionm jelte, izlazi za cenjeni Heavy Psych Sounds Records iz Rima i ceo je posvećen kanabisu, sa mučnom, teškom, ritualnom svirkom koju presecaju ispadi agresije. Stonerske opuštenosti ima u tragovima na ovom albumu i sve je više okrenuto hipnozi pod pritiskom. Odlično je, naravno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/tons-hashension
Pa onda ide death-sludge. Coffin Torture iz Južne Karoline su izdali album za Sludgelord i ovo je mučan, težak, agresivan sludge metal sa dosta death metal gruva i mada se bend trudi da osveži pristup interesantnim harmonskim trikovima i aranžmanskim zaokretanjima, prevashodni utisak albuma je da vas neko udara u isto mesto pola sata. Ume to da bude i prijatno i Blennoid, kako se album zove svakako treba isprobati:
https://coffintorture.bandcamp.com/album/blennoid
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/blennoid
I još sludge metala donose Armed for Apocalypse iz Kalifornije, čiji je treći album, Ritual Violence JAKO heavy i agresivan. Ipak, ova ekipa ume da u svemu tome nađe i gruv pa se ne svodi sve samo na agresiju i mržnju. Jako tvrdo producirano, brutalno odsvirano i TEŠKO:
Forbidden Place Records su izbacili album sastava Sky Pig iz Sacramenta i ako mislite da u kaliforniji ne prave mračnu, depresivnu, a opet seksi muziku, pa, verovatno nikada niste bili u Kaliforniji. It Thrives In Darkness je lepljiv, bolestan sludge metal sa malo psihodeličnog začina, uteran u poduže pesme i meditativne rifaške eksapade. Važno je napomenuti da su to vrlo dobro napisane pesme i pored svoje nominalne jednostavnosti kao i da Sky Pig sviraju vrlo pažljivo i imaju odličan zvuk. Forbidden Place Records su obično garancija kvaliteta ako vas zanima spora, perverzna muzika i ovde nema promašaja:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/sky-pig-it-thrives-in-darkness
Black Tongue Reverend dolaze iz Olbenija a njihov je izraz, jelte, „Heavy psychedelic blues rock“. I dobro to zvuči, sa osam pesama na albumu All Of Them Have Fangs koje su i relaksirane i psihodelične, a da opet imaju težinu i gruv. Uz ovo lepo možete da sedite i pijete pivo a možete i da tražite onostrane vizije, tako da Black Tongue Reverend nude ol inkluziv aranžman:
https://blacktonguereverend.bandcamp.com/album/all-of-them-have-fangs
Kad smo već kod reverenda, Reverend Mother su trio iz Njujorka predvođen harizmatičnom autorkom Jackie Greene i album Damned Blessing je pun izvrsnog psihodeličnog hard roka. Pesme nisu komplikovane već, naprotiv, odišu neposrednošću i karakterom, sa nestašnom gitarskom psihodelijom i garažnom energijom. Ali je sve to HEAVY.
https://reverendmotherbk.bandcamp.com/album/damned-blessing
Ostinski Sudden Deaf donose nam puno lepog teksaškog stoner roka na debi albumu, Havoc. Ovo je rifaška, heavy muzika sa puno šmekerskog soliranja, sjajnim vokalima i gruvom koji vuče i na klasičan heavy metal. Album je ugodno raznovrstan a dovoljno heavy i moćan za svačije potrebe. Odlične pesme, odlična produkcija, odličan prvi album:
https://suddendeafatx.bandcamp.com/album/havoc-2
Ripple Music ove nedelje široko. Prvi su na redu Sun Voyager iz Njujorka sa svojim garažnim, psihodeličnim faziranim tripčinama. Ovo nije nužno „metal“ muzika i za razliku od dobrog dela Rippleovog autputa, bliže je klasičnoj psihodeličnoj svirci sa kraja šezdesetih i početka sedamdesetih, dakle, više LSD i mantre nego gandža i pivčuga, i, pa, odlično je. Mislim, jebe kevu. Koliko god puta da ponovim da sam presrećan što plaćam pretplatu na Rippleova izdanja i sve ovo dobijam istog sekunda kada izađe, nije dovoljno. Pretlatite se, ne budite ludi, Sun Voyager su sami za sebe vredni tih bednih pet dolara što se mesečno plaća.
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/sun-voyager
Jer, mislim, dobili smo i novi Electric Jaguar Baby, i Francuzi su na Psychic Death Safari lepo raspoloženi. Ovo je bluzirani, fazirani psihodelični rok ležerno odsviran i garažiran, ako tako mogu da kažem, sa late ’60s i early ’70s vajbom, malo White Stripesa u smeši, i generalno ložačkim a oputštenim nastupom. Fino:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/psychic-death-safari
Idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Crimson Mask su tri lika iz Majamija na ozbiljnom speed metal tripu. Debi album, Ancient Ways of Death je klasičan spoj Venoma, Motorheada i malo ranog blek metala, sa prilično rokerskim, šmekerskim etitjudom. Nije da su Crimson Mask još uvek POTPUNO načisto sa tim kako treba da zvuče pa pesme variraju od pravih heavy metal komada do rokerskijeg izraza, ali to i jeste uzbudljivo u vezi sa ovim albumom, kao što je i haotičan, sulud miks. Šarmantno je ovo ako volite sirovo, lo-fi rokanje koje se ne stidi malo emocije.
https://crimsonmask1.bandcamp.com/album/ancient-ways-of-death
Finski Foreseen piče solidan thrash/ crossover i njihov treći album, Untamed Force je devet pesama poštenog krljanja. Foreseen nisu nešto SUMANUTO brzi ali je gitarski rad jako zabavan, dajući muzici puno napetosti i energije, a vokali su napaljeni i ubedljivi, sa sve geng-refrenima. Zabavno i glasno:
https://foreseen.bandcamp.com/album/untamed-force
Indijski trio Amorphia nudi vrlo solidan, čvrst, tehnički nabrijan thrash metal na svom trećem albumu (za četiri godine), Lethal Dose. Produkcijski i izvođački je ovo ubedljivo a pesme su old school, štrokave i šmekerske sa finim tempom i napaljujućim rifčinama. Amorphia teško da su, jelte, originalni, ali su vrlo dobri u ovome što rade:
https://amorphiathrash.bandcamp.com/album/lethal-dose-2022
Sömbriö su Brazilci čiji blackened speed ima u sebi dosta D-beat panka pa im se i album zove Metalpunk Nightmare. Vrlo je to, razume se, šarmantno jer je ovo latinska Amerika i tamo se ovakve stvari sviraju prirodno i sa guštom. Pristojno producirano, a opet prljavo i šarmantno štrokavo, ovo će lako naći svoju publiku:
Spid metal kida ove nedelje. Padre Alcoólatra su iz Brazila a album im se zove Satânica Velocidade Da Morte sa sve namrštenim đavolom na omotu i muzikom koja je old school ali ne fetišistički nego, onako, sa razumevanjem. Ovde ima i trešerskih momenata, malo gruva, blastbitova a produkcija je čvrsta i album nudi opasnu gitarsku paljbu, naložene ritmove i vrištav vokal. Meni više nego prijatno, sa sve pevanjem na Portugalskom:
Kad smo već kod speed metala, novi album masačusetskih Seax zove se Speed Inferno i, jelte… zvuči baš kako očekujete. Seax su već odavno uspostavili svoju reputaciju modernih proizvođača klasičnog speed metala i ovaj album je kao da ste se teleportovali nazad u 1984. godinu i utvrdili da su stvari tamo još BOLJE nego što ih se sećate. Seax, pritom nisu svedeni na samo jednu dimenziju i ovaj album pokazuje puno različitih faceta njihove svirke u zaista dobrom svetlu:
https://seax.bandcamp.com/album/speed-inferno
Solidan novi EP za trešere iz Južne Karoline, Ritual Servant. Opinione je treći u serioji od četiri singla sa po dve pesme pa kada to sve to izađe do kraja moći ćemo da kažemo da je Ritual Servant praktično izdao novi album na parče. I dalje se ovde čuju Metallica i Testament ali bez direktnog kopiranja i ja sam sasvim srećan da preporučim da se ovaj bend i dalje prati:
https://ritualservant.bandcamp.com/album/opinione
Postoji li suicidal thrash metal? Sad postoji! Finski My Funeral su napisali pesmu tog imena na svom albumu Funeral Manifesto a koji dolazi posle više od pola decenije pauze u izdavanju dužeg materijala. Vreme nije naškodilo ovim ljudima i njihov četvrti album je UBITAČAN. Ovo je precizan, didciplinovan thrash metal sa mrvicom death metal nadjeva i deset ekonomičnih i energičnih pesama. Granitno tvrda produkcija malo povređuje uši ali svirka nema greške:
https://myfuneral.bandcamp.com/album/funeral-manifesto
Death In Your Yard su zajebantski krosover bend iz Tel Aviva. Novi album, Bears Against Humanity se, jelte, bavi fiktivnim ratom medveda i ljudi i, pa, zabavan je. Death In Your Yard sviraju dobro, i, ne manje važno, sviraju brzo i ja sam vrlo zadovoljan:
Naravno, jedan od najboljih albuma ove nedelje snimili su njuorleanski Goatwhore. Njihov osmi album za solidnih četvrt veka postojanja je jedna izrazito satanistička ploča, od naslova – Angels Hung from the Arches of Heaven – preko velike brzine kojom se sve ovo svira do čiste zabavnosti rifova i tema koje se ovde čuju. Iako sam album stavio u thrash metal sekciju ovonedeljnog pregleda, Goatwhore su odavno već udobno smešteni između žanrova, uzimajući sve što im treba odakle treba pa je ovo jednako thrash, death i black metal ploča. I kida. Moćna, tvrda produkcija, raspoložena svirka i odlične pesme. Za žurke i provode:
https://goatwhore.bandcamp.com/album/angels-hung-from-the-arches-of-heaven
I prošle nedelje smo imali jednu produkciju Tomasa Skogsberga na programu, a ove je u pitanju pank sastav iz Gotenburga, Razorvoid. Sonic Decay/ Fallout je demo sa dve pesme (koje NISU reference na video igre iako vas ne osuđujem što ste na to prvo pomislili – svi smo ovde sestre i braća nrdovi, nema osude) koje se voze u D-beat stilu ali bez tvrdoće i metalske discipline koju to danas često podrazumeva. Razorvoid, naprotiv, sviraju opušteno, pankerski a i Skogsberg je malo nakrivio kapu i provodi se i ovo nije za njega tipičan jako komprimovan, HEAVY rad već prostorniji, dinamičniji miks. Razorvoid imaju lepe rokerske solaže i generalno lepo krljaju pa ako volite metalizirani pank koji je i dalje nestašan i razbarušen, evo ga:
https://razorvoid.bandcamp.com/album/sonic-decay-fallout
Death’s Door su iz Pitsburga i njihov Demo 2022 ima četiri pesme ljutog, rokerskog pank-metala. Ozbiljno, ovo kao da je nastalo mešanjem Motorheada, Poison Idea i Avskum i ima i energiju i sirovost i šmek i zanatski kvalitet. Demo je produciran solidno a bend zvuči opako i nadam se brzo i nekim zvaničnim izdanjima:
https://deathsdoormetal.bandcamp.com/album/demo-2022
Demo, nazvan samo Demo hardcore benda No Tears iz Sirakuze u Njujorku počinje čuvenim saundbajtom iz Hellraisera o tome da su suze traćenje dobre patnje, i to je sve što treba da znate o njima. Ovo je metalizirani moshcore stare škole, brutalan, jak, ali jednostavan. Četiri pesme, iskrene i časne, plaća se koliko date, sasvim sve na svom mestu:
https://notears315.bandcamp.com/album/demo
Za još jako teškog, metaliziranog hardkora tu su Dead At Birth iz Helsinkija sa demo snimkom naslovljenim samo Demo. Dead At Birth vrlo polažu na težinu i ovaj materijal, iako ima bržih delova, zaista se pre svega oslanja na spore i srednjetempaške pasaže nabadačkog gruva sa navijačkim vokalima i praktično slemerskim rifovima. Vrlo je to solidno sve na gomili:
https://deadatbirth.bandcamp.com/album/demo
Još teže i metaliziranije drmaju End It All iz Perta u Asutraliji. Minialbum Put Here To Suffer je kao da vas neko udara macolom u teme jedno pola sata pravilnim ritmom, ali nije bez sofisticiranosti. End It All imaju dobar zvuk, odlično koriste disonance i majstorski grade tenziju u svojim pesmama, baziranim na moćnom, frakturama sklonom gruvu i paklenim vokalima. Sedam pesama ovakvog mejhema je prava mera:
https://enditall6061.bandcamp.com/album/put-here-to-suffer
Incrah iz Džakarte, pak, valjaju superteki metalizirani D-Beat i EP Confession ima pet pesama ozbiljne krljačine. Ovo je solidno producirano i napisano sa dosta svesti o tome da treba umeti istaći se u žanru zasnovanom na jednostavnosti i neposrednosti. Incrah prilično dobro drže pažnju sa povremenim odlascima i u sludge metal smeru i ovo je generalno dobar materijal vredan svake pažnje:
https://incrahhc.bandcamp.com/album/confession
Mičigenski Cloud Rat imaju četvrti album, Threshold i ovo je progresivan, emotivan grindpunk, kako ga sami zovu. U petnaest pesma se tu čuje dosta i emocija i ideja i vrlo tehničke ali žive svirke i Cloud Rat na vrlo interesantne načine proširuju grindcore polje borbe i nude publici muziku koja je istovremeno instant-prijemčiva ali i višeslojna. Sjajno:
https://cloudrat.bandcamp.com/album/threshold
Exorbitant Prices Must Diminish su, očigledno, grindcore sastav, iz Švajcarske, sa vrlo solidnim živim albumom, snimljenim u studiju. Live at DTR Studio ima devet pesama u manje od deset minuta brzog, spastičnog grindcore razbijanja. Iako je bend uzeo ime po pesmi benda Disrupt, njihov izraz je bliži grčevitom powerviolence rasturanju nego klasičnijem crustgrindu i pričamo o ekstremnoj disciplini i kvalitetu. Jake preporuke za ovaj komad moći:
https://exorbitantpricesmustdiminish.bandcamp.com/album/live-at-dtr-studio
I Bodybag iz Brajtona su grindcore bend mada oni za sebe kažu da spajaju hardcore, grindcore i powerviolence, i OK, EP Sewer Service svakako ima više gruva nego prosečna grindcore ploča. Ali dobro je to, četiri su to pesme nabadačke svirke i prljave, nestašne energije. Ljudi umeju da sviraju pa i da napišu interesantne pesme, a sve plaćate koliko hoćete. Fer:
https://bodybagbtn.bandcamp.com/album/sewer-service
Colacon su Džordžijski kombo mathcorea, grindcorea i powerviolencea. Iako se možda malo previše trude da budu čudni – ali koji mathcore bend to ne radi? – album The Pestilent Sickness ima šarma i kako su pesme kratke i ekonomične, sve se to lepo svari:
https://colacon.bandcamp.com/album/the-pestilent-sickness
Bend koji se zove Groin MORA biti grindcore, zar ne? Pa su još i album nazvali Groin, da sve bude potaman. Elem, ovaj sastav iz Arizone zaista svira blend grindcore, powerviolence, sludge i hardcore muzike, dosta me podsećajući na powerviolence bendove iz devedesetih, samo sa nižim štimom i težim zvukom. I super je, svirka je jako precizna, pesme kratke i eksplozivne a produkcija vrlo dobra. Povrh svega album se daje za koliko date, pa dajte štedro i pošteno:
https://groinaz.bandcamp.com/album/groin
Hateslave iz Misisipija su malo grindcore, malo hardcore, malo death metal, malo, čak i groove metal i sve to lepo nekako promućkano i ukusno. Album Slaves to the System ima šest pesama relativno normalnog trajanja i puno raspoložene, energične svirke, sa dosta kul momenata i gruva. Dopada mi se!
https://hateslave.bandcamp.com/album/slaves-to-the-system
Tomb Warden/Derailment Split EP je, jelte, split EP dva benda, jednog iz SAD, jednog iz Australije i ovo je gruverski, podzemni grindcore/ deathgrind sa obe strane, jelte okeana, odlično napravljen, autentičan, dobro produciran. Udrite:
https://nervealtar.bandcamp.com/album/tomb-warden-derailment-split-ep
https://tombwarden.bandcamp.com/album/split-w-derailment
Human Corpse Abuse je ime projekta Shelbyja Lermoa iz fenomenalnih kalifornijskih death metalaca Vastum. Iako je prvi album HCA, nazvan Xenoviscerum, izašao za Dark Descent Records, ovo nije death metal ploča već deathgrind pa i goregrind rad sa pesmama od po minut i po, ležernijom svirkom i generalno pristupom više usmerenim ka zabavi, brzini i raspojasanosti od onog što možda očekujete od nekog ko svira u Vastum. Bubnjeve je svirao Adam Jarvis (Pig Destroyer, Misery Index, Lock Up) i mada je ovo zanatski i tehnički na visokom nivou, produkcija je zapravo prijatno organska i muljava i Human Corpse Abuse ima adekvatnu old school dimenziju u zvuku. Dvanaest pesama, dvanaest old school hitova, ne propustiti.
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/xenoviscerum
Grindcore poslastica za ovu nedelju je novi album reaktiviranog argentinskog jednočlanog i ubitačnog projekta Hatefilled. Christian Badia je u međuvremenu koketirao sa death metalom kroz solidni projekat Massacred pa je i zvuk Hatefilled sada malo izmenjen i više nije u pitanju goregirnd postavljen u potpunosti na osnove koje su ostavili Regurgitate. Ovo sada kombinuje klasičan grindcore sa malo death metal gruva i atmosfere, za izvrsne rezultate. Pesme su i dalje uglavnom kratke – najduža ima dva minuta i dvadeset sekundi ali većina je ispod minut – svirka momačka a produkcija izvrsna. Ljubitelji goregrind ekscesa će svakako biti razočarani da su vokali ovde uglavnom „prirodni“ ali ovo se uklapa uz novu oštrinu i agresivnost koje Hatefilled traži. Odličan:
https://hatefilled.bandcamp.com/album/destructive-downfall-of-mankind
Languish iz Tuskona na trećem albumu, Feeding the Flames of Annihilation imaju superteški, podzemni zvuk po uzoru na, na primer švedski buzzsaw stil, ali je svirka razigraniji death metal na razmeđi old school death mučnine i razigranije deathgrind cepačine. Ima tu, dakle i brze svirke i sjajnog gruva i klasičnog švedskog D-beat nabadanja, sve kako dolikuje i prija. Meni odlično:
https://languish.bandcamp.com/album/feeding-the-flames-of-annihilation
Poljaci No Man’s Slave na svom debi albumu spajaju najbolje delove thrash, groove i death metala za jednu zabavnu i potentnu smešu. OK, nisam PRETERANO zaljubljen u Panteri-nalik rifove koji tu i tamo ulete, ali ...Of What It’s Become je dobro napisan, savršeno odsviran i vrlo pristojno produciran album ekstremnog metala koji ima samo malo želje da ga prihvate i izvan uskog kruga pervertita i frikova, ali generalno nudi časno spravljen materijal. Lepo:
https://nomansslave.bandcamp.com/album/of-what-its-become-2
Francuzi Awe Of Death sviraju toliko štrokav old school death metal da je to neodoljivo. Naravno, morate imati inklinacija ka njihovom primitivnom zvuku, ali ako imate, EP Tracks of the Past osvaja svojim ređanjem rifova i dopadljivim gruvom:
Rusi Kytowrath su na sasvim drugoj strani i njihov death metal u sebi ima dosta „komercijalnijeg“ groove metal zvuka. A što ne bi bila moja preferirana legura, no EP Moonseeker ima tri ODLIČNE pesme, stručno odsvirane i producirane i sa vrlo lepom kombinacijom atmosfera i raspoloženja. Solidno!
https://kytowrath.bandcamp.com/album/moonseeker
A opet na drugoj strani su Cemetarian i Absconder, jedni iz Teksasa, drugi iz Ilinoisa, i njihov split 7“ (samo nazvan Cemetarian / Absconder) nudi isključivo prljavštinu, gadost i ponor. Svaki bend daje po jednu pesmu mračnog, neprijemčivog death metala koji nema nameru ni da vas zabljesne blistavošću tehnike niti brzinom nego samo pankerski, muljavo melje. I bude to OK:
https://rflrecords.bandcamp.com/album/cemetarian-absconder-split-7
Londonski De Profundis sa svojim šestim albumom, The Corruption of Virtue, nalaze pravu meru kombinovanja svoje voljene progresive i agresivne death metal svirke. Mislim, agresivnost nije na nivu nekih ZAISTA agresivnih bendova koje smo danas pominjali ali De Profundis lepo kombinuju death metalsko sprintanje i progresivne harmonije, melodične solaže, džez rok linije na fretless bas-gitari i sve te klasične proggy fore. Produkcija je prirodna i ugodna a bend je na vrhuncu songrajterskih moći. Odlična ploča:
https://deprofundisband.bandcamp.com/album/the-corruption-of-virtue-death-metal
Prehistoric War Cult su naši stari znanci a novi EP, Under the Sign of the Red Moon nudi jednostavan, zarazan black-death zvuk. Ali više death, ipak, sa neolitskim vokalima, bolesnim gruvom i pržećim blastbitovima. Prehistoric War Cult uspevaju od sirovosti i primitivizma da naprave zapravo dovoljno sofisticiran materijal i polako mi se pratvaraju u jedan od najomiljenijih nemačkih black death bendova. Mislim, kad neko svira ovako varvarski a sa ovoliko entuzijazma to greje srce. Plus su antifašisti. Plus objavljuju za Fucking Kill Records. Divni ljudi:
https://prehistoricwarcult.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-the-red-moon
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/prehistoric-war-cult-under-the-sign-of-the-red-moon
Australijski Faceless Burial na trećem albumu, At the Foothills of Deliration trpaju i pomalo progresivan a opet prilično hermetičan death metal. Ovo objavljuje, između ostalog i Dark Descent Records što je uvek garancija priličnog kvaliteta, a ovaj bend oduševljava zanimljivm miksom, a zatim i veoma kvalitetno napisanim pesmama. Sve to zvuči živo i prirodno iako su pesme napisane tako da nikada ne znate šta sledeće dolazi. Veoma, veoma dinamično i dobro:
https://facelessburial.bandcamp.com/album/at-the-foothills-of-deliration
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/at-the-foothills-of-deliration
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/at-the-foothills-of-deliration
Hrvati Pit Viper su svoj prvi album, Voidweaver spremali od 2017. godine i ovo je na kraju jedna vrlo dopadljiva kolekcija kompozicija urađenih u melodičnom, proggy, tech-death stilu. Već prva, naslovna pesma je sedam minuta ozbiljne svirke a onda idu i akustične kompozicije i svakakva progresivna čudesa. Lep je to album, mada nema pevanja pa treba da volite instrumentalni metal i da se naviknete na malo jeftiniji zvuk, ali koji, taj zvuk, sasvim vrši posao. Pit Viper su svakako impresivni u svojim kompozicijama, svirci i aranžmanima i treba da se slušaju:
https://pitviper1.bandcamp.com/album/voidweaver
U poslednjoj smo sekciji sa multižanrovskim ponudama i heavy metalom. Flatliner iz Avinjona je solo projekat momka po imenu Tommy B. koji je, jelte, frustriran i besan i ne zna kako da se izbori sa svetom koji ga maltretira pa sedi za mašinom i radi. A Daily Dose Of Bullshit je kompilacija sa dvadesetjednom pesmom koje je napravio poslednjih nekoliko godina i ako volite klasičan ’90s digital hardcore, ovo je vrlo blizu tog zvuka. Dakle, gitarski lupovi, agresivni brejkbitovi, nervozno editovanje, brutalni subbasovi, jedan plesni masakr u najavi. Problem sa većinom digital hardcore muzike je što naprosto nije dovoljno gruvi i plesna ali Flatliner prilično uspešno prevazilazi ovaj problem i A Daily Dose Of Bullshit je sasvim okej za malo mrdanja tom vašom slatkom guzom. Plaćate koliko hoćete i ovo vredi:
https://flatlinerdhc.bandcamp.com/album/a-daily-dose-of-bullshit-dtrash230-2
Tu je i novi Drumcorps i mada Aaron Spectre ne spada zvanično u digital hardcore, svakako je njegova kombinacija tretiranih gitarskih semplova i spastičnih, nervoznih programiranih ritmova bliska ovom senzibilitetu. Creatures ima sedam pesama i, pa, Spectre ovo radi već decenijama i majstor je majstor:
https://drumcorps.bandcamp.com/album/creatures
Novi Liturgy EP je tu i mada je Ravenna Hunt-Hendrix u međuvremenu promenila rodni identitet i davala neke uslovno rečeno kontroverzne izjave po društvenim mrežama, muzika na As the Blood of God Bursts the Veins of Time je očekivano konfrontativna i zanimljiva. Ovo više, sem vokala, nije blek metal i bliže je avangardnom math-metalu, sa popriličnom količinom aranžiranja koje ide ka klasičnoj muzici i sakralnim temama. I dalje je to bend koji apsolutno vredi pratiti:
https://liturgy.bandcamp.com/album/as-the-blood-of-god-bursts-the-veins-of-time
Znate kako se obično kaže da u Crnoj Gori nema rok bendova? E, pa ima. Dvoeverie su dvojac koga su sklopili jedan muzičar i jedan pesnik za muziku insprisanu gotskim rokom i paganizmom. Minialbum, The Unwritten Psalms, stiže posle posle dva singla i jednog albuma ranije ove godine i ima finu mračnu atmosferu i zarazne pesme. Naravno, produkcijski je prilično skroman mada uredan i nema čega da se stidi, pa ako ovo – pravilno – shvatate kao prve korake benda, Dvoeverie dosta obećavaju. Repetitivnost koju ova ekipa nudi paše industrial rock ljubitelju u meni, pa proverite i sami. Svakako, crnogorsku braću i sestre valja podržavati:
https://dvoeverie.bandcamp.com/album/the-unwritten-psalms
Boris imaju novi… album? EP? Materijal? Phenomenons Drive ima tri pesme i traje pola sata, a pola je to satra blagoslovenog drona i, kad imate sreće, sporog, hipnotičkog ritma. Boris su najbolji u onome što rade a to je da rade šta god jebeno hoće. Plus, ne znam koliko godina ima gitaristkinja Wata (aka Yoko Mizuno) čije vas lice gleda sa omota ali ona ovako isto izgleda već tri jebene decenije. Ne propustiti:
https://boris.bandcamp.com/album/phenomenons-drive
Caustic Casanova iz Washington DC-ja često dobija poređenja sa Borisom a što je više na ime eklektičnosti unutar jedne odlično postavljene heavy rock svirke nego na ime direktnih sličnosti. Peti album ovog benda, Glass Enclosed Nerve Center, izašao za moćni Magnetic Eye ima samo pet pesama ali ovo je fantastična ploča rokenrola koji bi neko drugi nazvao eksperimentalnim, ali to ne bi u dovoljnoj meri istaklo gruv i seksepil ove svirke. Obavezno slušajte:
https://causticcasanova.bandcamp.com/album/glass-enclosed-nerve-center
Iako promo slika italijanskog heavy metal projekta Konquest ima četiri muškarca, u stvarnosti je ovo solo projekat multiinstrumentaliste po imenu Alex Rossi. Rossi, kao i druge slične kolege ima puno projekata u kojima radi sve a Time and Tyranny je drugi album za Konquest i ovo je simpatičan, old school heavy metal u NWOBHM stilu. Produkcija je skromna ali funkcionalna a Rossi je talentovan muzičar i u smislu kvaliteta pesama ovde svakako ima šta da se probere. Padne tu neka mejdnovska solaža, himničan refren itd. a iako je sve radio jedan čovek, svirački ovo zvuči vrlo zdravo i, jelte, živo. Album izlazi tek četrnaestog, a do tada se napaljujte slušajući ga na JuTjubu:
Grci Charons Claw zvuče simpatično na albumu Streets Of Calimport, vozeći prljav, ulični heavy metal. Album izlazi osamnaestog Oktobra ali ga već sada možete preslušati na JuTjubu i ovo je vrlo prijemčiv materijal energičnog, sirovog, ali formalno vrlo urednog metala starije škole ali moderne energije i ako volite Iced Earth i sličan metal izraz, a pogotovo ako volite RA Salvatorea (kome je ovo posveta u liričkom smislu), navalite:
Siren su originalno osnovani još 1980. godine pa su radili do kraja osamdesetih a onda se ponovo okupili 2018. da sviraju u Nemačkoj i sada je A Mercenary’s Fate njihov drugi album posle ponovnog okupljanja a četvrti ukupno. I dobar je. Bez starca nema, jelte, udarca, a Siren sviraju fin, klasičan hevi metal, produciran savremeno i zapravo očišćen od većine cheesy ukrasa. Pesme su solidno napisane a bend ima zdrav, energičan zvuk i upečatljivog pevača pa se ovo sluša sa guštom:
https://sirenbandus.bandcamp.com/album/a-mercenarys-fate
Domaće uzdanice, Ascend su izdale prvi EP i mada je njihov melodični heavy metal možda i isuviše melodičan za moje narogušene uši, Zero Hour je vrlo ubedljiva, impresivna ploča. Ovaj kvintet vrlo očigledno uživa u proizvođenju svoje raskošne, barokne muzike koja pritom ima vrlo klasičnu osnovu i samo je sa ljubavlju nadgrađivana da se postigne himničnost i ta zarazna melodičnost. Odličan zvuk, dosta karaktera, vrlo upečatljiv debi:
Proletos smo pominjali virdžinijske hevi metalce Twisted Tower Dire koji sviraju od 1995. godine i baš se i dalje časno trude, pa sad dobijamo i njihov živi album, Rippin It Live and Raw at the Pur House. Iako je snimak dosta sirov i bučan, muzika je sjajna a bend raspoložen, sa pesmama iz raznih faza rada. Ako imate apetita spram dvokanalnih živih snimaka koji zvuče kao da je neko vokmenom iz druge prostorije snimao probu SJAJNOG hevi metal benda, ovo ne smete propustiti:
https://twistedtowerdire.bandcamp.com/album/rippin-it-live-and-raw-at-the-pour-house
Nemački Midnight Rider zvuče jako patinirano i otmeno na svom drugom albumu, Beyond the Blood Red Horizon. Ovoje heavy metal kao iz sedamdesetih godina prošlog veka, melodičan, progresivan po prirodi stvari, odsviran spontano, produciran organski, pun gruva i šmekerskih bluz-trikova. Bend zvuči autentično i veoma raspooženo i nadam se da će se ovo u dogledno vrem pojaviti na Bandcampu jer bi ga valjalo kupiti:
Slušali ste Satan ove godine i pomislili kako vam ne bi škodilo još takvog, ozbiljnog a opet šmekerskog heavy metala. Upoznajte Nigromante iz Madrida. OK, Nigromante nisu dobri koliko i Satan (ali, da budemo fer, Satan su snimili album godine) ali im je drugi album, Summon the Devil prijatan. Ovo je heavy metal nastajao na plodnom tlu između Angel Witch i Satan, sa malo Grave Digger i Runnig Wild šmeka i ova dva čoveka sa relativno reduciranom produkcijskom postavkom bez mnogo efekata i overdabovanja prave časnu, popaljivu muziku. Satanističku takođe ali dobro raspoloženu (Satan Made Heavy Metal, jelte). Slušajte:
https://nigromante.bandcamp.com/album/summon-the-devil
https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/nigromante-summon-the-devil
Crossed Hearts sebe smatraju jednim od najvažnijih heavy metal bendova iz Atlante. White Lies / Bad Guy im je treći singl ove godine i treći za redom na kome objavljuju pesmu White Lies. Baš im je prirasla za srce, ali u redu je jer je ovo simaptična old school, NWOBHM-intonirana metal pesma. Pevačica Carlee Jackson ima mnogo šmeka u svom nazalnom izvođenju a pesme su, jelte, o njenim ljubavnim brodolomima. Ja sam star i jednostavan čovek i mene ovo ne može da ne šarmira:
https://crossedhearts.bandcamp.com/album/white-lies-bad-guy
Album nedelje? Oh,pa znate, dobili smo novi King Gizzard & The Lizard Wizard i, mislim, slavlje!!!!! Ice, Death, Planets, Lungs, Mushrooms and Lava je prelepa kombinacija psihodeličnog roka, karipskih motiva, džez-roka, afrobita i, mislim, svega drugog što možete da smislite. Stu Mackenzie je u totalnom spidu poslednjih par godina a bend bukvalno ređa ploču za pločom najizvrsnije muzike koju možet da zamislite. Već sam jedno petsto puta rekao da su Gizzardi najbolji rok bend koji u ovom trenutku radi na planeti AL NE VIDIM DA SE NEKO BUNI. I ne treba. Obavezno slušanje.
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/ice-death-planets-lungs-mushrooms-and-lava
