Imali smo zamornu nedelju ali smo na kraju dobili dosta dobrog metala. Pa… odmorimo se onda:
Kao i uvek, počinjemo blek metalom. Grčki Embrace of Thorns ima vrlo dopadljiv šesti album za, evo, više od dve decenije svirke. Entropy Dynamics je jako energična ploča old school blek metal krljanja po uzoru na second wave bendove kojima ovaj projekat nominalno i pripada. Naravno, Embrace of Thorns imaju i svoje, za grčku tipične stilske odlike, sa interesantnim, melodičnim temama i pesmama koje se bave i prirodnim/ fizičkim fenomenima pored uobičajenih emanacija mržnje i besa. Solidno produciran album epske a opet fokusirane svirke i precizno usmerene agresije. Meni odličan:
https://embracethorns.bandcamp.com/album/entropy-dynamics
From The Vastland ima novi, sedmi album, Taurvi, i kako sam već pisao o opusu ovog iranskog muzičara u egzilu, ne moram naširoko da pojašnjavam njegovu kombinaciju zoroastrizma, melodije, agresivnosti, persijskog nasleđa i norveškog blek metala. Taurvi je maštovita i zanimljiva ploča koja ne zaboravlja na brzinu i agresiju ali ostavlja dosta prostora za disanje i istraživanje različitih tema, još jednom podsećajući na ekspanzivnost i fleksibilnost blek metal matrice. Sina, čovek koji sve ovo pravi, je doveo i basistu i bubnjara u postavu pa Taurvi zvuči još bolje i življe nego prethodni albumi. Vrlo lepo:
https://thecrawlingchaosrecords.bandcamp.com/album/taurvi
Svideo mi se debi album jednočlanog, ali tehnički dvočlanog projekta Invernal iz Barselone. Album nazvan L.I.E.S.P.I.T.O.R. je originalni autor, Holok, koji sa ovim projektom radi već duže od deset godina, snimio sa bubnjarem (Viktortured) a što muzici daje finu organsku komponentu – sa povremenim ljuljanjima u tempu – koja naprosto ne bi bila tu da je o ritmu računa vodio robot. Invernal prži jednostavan, old shool black metal sa besnim presvlačenjem prostačkih rifova na gitari i vrištanjem do pakla i nazad, ali ovo je po kvalitetu zvuka ali i svirke nekoliko redova veličine inad sličnih ovakvih radova koje zatičemo lutajući po Bandcampu. Holok, takođe, ume da napiše pesme i ovo nisu samo bezdušna ređanja rifova, već ipak komadi sa atmosferom i narativom. Jednostavnost ove muzike ide joj u prilog, naravno i Invernal vrlo dobro hvata tu pankersku DIY dušu blek metala a da istovremeno ne emituje utisak amaterizma. Fino je:
https://invernalkvlt.bandcamp.com/album/l-i-e-s-p-i-t-o-r
Estonski Langenu zvuči karakterno i prilično osobeno pa je i novi EP, Setooniq gušt da se presluša Estonci sviraju sa dosta folk, ili makar paganskih, jelte, motiva u svojoj muzici, ali ovo je istovremeno i melodično i sirovo i daleko od uobičajenih blek metal formula a da opet cepa tu neku suštinsku blek metal energiju. Poptuno bizarna produkcija bubnjeva, pritom, ali radi:
https://warhorn.bandcamp.com/album/setooniq
Filadelfijski Goathex ne filozofira na svom novom demo snimku. Bewitched Hatesiege Promo donosi tri pesme brutalnog, primitivnog black-death čukanja, sa najprostačkijim ali najslađim riovima i nonstop rafalnom paljbom. Goathex hates you, kaže Bandcamp stranica ovog benda, ali ne brinite, mrze vas s ljubavlju:
https://goathexhatesyou.bandcamp.com/album/bewitched-hatesiege-promo
Britanski Oferwintran je vrlo strejt na drugom albumu, It Often Befalls Those. Nema ni ovde mnogo filozofije, ovo je pravolinijski, spontan blek metal koji je melodičan koliko je i oštar, sa pesmama koje dolaze iz duše i vrlo srčanom svirkom. Ne preteruje se sa idejama, da to bude jasno, ali je iskreno i znojavo:
https://oferwintran.bandcamp.com/album/it-often-befalls-those
https://deathprayerrecords.bandcamp.com/album/it-often-befalls-those
Glasyalabolas su iz Sankt Petersburga i prvi EP, The Immortal Warrior nudi blek metal sa malo death metal elemenata. Ovo nije tipično slovenski, himnični blek zvuk već hermetičnija i nešto atmosferičnija muzika sa elementima disonance i teksturalnih istraživanja, ali i melodije, atmosferična ali ne na danas uobičajeni atmoblek način već sve zvuči kavernozno, preteće ali prijemčivo. Četiri pesme po ceni koju sami odredite je vrlo pristojan dil:
https://glasyalabolas.bandcamp.com/album/the-immortal-warrior
Za klasičniji, ledeni i slatko melodični blek metal, stiže nam novi album finskih Ymir. Aeons of Sorrow je drugi album sastava koji radi već više od dve decenije i mada je diskografska aktivnost recentnijeg datuma, muzika na ovom izdanju je dfinitivno u modusu kasnih devedesetih. Dakle, paganski, melodično ali oštro i na prvu. Ako volite 2nd Wave blek metal, ovde se nećete prevariti, ledeno je i brije:
https://ymirblackmetal.bandcamp.com/album/aeons-of-sorrow
Cyffrous Indignus su iz Denvera i novi EP, Insanitatem nudi vrlo poštenu smešu black metala i d-beat punka. Dakle, energično je, melodično, ali mračno i apokaliptično, sa dosta disonanci ali i energije Tri pesme su snimljene uživo, i ovaj deo EP-ja je manje slušljiv, ali, ako volite abrazivnu teksturu i buku, možda i prijemčiviji. Studjske pesme nude više dimenzija a jedna je i praktično moderna kompozicija sa netradicionalnim (za rok muziku) instrumentima. Generalno zanimljiv materijal i obećavajući bend:
https://cyffrousindignusmusic.bandcamp.com/album/insanitatem
Stormruler snimaju za Napalm Records, što je s jedne strane znak kvaliteta a sa druge znak da se meni njihova muzika neće dopasti. Zajebano! No, drugi album ovog dvojca iz Sent Luisa, Sacred Rites & Black Magick zapravo ima taman lepo odmeren odnos brze, žestoke blek metal svirke i srednjevekovnih tema da meni to lepo legne. Predugačko je ovo, da se razumemo, sa svoja 74 minuta trajanja, ali je simpatično i prijatno sam se iznenadio koliko mi je bilo zarazno:
https://stormruler.bandcamp.com/album/sacred-rites-black-magick
Blek metal se načelno više bavi duhom nego telom pa je otud i jednočlani V.E.I.N. iz Masačusetsa simpatična anomalija. Debi album Blood Oaths ima u sebi meru body horror halucinantnosti i u svojim temama i u muzici koja je krljačka i psihodelična u isto vreme, sa mnogo slojeva zvuka u kojima se mnogo toga događa. Autor, Marcus Frattura uspeva da sve to ne zazvuči kao muljavina već da mu podari usmerenje i smisao i zaslužuje pažnju:
https://eternaldeath.bandcamp.com/album/blood-oaths
Malezijski IEON su bili odlični i na prva dva albuma, pa je treći, Alpha IEON Omega, sasvim očekivano dobar. Ovo je vrlo melodičan, vrlo atmosferičan blek metal, u skladu sa današnjim trendovima, ali IEON imaju u sebi neku mrvu osobenosti koja ih, za moje pare, izdvaja od kolega. Emotivan je ovo album, nežan po temama, da, ali i žustar po svirci i vrlo prijatan za slušanje sa svojom kombinacijom energije i, jelte, elegije. Veoma lepo i uzvišeno:
https://originofieon.bandcamp.com/album/alpha-ieon-omega
Prelazimo na stoner rok, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rok. Iz Nju Orleansa smo navikli da očekujemo dobar sludge metal pa tako i trio TÖTEM sa svojim prvim EP-jem, For What It’s Worth donosi pet pesama jakog, gruverskog zvuka. Ovo je vrištavo, tvrdo, na momente disonantno ali nije napravljeno samo da vas povredi. TÖTEM imaju i želju da se uz ovo mlati glavom i tapka nogom i njihovi brutalni bas-rifovi i bubnjarski gruv treba da izazivaju i prijatnost. Gitara je tu da dopuni zvuk trećom dimenzijom konfuzije i moram da priznam da ovaj materijal meni prija:
https://totem504.bandcamp.com/album/for-what-its-worth
Francuzi Negative Concept imaju dosta osoben zvuk u svojoj doom-sludge metal viziji. Ovo je agresivno u svojoj sporosti i dubini, sa ponekim šmekerskim, sabatovskim rifom, ali i sa solidnom ljubavlju spram drona. Debi album Unwelcome ima deset pesama koje ne preteruju sa dužinom ali jebu kevu težinom i debeli, nabasovani zvuk benda je baš onako prijatan, kao tona perja koja vas je pritisla o pod, a neko odozgo počeo da nabacuje nakovnje. Vrlo pristojan debi:
https://negativeconcept.bandcamp.com/album/unwelcome
Meksikanci 3 Wheeler Band ne žele da imate ikakve dileme oko toga šta vas čeka na novom albumu, pa su ga nazvali In the Name of the Holy Riff a pesme se, između ostalog, zovu „Jimi Sabbath“ i „Stone in my Head“. Dakle, vrlo rifaški nastrojen stonerski gruv sa bluzerskom osnovom i puno poletne, mangupske energije. 3 Wheeler Band su vrlo kompetenti u sviranju lepljivog, zaraznog rokenrola i mada njihova muzika ne pokušava da napravi neku specijalno ambicioznu nadgradnju na temeljima koji su udareni pre pedeset godina, ona to zaista i ne mora jer perfektno zvuči baš ovako:
https://3wheelerband.bandcamp.com/album/in-the-name-of-the-holy-riff
Nemci Dry Vein kažu za sebe da sviraju „psychedelic death boogie“ i njihov EP Roger T. je zapravo jako dobra demonstracija šta to zapravo znači. Ovo je puno psihodeličnih efekata i svemirske meditacije ali je i gruverski nastrojeno, sa pesmama koje vole da se povezu i u AC/DC smeru. Rokerski, šmekerski a opet svemirski, sve se to lepo uklopi i prija ušima i srcu:
https://dryvein.bandcamp.com/album/roger-t
Mladi stoner rok bend iz Viskonsina, Flying Fuzz, ima novo izdanje. EP Redeemer je topli, prijatno fuzzirani teški rok sa blago okultnim zvukom (slušajte moćni Disciple of Doom) i šest pesama lepog ’70s gruva koji zvuči dosta retro ali na jedan ipak moderan način. Vrlo je sve to solidno i vredi obradovati uši:
https://flyingfuzz.bandcamp.com/album/redeemer-ep
King Gizzard & The Lizard Wizard su nam prošlenedelje podarili album, jelte, nedelje a onda su nonšalantno izdali i minialbum Laminated Denim sa još dve (ali svaka od njih traje po petnaest minuta) pesme vrhunskog kosmičkog, kinetičkog krautroka. Krautroka? Pa, da, recimo da me ova muzika najpre na to podseća sa svojim opuštenim gruvom, nenametljivom psihodelijom i puno pokretnih delova a koji se svi prirodno uklapaju u plesni, kompulzivni ritam. Izvanredno, kao i uvek:
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/laminated-denim
Katla su iz Kopenhagena i njihov EP Overdoser je zapravo polovina split albuma sa takođe kopenhagenškim bendom Czar. Katla makar na ovom materijalu ubijaju iz sve snage svojim sludge-doom zabadanjem koje i pored brikvolovanog mastera i urlanja zapravo nije bez sofisticiranosti. Rifovi su zanimljivi, pesme pametno aranžirane i među sobom dovoljno različite pa se ovo fino presluša. Czar su, pak, nešto bliži hardkorpanku mada i njihova muzika ima u sebi sludge metal težine i njihovih pet pesama u sebi i pored velike agresije nose i atmosferu i gruv, dobre, lepljive rifove i sve što treba. Odlično izdanje:
https://katladk.bandcamp.com/album/overdozer
https://czarband.bandcamp.com/album/overdoser
Methuselian su stoner-sludge trio iz Izraela a Beyond human je njihov EP snimljen, rekao bih, uživo. Zvuk je, dakle, sirov, a svirka spontana, dok bend sporo i temeljito gazi kroz tri dugačke pesme koje klasičan rifaški rad kombinuju sa alikvotnim pevanjem kao iz tuvanskih stepa. Lepa i prirodna kombinacija a Methuselian demonstriraju dosta osećaja za gruv i finih rifova:
https://methuselian.bandcamp.com/album/beyond-human
Joj, ne znam ko su i šta su Seytan ali album Necromancer je pola sata prelepe psihodelije bez mnogo naklona „rok“ standardima, sa vrhunskim korišćenjem klavijatura u naglašeno lo-fi okruženju i ritualističkim ambicijama. Jeftino i neodoljivo:
Drugi album kopenhagenških Majestic Mass traje manje od pola sata, zove se Destroys Minds & Rapes Souls i nudi pržeći, prelepi, pa, blackened punk rock metal. Dakle, uprkos blek metal vokalima, ovo je zapravo muzika za psihodeličare i pankere, sirova ali hipnotična i producirana kao da je 1978. godina. Slatko:
https://regainrecords.bandcamp.com/album/destroys-minds-rapes-souls
Funeral Doom Terror je ime za projekat bez mnogo suptilnosti. Ali muzike projekta NIJE RĐAVA. Ovo je nastavak projekta Funeral Noise Terror i slutim da je i jedno i drugo delo samo jednog čoveka iz Argentine. Album Apotheosis of Torture ima tri dugačke, mučne pesme ali koje su kompetentno spravljene i, što se mene tiče, donose barem potrebni minimum sentimenta i gruva koje očekujem od funeral doom muzike. Plaćate koliko hoćete, što je vrlo fer jer ovo svojim kvalitetom zavređuje pažnju:
https://funeraldoomterror.bandcamp.com/album/apotheosis-of-torture
Za još dooma, ali malčice manje hermetičnog, malčice komunikativnijeg, obratićete se na adresu jednočlanog projekta Cavernous Gate. Bizarno ime na stranu, ovo je vrlo ubedljivo na debi albumu Voices from a Fathomless Realm gde se doom metal ovaploćuje u melodičnijoj ali i dalje vrlo sporoj, vrlo kinematičnoj formi. Sebastian Körkemeier koji sve ovo svira i peva vrlo stručno spaja gotske elemente doom metala sa apstraktnijim, čak i ambijentalnim pasažima i ovo je upečatljiv album:
https://cavernousgate.bandcamp.com/album/voices-from-a-fathomless-realm
Earthrise iz Mineapolisa sviraju skoro stereotipni post-metal na albumu Until We Rest Beneath the Winter Way. Sve je ovde u sporom tempu, odjekujućim gitarskim udarima, izmučenim vokalima, sve ozbiljno i emotivno i spakovano u jako duge, meditativne pesme. Ali u redu je to. Earthrise se ne odlikuju originalnošću ali imaju solidan zvuk i vidi se da vole to što rade:
https://earthrisemn.bandcamp.com/album/until-we-rest-beneath-the-winter-way
The Screech Boys su iz Tenesija i sviraju opržen psihodelični stoner rok. Album Love… Surf… DRACULA! Ima deset pesama koje su sve okupane grdnim fazom i psihodeličnim efektima, sa dobrim ritmom i rokerskim šmekom. Ima tu i surfa, malo, recimo, ali svakako za svakog ljubitelja garažnog prženja i psihodelije generalno, ovo je pravo slavlje prljavštine i pomerenosti:
https://thescreechboys.bandcamp.com/album/love-surf-dracula
Idemo dalje na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Kanađani Riotor su mnogo slatki na svom četvrtom albumu, Recrudescence of Darkness. Mislim, dobro, ja sam stariji čovek pa mi odmah simpatičan thrash metal koji zvuči nekako starinski i oslonjen je na zujeće, zapaljive rifove, ali bend ima i malo death metal elemenata u tom svom old school zvuku, pa onda samo malo ambicioznije aranžmane i sve se to sklopi u jednu karakternu, osobenu celinu koja pritom forsira jak tempo a ja zaista sve što volim volim još više kad je brzo. A Riotor očigledno vole da sviraju brzo, pa onda pesme poput United Metal Maniacs sa svojim speed metal divljaštvom ne mogu a da mi ne ukradu srce. Još i ta organska produkcija! Prelepo je sve ovo, ne propustite:
https://riotor.bandcamp.com/album/recrudescence-of-darkness
Argentinci Bardüs su simpatični na EP-ju Pandemonium, sa četiri pesme klasičnog thrasha, koji samo na momente pređe u malo melodičniji heavy metal izraz. Produkcija bi volela da bude malo skuplja, makar za nijansu, posebno sa zvukom bubnja koji ume da bude anemičan, ali pesme su solidno napisane, sa jakim rifovima, moćnim basom koji žvaće iza gitara i generalno pristojnim thrash programom. Deluje kao da je ovo prvo izdanje za bend i to izdanje obećava!
https://bardus-arg.bandcamp.com/album/pandemonium
Iskusni njemački trešeri Headshot sa skoro trideset godina aktivnosti za sebe stižu do šestog albuma, Eyes of the Guardians. Inspirisani klasičnim Bay Area Thrash zvukom, Headhsot su na razmeđi tehničke, melodične, pomalo i razmetljive svirke, i napaljivog, ulično-himničnog nabadanja. Pevačica Daniela Karrer je upečatljvia i snažna u svojoj izvedbi a gitare su bezobrazno maštovite, sve uredno nabačeno na šasiju energičnog, ali i raznovrsnog thrash metala sa heavy metal elementima. Fino je:
Mortal Ground su iz Disija i njihov novi EP, Natural Causes je odličan thrash metal sa daškom krosovera. Mortal Ground, jasno je, vole Slayer ali ovo nije puko kloniranje velikih uzora već kvalitetno napisan, originalan materijal sa dobrim rifovima i pažljivim aranžmanima. Mortal Ground imaju karakter, odličan zvuk i zreo pristup thrash metalu pa se nadam i skorom albumu:
https://mortalground.bandcamp.com/album/natural-causes
Rhythm of Fear sa Floride imaju dosta dobar album ove nedelje. Fatal Horizons je njihova druga dugosvirajuća ploča i mada njihov thrash metal nije sve vreme onako eksplozivan i neposredan kako ja volim, svakako se ima svašta lepo reći i o atmosferičnijem, odmerenijem pristupu koji bend iz Jacksonvillea preduzima. Ovo je album sa kosmičkom i naučnofantastičnom komponentom izraženom u svojim temama pa i muzika ima izraženiju kinematsku dimenziju, a što zanimljivo legne uz klasično thrash šibanje. Solidno:
https://rhythmoffear.bandcamp.com/album/fatal-horizons
After All su iz Briža u Belgiji i njihov melodični thrash metal se razvijao i evoluirao od ranih devedesetih. Novi album, Eos je njihov deseti i prestavlja bend u sazreloj, moćnoj formi sa helouvinovski himničnim melodijama ali sa fokusiranom, energičnom thrash svirkom. Razbijački, epski i cheesy na sve prave načine, ovo je jedan zabavan album:
https://afterallmetal.bandcamp.com/album/eos
Šveđani Phantasmagorian sviraju „horror metal punk“ na svom istoimenom, pretpostavljam debi minialbumu koji ima samo sedam kratkih i ekonomičnih pesama negde između Motorheada i Anti Cimex. Jako je to pitko, sa prijatnim, dosta organskim zvukom, urednom ali opet ne preterano upeglanom svirkom i ozbiljnom D-Beat ekspertizom. Meni jako šarmantno:
https://phantasmagorian.bandcamp.com/album/s-t
Za slučaj da vam još nije bilo dosta Borisa iako su ove godine već izbacili puno lepih stvari, Rocky & The Sweden and Boris – Split je dolazeći split album sa japanskim hardkor bendom Rocky & The Sweden i tu ima puno lepih stvari. Boris i sami prelaze u hardcore mod za dve od tri svoje pesme, svirajući brzo i bučno kako oni već umeju, dok je treći komad više drone rock improvizacija. Rocky & The Sweden, pak, voze brzi, melodični hardcore sa rokerskim etitjudom i odličnom zvukom. Savršeno:
https://rockytheswedenandboris.bandcamp.com/album/rocky-the-sweden-and-boris-split
Indonežani Drain Death na demou Demo MMXXII imaju tri pesme apokaliptičnog, blago metaliziranog crustpunka. Ovo je, naravno, jako prljavo, nihilistično i namenjeno ljudima koji vole da se ne osećaju prijatno čak i kad se relaksiraju uz muziku. Dakle, sjajno je. Primitivno, sirovo, prelepo:
https://haildraindeath.bandcamp.com/album/drain-death-demo-mmxxii
Asasara iz Masačusetsa je dvojac sa kvalitetnim EP-jem Sinking. Ovo je metalizirani hardkor sa klasičnim mošerski momentima i geng-refrenima, ali onda i sa odličnom nadgradnjom u vidu atmosferičnih pasaža i promišljenog harmonskog rada. Materijal je i vrlo solidno produciran i skoro da je kriminal da se ovo prodaje za cenu koju kupac sam odredi. Poslušajte, vrlo je dobro:
https://asasara.bandcamp.com/album/sinking-2
Japanski Avod su sjajni na EP-ju Out of Order trpajući metalizirani hardcore ili pankizirani thrash metal, kako vam drago. Ovo je svakako stepen ili dva iznad uobičajenog krosovera iz 2022. godine sa maštovito napisanim pesmama, promišljenim zvukom i puno odličnih rifova, harmonija i tema. Sveže, originano a razbijački, ne treba propustiti:
https://avod.bandcamp.com/album/out-of-order
Wound su iz Sirakuze (Njujorške) i njihov Demo, nazvan samo Demo je solidna demonstracija zanata i autentične lične inspiracije. Ovo je metalizirani hardcore sa malo beatdown šmeka, dakle, siledžijski ali plesan, zabavan i pun solidnih rifova. Tri ubadačke pesme, plus intro, po ceni od koliko date, dobar dil:
https://woundhc.bandcamp.com/album/demo-2022
Za još teškog, metaliziranog hardcorea sa plesnim ritmovima, tu su Aggrieved iz Njukasla. Demo ’22 ima četiri pesme, ili makar tri pesme plus intro i opako je težak. I zabavan. Aggrieved imaju odičnu produkciju ali, još važnije, sviraju jako dobro i pesme su im zarazne i poletne. Plaćate po izboru:
https://aggrievedhc.bandcamp.com/album/demo-22
Šveđani Turbocharged odlično zvuče na svom šestom albumu, Alpha Beast, Omega God. Njihov d-beat punk je stručno ukršten sa death metal zvukom, naštimovan nisko i sa puno abrazivnih tekstura, a da i dalje zadržava pankersku neposrednost i šarm. Dvanaest pesama poštenog, odmerenog krljanja i dobrog, toplog zvuka. Milina:
https://emanzipation.bandcamp.com/album/alpha-beast-omega-god
Agamenon Project se vraća osvežen posle pauze od nekoliko meseci. Split, deseti za ovu godinu, #10_22 – Agamenon Project x Cuspir na sua cova donosi nam pet pesama vrlo solidnog brazilskog DIY grindcorea a sa druge strane su spore, mučne zombi-pesme projekta Cuspir na sua cova. Pank ez fak i plaćate koliko date:
https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/10-22-agamenon-project-x-cuspir-na-sua-cova
Klivlendski Corpse Desecration su mi sjajni na svom lo-fi demou Fleshgate To Execration. Svirački ovo je prelep death metal stare škole, sav u jebačkim rifovima i brzoj, energičnoj svirci a produkcijski zvuči kao da je stigla nova 1989. godina i svi smo mlađi, lepši, zdraviji i optimističniji. Plaćate koliko hoćete a ja ću Corpse Desecration staviti na radar za ubuduće jer je ovo EKSTREMNO zabavno:
https://corpsedesecration1.bandcamp.com/album/fleshgate-to-execration
Infected God su iz Mančestera ali u Nju Hempširu i njihov EP Rot je vrlo kompetentan komad mošerskog, energičnog, nekrofilskog death metala koji je išao u školu kod Cannibal Corpse i sličnih brutal-death-ali-sa-šmekerskim-gruvom stručnjaka. Neprijatne liričke teme na stranu, ovo je vrlo prijatno da se sluša u društvu ljudi raspoloženih za šutiranje i nesputani hedbeng. Odlično:
https://infectedgod.bandcamp.com/album/rot
Defecatorium je, jelte, jednočlani deathgrind projekat jednog Timothyja Shooa (aka Jackslammer), iz Ilinoisa, a album isto nazvan Defecatorium iako kućnog tipa, sa prepoznatljivo sobnom produkcijom, zapravo ima u sebi malo mangupskog šarma. Ovo su pesme bez nekakvih inovacija ili svežih pogleda na žanr, štaviše, sasvim s generičke, ali je izvedba poštena, a zvuk zadovoljavajući pa ako vam nekog dana u pola šest ujutro dođe neizdrživa želja da slušate namršten, nevaljao deathgrind gde su svi rifovi gotovo isti a blastbitovi zvuče kao pneumatski čekić, izvolite:
https://jackslammer.bandcamp.com/album/defecatorium
I Genestealer trpaju deathgrind, sirov i podrumski. Ovaj dvočlani projekat iz San Dijega ima drugi, eponimni EP sa devet pesama koje donose klasičan izraz sa duplim vokalima, muljavim rifovima i rafalnim bubnjevima. Sve je to, srećom, sklopljeno zanatski vrlo korektno i iako produkcija nije sad nešto kao kvalitetna, dovoljno je dobra da bend zvuči ubitačno. Odličan bubnjar i cena od koliko date, pa svakako dajte:
https://genestealergrind.bandcamp.com/album/s-t-2
Bone Creature je melodični death metal bend iz Denvera sa malo thrash elemenata i prvi album nazvan Bone·Jour nudi zabavnu smešu irova, vrištavih vokala i dopadljivih, baroknih melodija. Ono što mi se kod Bone Creature dopada je raznovrsnost između pesama koje nisu baš stopostotno kopipejstovane jedne između drugih i ta naglašena melodičnost se stavlja u donekle različite kontekste. Lepo:
https://bonecreature.bandcamp.com/album/bone-jour
Azerbejdžanski Goat Ripper na albumu prvencu pokazuju solidnu ekspertizu iz brutalnog death metala. Ovo je srednjetempaški, slamming death metal program, ali bez ranopubertetskog ekscesa koji je danas često deo ove muzike. Goat Ripper uprkos imenu zvuče dosta ozbiljno, sabrano i otmeno u svojim pesmama horor tematike, a produkcija je hrskava i čista. Azerbejdžan je velika zemlja i mada o njenoj metal sceni ne znam bogznašta, nisam iznenađen da čujem ovako kompetentan slem sastav a da dolazi iz Bakua. Slušaćemo se još, nagađam.
https://goatripperband.bandcamp.com/album/goat-ripper
Parasitic Infestation su sa Novog Zelanda i njihov slamming death metal ima u sebi dosta discipline i kvaliteta na koje su nas navikli njihovi zemljaci Organectomy. Prvi EP Intergalactic Harvest, prema tome, zvuči veoma dobro, sa kvalitetnom, tvrdom death metal svirkom, moćnim zakucavanjem i brutalnim slemovima. Ovo je žanr u kome je gruv skoro sve i Parasitic Infestation dobro znaju da njime rukuju, centrirajući svoje pesme oko zaraznih slemova i izvlačeći iz njih maksimum, bez preterivanja u trajanju. Vrlo dobro:
https://parasiticinfestation.bandcamp.com/album/intergalactic-harvest
Čileanski Infection ima vrlo kompetentan demo brutalnog death metala, nazvan samo Demo 2022. Mislim, nema ovde ničeg novog, originalnog, što do sada niste čuli ali ako volite ovaj partikularni tip death metala – Suffocation, malko Cryptopsy i tako to – Infection su vrlo sposobni da isporuče šta treba: zakucavačke blastbitove, zombijevski klateće srednjetempaške delove, brutalan vokal. Plaćate koliko date:
https://infection-chile.bandcamp.com/album/demo-2022
Portland skoro nikada ne promašuje. Hexalter su brutalni black-death sastav sa malo Morbid Angel šmeka u svom DNK i agresivnim tempom na EP-ju Forced Reincarnation. Ovo je muzički vrlo solidno, na tragu ne samo Angela nego i Hate Eternal, sa besomučno prebijačkim blastbitovima i satanskom energijom. Može to da bude i monotono, jer Hexalter ne variraju preterano intenzitet juriša ali je meni dosta dobro:
https://hexalter.bandcamp.com/album/forced-reincarnation
Meksički Cimmerian Possession su sjajno iskombinovali (blago blackened) deathmetal i crustpunk na svom EP-ju Sadistic Storm. Ovo su četiri pesme (jedna je obrada Noctifier) energičnog, pržačkog metala koji prirodno spaja d-beat gruv i blastbitove, death metal vokale i blek metal melodije. Materijal je vrlo solidno produciran a bend osvaja čistotom vizije i autoritativnom izvedbom. Za šutiranje:
https://personal-records.bandcamp.com/album/sadistic-storm
Francuski Catalyst cepaju iz sve snage na drugom albumu, A Different Painting For A New World. Ovo je brutalni tech-death, sviran u visokom tempu i sa preciznošću u prvom planu. Pesme, naravno, imaju puno upečatljivih tema i zanimljivih harmonskih izleta, ali je sve to presvučeno preko šasije trkačkog automobila. Mislim, bubnjar ODVALJUJE sa blastbitovima a i gitaristi se takmiče ko će brže i, naravno, to je muzika koja je odmah bliska mom srcu. Bend, srećom, ne svira 50 minuta svom mogućom brzinom i ovde je jednako verovatno da ćete naleteti na flamenko pasaž koliko i na brutalni blastbit ako nasumično skačete kroz album. Puno, dake, uzbuđenja uz vrlo dobro napisane pesme i solidnu produkciju. Oduševljen sam:
https://catalystfr.bandcamp.com/album/a-different-painting-for-a-new-world
Australijski Impure Violation imaju drugi album i ako vas naslov, Knee Deep in the Dead, na nešto podseća, svakako će to učiniti i naslovi svih pesama. Ovo je stroprocentno omažiranje igre Doom i njenih raznih poglavlja (Thy Flesh Consumed, Icon of Sin itd.) i jedno sasvim prirodno vraćanje duga. Na kraju krajeva autori igre jesu bili inspirisani metalom pre trideset godina, dok su je pravili, i korektno je da je današnji metal inspirisan ovim ikoničkim serijalom. Album ima čak i semplove iz Dooma, ali sve to na stranu, muzika je odlični brutal death metal/ slam, sa fokusom na kvalitetu pesama i dobroj produkciji, sa prečišćenim konceptom i bez fetišizovanja detaljčića. Veoma solidno:
https://impureviolation.bandcamp.com/album/knee-deep-in-the-dead
Mladi death metalci iz Arizone, Misanthropic imaju novi EP, Malicious Procession Of Rotted Flesh i ovo je, u najboljem mogućem smislu, kao nešto iz prve polovine devedesetih. Razigrano, energično, a opet hermetino i mračno, sa solidnim zvukom i disciplinovanom svirkom, a da nije bezdušno upeglano u studiju i pretvoreno u muziku koju su mogli odsvirati i roboti.Vrlo solidan materijal koji signalizira da su Misanthropic zreli za snimanje albuma:
https://misanthropicdeathmetal.bandcamp.com/album/malicious-procession-of-rotted-flesh
The Everscathed iz Čikaga prže death metal kakav je teško ne voleti. Ova ekipa koja pod ovim imenom svira već dvadesetak godina, a i duže pod prtethodnom firmom, vozi old school death metal koji je sav u velikim rifovima i vrlo organskoj svirci. Ovde nema peglanja „u kompjuteru“ i ako se tempo malo zaljulja, šta sad, živi smo ljudi. Stilski je sve to prijatan, atmosferičan OSDM bez preterivanja u agresivnosti ali sa dovoljno čukanja da svakome bude simpatičan. When The Dark Comes To Life je četvrti album skupine i vredi ga poslušati:
https://theeverscathed.bandcamp.com/album/when-the-dark-comes-to-life
Kalifornijski Ripped to Shreds, naravno, mnogo obećavaju time što su ime uzeli po pesmi Terrorizera, ali njihova muzika generalno isporučuje. Novi album, 劇變 (Jubian) ima osam pesama odvaljivačkog deathgrind zvuka koji ima gruv, istina je, ali pre svega ima trešersku žestinu i brzinu. Za razliku od često prehermetičnih deathgrind kolega, Ripped to Shreds zvulče kao bend iz podruma sa ćoška koji svira ljute džemove svakog četvrtka, bez previše filozofiranja i poze. To ne znači da pesme nisu pažljivo napisane, naprotiv, samo da sve zvuči organski i živahno. Što je za deathgrind svakako plus. Odlična ploča i siguran hit za Relapse Records koji i dalje znaju da namirišu kvalitet:
https://rippedtoshredsdeathmetal.bandcamp.com/album/jubian
Poslednja sekcija, dakle, multižanrovske stvari i heavy metal. Nisam inače neki slušalac simfonijskog gotik metala sa malo metalkor elemenata ali novi singl ruskih kraljica Blackthorn mi je ušao pod kožu. Black Streams Arcanum ima dve verzije naslovne pesme i nekako je veličanstveno teatralan, sa zaraznom osnovnom temom koju sopran glavne pevačice Aine izvlači na najlepši moguć način u duetu sa setnom violinom. Nisam generalno fan tih seckanih, prigušenih gitara koje me asociraju na nu-metal ili metalcore, ali pesma ima svoj drajv, svoj, jelte, gruv i ove žene je majstorski izvode:
https://blackthornmetal.bandcamp.com/album/black-streams-arcanum-new
Virgin Mother ima novo izdanje svega par meseci posle prethodnog, odličnog EP-ja Woe. Ovog puta u pitanju je punokrvni album, Mourning Ritual, i Seb Alvarez i dalje spaja sve što mu padne na pamet, kreirajući bučnu, hermetičnu ali ne neprozirnu kombinaciju metala, nojza, hardkora… Vrlo je to raznovrsno ali opet ne prosto svaštarski već sa punim karakterom i jasnom umetničkom intencijom u temeljima. Odlično je:
https://virginmother.bandcamp.com/album/mourning-ritual
Grci Steel Arctus vrlo korektno objavljuju da je njihova muzika namenjena ljubiteljima epskog hevi metala i, svakako, drugi album, Master of War je EPSKA ploča. Po stilu, dakako. Ovo je puno horskih refrena, himničnih meldoija, herojskog pevanja sa istrčavanjima u falseto i razuzdanih gitarskih soliranja preko energične, mošerske ritam sekcije. Steel Arctus tačno znaju koji deo, jelte, tržišta, nišane i pogađaju bez promašaja sa adekvatnom produkcijom i pažnjom za svaki detalj u aranžmanima. Čak i da ne volite ovakav hevi metal, i smatrate da je suviše cheesy, teško je ne diviti se zanatskim kvalitetima koji se ovde čuju:
https://steelarctus.bandcamp.com/album/master-of-war
Ne slušam baš često simfonijski metal, ali debi album peruanskih Lux Oculta mi je prijao. Možda i zato što je Réquiem de las Sombras u principu svedena ploča, oslonjena na gruv i organski razvoj centralnih tema svake kompozicije, gde je korišćenje klasičnih instrumenata odmereno a aranžmani su pažljivo sklopljeni da se izbegne prevelika teatralnost.U svakom slučaju, ovde imate sedam lepih pesama sa odličnom svirkom i izrazito prijatnim vokalima pevačice Yili Vidal. Poslušajte:
https://luxoculta.bandcamp.com/album/r-quiem-de-las-sombras
Rimljani Steel Flames su osnovani 2021. godine ali radi se o vrlo iskusnim muzičarma koji su pod imenom Way Out aktivni od ranih osamdesetih. Tako je i muzika na debi albumu, Steel Flames starinski heavy metal koji će se dopasti svima što vole old school pristup utemeljen u osamdesetima, sa šmekerskim rifovima i vokalima koji su visoki i prodorni (da ne pominjemo jak italijanski naglasak u izgovaranju engleskih reči koji je neodoljivo šarmantan). Nostalgično, cheesy i vrlo prijatno:
https://steelflames.bandcamp.com/album/steel-flames
Skid Row mi nikad nisu bili najomiljeniji bend iz ’80s glam metal talasa, ali svakako imaju svoje mesto u muzičkoj istoriji kao i nekoliko memorabilnih pesama. Novi album, tek šesti u karijeri dužoj od tri i po decenije, prvi je sa novim pevačem, Erikom Grönwallom, a koji je zamenio prošle godine preminulog Johnnyja Solingera. Naravno, Sebastian Bach je davno zaboravljena prošlost, ali Skid Row se duže od dve decenije vrlo dobro snalaze bez njega. Novi album, The Gang’s All Here je zapravo vrlo solidan komad teškog roka i metaliziranog glama sa dosta jakih rifova i himničnih refrena i mogu bez mnogo snebivanja da kažem da spada u bolje radove ovog benda. Skid Row zvuče autentično, energično pa čak i malo gladno ovde:
Kanađani Superchucker sviraju vrlo dopadljiv heavy metal na svom drugom albumu, Awake. Ovo je u NWOBHM stilu, srčano, ulično-himnično, i snimljeno sa jednim dosta pirodnim zvukom. Sve su to pozitivni elementi, kao što je i kvalitetno muziciranje – slušajte šta bas-gitara radi u pozadini – i eventualni kamen spoticanja može biti vokalni stil pevača Davea Barretta. Meni se njegov derački pristup mikrofonu sasvim dopada ali mogu da razumem da bi nekom bio malo neprijatan. No, bend svakako ima šta da ponudi pa se nadam da ćete im pružiti šansu jer je ovo iz srca pisan i sviran heavy metal za prave heavy metalce:
https://superchucker.bandcamp.com/album/awake
Francuski progresivni heavy metal sastav Daruma još nije snimio album ali je upravo snimio živi album, Live Amperage 2022 i ovo je dopadljivo. Daruma sviraju negde na transverzali Gojira-Dream Theater ali priznajem da se meni najviše dopada pevanje pevačice Elodie Buchonnet koja je istovremeno i meka i snažna, ono, emotivna a energična. Naravno, muzika je vrlo solidna a bend uživo zvuči dobro, ne prepeglano ali utegnuto. Valjano je:
https://daruma2020.bandcamp.com/album/live-amperage-2022
Album nedelje je, bez sumnje, debi album filadelfijskih Daeva i još jedan moćan hit za 20 Buck Spin. Pensilvanijski izdavač je već pre pet godina izbacio prvi EP ove ekipe a Through Sheer Will And Black Magic... je zvuk sazrevanja, rafinmana i razbijanja. Pričamo o vrhunskom black-thrash cepanju sa devet pesama zle i zarazno napaljive svirke, mnogo moćnih rifova i izvedbi koja je dinamična i živa kako je već i standard za 20 Buck Spin bendove. Daeva ovde kidaju iz sve snage i pokazuju sa koliko se gladi i apetita može svirati muzika koja je razgovetna, komunikativna i apsolutno agresivna:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/through-sheer-will-and-black-magic
